Šta smo čitali u septembru?

3. oktobar 2023.

Bliži se najomiljeniji period svakog knjigoljupca, stoga je krajnje vreme da dovršite spiskove za predstojeći Sajam knjiga! Izdvajamo za vas Lagunina izdanja koja su obeležila prethodni mesec, a vi budite spremni jer nam je omiljena manifestacija tik iza ugla.

24369-sve-sto-me-podseca-na-njega-kolin-huver-v

„Sve što me podseća na njega“ – Kolin Huver

Teško da nikada niste čuli za Kolin Huver, koja još od 2012. godine, kada je objavila svoj prvi roman, hara svim živim i neživim top-listama. „Sve što me podseća na njega“ je njen najnoviji roman u prevodu na srpski jezik koji govori o smrti i nadi, tuzi i oproštaju, i o sposobnosti ljubavi da leči. Priča o Keni i Ledžeru počinje kao porodična drama i zadire duboko u emotivne uspone i padove glavne junakinje. Ukoliko još uvek niste pročitali ovaj književni (i TikTok) hit, nema sumnje šta mora biti prva stavka na vašem spisku!

„Goruća pitanja“ – Margaret Atvud

Sjajna zbirka zabavnih, eruditskih, beskrajno raznovrsnih eseja kultne autorke Margaret Atvud u kojima traži odgovore na pitanja kao što su: zašto ljudi širom sveta (u svim kulturama) pričaju priče, kako živeti na našoj planeti, kakve veze imaju zombiji s autoritarizmom, nezaobilazno je štivo za jesenje dane! Pronicljivi, duhoviti, ovi spisi obuhvataju teme koje su obeležile početak 21. veka i još uvek nas prate. Pravi izbor za obožavaoce Margaret Atvud, ali i one koji uživaju u pokušaju da se svet razume.

„Mol Flanders“ – Danijel Defo

Mol Flanders je primorana da sama sebi krči put u životu – njena karijera uključuje lov na muževe, incest, bigamiju, prostituciju i džeparenje – sve dok je ne sustigne pravda. Jedna od najranijih i najživopisnijih pripovedačica u istoriji engleskog romana prepričava svoje avanture sa neodoljivom duhovitošću i iskrenošću – i dovoljno lukavstva da čitalac na kraju nije siguran da li je iskupljena grešnica ili uspešna oportunistkinja. Zbog detaljno opisanih zločina i prevara ovaj roman je u prošlosti često bio na meti policijske cenzure. Neizostavno štivo za, pre svih, sve mlade feministkinje.

„Karlove šetnje s knjigama“ – Karsten Hen

Čitaoci kojima knjižar Karl Kolhof popodne, po završetku radnog vremena, donosi naručene knjige u svojoj šetnji kroz slikovite gradske četvrti, posebni su ljudi. Oni su mu gotovo prijatelji, a on njihova najvažnija veza sa svetom. Kada Karl iznenada izgubi posao, moć knjiga i jedna devetogodišnja devojčica učiniće da svi, pa i sam Kolhof, smognu hrabrosti da se zbliže... Momentalno ćete se zaljubiti u likove i u živopisno mesto radnje čijim ulicama odjekuju koraci starčića koji raznosi knjige.

„Šetnja kroz šumu“ – Bil Brajson

Nakon šetnje sa Karlom sledi šetnja sa Brajsonom – i to kroz šumu! Svima već dobro poznat kao lucidan putopisac zarazno duhovitog i, naprosto, zanimljivog stila, Brajson ovoga puta, međutim, kreće na poduhvat koji će, na mnogo načina, prevazići njegove mogućnosti (ili, zapravo, možda neće?): na put dug 3400 kilometara kroz Apalačke planine u Americi. Taj put je, u najmanju ruku, pakao, kako zbog dužine i terena tako i zbog medveda, zmija, insekata, bakterija i svega onoga što čoveka može da ubije brzo i efikasno. Razume se da Brajsona to neće pokolebati, kao ni vas da ovu sjajnu knjigu ubacite na svoju sajamsku listu želja!

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Bil Brajson

Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj. Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis The Lost Continent (Izgubljeni kontinent), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods (Šetnja po šumi), I`m a Stranger Here Myself (I ja sam ovde stranac), The Mother Tongue (Maternji jezik) i Bill Bryson`s African Diary (Afrički dnevnik Bila Brajsona). Pored duhovitog putopisa Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything (Kratka istorija bezmalo svačega). Bil Brajson je za Kratku istoriju bezmalo svačega dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. Kratka istorija bezmalo svačega je takođe dobila nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.<a href="http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/" target="_blank"> </a> http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/

