Aleksandar K

Odlično remek delo naše književnosti. Priča dečaka koji iščekuje veliki sunovrat kako ga on naziva veoma je dirljiva, raspletena sa puno zanimljivih likova iz piščevog života.Knjiga počinje u nekim odlomcima naivno sa delićima komedije pa se nakraju pretvori u tužan realizam doba pre i tokom rata.Glavni lik dečaka Đorđa Lebovića je fenomenalan pametan, komičan i mudar za svoje godine. ''Semper idem'' Uvek isto zlo je uvek isto.

Jovana

Odlicna knjiga treba je uvrstiti u lektiru.

Nena

Jeste remek delo. Jeste romančina. Teško mi je da pronadem reči za emocije i zahvalna sam i Teofilu Pančiću što je sve tako lepo rekao o ovom predivnom romanu.

Marko Kovač

"Semper idem" je remek-delo savremene srpske književnosti. Stil pisanja je vrlo prijemčiv. Roman je u meni probudio gomilu emocija- od smeha, do suza. Šteta sto roman nije dovršen, ali to ne umanjuje njegovu vrednost. Nakon što sam pročitao roman nisam mogao da se ne zapitam da li će i dalje biti "Uvek isto?" Seme zla klija pored nas gotovo nevidljivo. Zlo je osuđeno da se ciklično ponavlja, nikada ne spava i kontaminira sve čega se dotakne. Nažalost, neki ljudi su u stanju da ono zlo koje ne mogu da pojme, negiraju, a neki su zaista zli i puni mržnje, pa zato to i rade. To je najlepša knjiga koju sam pročitao u poslednje vreme. Vojvodina, svi ti poznati mirisi detinjstva. Nas Vojvođane, pogotovo nas koji smo iz mešovitih brakova, roman posebno pogađa. Jedinstven roman, poučan, za sva vremena, priča o pobedi ljudskog duha nad Velikim Sunovratom. Čitaš stranicu i cepaš se od smeha, već na sledećoj zaplačeš od muke. Roman kojem ću se sigurno više puta vraćati. ❤️

Jovana Kočić

Semper idem iliti u bukvalnom prevodu "uvek isto" je pismeni dokaz kako je zlo je uvek isto samo se javlja pod drugim imenom. Ova genijalna ispovest zasnovana na istinitoj priči jedne jevrejske porodice o Drugom svetskom ratu i onome što je on prouzrokovao je utoliko teža što je pisana iz dečije perspektive. Ne dozvolite da vas prevari naizgled nevini ton ove knjige na samom početku, ovo je jedna od onih koje se čitaju sa knedlom u grlu. Kako su se nizali pasusi tako mi se stezao obruč oko pluća i ostajala sam doslovno bez vazduha. Od samog starta morala sam da doziram čitanje, prosto nisam mogla da nastavim dalje iako me strašno vuklo da saznam šta se sledeće dešavalo. Dugo me neka knjiga nije ovako razgalila, rastužila, naljutila ,dovodila istovremeno i do suza i do srdžbe. Definitivno je jedna od onih knjiga koje se grle jako i snažno, ma knjiga koja se voli! Kako se stranice nižu, tako se i smenjuju događaji od teških do još težih, priznajem da mi u nekim momentima nije bilo lako.