Posetioci Sajma knjiga su dokazali svoju ljubav prema knjizi i poslednjeg dana

29. oktobar 2017.

Video Mala Laguna Vesti Intervjui Promocije Sajam 2017.

U nedelju ujutru posetioci su stajali u redu za ulaznice pola sata pre otvaranja kapija Sajma. Velika poseta čitalaca svih uzrasta trajala je celog dana.

Laguna je svoje prepodne dočekala s nagradom u ruci: novinari su nam dodelili Nagradu za najprofesionalniji odnos prema medijima. U ime svojih kolega, urednica Kulturnog dnevnika RTS-a Marija Miljević pohvalila je Lagunin izdavački trud a posebno entuzijazam našeg PR odeljenja koje revnosno komunicira sve novosti u vezi sa izdanjima i kontinuirano predstavlja nove naslove na način koji je predstavnicima sedme sile blizak.

Prvi autor koji je potpisivao knjige na štandu Lagune bila je Ivana Kuzmanović koja je predstavila svoje dve nove knjige pod naslovom „Voli te mama: Mojoj ćerki“ i „ Voli te mama: Mom sinu“ u kojima sublimira roditeljske poruke ljubavi ćerki i sinu. Ove dve knjige krase ilustracije mlade akademske slikarke Aleksandre Lekić, i prenose poruke koje bi, kako Ivana kaže, trebalo svi roditelji da ponavljaju svojoj deci ceo život. Autorka nam je najavila i da radi na novoj knjizi koja bi trebalo da bude priručnik za emocionalno kvalitetniji život.

Vladimir Kecmanović je potpisivao primerke svojih knjiga čitaocima i družio se sa Marčelom i Urošem Petrovićem sa kojima čini tandem omiljenog kviza „Glavolomci“ koji se emituje na Radio Laguni. Sa njim smo razgovarali o novoj zbirci priča koje su različite po stilu i koje otvara jedna izuzetno snažna priča koja daje omaž dvojici nobelovaca. Na vama je da otkrijete o kome je reč!

Sumirajući utiske o 62. Beogradskom sajmu knjiga bez sumnje možemo reći da je manifestacija uspela!

I ovogodišnji Sajam knjiga beleži izuzetnu posetu! Velika gužva bila je konstantna na štandovima Lagune i Knjižara Delfi a razlog su književni hitovi i sjajni popusti koji su privukli sve knjigoljupce.

Više od 60 pisaca potpisivalo je svoje knjige na štandu Lagune tokom osam sajamskih dana. Najviše pažnje privukli su ekskluzivni gost Lagune na ovogodišnjem Sajmu knjiga Ildefonso Falkones koji je predstavio svoj novi roman „Naslednici zemlje“, ali i domaći pisci, Uroš Petrović, Svetislav Basara, Dragan Velikić, Dejan Stojiljković, Marko Vidojković, i uvek rado viđena gošća u Beogradu, Vedrana Rudan.

Jelena Bačić Alimpić je i ovog puta pokazala da je istinska zvezda. Veliki broj poštovalaca njene književnosti više od dva sata strpljivo je čekao u redu ne bi li dobio potpis omiljene autorke.

Velika jutjub senzacija na ovim prostorim Jana Dačović je okupila najveći broj svojih fanova na potpisivanju izdanja „Lepota – vlogerski priručnik s preporukama Jane Dačović“. Nove generacije i nove tehnologije dovode do neverovatne populatnosti mladih jutjubera i njihovih knjiga, a Jana je samo dokaz toga.

Kada je reč o beletristici, među najprodavanijim izdanjima na ovogodišnjem Sajmu su uglavnom knjige domaćih autora, novi romani Dejana Stojiljkovića „Olujni bedem“ i Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“, ali i „Čovek po imenu Uve“ Frederika Bakmana.

Evo i kompletne top-liste:

1. „Lepota – vlogerski priručnik s preporukama Jane Dačović“

2. „Čovek po imenu Uve“, Fredrik Bakman

3. „Olujni bedem“, Dejan Stojiljković

4. „E baš vam hvala“, Marko Vidojković

5. „Nigde nema te“, Jelena Bačić Alimpić

6. „Krv na snegu“, Ju Nesbe

7. „Traži me“, Mirjana Bobić Mojsilović

8. „Romani“, Ivo Andrić

9. „Ubistvo u Orijent ekspresu“, Agata Kristi

10. „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“, Nenad Novak Stefanović

11. „Priča o Jangu“, Uroš Petrović

12. „Priče“, Ivo Andrić

13. „Dvadeset srpskih podela“, Dušan Kovačević

14. „Lovac na zmajeve – Hiljadu čudesnih sunaca – A planine odjeknuše“, Haled Hoseini

15. „Duge noći i crne zastave“, Dejan Stojiljković

16. „Naslednici zemlje – I tom“ , Ildefonso Falkones

17. „Trinaest razloga“, Džej Ašer

18. „Ako me jednom prevariš“, Harlan Koben

19. „Zovem se Mama 2“, Jelica Greganović

20. „Naslednici zemlje – II tom“, Ildefonso Falkones

Sve izjave pisica sa kojima smo se družili na Sajmu knjiga možete pogledati na Laguninom Jutjub kanalu.

Nadamo se da ste uživali u Sajmu knjiga i vidimo se u oktobru 2018!

„Knjiga – to sam ja!“ je već tradicionalna akcija na štandovima Lagune i knjižara Delfi na Sajmu knjiga u kojoj učestvujemo svi mi koji volimo knjige i provodimo sa njima najviše vremena! Kako smo se ove godine zabavljali možete pogledati OVDE.

