Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Današnji dan, 13. avgust, u svetu se proslavlja kao dan levorukih. Zašto se veruje da je većina umetnika levoruka i da li to važi i za pisce? Da li su levoruki ljudi zaista kreativniji? Iako nemamo konkretne dokaze, jer nije svaki briljantan pisac nužno i levoruk, postoji neobično dosledno preplitanje između levorukosti i revolucionarne originalnosti.
Udobno se smestite uz šolju (za levoruke) omiljenog napitka i spremite se da upoznate književne „levake“.
Kafka čitaoca vodi kroz lirsku i mračnu priču o K., koji stiže u jezovito selo podno zamka, te pokušava da ostvari poslovni dogovor s misterioznom upravom. Međutim, svaki njegov korak nailazi na birokratske prepreke, nerazumljive procedure i otuđenje koje guši individualnost. Kafka majstorski izražava osećaj izolacije i izgubljenosti u svetu u kojem autoriteti određuju sudbinu nebrojenih života. „Zamak“ je više od romana – to je alegorija o konstantnoj borbi za slobodu izbora i unutrašnjem otporu pred apsurdom sistema, ali i iskonskoj borbi sa bolom, samoćom i željom da se bude sa drugim.
„Alisa u Zemlji čuda“ – Luis Kerol
„Alisa u Zemlji čuda“ je fantastična i nadrealna avantura koja prati Alisu – devojčicu koja pada u zečju rupu i ulazi u čudesan svet gde nelogično postaje logično. Dok istražuje zemlju ispunjenu zagonetnim likovima poput Češirskog mačka i Gusenice, Alisa završava pred sudom, sreće se sa ludilom i igrarijama jezikom koje preispituju smisao. Kerol kroz apsurd uspeva da nas navede da preispitamo realnost, identitet i ponašanje koje uzimamo zdravo za gotovo. Ovaj klasik dečje književnosti za sva vremena, u novom prevodu Zorana Penevskog, i dalje fascinira nove generacije svojom igrom reči, filozofskom dubinom i beskrajnom maštovitošću.
„Šetnja kroz šumu“ – Bil Brajson
Bil Brajson nas uvodi u šetnju Apalačkim planinama dugu 3400 kilometara – rutu koja otkriva veličanstvene pejzaže Amerike kroz koje autor sagledavan svoju domovinu. Nakon više godina provedenih u Britaniji, Brajson se vraća kući i odlučuje da komičnim komentarima i toplim humorom „ponovo otkrije“ Ameriku. Šetnja postaje meditacija o prirodi, smehu, prijateljstvu i divljini koja nestaje – uz poziv na njeno očuvanje. Brajson ne samo da zabavlja nego i poziva čitaoce na osvešćivanje ekološke svesti u ovoj emotivnoj i duhovitoj avanturi.
„Rat svetova“ – H. Dž. Vels
U ovom pionirskom romanu naučne fantastike, H. G. Vels opisuje invaziju Marsovaca koji uništavaju London i pokušavaju da pokore Zemlju. Vanzemaljci poseduju zastrašujuću tehnologiju, a ljudi su bespomoćni pred apokaliptičnim pustošenjem. Vels upozorava na ranjivost ljudskog društva, promišlja o konfliktu i preživljavanju i stvara uznemirujući portret ljudske borbe pred nepoznatim i nadmoćnim neprijateljem. I više od 120 godina od nastanka, roman „Rat svetova“ i dalje postavlja pitanja o panici, snazi zajedničkog otpora i nudi kritiku društva usmerenu na budućnost, što ga je ustoličilo ne samo kao klasika naučne fantastike već i celokupne svetske književnsoti.
„Doživljaji Haklberija Fina“ – Mark Tven
Mark Tven nas vodi na vožnju splavom duž reke Misisipi, u društvu mladog Haka i odbeglog roba Džima, koji beže od svega u potrazi za slobodom. Autentičnim detinjarijama, duhovitim komentarima i iskrenom sentimentalnošću, ovaj roman istražuje slobodu, prijateljstvo i moral u vreme rasne nepravde. Roman „Doživljaji Haklberija Fina“ je temelj moderne američke književnosti jer pripoveda priču o detinjstvu i poručuje da je bolji svet moguć i da je moguće menjati postojeće odnose u društvu.
„Povratak kući“ – Kejt Morton
Kejt Morton vas uvodi u složenu generacijsku priču o porodičnim vezama i tajnama koje ne mogu da se sakriju. Kada novinarka Džes otkrije knjigu o zločinu nad porodicom Tarner iz 1959. koji je ostao nerešen, a povezan je i sa njenom, kreće na put otkrića i suočavanja s istinom. Kejt Morton prepliće tri generacije, dva kontinenta, misteriju i emocije u priči o ljubavi, žrtvi i neočekivanom povratku korenima. Autorka maestralno narativ čini napetim i nezaboravnim do samog kraja, postavljajući nam pitanje šta bismo uradili za one koje volimo.
