Urednica u Laguni Mina Kebin predstavlja ediciju Hogart, posvećenu savremenim adaptacijama Šekspira [video]

Dženet Vinterson

<p style="text-align: justify">Dženet Vinterson je autor deset romana, a piše i knjige za decu, dokumentarnu prozu, scenarija i članke za Gardijan. Rođena je u Mančesteru, gde su je usvojili roditelji pentakostalci, i odgajali da postane misionar. O tome je pisala u svom prvom romanu <em>Pomorandže nisu jedino voće</em>, a i dvadeset sedam godina kasnije u memoarima <em>Što bi bio srećan kad možeš da budeš normalan?</em> (<em>Why be happy when you could be normal</em>). <br /> <br /> <em>Zimska bajka</em> je priča o Perditi, napuštenom detetu. &bdquo;Svi mi imamo knjige-talismane koje nosamo sa sobom i koje nose nas. Godinama sam u raznim vidovima radila na <em>Zimskoj bajci</em>&ldquo;, kaže Dženet Vinterson o drami. Rezultat je <em>Procep u vremen</em><em>u</em>, njena obrada.</p>

En Tajler

<p style="text-align: justify">En Taljer je rođena u Minesoti 1941. godine a odrasla je u Severnoj Karolini. Bila je među prvima u klasi na univerzitetu Djuk i završila je doktorat na katedri za ruske studije na univerzitetu Kolumbija. Njen roman &bdquo;Breathing Lessons&ldquo; je nagrađen Pulicerovom nagradom 1988. godine. Član je Američke akademije umetnosti i književnosti.&nbsp;</p>

Hauard Džejkobson

<p style="text-align: justify">Hauard Džejkobson je rođen 1942. u Mančesteru u Engleskoj. Završio je studije na Kembridžu. Bio je tri godine predavač na Univerzitetu u Sidneju, a zatim na Kembridžu. Značajan je britanski književnik i kritičar. Za roman <em>The Finkler Question </em>dobio je Bukerovu nagradu 2010. Živi u Londonu.&nbsp;<br /> <br /> Foto: Keke Keuklaar</p>

Ju Nesbe

<p style="text-align: justify">Ju Nesbe je jedan od najpopularnijih svetskih pisaca kriminalističkih romana. <em>Oklopno srce</em>, <em>Solomonovo slovo</em>, <em>Policija</em>, <em>Sin</em> i <em>Žeđ</em>, roman iz serijala o Hariju Huleu, bestseleri su <em>Sandej tajmsa</em>. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu.</p>

Margaret Atvud

<p style="text-align: justify">Margaret Atvud rođena je 1939. u Otavi. Zahvaljujući obrazovanim roditeljima, već sa četiri godine je naučila da čita i piše. Pod njihovim uticajem (Atvudova je osnovno obrazovanje stekla u roditeljskoj kući) postala je posvećena čitanju i razvila je snažno interesovanje za pisanje.<br /> <br /> Već u srednjoj školi objavljivala je pesme, međutim presudnu ulogu u njenom literarnom razvoju odigrao je Nortrop Fraj, profesor engleskog jezika na koledžu koji je Atvudova pohađala. Tada istaknuti književni kritičar, Fraj je isticao vrednosti zanemarene kanadske književnosti, a u Margaret Atvud je prepoznao pisca koji tu književnost može podići na još viši nivo. Podrška koju je imala u profesoru, ubrzo je rezultirala zbirkom pesama<em> Double Persephone</em>, da bi po diplomiranju objavila još jednu, <em>The Circle Game</em>, dobivši ovaj put za zbirku najznačajnije kanadsko književno priznanje, <em>Governor's General Award</em>. Time je otpočela serija nagrada koje će ova književnica dobijati tokom narednih trideset i više godina, potvrđujući da je jedan od najvećih autora svog vremena. Među nagradama su i neke od najprestižnijih koje se dodeljuju u književnom svetu poput Bukerove, Welsh Arts International i drugih, za romane <em>Sluškinjina priča</em>, <em>Mačje oko</em> i <em>Slepi ubica</em>. Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija.<br /> <br /> Radeći kao urednik u jednoj izdavačkoj kući, Margaret Atvud se bavila i književnom kritikom. Iza ovog angažovanja ostalo je vrhunsko delo iz oblasti esejistike nazvano <em>Opstanak</em>, svojevrstan pogled na rad književnog urednika.<br /> <br /> Margaret Atvud trenutno živi u Torontu.<br /> <br /> Foto:&nbsp;© Luis Mora</p>

Trejsi Ševalije

<p style="text-align: justify">Trejsi Ševalije je rođena 19. oktobra 1962. u Vašingtonu gde je provela detinjstvo. Studirala je na koledžu Oberlin u Ohaju. Godine 1984. preselila se u Englesku gde je radila nekoliko godina kao urednik leksikografskih izdanja. Godine 1993. godine napušta taj posao i započinje dvogodišnji kurs kreativnog pisanja na univerzitetu Ist Anglia. <br /> <br /> Karijeru je počela knjigom <em>Devičanski plavo</em>, ali se proslavila romanom <em>Devojka sa bisernom minđušom</em> zasnovanom na priči o nastanku čuvene Vermerove slike. Film koji je režirao Piter Verber inspirisan ovom knjigom dobio je tri Oskara u različitim kategorijama 2004, i ovenčan je brojnim drugim nagradama za filmska ostvarenja. <br /> <br /> Posle uspeha romana <em>Devojka sa bisernom minđušom</em> nastavila je da objavljuje bestselere: <em>Pali anđeli</em>, <em>Dama i jednorog</em>, <em>Plameni sjaj</em>, <em>Izuzetna stvorenja</em>, <em>Poslednji begunac</em>, <em>Plodovi na vetru</em> i <em>Jedna nit</em>.<br /> <br /> Trejsi Ševalije živi u Londonu sa suprugom.</p>