Partner Lagune na ovogodišnjem Sajmu knjiga bila je Banca Intesa, a Laguni su se pridružili i brojni sponzori: Mastercard, kompanija Bambi, Grand kafa, Avon, Henkel, Coca Cola, Generali, Dexy Co, Emmezeta, Bioten, Klub kniževnika, Sport klub i MEF Fakultet.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Agata Kristi

Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap.

Više o autoru

Aleksandra Lekić

Aleksandra Lekić (1988) magistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Odrasli je prepoznaju po specifičnim portretima i kolažima, a deca po igraonicama sa čijih zidova im se smeju junaci omiljenih crtaća, kao i čarobni trodimenzionalni prostori i lavirinti u kojima skrivaju svoje tajne i osmehe. Potekla iz porodice pedagoga i psihologa usrećila je i svoja znanja prenela na nekoliko divne dece čije je detinjstvo, dok ih je čuvala, zauvek obeležila. Edicijom &bdquo;Voli te...“ započinje putovanje u svet ilustracija.

Više o autoru

Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije Senke nad Balkanom. Laureat je prestižne književne nagrade &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće), kao i nagrade za dečju književnost &bdquo;Dositejevo pero“ (za knjigu Nemanjići: Dva orla). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, italijanski, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu. <hr /> Posetite sajt autora: dejanstojiljkovic.rs

Više o autoru

Dušan Kovačević

Dušan Kovačević (Mrđenovac kod Šapca, 1948), dramski pisac, romansijer, scenarista, pozorišni i filmski i reditelj. Završio je osnovnu školu u Šapcu i gimnaziju u Novom Sadu 1968, a diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973. Radio je kao dramaturg na TV Beograd od 1973. do 1978, docent na Fakultetu dramskih umetnosti od 1986. do 1988, a od 1998. direktor je &bdquo;Zvezdara teatra“ u Beogradu. Dopisni član SANU od 2000, redovni od 2009. godine. Bio je ambasador Srbije i Crne Gore, a zatim Srbije 2005–2006. godine u Portugaliji. Živi u Beogradu. Drame: Maratonci trče počasni krug (1972), Radovan III (1973), Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću (1976), Proleće u januaru (1977), Svemirski zmaj (delo za decu u stihu, 1977), Sabirni centar (1982), Balkanski špijun (1983), Sveti Georgije ubiva aždahu (1986), Klaustrofobična komedija (1987), Profesionalac (1990), Urnebesna tragedija (1991), Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996), Kontejner sa pet zvezdica (1999), Doktor šuster (2000), Dinar po dinar (2005), Generalna proba samoubistva (2008), Život u tesnim cipelama (2010), Kumovi (2012), Rođendan gospodina Nušića (2014) i Hipnoza jedne ljubavi (2016). Filmski scenariji: Beštije (1976, režija Ž. Nikolić), Poseban tretman (1978, režija G. Paskaljević), Ko to tamo peva (1980, režija S. Šijan), Maratonci trče počasni krug (1981, režija S. Šijan), Balkanski špijun (1984, režija D. Kovačević i B. Nikolić), Sabirni centar (1990, režija G. Marković), Urnebesna tragedija (1995, režija G. Marković), Podzemlje – Underground (1995, režija E. Kusturica), Profesionalac (2003, režija D. Kovačević) i Sveti Georgije ubiva aždahu (2009, režija S. Dragojević). TV drame: Povratak lopova (1974), Dvosobna kafana (1975) i Zvezdana prašina (1976). TV serije: Čardak i na nebu i na zemlji (13 epizoda po 45 minuta, 1976), Bila jednom jedna zemlja (6 epizoda po 60 minuta, 1995). Radio drame: 828 kilometara severno od prve varoši (1970) i Bio čovek (1970). Romani: Meda peva bluz (2004), Bila jednom jedna zemlja (1995). Priče: Deset filmskih priča (2023). Pesme: Ja to tamo pevam (2020). Priznanja i nagrade: Oktobarska nagrada Beograda (za scenario filma Sabirni centar, 1989); &bdquo;Zlatna arena“ za najbolji jugoslovenski film (Festival jugoslovenskog filma, Pula, Balkanski špijun, 1984; Sabirni centar, 1989); Nagrada Sterijinog grada Vršca za tekst savremene komedije (Sterijino pozorje, Novi Sad, Maratonci trče počasni krug, 1974); Sterijina nagrada za tekst savremene drame (Sterijino pozorje, Novi Sad, Balkanski špijun, 1984; Sveti Georgije ubiva aždahu, 1987; Doktor šuster, 2002); nagrada &bdquo;Branko Ćopić“ (&bdquo;Novosti 8“, Beograd, za dramski tekst i scenario filma Balkanski špijun, 1985; za najbolje humorističko satirično delo, Klaustrofobična komedija, 1988; za humor i satiru za komediju Urnebesna tragedija, 1992); nagrada &bdquo;Joakim Vujić“ (za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac, 1987); nagrada &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za knjigu Drame, Zadužbina Miloša Crnjanskog, Beograd, 1983); nagrada &bdquo;Radoje Domanović“ (za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, Fond &bdquo;Radoje Domanović“, Beograd, 2007), &bdquo;Zlatna palma“ za najbolji film (Filmski festival, Kan, 1995, Podzemlje); nagrada za najbolji scenario (Filmski festival, Montreal, 1984, Balkanski špijun; 2003, Profesionalac), nagrada međunarodnog žirija kritike za najbolji film – FIPRESCI (Filmski festival, Montreal, 2003, Profesionalac), Nagrada &bdquo;Ivo Andrić“ za ukupan životni doprinos srpskoj književnosti (2017), nagrada Udruženja filmskih umetnika Srbije za životno delo (2018). Scenario za Profesionalca bio je nominovan među šest najboljih evropskih scenarija za 2003. od strane EFA (Evropske Filmske Akademije) u Berlinu; a film Ko to tamo peva dobio je &bdquo;Čaplinovu nagradu“ u Veveju, itd. Film Ko to tamo peva po njegovom scenariju proglašen je za najbolji film jugoslovenske kinematografije nastao od 1945–1995. Filmski sajt IMDb je proglasio film Podzemlje – Underground za 223. od trista najboljih filmova svih vremena. Sveti Georgije ubiva aždahu izveden je u Grčkom nacionalnom teatru u Atini u februaru 1995. godine kao prvi ikad izveden srpski komad u Grčkoj. Profesionalac je igran u preko 40 inostranih pozorišta, pa i u prestižnom pariskom Theatre de la Ville u januaru 2004. godine, a 1995. je izveden u Njujorku (Off-Broadway). Između ostalog, izveden je u Teheranu na persijskom, u Španiji na galisijskom (galego) jeziku, u Barseloni na katalonskom, u Jerusalimu na hebrejskom, a u Turskoj se od 2012. godine igra svake sezone. Komad Lari Tompson – tragedija jedne mladosti izveden je 1998. na njujorškom festivalu i kao najbolja predstava festivala prikazan je u zgradi OUN za ambasadore u UN. Ta drama je u januaru 2005. godine imala premijeru i na Novom Zelandu. Balkanski špijun izveden je u Tokiju 2014. Drama Maratonci trče počasni krug izvođena je u Zagrebu, kao mjuzikl u Beogradu, kao opera u Austriji i Italiji, i kao opereta u Nemačkoj. Doktor šuster je izveden u Trstu i Tirani. Samo u beogradskim profesionalnim pozorištima odigrano je preko 4.000 predstava Kovačevićevih drama, koje je gledalo preko 2 miliona gledalaca. Njegove drame igrane su u preko 286 inostranih pozorišta i prevođene na nemački, engleski, francuski, talijanski, ruski, češki, slovački, grčki, poljski, makedonski, švedski, finski, mađarski, rumunski, bugarski, kineski, slovenački, turski, katalonski, španski, katalonski, galisijski, portugalski, persijski, japanski i hebrejski.

