Zamalo dobitnici – Ovim knjigama je malo nedostajalo da osvoje Ninovu nagradu

24. januar 2019.

Istorija pamti pobednike i to je jedan od razloga što skoro svi znamo koji su romani tokom godina dobili Ninovu nagradu. Mala je razlika između nagrađene knjige i onih koje nagradu nisu dobile, a mi vam predstavljamo spisak naslova koji su je zamalo dobili, odnosno, spisak onih koji su bili u širem, užem i najužem izboru.

[spk]4146,3815,3938,3642,3627,3247,3224,3129,3286,3085,2720,3381,2949,2894,2111,3600,2019,1245,3292,822[/spk]
Na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs do 27. decembra traje akcija dodatnih 10% za naslove domaćih autora. Mi smo rešili da suzimo izbor i da za vas izaberemo knjige koje svako treba da pročita. Imajući u vidu da se dodatni popust kombinuje sa članskim popustima, znamo da ćete biti na mukama koje naslove izabrati, ali s obzirom na to da su u pitanju kvalitetni romani – ne možete da pogrešite.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Bojan Bosiljčić

Bojan Bosiljčić (1957, Beograd), studirao je prava u Beogradu, a zatim kao tenor, sa horom Ivo Lola Ribar, 1988. pevao Verdijevu Aidu u Lionu, u rimskom amfiteatru iz I veka. Objavio je romane Uzaludni, 1992, i Đavolji kolosek, 1995, priče Moraš me jednom opet ovde dovesti, 1993, i putopis Mažoretkinje ne gaze strojevi korak, 2006. Za Televiziju Beograd je radio Razgolićeni grad (autorska serija, 12 epizoda, scenario i režija), 1997–1998, Vrelina đavola u Beogradu: Čarls Bukovski (scenario), 1994, Dušan (ubistvo malog Roma Dušana Jovanovića, dokumentarna emisija; scenario i režija), 1998. Bukovski je učestvovao u zvaničnoj konkurenciji TV-festivala PRIX FUTURA u Berlinu 1995, PRIX EUROPA u Marseju 1995, a Dušan na PRIX ITALIA u Bolonji 2001.

Više o autoru

Dragan Velikić

Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik. Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda &bdquo;Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada &bdquo;Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada &bdquo;Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine, VItalova nagrada) Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009). Knjige eseja: YU-Atlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010). Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010). Monografija Pula – grad interval (2014) – u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić. Knjige Dragana Velikića prevedene su na šesnaest evropskih jezika, te na arapski i farsi. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu.

