Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Nakon što je njena objava sa ovim pitanjem izazvala ogromnu pažnju na internetu, Nikola Džejn Hobs poželela je da dublje istraži zbog čega toliko žena dolazi do tačke potpunog izgaranja. A upravo iz te potrebe nastala je knjiga „Opuštena žena“.

Kako da se opustim kada imam još toliko toga da uradim? Kako da prihvatim sebe ovako nesavršenu? Kako iko može da me voli kada nisam dovoljno vredna? Sve su to pitanja koja je dvadesetogodišnja verzija mene ispisivala po stranicama dnevnika, očajnički pokušavajući da pronađe izlaz iz mračnih i ledenih voda depresije.

Kada danas, godinama kasnije, ponovo pročitam ta pitanja, osećam tugu zbog toga što je mlađa verzija mene tako čvrsto verovala da njena vrednost zavisi isključivo od produktivnosti. Tokom odrastanja nisam poznavala nijednu ženu koja je sebi zaista dopuštala da se opusti. Moja majka bila je vredna, posvećena i beskrajno požrtvovana, ali istovremeno i pod stalnim stresom, preopterećena i iscrpljena. Jedini trenuci kada sam je viđala da se odmara bili su oni u kojima bi potpuno izgubila snagu i više jednostavno ne bi mogla dalje.

Tokom dugogodišnjeg rada kao psiholog razgovarala sam sa mnogim ženama čije su priče neodoljivo podsećale na moju, ali i na priču moje majke. „Plašim se da se opustim, jer mislim da će se sve raspasti ako makar malo usporim“, rečenica je koju su stalno ponavljale. Iako je svaka od tih priča bila jedinstvena, u svima se ponavljao isti obrazac: iscrpljenost, preplavljenost, usamljenost, osećaj krivice i stida, sputanost i izgubljenost, ali i duboka čežnja za sporijim životom, mirom i istinskim odmorom.

Nakon što sam neprekidno slušala taj kolektivni vapaj iscrpljenih i preopterećenih žena, zapitala sam se: zbog čega je toliko žena dovedeno do tačke potpunog sagorevanja? To pitanje podstaklo me je da započnem sopstveno istraživanje i studiju o tome kako žene doživljavaju odmor i opuštanje. Ubrzo nakon toga osnovala sam „Opuštenu ženu“ (The Relaxed Woman) – onlajn zajednicu čiji je cilj da ženama pomogne da se oporave od izgaranja i ponovo uspostave ravnotežu u životu.

Svoje iskustvo podelila sam na Instagramu, a jedna od objava izazvala je ogromnu pažnju: „Tokom svog sazrevanja nikad nisam upoznala opuštenu ženu“, pisalo je. „ Uspešne žene? Da. Sposobne žene? Mnogo takvih. Nervozne i uplašene žene, koje se stalno izvinjavaju? Mnoštvo. Ali opuštene žene? Spokojne žene? Žene koje se ne plaše da zauzmu dovoljno prostora u svetu? Žene kojima su najvažniji odmaranje, zadovoljstvo i igra? Žene koje sebi daju bezuslovnu dozvolu da se opuštaju – bez griže savesti, bez izvinjavanja, ne smatrajući da to treba da zasluže? Nisam sigurna da sam ikad upoznala takvu ženu.“

Hiljade žena iz celog sveta javile su mi se sa istom pričom – da ni one nikada nisu upoznale istinski opuštenu ženu. Moje reči odjeknule su mnogo snažnije i dalje nego što sam mogla da pretpostavim, ne zato što su bile senzacionalne, već zato što su razotkrile nešto naizgled obično, a zapravo duboko uskraćeno: prizor žene koja se odmara, kao i saznanje da na odmor imamo potpuno i neupitno pravo.

Podstaknuta snažnim odjekom te objave, nastavila sam da istražujem, učim i slušam priče žena o stresu, iscrpljenosti i izgaranju. Sve što sam tokom tog procesa otkrila i razumela postepeno je preraslo u knjigu „Opuštena žena: Povratite pravo na odmor i živite osnaženim, radosnim životom“.

Postoji mnogo prepreka – kako psiholoških, tako i društvenih – koje ženama otežavaju da sebi priušte odmor koji im je preko potreban. Zato je sasvim razumljivo što mnogima od nas teško pada da uspore i daju sebi oduška, jer nas tome gotovo niko nije učio. Naprotiv, odrastale smo uz poruke da treba da radimo do iznemoglosti, da stisnemo zube i „guramo“ dalje, da budemo disciplinovane, da imamo još više samokontrole, da se nikada ne odmaramo, nikada ne plačemo i nikada ne odustajemo.

Knjigu „Opuštena žena“ napisala sam u želji da ženama pokažem da je moguć drugačiji, spokojniji i ispunjeniji način života. Želela sam da im ponudim alate pomoću kojih mogu da se oslobode kompulsivne produktivnosti, perfekcionizma, potrebe da neprestano ugađaju drugima, stalne jurnjave i rada do iscrpljenosti. Takođe, bilo mi je važno da progovorim o teretu beskrajnog pružanja, nedostatku zdravih granica i mentalnom opterećenju sa kojima se mnoge žene bore u tišini i samoći.

Petnaest godina nakon što sam zapisala te reči u dnevniku, više sebi ne postavljam ista pitanja. Danas duboko verujem da svi zaslužujemo ljubav, da nesavršenost nije nešto čega treba da se stidimo već deo naše ljudskosti, i da na odmor imamo potpuno i neupitno pravo.

Bilo mi je potrebno izvesno vreme da prestanem da vlastitu vrednost merim isključivo produktivnošću, da se oslobodim hroničnog osećaja hitnosti i potrebe da se neprestano žrtvujem za druge i ugađam njihovim očekivanjima. Morala sam iznova da naučim kako da slušam svoje telo i dozvolim sebi preko potreban predah, čak i onda kada me čekaju neodgovoreni mejlovi, gomila neopranog posuđa i beskrajna lista obaveza.

Dok pišem ove redove, sve više shvatam da je ova moja knjiga zapravo svojevrsno ljubavno pismo mojoj majci – ali i svim ženama koje neprestano vode trku s vremenom, koje sopstvenu vrednost mere onim što čine za druge, koje osećaju grižu savesti kada pokušaju da se odmore i koje se stide sopstvenih potreba. Namenjena je ženama koje robuju obavezama, koje ne umeju da zastanu čak ni kada su potpuno iscrpljene i koje su godinama slepo prihvatale očekivanje da svima moraju biti sve, dok sebe uporno stavljaju na poslednje mesto.

Nadam se da će vas ovaj članak podstaći da konačno date sebi oduška i postanete najopuštenija žena koju ste ikada upoznali.

Autor: Nikola Džejn Hobs

Izvor: graziadaily.co.uk

Prevod: Kristijan Vekonj