U užem izboru za Ninovu nagradu četiri romana u izdanju Lagune

3. januar 2019.

U današnjem, prvom štampanom izdanju Nina u 2019. objavljen je uži izbor od 12 naslova za ovogodišnju Ninovu nagradu. Žiri u sastavu Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović napravio je ovaj izbor na osnovu 31 naslova koji su se našli u širem izboru, a trećinu romana iz užeg izbora objavila je izdavačka kuća Laguna.

U uži izbor ušli su:

Vule Žurić – „Pomor i strah“
Slobodan Vladušić – „Veliki juriš“
Vladimir Tabašević – „Zabluda Svetog Sebastijana“
Goran Marković – „Beogradski trio“

Šezdeset peti dobitnik Ninove nagrade biće proglašen 14. januara.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Goran Marković

Goran Marković je rođen 1946. u Beogradu, od roditelja Olivere i Radeta, poznatih dramskih umetnika. Posle završene osnovne škole i gimnazije u svom rodnom gradu odlazi na studije u Prag, u Čehoslovačku. Tamo od 1965. do 1970, na poznatom Filmskom fakultetu pri Univerzitetu umetničkih muza (FAMU), studira, diplomira i magistrira filmsku režiju. Posle završenih studija, od 1970. do 1976, radi za televiziju dokumentarne filmove. Snimio je oko pedeset filmova, od kojih se neki izdvajaju svojom provokativnom formom i smelim sadržajima. Od 1976. godine počinje da se bavi pisanjem i režiranjem igranih filmova. Do sada ih je snimio petnaest, uglavnom po sopstvenim scenarijima, uključujući i tri televizijske serije. Od 1978. godine radi na FDU, gde je počeo kao asistent pripravnik kod profesora Radoša Novakovića. U toku svog rada na ovom fakultetu bio je docent na predmetu rad sa glumcima, zatim redovni profesor predmeta filmska režija, da bi se penzionisao u zvanju profesora emeritusa. U jednom periodu je bio šef katedre odseka Filmske i televizijske režije kao i predsednik Saveta fakulteta. Godine 1984. i 2018. gostuje kao predavač na Columbia University u Njujorku. Od 2010. do 2012. godine gostujući je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Banskoj Bistrici u Slovačkoj. Od 2017. godine predaje predmet Poetike velikih reditelja na doktorskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu i na FDU u Beogradu. Takođe je mentor doktorandima na ovim fakultetima. Do sada su u Francuskoj prikazane tri retrospektive filmova Gorana Markovića: u La Rošelu 1986, u Monpeljeu 1988, u Strazburu 1991. godine. Na velikoj retrospektivi Jugoslovenskog filma organizovanoj u Centru Pompidu u Parizu 1987. godine, Goran Marković je bio predstavljen sa četiri filma. Retrospektive svih filmova ovog autora u 2002. godini prikazali su Međunarodni filmski festival u Roterdamu, Kinoteka u Ljubljani i Kinoteka u Zagrebu. Godine 2008. prikazana je retrospektiva njegovih filmova u Kijevu. Na Međunarodnom filmskom festivalu u Monpeljeu, u Francuskoj, Goran Marković je 1992. godine bio predsednik međunarodnog žirija. Bio je član međunarodnog žirija na internacionalnom festivalu u Solunu, u Grčkoj, 1995. godine, na međunarodnom filmskom festivalu u Jerusalimu, u Izraelu, 2009. godine, i na međunarodnom internacionalnom festivalu u Orenburgu, u Rusiji, 2013. godine. Mnogo puta je bio član žirija filmskih i pozorišnih festivala u Jugoslaviji i Srbiji. Od 1986. godine počinje da režira u pozorištu i piše pozorišne komade. Napisao je jedanaest pozorišnih komada i režirao isto toliko predstava po svojim i tuđim tekstovima. Njegova Turneja nagrađena je Sterijinom nagradom za najbolji dramski tekst na Sterijinom pozorju 1997. godine. Dva puta je nagrađen godišnjom Nagradom grada Beograda za oblast kinematografije, 1983. godine za film Variola vera i 2001. godine za film Kordon. Od 1986. Goran Marković predstavljen je u Rečniku filma (Librairie Larousse), a od 2007. godine u obimnom vodiču istaknutih svetskih reditelja 501 filmski reditelj (Barron's Educational Series, Inc.). Filmski centar Srbije je izdao monografiju o ovom autoru pod naslovom Nacionalna klasa. Nagradu za životno delo dobio je od Udruženja filmskih umetnika Srbije. Na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji 2021. dobio je nagradu za životno delo Zlatno pero Gordana Mihića, a iste godine nagradu za životno delo Živojin Pavlović na Festivalu filmske režije u Leskovcu. Na Festivalu autorskog filma u Beogradu 2022. godine takođe je dobio nagradu za životno delo. Na festivalu u Motovunu, u Hrvatskoj, iste godine dobio je počasnu nagradu Maverick, koja se dodeljuje za kinematografsku hrabrost i širenje granica filmskog izražavanja. Godine 2012. odlikovan je francuskim ordenom Officier dans l’ordre des Arts et des Lettres. Napisao je deset knjiga: četiri romana (Tito i ja, 1992; Beogradski trio, 2018 – najuži izbor za Ninovu nagradu; Doktor D., 2022. i Zavod, 2024), prozne knjige Češka škola ne postoji, 1990; Male tajne, 2008; Tri priče o samoubicama, 2015. i Izmišljeni život, 2017; dnevnik Godina dana, 2000; i zbirku drama Drame, 1997. Foto: ©Mitar Mitrović