Više o autoru

Goran Marković

Goran Marković je rođen 1946. u Beogradu, od roditelja Olivere i Radeta, poznatih dramskih umetnika. Posle završene osnovne škole i gimnazije u svom rodnom gradu odlazi na studije u Prag, u Čehoslovačku. Tamo od 1965. do 1970, na poznatom Filmskom fakultetu pri Univerzitetu umetničkih muza (FAMU), studira, diplomira i magistrira filmsku režiju. Posle završenih studija, od 1970. do 1976, radi za televiziju dokumentarne filmove. Snimio je oko pedeset filmova, od kojih se neki izdvajaju svojom provokativnom formom i smelim sadržajima. Od 1976. godine počinje da se bavi pisanjem i režiranjem igranih filmova. Do sada ih je snimio petnaest, uglavnom po sopstvenim scenarijima, uključujući i tri televizijske serije. Od 1978. godine radi na FDU, gde je počeo kao asistent pripravnik kod profesora Radoša Novakovića. U toku svog rada na ovom fakultetu bio je docent na predmetu rad sa glumcima, zatim redovni profesor predmeta filmska režija, da bi se penzionisao u zvanju profesora emeritusa. U jednom periodu je bio šef katedre odseka Filmske i televizijske režije kao i predsednik Saveta fakulteta. Godine 1984. i 2018. gostuje kao predavač na Columbia University u Njujorku. Od 2010. do 2012. godine gostujući je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Banskoj Bistrici u Slovačkoj. Od 2017. godine predaje predmet Poetike velikih reditelja na doktorskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu i na FDU u Beogradu. Takođe je mentor doktorandima na ovim fakultetima. Do sada su u Francuskoj prikazane tri retrospektive filmova Gorana Markovića: u La Rošelu 1986, u Monpeljeu 1988, u Strazburu 1991. godine. Na velikoj retrospektivi Jugoslovenskog filma organizovanoj u Centru Pompidu u Parizu 1987. godine, Goran Marković je bio predstavljen sa četiri filma. Retrospektive svih filmova ovog autora u 2002. godini prikazali su Međunarodni filmski festival u Roterdamu, Kinoteka u Ljubljani i Kinoteka u Zagrebu. Godine 2008. prikazana je retrospektiva njegovih filmova u Kijevu. Na Međunarodnom filmskom festivalu u Monpeljeu, u Francuskoj, Goran Marković je 1992. godine bio predsednik međunarodnog žirija. Bio je član međunarodnog žirija na internacionalnom festivalu u Solunu, u Grčkoj, 1995. godine, na međunarodnom filmskom festivalu u Jerusalimu, u Izraelu, 2009. godine, i na međunarodnom internacionalnom festivalu u Orenburgu, u Rusiji, 2013. godine. Mnogo puta je bio član žirija filmskih i pozorišnih festivala u Jugoslaviji i Srbiji. Od 1986. godine počinje da režira u pozorištu i piše pozorišne komade. Napisao je jedanaest pozorišnih komada i režirao isto toliko predstava po svojim i tuđim tekstovima. Njegova Turneja nagrađena je Sterijinom nagradom za najbolji dramski tekst na Sterijinom pozorju 1997. godine. Dva puta je nagrađen godišnjom Nagradom grada Beograda za oblast kinematografije, 1983. godine za film Variola vera i 2001. godine za film Kordon. Od 1986. Goran Marković predstavljen je u Rečniku filma (Librairie Larousse), a od 2007. godine u obimnom vodiču istaknutih svetskih reditelja 501 filmski reditelj (Barron's Educational Series, Inc.). Filmski centar Srbije je izdao monografiju o ovom autoru pod naslovom Nacionalna klasa. Nagradu za životno delo dobio je od Udruženja filmskih umetnika Srbije. Na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji 2021. dobio je nagradu za životno delo Zlatno pero Gordana Mihića, a iste godine nagradu za životno delo Živojin Pavlović na Festivalu filmske režije u Leskovcu. Na Festivalu autorskog filma u Beogradu 2022. godine takođe je dobio nagradu za životno delo. Na festivalu u Motovunu, u Hrvatskoj, iste godine dobio je počasnu nagradu Maverick, koja se dodeljuje za kinematografsku hrabrost i širenje granica filmskog izražavanja. Godine 2012. odlikovan je francuskim ordenom Officier dans l’ordre des Arts et des Lettres. Napisao je deset knjiga: četiri romana (Tito i ja, 1992; Beogradski trio, 2018 – najuži izbor za Ninovu nagradu; Doktor D., 2022. i Zavod, 2024), prozne knjige Češka škola ne postoji, 1990; Male tajne, 2008; Tri priče o samoubicama, 2015. i Izmišljeni život, 2017; dnevnik Godina dana, 2000; i zbirku drama Drame, 1997. Foto: ©Mitar Mitrović

