Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Sajam knjiga je završen, ali dobra vest je da „Sajamski dani“ i dalje traju! Na Laguninom i Delfi sajtu, kao i u našim knjižarama širom zemlje, možete ostvariti odlične popuste i pronaći knjigu koja će uneti još boja u ove jesenje dane. Donosimo vam pet odabranih naslova koje smo čitali tokom oktobra – od fantazije i klasika preko istorije i trilera – savršene za jesenje ušuškavanje!
Uznemirujući psihološki roman jednog od najznačajnijih mađarskih pisaca 20. veka donosi priču o profesoru koji beži od svega: svoje žene, ljubavnice, ćerke, prijatelja – od samog sebe. Tokom proputovanja on stiže u Dubrovnik, gde jedan susret sa neznankom otvara ponor u kojem se sudaraju želja i krivica. U vrelim letnjim danima, osvrćući se na svoju preljubu i sagledavajući život sa distance, glavni junak polako tone u introspekciju – suočen s pitanjem: šta se stvarno krije iza strasti kojom pokušavamo da popunimo nedokučivu prazninu?
„Fani Hil“ – Džon Kleland
Ovo erotsko delo engleske književnosti jedan je od najpoznatijih i najkontroverznijih romana svih vremena. Kontroverzni klasik prati život mlade devojke koja iz siromaštva dospeva u svet luksuza, želje i moći, koristeći svoj um i svoje telo da preživi u surovom društvu. Hrabrim, otvorenim i elegantnim stilom autor stvara delo koje je istovremeno i društvena satira i ispovest o ženskom iskustvu u svetu koji je predodređen da je osudi. Iako je vekovima bio zabranjivan, spaljivan i osuđivan, roman nikada nije pao u zaborav!
„Zmija i krila noći“ – Karisa Brodbent
Prva knjiga o paru noćnog soja postiže savršen balans između fantastične atmosfere, dinamične radnje i emotivno kompleksnih likova. Upoznajemo odlučnu devojku koja pristaje na savez sa opasnim vampirom kako bi spasla one koje voli. Njihova sudbina vodi ih u svet pun magije, zavera i smrti, gde je lojalnost retka, a izdaja se podrazumeva. Autorka uspeva da stvori mračan, izuzetno živopisan svet, bogat folklorom i legendama, dok su likovi istovremeno krhki i opasni. Savršeno štivo za sve ljubitelje priča u kojima su ljubav i opasnost lica iste medalje.
„Đavoli“ – Džo Aberkrombi
Aberkrombi se vraća u velikom stilu, moćnom, brutalnom i beskrajno zabavnom pričom o ratu, časti, nemilosrdnoj politici i likovima koji su sve samo ne heroji. Svaki od njih pruža vlastitu verziju morala i preživljavanja, što roman čini izuzetno dinamičnim i slojevitim. U prepoznatljivom stilu stiže priča koja raskrinkava klišee herojstva i pokazuje svet onakvim kakav jeste – ogoljen, iskren i surov. Za stare poštovaoce ovo je obavezna lektira, a vi koji tek ulazite u Aberkrombijev svet spremite se na neverovatnu vožnju kroz najmračnije dubine ljudske prirode.
U ovoj pitkoj, zanimljivoj i poučnoj knjizi autorka briljantno sažima više od četiri milenijuma istorije jedne od najstarijih civilizacija – od najranijih dinastija do moderne Kine, pokazujući kako su tradicija, filozofija i političke turbulencije oblikovale zemlju kakvu danas poznajemo. Idealno štivo za one koji žele koncizan, ali temeljan pregled najvažnijih događaja, uključujući i uticaj koji je Kina imala na ostatak sveta. Ne morate biti istoričar da biste uživali u ovoj knjizi – dovoljno je da ste radoznali i otvoreni za nova znanja. I sve to na jedva 300 strana!
<p style="text-align: justify">Džo Aberkrombi je rođen 1974. godine u Lankasteru (Engleska). Studirao je psihologiju na Univerzitetu u Mančesteru. Bavio se televizijskom produkcijom i montažom.<br />
<br />
U pauzama između honorarnih poslova tokom 2002. godine počeo je da piše <em>Oštricu</em>. Rukopis je završio 2004, a izdavača za svoj prvi roman pronašao je 2006. godine. Tako je počela njegova književna karijera. Ovim naslovom je započeta trilogija <em>Prvi zakon</em>, koja je prevedena na trideset jezika. Sledi trilogija <em>Skrhano more</em> i još tri romana iz sveta <em>Prvog zakona</em>: <em>Osveta, Junaci </em>i<em> Krvava zemlja</em>.<br />
<br />
Džo živi u Batu u Engleskoj sa ženom i troje dece. Vreme provodi u pisanju epskofantastičnih romana, punih nasilja, ali i humora.</p>
<p style="text-align: justify">Džon Kleland (1709–1789) bio je engleski pisac i romanopisac, najpoznatiji po svom erotskom romanu <em>Fani Hil – Uspomene devojke za uživanje</em>, koji se smatra jednim od prvih romana erotske književnosti.<br />
<br />