Više o autoru

Danijel Defo

Daniel Defo (1660–1731) proslavljen je ponajvećma kao romanopisac – otac engleskog romana, ali je zapamćen i kao jedan od utemeljitelja engleskog novinarstva, esejista i izveštač, izdavač časopisa, trgovac, poslovni čovek, poznavalac ekonomije, politički aktivista, reformator, pamfletista, bankrot, osuđenik i njugejtski robijaš, putnik i putopisac, pesnik, satiričar, pa čak i dvostruki špijun. Defo je izdanak porodice Fo flamanskog porekla i protestantske veroispovesti. Otac Džejms bio je uspešan voskar, a neki podaci upućuju na to da se docnije prebacio na mesarski zanat. Plemićko &bdquo;de“ dodao je u svojim tridesetim godinama. S obzirom na versko opredeljenje, mladom Danijelu su kapije čuvenih engleskih univerziteta bile zaključane, pa je formalno obrazovanje sticao na protestantskoj akademiji gde je pripreman za prezbiterijanskog sveštenika, ali je od toga odustao i posvetio se onome što bismo mi danas zvali preduzetništvom. Dolazak torijevaca na vlast otežava život protestantima, a Defo 1702. godine anonimno objavljuje svoj satirični komentar situacije, pamflet Najkraći postupak prema disidentima, u kojem uzima perspektivu &bdquo;pravovernih“, ironično razotkrivajući apsurd u osnovi obračuna. Autorstvo je, ipak, otkriveno, a Defou je sledovalo suđenje i osuda – stub srama i robijanje u Njugejtu, zloglasnom zatvoru iz kojeg potiče i glavna junakinja njegovog romana Mol Flanders. Iz zatvora će ga izbaviti &bdquo;dobrotvor“, plativši jamstvo koje će pisca obavezati da bude torijevski špijun, uprkos svojim vigovskim ubeđenjima. Kada torijevci padnu s vlasti, Defo će kao tajni agent preći u suprotni tabor. Tokom vladavine Kraljice Ane Defo će svoje talente uposliti oko časopisa Revija (Review), koji će gotovo sam pisati i objavljivati čitavih devet godina; isprva izlazi kao nedeljnik, a potom tri puta sedmično. Defo piše o tekućim pitanjima, ekonomskim temama, religiji, običajima, zgodama iz života i poučnim pričama. Reč je o pionirskom poduhvatu u oblasti novinarstva, a žanrovski utire put novinskom eseju. Karijeru romanopisca otpočinje vrlo kasno – u svojoj pedesetdevetoj godini, fingiranom autobiografijom o brodolomniku koji na pustom ostrvu provodi više decenija, Robinzon Kruso. Za njim slede Kapetan Singlton, Pukovnik Džek, Mol Flanders i Roksana, kao i neobična polufikcionalna priča o Velikoj kugi, Godine kuge. Defoova ličnost, ideje i delo raznoliko su karakterisani tokom vremena, oprečna tumačenja neprekidno uspostavljana i podrivana. Uzdizan je kao principijelni promoter građanskih vrednosti, slobode govora i slobodnog tržišta, pa raskrinkavan kao preispoljni lažov, šarmantna bitanga, te kao bezdušni i srebroljubivi propagandista. Nesporno je, ipak, da je Defo jedan od rodonačelnika modernog engleskog romana kao god i novinskog eseja i reportaže, izuzetan prozaista, duhovit i prodoran glas političke poezije i satire, vispreni ekonomski i socijalni kritičar, širom sveta proslavljen kao stvaralac jednog modernog mita.

Više o autoru

Karsten Hen

Karsten Sebastijan Hen (1973, Keln) živi u Rajnskoj oblasti – sa dvoje dece, tri mačke i dvanaest čokota loze. Radio-televizijska kuća Rajnske oblasti WDR ovog je više puta nagrađivanog autora proglasila za &bdquo;nemačkog kralja kulinarskih kriminalističkih romana“. Najpoznatiji je njegov serijal kriminalističkih romana u osam knjiga čiji je glavni junak Julijus Ajhendorf, vrhunski detektiv i kuvar iz Artala. Foto: © Amanda Dahms

Više o autoru

Kolin Huver

Kolin Huver je autorka najprodavanijih bestselera poput Slammed, Point of Retreat, This Girl, Hopeless, Losing Hope, Finding Cinderella i Maybe Someday. Živi u Teksasu sa svojim mužem i njihova tri sina. Molim vas posetite ColleenHoover.com.  Foto: Callynth Photography

Više o autoru

Margaret Atvud

Margaret Atvud rođena je 1939. u Otavi. Zahvaljujući obrazovanim roditeljima, već sa četiri godine je naučila da čita i piše. Pod njihovim uticajem (Atvudova je osnovno obrazovanje stekla u roditeljskoj kući) postala je posvećena čitanju i razvila je snažno interesovanje za pisanje. Već u srednjoj školi objavljivala je pesme, međutim presudnu ulogu u njenom literarnom razvoju odigrao je Nortrop Fraj, profesor engleskog jezika na koledžu koji je Atvudova pohađala. Tada istaknuti književni kritičar, Fraj je isticao vrednosti zanemarene kanadske književnosti, a u Margaret Atvud je prepoznao pisca koji tu književnost može podići na još viši nivo. Podrška koju je imala u profesoru, ubrzo je rezultirala zbirkom pesama Double Persephone, da bi po diplomiranju objavila još jednu, The Circle Game, dobivši ovaj put za zbirku najznačajnije kanadsko književno priznanje, Governor's General Award. Time je otpočela serija nagrada koje će ova književnica dobijati tokom narednih trideset i više godina, potvrđujući da je jedan od najvećih autora svog vremena. Među nagradama su i neke od najprestižnijih koje se dodeljuju u književnom svetu poput Bukerove, Welsh Arts International i drugih, za romane Sluškinjina priča, Mačje oko i Slepi ubica. Teme o kojima Atvudova piše veoma su raznovrsne: priroda, muško-ženski odnosi, politička pitanja, nacionalni identitet, istorija. Radeći kao urednik u jednoj izdavačkoj kući, Margaret Atvud se bavila i književnom kritikom. Iza ovog angažovanja ostalo je vrhunsko delo iz oblasti esejistike nazvano Opstanak, svojevrstan pogled na rad književnog urednika. Margaret Atvud trenutno živi u Torontu. Foto: © Luis Mora

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više