Više o autoru

Igor Marojević

Igor Marojević rođen je 1968. u Vrbasu. Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i studirao master iz Svetske književnosti na Univerzitetu Autonoma u Barseloni. Objavio je Beogradsko petoknjižje: romane &bdquo;Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), &bdquo;Parter“ (2009), &bdquo;Prave Beograđanke“ (2017) i &bdquo;Tuđine“ (2018) i zbirku priča &bdquo;Beograđanke“ (2014, šest izdanja), kao i četiri romana iz &bdquo;Etnofikcije“, još nedovršene pentalogije: &bdquo;Žega“ (2004, 2008), &bdquo;Šnit“ (2007, 2008, 2014), &bdquo;Majčina ruka“ (2011) i &bdquo;Ostaci sveta“ (2020, 2022). Ostala dela: novela &bdquo;Obmana boga“ (1997), zbirke priča &bdquo;Tragači“ (2001), &bdquo;Mediterani“ (2006, 2008) i &bdquo;Sve za lepotu“ (izbor kratke proze, 2021), knjigu sociokulturnih eseja &bdquo;Kroz glavu“ (2012) i &bdquo;Roman o pijanstvima“ (2019). Napisao je i drame: &bdquo;Nomadi“ (u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. na katalonskom i španskom, na kojem je i napisana), &bdquo;Tvrđava Evropa“ (prevod prethodnog komada sa španskog, BELEF 2008) i &bdquo;Bar sam svoj čovek“ (Beogradsko dramsko pozorište 2009‒2011). Prema njegovom romanu &bdquo;Dvadeset četiri zida“ istoimena pozorišna adaptacija izvođena je takođe u BDP, 2003/2004. Njegova dela objavljivana su na španskom, ukrajinskom, katalonskom, mađarskom, portugalskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Zastupljen u desetak reprezentativnih antologija srpske, ex-YU, južnoistočnoevropske i evropske kratke proze. Dobio je više od deset književnih nagrada, između ostalih Andrićevu, &bdquo;Meša Selimović“, Nagradu grada Beograda, &bdquo;Zlatni Beočug“, &bdquo;Károly Szirmai“, Nagradu iz Fonda &bdquo;Borislav Pekić“, &bdquo;Desimir Tošić“… Izbor iz svojih književnih eseja sprema za zbirku pod radnim naslovom &bdquo;Preteče“. Piše i knjigu pripovedaka &bdquo;Granična stanja“. Preveo je preko 20 proznih knjiga sa španskog i katalonskog jezika. Član je Srpskog i Katalonskog PEN-a i Udruženja književnih prevodilaca Srbije te jedan od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg od 2002. ostvaruje status samostalnog umetnika. Živi u Zemunu.

Više o autoru

Jovica Aćin

U mladosti osuđivan zbog svojih tekstova, Jovica Aćin (1946) autor je nekoliko knjiga priča za koje je dobio niz značajnih nagrada, među kojima su &bdquo;Andrićeva“, Vitalova, &bdquo;Stanislav Lem“, &bdquo;Veljko Petrović“, &bdquo;Laza Kostić“ i &bdquo;Isidora Sekulić“. Laguna je objavila izbor njegovih kratkih priča Ukradeni roman. Njegovi romani, koji izmiču uobičajenim definicijama romana, čitani su kao dela realističke fantastike, i u njima se prepliću kako tragični tako i komični elementi, groteska i detekcija. Za Srodnike, njegov prvi roman, dobitnik je Njegoševe nagrade, a za Hodočašće u Sodomu dobitnik je regionalne nagrade &bdquo;Miodrag Bulatović“. U izdanju Lagune objavljeni su i romani Pilot tramvaja, Polazeći od kraja sveta i Kotao.

