Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Novembar za nama doneo je mnoštvo novih naslova koji su savršena uvertira u prazničnu sezonu, ali i odlična inspiracija za omiljenu manifestaciju svih strastvenih čitalaca. U susret zimskoj Noći knjige, odabrali smo knjige koje će zadovoljiti najrazličitije ukuse! Zato je pravo vreme da pronađete sledeću knjigu uz koju ćete se ušuškati i uživati, ili je nameniti dragoj osobi za poklon. Pred vama su naše novembarske preporuke koje zaslužuju svoje mesto na baš svakoj listi za čitanje.
Roman koji će vas kroz vreme vratiti u Pariz i 1911. godinu, kad je iz čuvenog muzeja Luvr ukradena ne toliko poznata slika koja će zauvek promeniti istoriju umetnosti (zvuči li poznato?). U središtu istrage je komesar koji za umetnost ne mari mnogo, ali se sledom okolnosti upliće u vrtlog boemskog života, dekadencije i umetničkih intriga. Ovaj istorijski triler i portret nekadašnjeg Pariza savršen je izbor za zimske večeri i beg od svakodnevice.
„Dobar materijal“ – Doli Olderton
Uronite u britku i duhovitu priču o romantičnim vezama i prijateljstvu, koja će vas podsetiti koliko su ljudske sudbine neretko prepune neočekivanih obrta. Upoznajte Endija koji voli Džen. Džen je volela Endija. Ali zašto je Endijeva priča krenula baš takvim tokom? Jedan od najsvežijih autorskih glasova otkriće vam u svom novom romanu šta to sve Endi ima još da nauči i shvati, pa između ostalog i drugu stranu priče.
„Kapetanova kći / Pikova dama“ – Aleksandar Puškin
Za sve one koji veruju da dobra priča ne poznaje vreme priredili smo u jednom izdanju dve najznačajnije Puškinove novele. Iako šire poznat po svojoj izvanrednoj poeziji i dramama, Puškin je voljen i zbog svojih pripovedaka, dok ove dve novele prikazuju njegovu ogromnu širinu – da kroz romansu, dramu i satiru oslika dušu ruskog naroda. Obradujte sebe još jednim biserom iz naše sjajne edicije Za sva vremena.
„Čovek od dima“ – Aleks Nort
Savršeno štivo za ljubitelje psiholoških trilera i napete proze – zastrašujuć roman koji odiše opasnošću, neizvesnošću, emocijama i introspekcijom. Ako tražite knjigu koja će vas držati budnima do kasno u noć, ovo je pravi izbor. Pričom o očevima i sinovima, senkama i tajnama, i borbi koju svi vodimo da pobegnemo od trauma prošlosti, Aleks Nort još jednom pokazuje zašto važi za jednog od najboljih savremenih pisaca uzbudljivih trilera.
Otkrijte kako gljive stvaraju naše svetove, menjaju naše umove i oblikuju našu budućnost u sjajnoj knjizi koju je većina renomiranih svetskih naučnih časopisa proglasila knjigom godine. Iako ih ne svrstavamo ni u biljke ni u životinje, da li ste znali da se gotovo sav život na neki način oslanja na gljive? Ova knjiga će vam otkriti sve tajne jednog spektakularnog i zanemarenog sveta, sveta gljiva koji nam pruža ključ za razumevanje i planete na kojoj živimo i samog života.
<p style="text-align: justify">Aleks Nort je pseudonim anonimnog autora rođenog u Lidsu, u Engleskoj, gde i sad živi sa suprugom i sinom. Studirao je filozofiju na Univerzitetu u Lidsu gde je i radio na Odeljenju za sociologiju pre no što se posvetio pisanju.</p>
<p style="text-align: justify">Aleksandar Sergejevič Puškin, od oca Sergeja i majke Nadežde, rođen je 26. maja (6. juna po novom kalendaru) 1799. S očeve strane vukao je poreklo od ruskih plemića, a s majčine je bio u srodstvu s jednim afričkim kraljem. Međutim, kad se Aleksandar rodio, porodica je već bila ostala bez bogatstva i uticaja i imala je status sitnog plemstva. Aleksandrov porodični život bio je daleko od idealnog. Otac mu je bio bahat i nabusit, a majka je često ostavljala malog Aleksandra samog zarad ostvarivanja svojih društvenih ambicija. <br />
<br />
Od 1811. do 1817. Puškin je pohađao specijalnu školu za privilegovanu plemićku decu. Većina predmeta mu nije dobro išla, ali je zato blistao kad je reč o francuskoj i ruskoj književnosti. <br />
<br />
Završivši školu, Puškin je živeo burnim životom. Od 1814. do 1817, dok je još išao u školu, napisao je oko sto trideset pesama. Većina njegovih radova napisanih od 1817. do 1820. nije objavljena jer su teme smatrane nedoličnim. <br />
<br />
Godine 1820. Puškin je završio svoju prvu poemu <em>Ruslan i Ljudmila</em>. Reč je o ljubavnoj priči sačinjenoj od bajkovitih avantura, ispričanoj s humorom karakterističnim za prethodni vek. Međutim, pre objavljivanja Ruslana i Ljudmile u junu 1820, Puškin je proteran na jug Rusije zbog političkog humora koji je koristio u ranijim poemama. Napustivši Sankt Peterburg 6. maja, neće se vratiti više od šest godina. <br />
<br />
Od 1820. do 1823. Puškin je boravio u raznim mestima na jugu Rusije, uključujući Kavkaz i Krim. Ispočetka je bio srećan, ali kasnije mu je dosadio život u malim mestima i ponovo se odao kocki i piću. Novca mu je uvek manjkalo. Radio je kao činovnik, ali je skromno zarađivao, a porodica je odbijala da ga ispomaže. <br />