<p style="text-align: justify">Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj.<br />
<br />
Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis <em>The Lost Continent</em> (<em>Izgubljeni kontinent</em>), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, <em>A Walk in the Woods</em> (<em>Šetnja po šumi</em>), <em>I`m a Stranger Here Myself </em>(<em>I ja sam ovde stranac</em>), <em>The Mother Tongue </em>(<em>Maternji jezik</em>) i <em>Bill Bryson`s African Diary</em> (<em>Afrički dnevnik Bila Brajsona</em>). Pored duhovitog putopisa <em>Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi</em>, Laguna je objavila i <em>A short History of Nearly Everything</em> (<em>Kratka istorija bezmalo svačega</em>). <br />
<br />
Bil Brajson je za <em>Kratku istoriju bezmalo svačega </em>dobio 2005. <em>Dekartovu </em>nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. <em>Kratka istorija bezmalo svačega</em> je takođe dobila nagradu <em>Aventis</em> u kategoriji naučnih knjiga 2004.<a href="http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/" target="_blank"><br />
</a><br />
<span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/" data-value="http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/"><span class="ql-link-text">http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/</span></span></p>
<p style="text-align: justify">Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u Pragu a umro 3. juna 1924. u Beču. Spada u red najznačajnijih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. Presudni uticaj na recepciju Kafkinih dela imao je Maks Brod, Kafkin intimni prijatelj koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i objavio njegova dela. Za života je Franc Kafka ostao poznat samo užem krugu čitalaca. Istina, krugu kome su pripadali Tomas Man, Herman Hese, Alfred Deblin, Rajner Marija Rilke, Robert Muzil, Kurt Tuholski... Odmah po završetku Drugog svetskog rata Kafkina dela su preko Amerike vraćena u Nemačku, gde su prihvaćena kao ravnopravna sa delima Tomasa Mana ili Bertolda Brehta. Kafkina poularnost u tim godinama bila je veoma velika. <br />
<br />
Kafka je imao nekoliko ljubavnih veza u životu, dva raskinute veridbe, ali se nikada nije oženio. 1920. godine upoznao je Milenu Jesensku, koja je prevela neka od njegovih dela na češki, i postao blizak sa njom. Sa Dorom Diamant se upoznao 1923. i to je bila njegova poslednaj ljubav. Dora je između 1923-1924. na Kafkin zahtev spalila jedan deo njegovih spisa.<br />
<br />
Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: „Presuda“, „Preobražaj“, „U kažnjeničkoj koloniji“, „Seoski lekar“ i „Umetnik u gladovanju“. Tek posthumno su objavljeni romani „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“.</p>
<p style="text-align: justify">Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika.<br />
<br />
Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana <em>Vremenska mašina</em> (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane <em>Ostrvo doktora Moroa</em> (1896), <em>Nevidljivi čovek</em> (1897) i <em>Rat svetova</em> (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa <em>Ratom svetova</em> ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju <em>Rata svetova</em>, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima.<br />
<br />
Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za <em>Saterdej rivju</em>, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb.<br />
<br />
Kao međunarodno priznat intelektualac i pisac, Vels je mnogo putovao. Posetio je i Rusiju 1920. gde se sreo sa Vladimirom Lenjinom i Lavom Trockim. Desetak godina kasnije, imao je priliku da razgovara i sa Josifom Staljinom i Frenklinom Ruzveltom.<br />
<br />
Vels je bio dijabetičar i suosnivač dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije, danas poznate kao <em>Diabetes UK</em>. Malo je poznata i činjenica da je smislio ime jednoj globalnoj organizaciji – Društvu naroda, koja je bila preteča Ujedinjenih nacija. Dodajmo i to da se smatra začetnikom strateških društvenih igara sa minijaturama.<br />
<br />
Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno.</p>
<p style="text-align: justify">Kejt Morton je odrasla u planinama jugoistočnog Kvinslenda, a sada živi u Brizbejnu. Diplomirala je dramsku umetnost i englesku književnost, a specijalizovala se za tragediju 19. veka i savremeni gotski roman. Svi njeni romani su osvojili nagradu <em>Australijske industrije knjiga</em> za roman godine u mešovitom žanru.</p>
<p style="text-align: justify">Luis Kerol (1832–1898) je bio pseudonim Čarlsa Latvidža Dodžsona, vikara i učitelja. Priču o Alisinim doživljajima prvi put je ispričao da zabavi svoju mladu prijateljicu Alisu Lidel dok su se vozili čamcem. Ona ga je zamolila da je zapiše i on ju je 1865. godine objavio pod naslovom <em>Alisine pustolovine u Zemlji čuda</em>. Nastavak <em>Alisa s one strane ogledala</em> objavljen je šest godina kasnije.</p>
<p style="text-align: justify">Američki pisac Mark Tven rođen je 1835. godine, u saveznoj državi Misuri, pod imenom Samjuel Langhorn Klemens. Detinjstvo je proveo u gradu Hanibalu na obali reke Misisipi. Nakon očeve smrti napušta školu i počinje da uči štamparski zanat, a zatim kormilarski posao kojim će se baviti sve do početka građanskog rata 1861. godine. Pseudonim Mark Tven nastao je upravo u danima kada je kao kormilar plovio Misisipijem, a ova fraza se odnosila na termin koji su brodari koristili za označavanje dubine reke bezbedne za plovidbu parobroda. <br />
<br />
U građanskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u konjici Konfederacije, radio je u rudniku srebra, a 1862. postaje novinski dopisnik i počinje da koristi pseudonim pod kojim će postati poznat. Pored brojnih književnih radova, Tven je ostao upamćen i kao jedan od najvećih američkih humorista. U njegova najpoznatija dela ubrajaju se: <em>Doživljaji Toma Sojera</em>, <em>Doživljaji Haklberija Fina</em>, <em>Jenki na dvoru kralja Artura</em> i <em>Kraljević i prosjak</em>. Osim po književnim delima, Tven je ostao upamćen i kao borac za ljudska prava i veliki poštovalac nauke i tehnologije. Bio je veliki prijatelj Nikole Tesle, u čijoj su laboratoriji provodili mnogo vremena.<br />
<br />
Umro je 21. aprila 1910. godine u Njujorku, tri godine nakon što je primio počasni doktorat Oksfordskog univerziteta.<br />
<br />
Foto: <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Mark Twain by A.F. Bradley, 1907 / Public domain / Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mark_Twain_by_AF_Bradley.jpg"><span class="ql-link-text">Mark Twain by A.F. Bradley, 1907 / Public domain / Wikimedia Commons</span></span></u></p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