Više o autoru

Slobodan Vladušić

Slobodan Vladušić, pisac i esejista, rođen je 1973. godine u Subotici, gde i danas živi. Radi na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u zvanju redovnog profesora. Romani: Forward (2009) – stipendija &bdquo;Borislav Pekić“, Vitalova nagrada. Mi izbrisani (2013) – nagada &bdquo;Meša Selimović“. Veliki juriš (2018) – nagrade &bdquo;Svetozar Ćorović“, &bdquo;Janko Veselinović“. Omama (2021) – nagrada &bdquo;Beskrajni plavi krug“ koju dodeljuje Matica srpska. Teorijska proza: Crnjanski, Megalopolis (2011) – nagrada &bdquo;Isidora Sekulić“. Književnosti i komentari (2017) – nagrade &bdquo;Laza Kostić“ i &bdquo;Đorđe Jovanović“. Slobodan Vladušić je član neformalne grupe pisaca P-70, zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem, Dejanom Stojiljkovićem, Markom Krstićem i Nikolom Malovićem. Oficijelni sajt: slobodanvladusic.rs Foto: Katarina Marčetić

Više o autoru

Vladimir Tabašević

Vladimir Tabašević rođen je 1986. godine u Mostaru pod punim imenom Bošnjak-Tabašević Vladimir. Početkom građanskog rata u BiH s majkom je došao u Beograd, gde i danas živi. Studirao je filozofiju. Prva knjiga pesama Koagulum (2010) štampana je u okviru Festivala mladih pesnika u Zaječaru kao nagrada laureata festivala. Samostalno objavljuje knjige poezije Tragus (2011), Kundak (2012) i konceptualno-poetski rad zajedno s Milošem Čvorovićem Hrvatski kundak (2013). Prvi roman Tiho teče Misisipi (2015) objavljuje najpre samostalno. Roman ulazi u uži izbor za Ninovu nagradu, a dobija regionalnu nagradu &bdquo;Mirko Kovač“. Roman Pa kao (2016) ulazi u najuži izbor za Ninovu nagradu, dok Zabluda Svetog Sebastijana (2018) osvaja Ninovu nagradu. Roman Noćne reči (2023) odlukom autora nije kandidovan za Ninovu nagradu. Zajedno sa rediteljem Ivicom Buljanom realizovao je pozorišne adaptacije romana Tiho teče Misisipi i romana Idiot F. M. Dostojevskog.

Više o autoru

Vule Žurić

Vule Žurić rođen je u Sarajevu 1969. godine. Zbirke priča: Umri muški (1991), Dvije godine hladnoće (1995), U krevetu sa Madonom (1998), Valceri i snošaji (2001), Katenačo (2011) i Tajna crvenog zamka (2015). Romani: Blagi dani zatim prođu (2001), Rinfuz (2003), Tigrero (2005), Crne ćurke i druga knjiga crnih ćurki (2006), Mrtve brave (2008), Narodnjakova smrt (2009), Nedelja pacova (2010), Srpska trilogija (2012) i Republika Ćopić (2015). Autor je knjige radio-drama Crni glas za belu hartiju (2017), knjige za decu Roman bez ormana (2017), kao i zvezdaškog dela monografije Mnogo smo jači/Derbi, moj derbi (2014). Za Lagunu je priredio tematske zbirke priča savremenih jugoslovenskih autora posvećene Gavrilu Principu (Gavrilov princip) i Branku Ćopiću (Orlovi ponovo lete). Napisao je scenario za film Gorana Markovića Slepi putnik na brodu ludaka (2017) i dramu Posljednji mejdan Petra Kočića, koja je imala praizvedbu na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u oktobru 2017. godine, u režiji Nebojše Bradića. Njegove priče prevođene su na desetak jezika, a sa engleskog je preveo monografiju o savremenoj umetnosti Vila Gomperca Šta gledaš (2015) i sa italijanskog roman Huga Prata Korto Malteze u Sibiru (2017). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima je i &bdquo;Andrićeva nagrada“ za zbirku priča Tajna crvenog zamka, koju je 2014. godine objavila Laguna. Živi u Pančevu.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više