Rođen je 1709. godine u Engleskoj, u dobrostojećoj porodici koja je imala značajne kontakte sa književnim krugovima. Obrazovao se u Londonu, a nakon studija je služio kao konzul u Izmiru, a potom kao agent Britanske istočnoindijske kompanije u Mumbaju. Po povratku u Englesku uhapšen je zbog dugova i zatvoren na godinu dana. U tom periodu, dok je bio u zatvoru Flit, završio je roman <em>Fani Hil</em>, koji je bio objavljen u dva nastavka, 1748. i 1749. godine. Međutim, knjiga je vrlo brzo bila zabranjena, pa je Kleland nekoliko meseci po izlasku iz zatvora, krajem 1749, ponovo uhapšen, zajedno sa izdavačem i štamparom dela. Na sudu se odrekao knjige, izjavivši: „…od srca želim da bude sahranjena i zaboravljena“. Roman je tada zvanično povučen iz prodaje i nije bio legalno objavljen više od sto godina, ali se zato veoma dobro prodavao u piratskim izdanjima širom Evrope i Amerike. Prestao je da bude meta cenzure tek 1963. godine Americi, a u Engleskoj od 1970. godine.<br />
<br />
Kleland je kasnije radio kao novinar i dramski pisac. Objavio je eseje, rasprave o jeziku i nekoliko drugih dela, ali nijedno nije dostiglo slavu <em>Fani Hil</em>. Umro je u Londonu, gotovo zaboravljen u književnim krugovima. Mnoštvo izdanja, adaptacija i prevoda koji su usledili svedoče ne samo o popularnosti skandalozne junakinje već i o književnoj vrednosti ovog dela.</p>
<p style="text-align: justify">Karisa Brodbent je brinula učitelje i roditelje nemilosrdno mračnim pričama otkad joj je bilo oko devet godina. Otad, njene priče su postale (malo) manje depresivne i (nadamo se, mnogo?) čitljivije. Danas ona piše fantastične romane sa sve većom dozom zajebanih žena i poprilično romanse. Živi sa mužem, jednim veoma vaspitanim zekom, jednim veoma nevaspitanim zekom i jednom neprekidno skeptičnom mačkom na Rod Ajlendu.<br />
<br />
Foto: Victoria Costello<br />
<br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="instagram.com/carissabroadbentbooks" data-value="https://www.instagram.com/carissabroadbentbooks/"><span class="ql-link-text">instagram.com/carissabroadbentbooks</span></span></u><br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="tiktok.com/carissabroadbent" data-value="https://www.tiktok.com/search?q=tiktok.com%2Fcarissabroadbent&t=1758181954008"><span class="ql-link-text">tiktok.com/carissabroadbent</span></span></u><br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="facebook.com/carissabroadbentbooks" data-value="https://www.facebook.com/search/top/?q=facebook.com%2Fcarissabroadbentbooks"><span class="ql-link-text">facebook.com/carissabroadbentbooks</span></span></u><br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="twitter.com/carissanasyra" data-value="http://twitter.com/carissanasyra"><span class="ql-link-text">twitter.com/carissanasyra</span></span></u></p>
<p style="text-align: justify">Linda Džejvin (Linda Jaivin) je australijska spisateljica, novinarka i prevodilac. Rođena je u Sjedinjenim Američkim Državama, ali se kasnije preselila u Australiju, gde je izgradila svoju karijeru. Poznata je po svom radu o Kini, kineskoj kulturi i politici. Džejvin je napisala nekoliko knjiga, uključujući romane, eseje i publicistička dela, a Najkraća istorija kine je jedno od njenih najpoznatijih dela. Njen rad često istražuje kompleksnosti kineskog društva, istorije i odnosa Kine sa svetom. Osim pisanja, Linda Džejvin je takođe aktivna kao prevodilac kineske književnosti na engleski jezik. Njen doprinos razumevanju Kine i kineske kulture je veoma cenjen u akademskim i književnim krugovima.</p>
<p style="text-align: justify">Šandor Marai (1900–1989) bio je mađarski pisac i novinar. U mladosti je često putovao i boravio u Frankfurtu, Berlinu i Parizu. Jedno vreme je čak pisao na nemačkom jeziku, ali kada je odabrao da se pisanju posveti profesionalno ipak se opredelio za maternji, mađarski jezik. Bio je prvi književni kritičar koji je objavljivao prikaze Kafkinih dela.<br />
<br />
Napisao je 46 knjiga (uglavnom romana) i savremenici su ga smatrali za jednog od najuticajnijih predstavnika mađarske književnosti između dva svetska rata. U delima koje je stvarao četrdesetih godina prošlog veka izražavao je nostalgiju za izgubljenom multinacionalnom, multikulturalnom atmosferom društva austrougarske monarhije. Takav stav afirmisanog i cenjenog pisca nije odgovarao novoj mađarskoj vlasti te je 1948. godine bio zamoljen da napusti zemlju. <br />
<br />
Neko vreme boravio je u Švajcarskoj i Italiji, a zatim odlazi u Ameriku u kojoj je boravio do svoje smrti. Nastavio je da piše na mađarskom i s vremenom je postao zaboravljen i na evropskoj i na svetskoj književnoj sceni. Devedesetih godina prošlog veka, posthumno se na engleskom u Sjedinjenim Državama objavljuju njegovi memoari i nekoliko romana što dovodi do toga da ga književna kritika ponovo otriva. Njegova dela se ubrzo potom reizdaju i prevode u Francuskoj, Poljskoj, Kataloniji, Italiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Portugalu, Češkoj, Danskoj, Islandu, Koreji, Holandiji, Srbiji.... Do danas su njegova dela prevedena na 35 jezika širom sveta. Njegov impresivan književni opus ponovo je priznat i u Mađarskoj, koja mu je počast odala i izuzetno interesantnim i podrobnim dugometražnim biografskim filmom.</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