Više o autoru

Džej Ašer

Džej Ašer je rođen 1975. godine u Arkadiji (Kalifornija). Roditelji su ga uvek podržavali i podsticali u njegovim interesovanjima – od sviranja gitare do pisanja. Svoje prve dve knjige za decu napisao je još u vreme srednjoškolskih dana. Nekada mu je želja bila da postane učitelj, ali je napustio studije da bi se posvetio pisanju. Neko vreme radio je kao prodavac i bibliotekar. Sada piše knjige za decu i tinejdžere. Po njegovom romanu Trinaest razloga snimljena je TV serija.

Više o autoru

Fredrik Bakman

Fredrik Bakman (rođen 1981) započeo je karijeru kao jedan od najpoznatijih švedskih blogera i kolumnista. Debitovao je u književnosti 2012. godine, kada je objavio međunarodni fenomen Čovek po imenu Uve. Neobično smešni, dirljivi i mudri, Bakmanovi romani su odiseje običnih ljudi i zadivljujuće priče o svakodnevnoj hrabrosti. Fredrik Bakman je dosad napisao pet romana – svi su dobili pohvale kritike i postali međunarodni bestseleri – i jedno delo iz oblasti publicistike. Romani su mu prodati u dvanaest miliona primeraka širom sveta. Čovek po imenu Uve je preveden na četrdeset četiri jezika i nalazi se na petom mestu u Velikoj Britaniji po broju prodatih primeraka u 2016. godini, a 2017. ova priča o dopadljivom džangrizalu slavi godišnjicu kako se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa.   Švedski film koji je snimljen po ovom romanu nominovan je za Oskara 2017. za najbolji strani film. Foto: Henric Lindsten

Više o autoru

Haled Hoseini

Haled Hoseini je rođen 1965. godine u Kabulu, u Avganistanu. Njegov otac bio je diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova Avganistana, a njegova majka je predavala farsi i istoriju u velikoj srednjoj školi u Kabulu. Ministarstvo spoljnih poslova šalje njegovu porodicu 1970. godine u Teheran, gde je njegov otac radio u avganistanskoj ambasadi. U Teheranu su živeli do 1973, kada su se vratili u Kabul. Jula 1973, u noći kada je rođen najmlađi Hoseinijev brat, zbačen je avganistanski kralj Zahir Šah u državnom udaru, koji je bez krvi organizovao kraljev rođak Daud Kan. U to vreme, Hoseini je išao u četvrti razred, i već je bio otkrio književnost i bio očaran brojnim knjigama koje je čitao. Avganistansko Ministarstvo spoljnih poslova 1976. godine još jednom premešta Hoseinijevu porodicu, ovog puta u Pariz. Bili su spremni da se vrate u Kabul 1980, ali je do tada Avganistan već doživeo krvavi komunistički prevrat i invaziju sovjetske vojske. Hoseinijevi su tražili i dobil politički azil od Sjedinjenih Američkih Država. Hoseinijeva porodica se u septembru 1980. preselila u San Hoze u Kaliforniji. Njegov otac je radio nekoliko poslova istovremeno i uspeo je da obezbedi svojoj porodici život bez socijalne pomoći. Haled Hoseini je maturirao 1984. i upisao se na Univerzitet Santa Klara, gde je diplomirao na osnovnim studijama iz biologije 1988. godine. Sledeće godine upisao se na medicinski fakultet &bdquo;San Dijego“ Kalifornijskog univerziteta, gde je 1993. diplomirao. Završio je stažiranje u bolnici &bdquo;Sidar-Sinaj“ u Los Anđelesu i 1996. započeo bavljenje internom medicinom. Međutim, njegova prva ljubav uvek je bilo pisanje. Hoseini ima žive, nežne i lepe uspomene na mirnodopsku presovjetsku eru Avganistana, kao i na svoja lična iskustva sa avganistanskim Hazarima (plemena u Avganistanu, Pakistanu i Iranu). Jedan Hazar posebno je imao uticaja na malog Haleda – bio je to tridesetogodišnjak po imenu Husein Kan, koji je radio za Hoseinijeve dok su živeli u Iranu. Kada je Haled bio u trećem razredu, učio je Kana da čita i piše. Iako je njegov odnos sa Huseinom Kanom bio kratkotrajan i više zvaničan, Haled se uvek sećao topline i privrženosti koja se razvila među njima – to je odnos koji se odrazio u njegovom prvom romanu &bdquo;Lovac na zmajeve“ (Laguna, 2006). U maju 2007. godine objavio je drugi roman &bdquo;Hiljadu čudesnih sunaca“ (Laguna, 2008). Obe knjige prodate su u preko 10 miliona primeraka u SAD i više od 38 miliona primeraka širom sveta. Hoseini je 2006. imenovan za ambasadora dobre volje UNHCR-a, Agencije za izbeglice Ujedinjenih nacija. Nadahnut putovanjem u Avganistan u svojstvu ambasadora UNHCR-a osnovao je neprofitnu Fondaciju Haled Hoseini za humanitarnu pomoć Avganistancima. Živi u severnoj Kaliforniji. Za više informacija o Haledu Hoseiniju posetite sledeće veb-sajtove: www.khaledhosseini.com i www.khaledhosseinifoundation.org. Foto: Elena Seibert

