Aleksa D.

U vozu ste i planirate da izvršite savršeno ubistvo, a pritom gospodin Herkul Poaro je putnik u istom? Bolje bi Vam bilo da dvaput razmislite. Iako je objavljen pre više od 70 godina, ovaj roman ni dan-danas nije izgubio ni trunku svoje lepote. Moj prvi pročitani roman Agate Kristi. Krajnje zabavan, krajnje neizvestan, sve preporuke.

Jelena

Iako sam pogledala četri ekranizacije ovog romana, pisana reč mi je ipak najbolje dočarala radnju. Krećemo iz Damaska, a zatim se u Istanbulu ukrcavamo u čuveni voz koji nas vodi na putovanje kroz svet kriminala, otmica, ubistva. Evropska aristokratija,američki milioner, posluga, svi oni nešto kriju, a na Herkulu Poarou je da utvrdi ko i zašto laže. Domaći čitaoci će osetiti i pomalo nacionalnog ponosa, jer je spisateljica deo radnje smestila i u naš glavni grad. Doduše, ne previše, ali značajno. Pohvala "Laguni" za naj, naj, najlepše korice!!! Iako predstavljaju iludtraciju iz poslednjeg filma ipak su prelepe i verno prate luksuz koji čuvenog voza!!!

Davor Batinić

Objavljivanje serije knjiga Agate Kristi je nešto najbolje što je izašlo u izdanju Lagune.

MS

Čuveni voz Orijent ekspres na trodnevnom putovanju od Istanbula do Kalea iznenada staje usred ledene noći negde u snežnim smetovima na teritoriji bivše Jugoslavije. U nedođiji, između stanica, okovan tišinom, hladnoćom i belim bespućem, voz postaje savršena pozornica za zločin. U osvit zore, milioner Semjuel Edvard Račet pronađen je mrtav u svom kupeu – krvnički izboden dvanaest puta. Vrata njegovog kupea su zaključana iznutra, a prozor iako otvoren, ne pruža nikakve znake da je ubica kroz njega i izašao. Sve ukazuje na to da se ubica i dalje nalazi u vozu. Iako je Herkul Poaro odbio da prihvati slučaj kada mu se gospodin Račet požalio da ga neko prati, sada ne može da odbije da istraži ubistvo. Ne znam kako joj to uvek uspe, da nikad ne pogodim ubicu, i zbog te nepredvidivosti je obožavam. Još jednom Agata pokazuje zašto se smatra kraljicom krimića.

Iva

Mislim da je ovo najpoznatija knjiga Agate Kristi, ali, ipak, meni su draži neki malo manje pompezni slučajevi Herkula Poaroa. U svakom sličaju, ne mogu da zažmurim na majstorstvo kojim odiše svaka stranica ovog romana. Sjajno!