Više o autoru

Ljubica Arsić

Ljubica Arsić je rođena na Svetog Nikolu 1955. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu na grupi za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik i bila dugogodišnja profesorka književnosti u Muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu. Bila je članica srpske redakcije književnog časopisa Sarajevske sveske, a u 2023. godini urednica je Književnog magazina Srpkog književnog društva. Romani: Čuvari kazačke ivice, Ikona, Mango, Rajska vrata i Četiri kiše. Zbirke priča: Prst u meso, Cipele buvine boje, Barutana, Zona sumraka, Samo za zavodnice, Tigrastija od tigra, Maco, da l’ me voliš, All Inclusive. Zbirka kolumni: Pročitano sa usana. Autorka je i knjige Ljubica Arsić, u ediciji mapiranja pisaca &bdquo;Jedan prema jedan“ u &bdquo;Službenom glasniku“. Sastavila antologije: Na brzaka (svetska erotska priča), Frrrrr (ženska svetska erotska priča), Klinci od dva metra (priče savremenih svetskih pisaca o odrastanju), Ostrvo na dva mora (priče savremenih svetskih pisaca o moru), Divlji eros (erotska priča), Ovako je počelo (priče srpskih pisaca inspirisanih Grčkom, sa koautorom Dejanom Mihailovićem), Tanjir pun reči (priče savremenih svetskih pisaca o braku i porodici), Život je uvek u pravu (priče savremenih svetskih pisaca o lepom životu), Riba, patka, vodozemac (priče savremenih svetskih pisaca inspirisane životinjama), Kraljica Lir i njena deca (najbolje priče savremenih srpskih spisateljica), Zov daljine (panorama savremene srpske priče o putovanju sa koautorom Dejanom Mihailovićem). Nagrade: stipendija &bdquo;Borislav Pekić“ i nagrada &bdquo;Isidorinim stazama“ za roman Ikona, nagrade &bdquo;Pro-femina“ i &bdquo;Biljana Jovanović“ za priče Cipele buvine boje, nagrade &bdquo;Laza Kostić“ i &bdquo;Žensko pero“ te nagrada Hit libris za priče Tigrastija od tigra, Andrićeva nagrada za priče Maco, da l’ me voliš, četiri nagrade Jevrejske opštine za doprinos jevrejskoj kulturi, nagrada &bdquo;Stevan Sremac“ za roman Rajska vrata. U svojim pričama i romanima smelo ispituje topose čežnje i erosa, poigravajući se s tabuima i proveravajući njihovu snagu. Knjige i priče su joj prevedene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, italijanski, ukrajinski, slovački. Eseje objavljuje po književnim časopisima i dnevnim novinama. E-mail: arsicljubica@yahoo.com.

Više o autoru

Miomir Petrović

Miomir Petrović (Beograd, 1972), pisac, pripovedač, dramaturg, teoretičar umetnosti, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Odseku za dramaturgiju, magistrirao na Odseku za teatrologiju na FDU u Beogradu, doktorirao na Odseku za interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je glavni dramaturg pozorišta Atelje 212 u Beogradu (1996–1999), zamenik direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu (2001–2002), dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (do 2004). Redovni je profesor na predmetima Estetika, Teorija savremene umetnosti i Istorija scenskih umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu, predmeta Creative Writing i Screen Culture na Higher College of Techology (UAE) (2019–2021). Objavljena i izvođena dela: Drame: Vagabund u gradskom vrtu (1995), Argivski incident (1996), Demijurg (1997), Appendix (1997; izvedena 2003. u Centru lepih umetnosti &bdquo;Gvarnerijus“ i kao radio-drama u produkciji RTS-a 2004), Čopor (1998), Vučije leglo (2000) izvedena u Narodnom pozorištu u Pirotu 2006), radio-drame Galerijeve vatre i Black Light u produkciji RTS-a. Naučne monografije: Oslobođenje drame (Zadužbina Andrejević, Beograd 2000), Kreativno pisanje, naratološki pristup tekstu i kontekstu (Megatrend, Beograd 2011), Mitopoetike (Zavod za udžbenike, Beograd 2019). Romani: Sakaćenje Romana (Prosveta, 1997), Pankration (BIGZ, 1998), Samomučitelj (Prosveta, 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika, 2001), Arhipelag (Geopoetika, 2003), Lisičje ludilo (Laguna, 2005), Staklena prašina (Laguna, 2006), Lisičino ludilo (SKC, Skopje, 2007), Libansko leto (Laguna, 2007), Persijsko ogledalo (drugo izdanje, Laguna, 2008), Bakarni bubnjevi (Laguna, 2009), Galerijeve vatre (Laguna, 2011), Tečni led (Prosveta, 2011), Miris mraka (Laguna, 2013), Kuća od soli (Laguna, 2016), Black Light (Laguna, 2018), Филоктет на Лемносе/Персидское зеркало (Aliteja, Sankt-Peterburg, 2018), Šumski čopor (Ammonite Books, 2019), Središnja pustinja (Laguna, 2021), Krotitelji vremena (Laguna, 2023). Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1996), nagrade &bdquo;Laza Kostić“ za knjigu Kuća od soli (2017) i Ordena &bdquo;Vožda Đorđa Stratimirovića“ za doprinos srpskoj kulturi (2022). Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Mirjana Đurđević