Više o autoru

Harlan Koben

Harlan Koben je prvi pisac trilera koji je osvojio tri najprestižnije nagrade u okviru žanra: Edgar, Šejmus i Entoni. Povodom jednog od Kobenovih romana list Čikago tribjun je autora opisao slikovitom frazom &bdquo;Rejmond Čendler sreće Bridžet Džons“, ciljajući na Kobenov dar da unese crtu duhovitog u trilerske zaplete. Godine 2000. je objavio roman Nikom ni reči, jedan od svojih najuspešnijih trilera, koji mu je doneo i nominaciju za nagradu Edgar, da bi se godinu dana kasnije pojavio Nestao zauvek, roman za koji Koben kaže: &bdquo;Želim da vam se svaka knjiga, a posebno ova, prišunja iza leđa, i na kraju vas udari po potiljku kad se tome ne nadate.“ Dosad je u svetu prodato preko sedamdeset miliona primeraka Kobenovih knjiga, prevedenih na četrdeset tri jezika. Živi u Ridžvudu u Nju Džerziju. Potencijalnim piscima poručuje sledeće: &bdquo;Pišite. Ne uzimajte časove pisanja. Ne slušajte me. Samo pišite. I brišite, puno brišite. Verovatno ne brišete dovoljno. Onda pišite ponovo. Onda opet. I opet.“ Foto: © Pip Cowley

Više o autoru

Ildefonso Falkones

Ildefonso Falkones živi u Barseloni sa ženom i četvoro dece. Radi kao advokat. Proslavio se romanom Katedrala na moru i postao svetski bestseler pisac. Katedrala na moru je napisana kao omaž svim ljudima koji su učestvovali u pedeset četiri godine dugoj gradnji jedne od najlepših ikada sagrađenih crkava. Ovaj istorijski roman postigao je izvanredan i neočekivan uspeh i preveden je u četrdeset zemalja. Osvojio je brojne nagrade od kojih su samo neke: Euskadi de Plata 2006. za najbolji roman na španskom jeziku, Que Leer 2007. za najbolju knjigu, najprestižnija italijanska nagrada Giovanni Boccaccio 2007. za najbolji strani roman. Drugi roman Fatimina ruka objavljen je u junu 2009. godine u Španiji i odmah je osvojio špansku publiku. U svom novom romanu, Naslednici zemlje, koji je Laguna objavila u dva toma, autor se vraća atmosferi svog legendarnog romana Katedrala na moru i čitaocima poklanja željno iščekivani nastavak. Sa više od sedam miliona prodatih primeraka knjiga, Falkones je postao jedan od najpopularnijih španskih pisaca u svetu. U svom poslednjem romanu, Naslednici zemlje, autor se vraća atmosferi svog legendarnog romana Katedrala na moru i svojim čitaocima poklanja željno iščekivani nastavak.