<br />
S vremenom, Puškin je počeo da zarađuje od poezije, ali nedovoljno da bi održao korak sa svojim imućnijim prijateljima. Godine 1823. prebačen je u Odesu, veći grad koji mu je više bio po volji. Potom se preselio u Mihajlovsko, na imanje svoje porodice. <br />
<br />
Po dolasku u Mihajlovsko, Puškin nije bio u dobrim odnosima s roditeljima. Otac se ljutio na njega i porodica je sredinom novembra otišla s imanja, ostavivši Puškina samog s porodičnom dadiljom. Naredne dve godine uglavnom je živeo sam, povremeno posećujući obližnje mesto i tek ponekad primajući stare prijatelje iz Sankt Peterburga. Za to vreme dadilja mu je ispričala mnogo narodnih bajki. Veruje se da je preko nje upoznao seoski život koji će prikazivati u brojnim poemama. <br />
<br />
Dve godine koje je proveo na Mihajlovskom bile su pesnički veoma plodne. Između ostalog, napisao je prva tri poglavlja <em>Evgenija Onjegina</em> i tragediju <em>Boris Godunov</em>. Pored toga, napisao je važne lirske drame koje se izvode uz muziku i šaljivu bajku u stihu pod nazivom Grof Nulin. <br />
<br />
Novi car Nikolaj I (1796–1855) oprostio je Puškinu, obećavši mu da će sva njegova dela odobravati on sâm. Puškin se obavezao da neće objaviti ništa što bi škodilo vlasti. Posle izvesnog vremena, ovakva cenzura počela je da ga opterećuje. <br />
<br />
Puškin je još neko vreme živeo raskalašnim životom, a onda je poželeo da se skrasi. Godine 1830. zaprosio je Nataliju Gončarovu. Od buduće tazbine tražio je zajam i ubedio ih da mu obezbede zemlju i kuću. Nastavio je rad na <em>Evgeniju Onjeginu</em> i napisao niz odličnih lirskih dela. <br />
<br />
Započet 1824, <em>Evgenije Onjegin</em> završen je u avgustu 1831. U pitanju je roman u stihu koji se smatra Puškinovim najpoznatijim delom. Delo govori o životu u to vreme, a osmišljeno je tako da obuhvata niz digresija, raznovrsnih događaja i varijacija u tonu. U središtu priče nalazi se život Evgenija Onjegina, plemića ophrvanog dosadom, koji odbija udvaranje mlade Tatjane. Kasnije je ponovo sreće, drugačiju i prefinjeniju, i zaljubljuje se u nju. Međutim, iako ga voli, ona ga odbija jer je udata. <br />
<br />
Posle 1830. Puškin je sve ređe pisao poeziju. Godine 1831. venčao se s Natalijom Gončarovom. Rodila mu je troje dece, ali brak nije bio srećan. Njegova nova supruga imala je mnogo udvarača. Jednog od njih Puškin je izazvao na dvoboj. Tako je 26. januara 1837. ranjen. Umro je 29. januara. Njegova smrt izazvala je veliku žalost. <br />
<br />
Mnoga Puškinova dela poslužila su kao predlošci za opere ruskih kompozitora. Mihail Glinka (1804–1857) komponovao je <em>Ruslana i Ljudmilu</em>, Petar Iljič Čajkovski (1840– 1893) <em>Evgenija Onjegina</em> i <em>Pikovu damu</em>, Modest Musorgski (1839–1881) <em>Borisa Godunova</em>, a Nikolaj Rimski-Korsakov (1844–1908) <em>Zlatnog petlića</em>.<br />
<br />
Foto: <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Complete_academic_works_of_Pushkin._img_02.jpg"><span class="ql-link-text">Wikimedia Commons</span></span></u></p>
<p style="text-align: justify">Doli Olderton je nagrađivana autorka i novinarka. Kolumnista je časopisa <em>Sandej tajms stajl</em>, a pisala je i za <em>GK</em>, <em>Red</em>, <em>Meri Kler</em> i <em>Graciju</em>. Domaćin je aktuelnog podkasta o kulturi „The High Lov“ zajedno sa novinarkom Pandorom Sajks. Njena prva knjiga <em>Sve što znam o ljubavi</em> je ušla među prvih pet bestselera <em>Sandej tajmsa</em> odmah po objavljivanju i osvojila Nacionalnu književnu nagradu za autobiografiju godine.<br />
<br />
Foto: Alexandra Cameron</p>
<p style="text-align: justify">Merlin Šeldrejk je britanski biolog i pisac poznat po svom radu o gljivama, složenosti ekosistema i ulozi percepcije u razumevanju sveta. Doktorirao je iz tropske ekologije na Univerzitetu Kembridž, gde je istraživao podzemne mreže gljiva u panamskim tropskim šumama. Šeldrejk je autor popularne knjige <em>Prepleteni život</em>, koja je postala bestseler i dobila brojne nagrade i priznanja. U svojim istraživanjima i pisanju, Šeldrejk kombinuje naučne uvide sa filozofskim promišljanjima, istražujući kako gljive utiču na naše razumevanje života, prirode i inteligencije. Takođe, često drži predavanja i učestvuje u javnim diskusijama o nauci i prirodi.<br />
<br />
Foto: Hanna-Katrina Jedrosz</p>
<p style="text-align: justify">Tom Hilenbrand (1972) studirao je političke nauke i ekonomiju, radio je kao volonter u novinarskoj školi Holcbrink i bio je urednik <em>Špigel Onlajna</em>. Njegove publicističke knjige i romani prodavani su u stotinama hiljada primeraka I prevedeni su na brojne jezike. Za roman „Zemlja dronova“ dobio je 2015. nagradu „Fridrih Glauzer“ za najbolji krimić na nemačkom govornom području.</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