Mirjana Đurđević (1956), autorka je četrnaest romana i koautorka još dva, objavljenih u više izdanja. Piše i priče, eseje, kolumne… Prevođena na egleski i slovenački jezik. Njen roman Kaja, Beograd i dobri Amerikanac osvojio je regionalnu nagradu &bdquo;Meša Selimović“ za najbolji roman objavljen na prostoru Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 2009. godini. Živi i piše u Beogradu.

Više o autoru

Mirjana Mitrović

Rođena je 14. januara 1961. godine u Požarevcu. Završila je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zbirka priča Sveto stado objavljena je prvi put 1999, drugi put 2009. a neke priče uvršćene su u antologije.  Roman Emilija Leta objavljen je 2006. godine, bio u najužem izboru za NIN-ovu i mnoge druge nagrade, a dobio nagradu &bdquo;Branko Ćopić“.

Više o autoru

Radoslav Petković

Radoslav Petković rođen je 1953. godine u Beogradu. Objavio je romane: Put u Dvigrad (1979, Nagrada &bdquo;Miloš Crnjanski“), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993, nagrade: &bdquo;Meša Selimović“ i &bdquo;Borbina nagrada“ za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine) i Savršeno sećanje na smrt (2008, nagrada &bdquo;Borisav Stanković“); knjige priča: Izveštaj o kugi (1989, &bdquo;Andrićeva nagrada“) i Čovek koji je živeo u snovima (1998, &bdquo;Vitalova nagrada“ za knjigu godine); i knjige esejističke proze Ogled o mački (1995), O Mikelanđelu govoreći (2006), Vizantijski internet (2007), Upotreba vilenjaka (2008) i i Događaj godine (2010). Dela Radoslava Petkovića prevođena su na engleski, francuski, nemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački, slovački i makedonski jezik. Prevodio je sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona. Priče Radoslava Petkovića nalaze se u više antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu. Živeo je i radio u Novom Sadu. Preminuo je 2024. godine.