Više o autoru

Ivana Kuzmanović

Sve ono gde sam danas i u čemu uživam, posledica je velikog rada, učenja, a najviše – najraznovrsnijih, često bolnih iskustava koja su me brusila, polirala i krilatila. Shvatila sam da i drugima mogu biti svetlost na izlazu iz tunela, ublažiti im patnje, ubrzati razvojne procese i preneti tehnike, veštine i znanja za kvalitetniji, bolji i svesniji život... &bdquo;Svako bi poželeo da bude kao ti“, reče mi kuma misleći na moju uspešnu karijeru najčitanijeg pisca popularne psihologije u Srbiji, moje bestseler romane, hiljade zahvalnih ljudi koji su koristili moja znanja i veštine savetnika za lični razvoj, reiki majstora i učitelja meditacije; to se takođe odnosi na moje zdravlje, spoljašnji izgled i sjaj u očima koji svedoči o mom unutrašnjem spokoju i radosti. Mislila je pritom i na moju divnu porodicu, prelepog sina kojeg sam rodila u 46. godini i supruga koji me voli, podržava i bodri. Odgovorih joj: &bdquo;Svako može da bude kao ja, ako poželi. Ali to podrazumeva i sve ono što sam morala proći da bih stigla gde jesam. A to je nešto što mnogi ne bi poželeli.“ Ovo se odnosi na godine, ili, pre decenije, moje neprilagođenosti, nemira, neznanja, patnje, pogrešnih odluka, i mojih lutanja i stradanja. Ovim uvodom želim da vam prenesem da je sve ono gde sam danas, sve što jesam i u čemu uživam, posledica velikog rada, učenja, a najviše – najraznovrsnijih, često bolnih iskustava koja su me brusila, polirala i krilatila. Zasijala sam i naučila da letim. I shvatila da i drugima mogu biti svetlost na izlazu iz tunela, ublažiti im patnje, ubrzati razvojne procese i preneti tehnike, veštine i znanja za kvalitetniji, bolji i svesniji život. Znanje i iskustvo koja se ne prenose i ne dele s drugima, jalovi su i lišeni smisla. Otuda sam, više-manje, nekim unutrašnjim zovom i Božjim promislom bila prinuđena da o svemu počnem da pišem, da održavam radionice, skupove, predavanja, tribine i seminare. Napisala sam osam knjiga koje su sve bestseleri, a studija o ljubavi &bdquo;Od kada sam se zavolela – VOLIM“ je najčitanija knjiga u oblasti popularne psihologije kod nas. Njenim stopama ide i nova &bdquo;Knjiga ličnih promena“, jedinstvena u svetu po svom sadržaju i interaktivnim karticama za rad sa nesvesnim. Moje knjige u svom radu rado koriste i preporučuju psihoterapeuti, psihijatri i klinički psiholozi. Putokaz za emocionalno i duhovno sazrevanje, inspiraciju i impuls za nove uvide, čitaoci dobijaju i kroz moje romane (&bdquo;Lemurova ljubav“, &bdquo;Manje od tri“, &bdquo;Amor portenjo“ i &bdquo;U ime ljubavi“), gde je identifikacija sa glavnim junacima spontana i laka, a poruka snažna i osvešćujuća. Sve moje knjige objavila je najveća i najprestižnija izdavačka kuća u Srbiji Laguna. Autor sam metode Emocionalna energo-terapija i transformacija (EETT) - naročite kombinacije psihoterapeutskih tehnika, koučerskih veština kao i znanja i dara u radu sa energijama. Član sam European mentoring and coaching council (EMCC), osnivač Susreta pomerisrca – razgovora o Ljubavi, reiki majstor i učitelj meditacije. Ponosna sam i zahvalna mama petogodišnjeg dečaka. Pristupačna, otvorena, empatična, intuitivna i topla. Iskusna i posvećena. Predana sam na svom Putu emocionalnog i duhovnog razvoja s velikom odgovornošću prema životu koji mi je dat, prema daru i časti da postanem roditelj, prema mogućnosti da svojim primerom i znanjem doprinesem buđenju svesti i boljem životu na Planeti. ivanakuzmanovic.rs

Više o autoru

Ivo Andrić

Hronologija života i rada Ive Andrića 1892. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika, i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom.   1894. Andrić je ostao bez oca kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje u Višegrad muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšiku, austrijskom činovniku poljskog porekla. U Višegradu Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo. 1903. Upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Živi s majkom u Sarajevu, na Bistriku.  1911. Za gimnazijskih dana počinje da piše poeziju i 1911. godine u &bdquo;Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu U sumrak. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta &bdquo;Mlada Bosna“ i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda iz stega Austrougarske monarhije. 1912. Sa stipendijom hrvatskog kulturno-prosvetnog društva &bdquo;Napredak“, Andrić oktobra meseca započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš. Upoznaje studentkinju Evgeniju Gojmerac, s kojom održava duboko emotivno prijateljstvo sve do njene smrti od leukemije 1915. 1913. Prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. 1914–1918. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu, u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, &bdquo;ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić je u konfinaciji u Ovčarevu i Zenici, gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa &bdquo;Književni jug“. Dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine, sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu Nezvani neka šute, objavljenom u zagrebačkim &bdquo;Novostima“, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. 1919. Andrić početkom oktobra počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju u kafani &bdquo;Moskva“. Početkom 1920. godine započinje svoju uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač &bdquo;Kugli“ objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B. Cvijanović iz Beograda štampa njegovu pripovetku Put Alije Ðerzeleza. 1921. S jeseni, Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukurešt, a iste godine započinje saradnju sa &bdquo;Srpskim književnim glasnikom“ objavljujući u broju 8 priču Ćorkan i Švabica. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke (Za logorovanja i Žena od slonove kosti), ciklus pesama Šta sanjam i šta mi se događa i nekoliko književnih prikaza. 1923. U jesen, usled obaveze da kao diplomatski službenih završi fakultet, upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: Mustafa Madžar, Ljubav u kasabi, U musafirhani i Dan u Rimu. 1924.   U junu, u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd, u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča, Pripovetke, u izdanju &bdquo;Srpske književne zadruge“, za koju sledeće godine dobija književnu nagradu iz fonda Ljube Mihailovića.   1926. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, Ivo Andrić je primljen za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje  pripovetke Mara milosnica i Čudo u Olovu. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. 1927. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu  Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku.  1928. S proleća premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče Olujaci, Ispovijed i Most na Žepi. 1929. Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u &bdquo;Srpskom književnom glasniku“ pojavljuje se njegov esej Goja, potpisan inicijalima R. R. 1930. Već 1. januara u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču Kod kazana i tekst Učitelj Ljubomir. 1931. U Beogradu izlazi i druga knjiga pripovedaka Ive Andrića kod &bdquo;Srpske književne zadruge“, takođe pod naslovom Pripovetke, u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju Anikina vremena, a u kalendaru-almanahu sarajevske &bdquo;Prosvjete“ pojavljuje se putopis Portugal, zelena zemlja. 1932. Andrić objavljuje pripovetke Smrt u Sinanovoj tekiji, Na lađi i zapis Leteći nad morem. 1933. U martu mesecu vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku Napast i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: &bdquo;...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju.“ 1934. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke Olujaci, Žeđ i prvi deo triptiha Jelena, žena koje nema. 1935. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela i stanuje u hotelu &bdquo;Ekscelzior“. Štampa pripovetke Bajron u Sintri, Deca, esej Razgovor s Gojom i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova – Njegoš kao tragični junak kosovske misli. 1936. Tokom godine &bdquo;Srpska književna zadruga“ štampa knjigu Andrićevih pripovedaka Pripovetke II, koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče Mila i Prelac i Svadba. 1937. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden  velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić objavljuje priče Trup i Likovi, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine – Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Izlazi mu izbor pripovedaka na poljskom jeziku. 1938. Početkom godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. 1939. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić protestvuje i interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Izleze mu izbori pripovedaka na nemačkom i bugarskom jeziku 1940–1944. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka Čaša i zapisi Staze i Vino izlaze u &bdquo;Srpskom književnom glasniku“ tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: &bdquo;...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije, prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila 1941, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin.  Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njihovih porodica, pa Andrić bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca je penzionisan, ali odbija da prima penziju.  Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Odbija, takođe, da &bdquo;Srpska književna zadruga“, za vreme dok &bdquo;narod pati i strada“, objavi njegove pripovetke. 1944. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata. 1945. Koncem godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. 1946.   Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke Zlostavljanje i Pismo iz 1920. godine. 1947. Postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje Priču o vezirovom slonu i nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu 1948–1953. Tokom godine prvi put će biti štampana Priča o kmetu Simanu. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče Bife Titanik (1950), Znakovi (1951), Na sunčanoj strani, Na obali, Pod Grabićem, Zeko (1952), Aska i vuk, Nemirna godina, Lica (1953). 1954. Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju, za koju dobija nagradu Saveza književnika Jugoslavije. 1956. Objavljuje pripovetku Igra. Izlaze mu prevodi romana Na Drini ćuprija na francuskom, ruskom i poljskom, Proklete avlije na bugarskom i Travničke hronike na rumunskom. 1958. U šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju – Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan – u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke Panorama, U zavadi sa svetom i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu  Zuke Džumhura Nekrolog jednoj čaršiji. 1961. &bdquo;Za epsku snagu“ kojom je &bdquo;oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić 1961. godine dobija Nobelovu nagradu. Besedom &bdquo;O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na više stranih jezika, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju u prevodu na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. 1963. Kod Udruženih izdavača (&bdquo;Prosveta“, &bdquo;Mladost“, &bdquo;Svjetlost“ i &bdquo;Državna založba Slovenije“) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. 1964. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. 1968. U martu Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. 1975. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Više o autoru

Jana Dačović

Jana Dačović je rođena 14. februara 1999. godine u Kraljevu. Bavi se YouTubeom: kači video snimke sa savetima i idejama za tinejdžere. Za dve i po godine sakupila je skoro 400.000 pratilaca. Prva Janina saradnja sa Lagunom jeste na njenom planer-kalendaru za 2017. godinu kojim su njeni pratioci na drustvenim mrežama bili oduševljeni.

Više o autoru

Jelena Bačić Alimpić

Jelena Bačić Alimpić je rođena 1969. godine u Novom Sadu. Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad u periodu od 1987. do 1993. godine. Devet godina je bila novinar i urednik u sistemu Color Press Group. Od 2002. godine do kraja 2013. radila je kao novinar, urednik i voditelj na Televiziji Pink. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za televizijsko stvaralaštvo u zemlji i regionu. Autorka je romana Ringišpil (2010), koji je preveden na makedonski, turski, bugarski i slovački jezik, nagrađen Zlatnim Hit liberom i dve godine zaredom proglašavan najčitanijom knjigom domaćeg autora. Ringišpil je objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji Dragulji Lagune, kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Njen drugi roman, Pismo gospođe Vilme (2012), i treći, Poslednje proleće u Parizu (2014), takođe su postali bestseleri, prevedeni su na makedonski jezik, nagrađeni Zlatnim Hit liberom i proglašeni za najčitanije knjige domaćeg autora u 2012. i 2014. godini. Takođe 2014. godine, Jelena Bačić Alimpić proglašena je za najčitanijeg stranog autora u Makedoniji i za to je dobila priznanje od Matice makedonske. U oktobru 2015. godine objavljen je njen četvrti roman Noć kada su došli svatovi, prva knjiga iz trilogije Kazna za greh, koja je postavila nove rekorde u prodaji i čitanosti. Prevedena je na makedonski jezik. Druga knjiga iz trilogije Kazna za greh, a autorkin peti roman, Knjiga uspomena, objavljena je u februaru 2016. godine, takođe je prevedena na makedonski jezik i zauzela je prvo mesto na listi najčitanijih i najprodavanijih knjiga u 2016. godini. Treća knjiga iz trilogije Kazna za greh – Molitva za oproštaj, autorkin šesti roman, objavljena je u junu 2016. godine. Kao sve knjige iz ove trilogije, ušla je u prvih pet najprodavanijih i najčitanijih knjiga u 2016. godini. Prevedena je na makedonski jezik. Njena sedma knjiga Nigde nema te, objavljena u maju 2017. godine, takođe je postala bestseler, prevedena je na makedonski jezik i oborila je rekorde u prodaji i čitanosti u Srbiji i regionu. Godine 2018. objavila je još jedan bestseler, roman Kofer iz Berlina. Godine 2019. objavila je knjigu Njegove bele rukavice, a iste godine je njen roman Poslednje proleće u Parizu preveden na francuski jezik. Do sada je objavila dvanaest romana, a iz godine u godinu njeni romani su najčitaniji u mreži biblioteka širom Srbije. Jelena Bačić Alimpić živi u Novom Sadu kao slobodna umetnica, udata je i majka je dvoje dece, Marka i Dunje.