Više o autoru

Svetislav Basara

Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine. Objavio je: – knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016); – romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016); – drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009); – knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019); – prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015). Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“. Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak (1948, Beograd), klasičnu gimnaziju završila je u Beogradu, gde je diplomirala, magistirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Bila je jedna od troje urednika satiričnog časopisa studenata Filozofskoga fakulteta u Beogradu Frontisterion, koji je zabranjen i uništen već sa prvim brojem, 1970. Pasoš oduzet od 1968. do 1973, pa ponovo 1975–1976. i 1988–1989. Saslušavana, praćena i pretučena od strane policije i tajnih službi. Dobila je univerzitetsku stipendiju kao najbolji diplomant Univerziteta u Beogradu 1971. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu 1972–1988. Optužena u sudskom procesu posle denuncijacije iz Instituta, izgubila službu posle internog samoupravnog suđenja organizovanog u Institutu, na sudu oslobođena svake krivice (1988). Predsednica Odbora za slobodu izražavanja Udruženja književnika Srbije 1986–1989, sastavila i izdala preko pedeset peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila je članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, državljanstvo dobila 1993, posle mnogih napada i kleveta u slovenačkim medijima. Sa mužem Božidarom vodila mirovne akcije od 1986. i za vreme rata pružila gostoprimstvo bosanskim i hrvatskim izbeglicama, organizovala sa njima letnju školu za bosanske izbeglice-tinejdžere (1993), koja se zbog velikog zanimanja od prvobitne tri nedelje produžila na četiri meseca. Nekoliko polaznika se zatim upisalo na univerzitete u Sloveniji. Izbačena iz UKS-a 1996, kako je navedeno – zbog negativnih kritika dela Dobrice Ćosića. Sastavila knjigu o dečjim pravima na bosansko-srpsko-hrvatsko-crnogorskom i na slovenačkom, koja je razdeljena svim osnovnim školama i centrima za izbeglice u Sloveniji. Knjiga je prevedena na romski jezik 2006. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Predavala na mnogim jugoslovenskim, evropskim i američkim univerzitetima. Redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (od 2003), koordinator studijskih programa na ISH-u (Institutum Studiorum Humanitatis), postdiplomskog fakulteta za humanistiku u Ljubljani (od 1997), dekanka ISH-a (2003–2013). Penzionisana 2014. Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je predavala srpsku i hrvatsku književnost (1985–1992) na slavistici i Balkanske žene (1995–2012) na sociologiji kulture. Glavna urednica časopisa ProFemina u Beogradu od 1994. Direktorka Srpskog kulturnog centra &bdquo;Danilo Kiš“ u Ljubljani (2009–2013), umetnička direktorka SKC &bdquo;Danilo Kiš“ od 2013, direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani (2009). Nagrade: &bdquo;Miloš Crnjanski“ za knjigu eseja 1990; American PEN Freedom of Expression Award 1993; Helsinki Watch Award 2000; Helen Award, Montreal, 2001; Nagrada &bdquo;Mirko Kovač“ za knjigu eseja 2014. Objavila (napisala i/ili uredila) preko šezdeset knjiga i zbornika, preko četiristo studija (lingvistika, antičke studije, komparativna književnost, balkanologija, studije roda), preko hiljadu petsto eseja, jedan roman, dve drame, libreto, nekoliko komada za Karađoz – pozorište senki, koje je uvela u Sloveniju, prevode sa grčkoga, novogrčkoga, latinskoga, francuskoga, engleskoga i slovenačkoga. Pisala je kolumne u Književnoj reči, Teleksu, Vremenu, Nezavisnom i drugim časopisima, kao i na portalu Peščanik. U mariborskom Večeru piše rubriku jednom nedeljno već osamnaest godina. Novije knjige: Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov, Ljubljana, Narodna galerija, 2011; Mikra theatrika: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (Knjižnica Mestnega gledališča ljubljanskega, zv. 156), Ljubljana, 2012; Zelje in spolnost: iz zgodovinske antropologije hrane, Beletrina, Ljubljana, 2013; Antička miturgija: žene, XX vek, Beograd, 2013; Leteći pilav: antropološki eseji o hrani, XX vek, Beograd, 2014; Kuhinja z razgledom, Goga, Novo Mesto, 2016, Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti, Prosvjeta, Sarajevo, 2016. Za roman Ravnoteža (Laguna) dobila je Vitalovu nagradu za 2016. godinu, a 2017. dobila je Nagradu mira ženskog odbora slovenačkog PEN-a. Godine 2018. objavila je roman Škola za delikatne ljubavnike. Foto: Iztok Dimc

Više o autoru

Vladan Matijević

Vladan Matijević (1962, Čačak) objavio je knjige: Ne remeteći rasulo (pesme, 1991), Van kontrole (roman, 1995, nova verzija 2021), R. C. Neminovno (roman, 1997, nova verzija 2017), Samosvođenje (pesme, 1999), Prilično mrtvi (priče, 2000, Andrićeva nagrada), Pisac izdaleka (roman, 2003, Ninova nagrada), Časovi radosti (roman, 2006), Vrlo malo svetlosti (roman, 2010, nagrade: &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Borisav Stanković“ i &bdquo;Isidora Sekulić“), Memoari, amnezije (eseji, 2012, nagrade: &bdquo;Kočićevo pero“ i &bdquo;Kočićeva knjiga“), Pristaništa (priče, 2014, nagrade: &bdquo;Stevan Sremac“ i &bdquo;Danko Popović“), Susret pod neobičnim okolnostima (roman, 2016), Sloboda govora (roman, 2020) i Pakrac (roman, 2023, nagrada &bdquo;Beogradski pobednik“). Dobitnik je Nagrade &bdquo;Ramonda serbika“ 2019. za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi. Dobitnik je i nagrade &bdquo;Zlatni krst kneza Lazara“ 2023. godine za celokupno književno delo. Gradsko pozorište u Čačku je 2023. godine premijerno izvelo predstavu &bdquo;Sloboda govora“ po njegovom istoimenom romanu. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik.

Više o autoru

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015), Kad đavoli polete (2022) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012), Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju &bdquo;Nemanjići“: U ime oca (2016), Dva orla (2016) i U ime sina (2017). Objavio je i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014), kao i istorijsko-esejističku hroniku Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012). Dobitnik je stipendije Fondacije &bdquo;Borislav Pekić“ i nagrada &bdquo;Branko Ćopić“, &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Hit libris“, &bdquo;Vitez srpske književnosti“, &bdquo;Pečat vremena“, &bdquo;Pero despota Stefana“, &bdquo;Teslina golubica“, &bdquo;Krst vožda Đorđa Stratimirovića“, &bdquo;Zlatni beočug“, Velike nagrade &bdquo;Ivo Andrić“ Andrićevog instituta u Andrićgradu, kao i Andrićeve nagrade za priču &bdquo;Ratne igre“ iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima. Roman Kad đavoli polete dobio je Vitalovu nagradu. Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Prevod romana Top je bio vreo (The Canon Was Red Hot) nominovan je za nagradu &bdquo;Dablin impac“, koja se u Dablinu dodeljuje za najbolji roman na engleskom jeziku. Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Scenarista je serija Senke nad Balkanom i Državni službenik. Član je književne grupe P–70 (&bdquo;Proza na putu“) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

Više o autoru

Vladimir Tabašević

Vladimir Tabašević rođen je 1986. godine u Mostaru pod punim imenom Bošnjak-Tabašević Vladimir. Početkom građanskog rata u BiH s majkom je došao u Beograd, gde i danas živi. Studirao je filozofiju. Prva knjiga pesama Koagulum (2010) štampana je u okviru Festivala mladih pesnika u Zaječaru kao nagrada laureata festivala. Samostalno objavljuje knjige poezije Tragus (2011), Kundak (2012) i konceptualno-poetski rad zajedno s Milošem Čvorovićem Hrvatski kundak (2013). Prvi roman Tiho teče Misisipi (2015) objavljuje najpre samostalno. Roman ulazi u uži izbor za Ninovu nagradu, a dobija regionalnu nagradu &bdquo;Mirko Kovač“. Roman Pa kao (2016) ulazi u najuži izbor za Ninovu nagradu, dok Zabluda Svetog Sebastijana (2018) osvaja Ninovu nagradu. Roman Noćne reči (2023) odlukom autora nije kandidovan za Ninovu nagradu. Zajedno sa rediteljem Ivicom Buljanom realizovao je pozorišne adaptacije romana Tiho teče Misisipi i romana Idiot F. M. Dostojevskog.

Više o autoru

Vladislava Vojnović

Vladislava Vojnović (Bela Crkva, 1965). Završila je dramaturgiju na FDU u Beogradu. Objavila je zbirke pesama &bdquo;Ženske junačke pesme“ (2002), &bdquo;Lovac na grinje“ (2007), &bdquo;PeeMeSme“ (2010) i romane &bdquo;Lenjinova desnica“ (2010) i &bdquo;Kozje uši“ (2013). Piše za film, televiziju, pozorište i radio. Dobila je nagrade &bdquo;Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara i &bdquo;Dositejevo pero“ za &bdquo;Princa od papira“ 2008. godine. Živi u Zemunu, gde s mužem Milošem Spasojevićem, filmskim i TV-snimateljem, gaji malu filmsku producentsku kuću, jednu običnu kuću, jednu kćerku i tri mačke.