Više o autoru

Jelica Greganović

Jelica Greganović je rođena 1964. godine u Kragujevcu. Od 1984. godine se bavi novinarstvom. Jedan je od osnivača Radija B92, kao i osnivač i prvi urednik njegove informativne redakcije. Do sada je pisala i izveštavala za B92, Vreme, NIN, Politikin Zabavnik, Šumadija Press, Studio B, Elle, Bazar, Ekonomist, Bankar... Objavila je devet zbirki humorističkih priča: Priči nikad kraja, Samo da ti kažem, Od reči do reči, Ispod sedmog neba, Ljubav i druge sitnice, Osmeh za svaki dan, Zovem se Mama i Zovem se Mama 2, Život za poneti kao i knjige za decu Mravac Mrav i Uspavanka za miša, koja je i dobitnik nagrade Dobra slikovnica, na Međunarodnom festivalu slikovnica Čigra. Svoje priče objavljuje i na portalu Blic Žena, kao i na blogu izdavačke kuće Laguna. Foto: Bojan Brecelj

Više o autoru

Ju Nesbe

Ju Nesbe je jedan od najpopularnijih svetskih pisaca kriminalističkih romana. Oklopno srce, Solomonovo slovo, Policija, Sin i Žeđ, roman iz serijala o Hariju Huleu, bestseleri su Sandej tajmsa. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu.

Više o autoru

Marko Vidojković

Marko Vidojković (Beograd, 1975) po obrazovanju je pravnik. Autor je romana Ples sitnih demona (2001), Đavo je moj drug (2002), Pikavci na plaži (2003), Kandže (2004), Sve crvenkape su iste (2006), Hoću da mi se nešto lepo desi odmah (2009), Kandže 2: Diler i smrt (2012), Urednik (2014), E baš vam hvala (2017) i Đubre (2020). Takođe, objavio je zbirke priča Bog ti pomogo (2007), Priče s dijagnozom (2015) i Kovid 19+ (2021). Za roman Sve crvenkape su iste osvojio je Vitalovu nagradu za najbolju knjigu 2006. godine, dok je roman Kandže osvojio nagrade Kočićevo pero i Zlatni bestseler. Roman E baš vam hvala donosi mu Nagradu Hudi Maček Grosmanovog festivala fantastike i stripa. Vidojković je prevođen na nemački, engleski, bugarski, slovenački, makedonski, poljski, mađarski i češki jezik, a njegove knjige su objavljivane i u Hrvatskoj. Godine 2010. bio je protagonista dokumentarnog filma Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest, zajedno s Miljenkom Jergovićem, dok je njegov roman Ples sitnih demona adaptiran u pozorišnu predstavu uspešno igranu u beogradskom Dadovu. Pored književnog stvaralaštva, bio je urednik magazina Maxim i Playboy, kao i u beogradskoj kancelariji zagrebačkog izdavača Profil. Takođe se bavio muzikom, svirao i pevao u bendovima The Goblins, Toxic Noise Team, On the Run, Snowdrop, Strap On i Crveni vetar. Kao TV voditelj, vodio je emisije 390 stepeni na ATV Banja Luka i 400 stepeni na TV Naša, a od 2017. godine, zajedno s Nenadom Kulačinom, vodi politički špageti-vestern Dobar, loš, zao, koji se od oktobra 2020. emituje na portalu nova.rs. Od decembra 2017. do oktobra 2023. bio je redovni kolumnista banjalučkog portala Buka, a od novembra 2021. piše kolumne za dnevni list Danas svakim radnim danom. Prema podacima PEN International za 2022, 2023. i 2024. godinu, Vidojković spada među sto najugroženijih pisaca na planeti i počasni je član slovenačkog PEN centra. Od februara 2023. godine prinuđen je da živi i radi van Srbije. www.facebook.com/marko.vidojkovic.writer www.instagram.com/marko.vidojkovic

Više o autoru

Mirjana Bobić Mojsilović

Mirjana Bobić Mojsilović je spisateljica i slikarka. Objavila je romane Dnevnik srpske domaćice (2000), Happy End (2002), Majke mi, bajka (2003), Ono sve što znaš o meni (2005), Tvoj sam (2006), Srce moje (2007), Azbuka mog života (2008), Glad (2009), Gospodin pogrešni (2010), Traži me (2012), Tvoj anđeo čuvar (2016), kratke priče Baba, nemoj ništa da me pitaš (1997) i zbirku poezije Obećao si mi (2016). Autorka je šest pozorišnih komada Suze su O. K., Verica među šljivama, Pozovi M radi užitka, Poslednja šansa, Pogodi ko dolazi na večeru, Svlačenje, koji su izvođeni u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Kult Teatru, Zvezdara Teatru, Akademiji 28 i na sceni KC &bdquo;Palilula“. Dvanaest njenih naslova objavljeno je u Francuskoj, Italiji, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. Autorka je nekoliko samostalnih izložbi slika. Bila je jedan od prvih autora – samostalnih izdavača u Beogradu. Nekoliko puta je dobila nagradu &bdquo;Zlatni bestseler“ i dobitnica je &bdquo;Zlatne značke“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Mirjana Bobić Mojsilović je slobodna umetnica i živi u Beogradu.  Foto: Vukica Mikača

Više o autoru

Nenad Novak Stefanović

Nenad Novak Stefanović rođen je u Beogradu 1961. godine. Objavio je, između ostalog: Darovi mrtvih (1988), Pokrštavanje petokrake (1994), Jedan svet na Dunavu (1996), Zemlja u koferu (2007), Doktor sluša sving (2009), Svetlarnik (2013), Ubistvo u Kapetan Mišinoj (2016), Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda (2017), Muzeopisi (2018), Jedno ubistvo u Patrijaršiji (2018), Beograd kroz ključaonice 100 kuća (2019). Knjige su mu prevođene na engleski i nemački jezik. Zastupljen je u antologiji kratke priče Četvrtasto mesto (2014). Bio je urednik u redakciji Srpski Who is Who 2011–2013. Koautor je dokumentarnog TV serijala Peti oktobar – poslednja revolucija u Evropi. Bio je glavni urednik magazina Duga i Krug. nenadnovaks@gmail.com

Više o autoru

Uroš Petrović

Uroš Petrović (1967) je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Počev od zbirki priča-mozgalica i romana u zagonetkama do grafičkih romana, bajki i fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje bogato nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, odavno su postali omiljenim štivom i za odrasle. Autor je trideset knjiga (prodatih u više od pola miliona primeraka) i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za decu i mlade. Knjige su mu do sada objavljene i u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Rusiji, Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni performans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava. Po njegovom nagrađenom romanu Peti leptir snimljen je prvi (i još uvek jedini) dugometražni 3D film u istoriji srpske kinematografije. Autor je i više originalnih stonih društvenih igara, za koje je više puta nagrađen priznanjem Dobra igračka Prijatelja dece Srbije, nagradom Gran Pri za Igračke sa svrhom i nagradom Najbolja stona društvena igra za decu. Podsticao je naciju na razmišljanje i unutar kultnog serijala Fazoni i fore, kao i u kvizovima Potera kao sastavljač pitanja i kvizu Lavirint kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare, oba na Javnom servisu Radio televizije Srbije. Dobitnik je i većeg broja nagrada za fotografiju (National Geographic, Microsoft, Wikipedia, Canon itd)), koje objavljuje širom planete. Autor je koncepta Zagonetna pitanja, kao i programa za usavršavanje Kako razmišljanjem izvan ustaljenih okvira doći do novih ideja i rešenja?, Zagonetne iluzije mozga, Socijalni tango, Mozgaonica za bolji svet i Misli kreaKtivno, i koautor NTC sistema učenja. Gostuje kao predavač na fakultetima, u školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, kao i u kompanijama, na poslovnim forumima i kongresima. Bio je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu.

Više o autoru

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015), Kad đavoli polete (2022) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012), Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju &bdquo;Nemanjići“: U ime oca (2016), Dva orla (2016) i U ime sina (2017). Objavio je i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014), kao i istorijsko-esejističku hroniku Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012). Dobitnik je stipendije Fondacije &bdquo;Borislav Pekić“ i nagrada &bdquo;Branko Ćopić“, &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Hit libris“, &bdquo;Vitez srpske književnosti“, &bdquo;Pečat vremena“, &bdquo;Pero despota Stefana“, &bdquo;Teslina golubica“, &bdquo;Krst vožda Đorđa Stratimirovića“, &bdquo;Zlatni beočug“, Velike nagrade &bdquo;Ivo Andrić“ Andrićevog instituta u Andrićgradu, kao i Andrićeve nagrade za priču &bdquo;Ratne igre“ iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima. Roman Kad đavoli polete dobio je Vitalovu nagradu. Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Prevod romana Top je bio vreo (The Canon Was Red Hot) nominovan je za nagradu &bdquo;Dablin impac“, koja se u Dablinu dodeljuje za najbolji roman na engleskom jeziku. Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Scenarista je serija Senke nad Balkanom i Državni službenik. Član je književne grupe P–70 (&bdquo;Proza na putu“) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Posetioci Sajma knjiga su dokazali svoju ljubav prema knjizi i poslednjeg dana

Voli te mama: Mojoj ćerki

Voli te mama: Mom sinu

Ubistvo u Orijent ekspresu

Dvadeset srpskih podela

Ako me jednom prevariš

Kao u sobi sa ogledalima

Krv na snegu

Traži me

Priča o Jangu

Lovac na zmajeve - Hiljadu čudesnih sunaca - A planine odjeknuše

Ubistvo u Mesopotamiji

Ubistvo u Orijent ekspresu

Ubistvo Rodžera Akrojda

Voli te mama: Mojoj ćerki

Voli te mama: Mom sinu

Čuvar prelaza

Dorćolski rekvijem

Konstantinovo raskršće – strip

Profesionalac

Sveti Georgije ubiva aždahu

Ja to tamo pevam

Slika s morem

Pobednici

Mi protiv vas

Lovac na zmajeve - Hiljadu čudesnih sunaca - A planine odjeknuše

A planine odjeknuše

Hiljadu čudesnih sunaca

Nećeš me prevariti

Dobro razmisli

Naći ću te

Robinja slobode

Slikar duša

Katedrala na moru

Voli te mama: Mojoj ćerki

Voli te mama: Mom sinu

Knjiga o meni

Na Drini ćuprija

Znakovi pored puta

Pored puta

Kreativni dnevnik Jane Dačović

Janin kalendar

Krojač

Poslednji sati

Slikovnica – Kako je vila Mila dobila krila

Slikovnica – Svitac Svetozar

Slikovnica – Gde živi ljubav

Slikovnica – Bau-Bau

Minesota

Kralj Usa: Kraljevstvo 2

Kuća noći

Četres prva: E baš vam hvala 2

Povrede na radu

Kovid 19+ - Potpisan primerak

Sazvežđe svitaca

Baba, nemoj ništa da me pitaš

Tvoj sam

Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda – knjiga druga

Srbija opisana kućama

Apis i Aleksandar

Čudesno jezero

Fairy tales: The Fourth Seven

Bajke: Četvrtih sedam – latinica

Oganj i kelija

Kad đavoli polete

Kainov ožiljak – posebno izdanje sa dodatkom