Više o autoru

Vule Žurić

Vule Žurić rođen je u Sarajevu 1969. godine. Zbirke priča: Umri muški (1991), Dvije godine hladnoće (1995), U krevetu sa Madonom (1998), Valceri i snošaji (2001), Katenačo (2011) i Tajna crvenog zamka (2015). Romani: Blagi dani zatim prođu (2001), Rinfuz (2003), Tigrero (2005), Crne ćurke i druga knjiga crnih ćurki (2006), Mrtve brave (2008), Narodnjakova smrt (2009), Nedelja pacova (2010), Srpska trilogija (2012) i Republika Ćopić (2015). Autor je knjige radio-drama Crni glas za belu hartiju (2017), knjige za decu Roman bez ormana (2017), kao i zvezdaškog dela monografije Mnogo smo jači/Derbi, moj derbi (2014). Za Lagunu je priredio tematske zbirke priča savremenih jugoslovenskih autora posvećene Gavrilu Principu (Gavrilov princip) i Branku Ćopiću (Orlovi ponovo lete). Napisao je scenario za film Gorana Markovića Slepi putnik na brodu ludaka (2017) i dramu Posljednji mejdan Petra Kočića, koja je imala praizvedbu na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u oktobru 2017. godine, u režiji Nebojše Bradića. Njegove priče prevođene su na desetak jezika, a sa engleskog je preveo monografiju o savremenoj umetnosti Vila Gomperca Šta gledaš (2015) i sa italijanskog roman Huga Prata Korto Malteze u Sibiru (2017). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima je i &bdquo;Andrićeva nagrada“ za zbirku priča Tajna crvenog zamka, koju je 2014. godine objavila Laguna. Živi u Pančevu.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Zamalo dobitnici – Ovim knjigama je malo nedostajalo da osvoje Ninovu nagradu

Beogradski trio

Tuđine

Pomor i strah

Srodnici

Salon mrtvih princeza

Savršeno sećanje na smrt

Ravnoteža

Pa kao

Susret pod neobičnim okolnostima

Osama

Zamalo dobitnici – Ovim knjigama je malo nedostajalo da osvoje Ninovu nagradu

Beogradski trio

Tuđine

Pomor i strah

Srodnici

Salon mrtvih princeza

Savršeno sećanje na smrt

Ravnoteža

Pa kao

Susret pod neobičnim okolnostima

Osama

Salon mrtvih princeza

Đavolji kolosek

Bečki roman

Via Pula

Soko zove Lastu

Hamlet u Paviljonu br. 6

Zavod

Doktor D.

Roman o pijanstvima

Tuđine

Prave Beograđanke

Kotao

Polazeći od kraja sveta

Pilot tramvaja

Ti i ja smo bili par

Pročitano sa usana

Četiri kiše

Dionizije 1941: Moguća istorija Ivana Petrovića

Krotitelji vremena

Središnja pustinja

Dve Mice i Novi Beograd

Mica, Beograd i odvratni Britanac

Bunker patka

Helena ili o nemiru

Helena ili o nemiru - Potpisan primerak

Mesečari iz Marguma

Sudbina i komentari – dopunjeno izdanje

Izveštaj o kugi / Čovek koji je živeo u snovima

Savršeno sećanje na smrt

Đinđić: memoari s onu stranu groba (transkript)

Kontraendorfin

Očaj od nane

Osvetnice

Škola za delikatne ljubavnike

Ravnoteža

Pakrac

Van kontrole

Sloboda govora

Oganj i kelija

Kad đavoli polete

Kainov ožiljak – posebno izdanje sa dodatkom

Tiho teče Misisipi – jubilarno izdanje

Noćne reči

Zabluda Svetog Sebastijana

Epizodisti i junaci

Priče iz glave

Princ od papira

Heroji i gubitnici

Forenzika Itake

Pomor i strah