Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Volite da vas zastraše? Zabavlja vas kad vam se tresu kolena? Kraj oktobra, kada se obeležava Noć veštica, pravo je vreme da odaberete naslove koji će vam uterati strah u kosti i zalediti krv u žilama.
Zbirka najjezivijih i najmračnijih priča kraljice neizvesnosti.
Vizije, stvorenja koja vrebaju iz senke, susreti sa božanstvima, čovek koji opseda telo mačke – proverite da li su vam sva svetla upaljena kad budete čitali ovu knjigu.
„Besnilo“, Borislav Pekić
Ima li šta strašnije nego kad stvarnost zaliči na fikciju?
Suočite se sa apokaliptičnom vizijom sveta koja odgovara onome što smo od sveta napravili, gde svakodnevica neodoljivo podseća na fikcijom pokrenutu radnju romana.
„Frankenštajn ili Moderni Prometej“, Meri Šeli
Gotski roman i klasik engleske književnosti zbog kog ćete se zapitati: ko je suštinsko čudovište, doktor koji stvara bezimenog monstruma ili njegova kreacija?
Pročitajte roman o propasti muškarca koji se usudio da stvori život.
„Alijenista“, Kejleb Kar
Zakoračite u drugo vreme – i nezaboravan košmar.
Od smrada ustajalog piva do aristokratske raskoši bankarskih vila, od prljavih straćara do najotmenijih francuskih restorana, uronite u stranice ovog tajanstvenog romana.
„Gnusno“, Den Simons
Želite da testirate svoju akrofobiju?
Gvirnite u roman u kom se košmar pretvara u pitanje života i smrti na 8.500 metara nadmorske visine. Da li ste spremni za avanturu na velikim visinama Mont Everesta? Otkrijte tajnu gnusniju od bilo kakvog mitskog bića.
„Kult“, Adam Nevil
Hram poslednjih dana, kult čije su mistične tajne i paranormalna iskustva o kojima se govorkalo ležali skriveni iza prošlosti pune ubistava, seksualne izopačenosti i hapšenja, doživeo je svoj krvavi kraj posle jedne noći ritualnog nasilja. Ali priča time nije završena. Kajl Frimen prihvatiće da o tome snimi dokumentarac, a više saznajte u ovom nagrađenom romanu.
„Rebeka“, Dafne di Morije
Svoj književni život „Rebeka“ je otpočela na listama bestselera, dok ju je kritika doživela kao laku, trivijalnu literaturu i potcenjivački je označila kao književnost „za žene“.
Međutim, ova gotička romansa danas uživa neporeciv književni ugled i kultni status, čemu je nesumnjivo doprinela i filmska adaptacija u režiji Alfreda Hičkoka.
„Druga strana“, Alfred Kubin
Jedan od prvih romana u istoriji svetske književnosti sa distopijskom vizijom sveta.
Posetite Carstvo snova, zastrašujuće mesto, pravi pakao, u kome su dobro i zlo neraskidivo povezani. Da li ćete se usuditi da pređete na „drugu stranu“?
Ova lista prosto ne može da prođe bez još jednog klasika. I šta može biti strašnije od susreta sa đavolom lično? On stiže u rusku prestonicu, praćen šarolikom svitom u kojoj je i jedan ogromni mačak, ljubitelj votke i oružja. Pravo je vreme da se bacite na čitanje ove đavolski dobre knjige, ako to do sada niste učinili.
Serijal o Ameliji Zubić, Lora Elen Anderson
A za najmlađe tu je serijal o Ameliji Zubić.
Upoznajte malu vampiricu kroz avanture sa gospodarima jednorozima i kradljivcem sećanja, na varvarskom balu ili tokom polumesečevog raspusta. Zarijte zube u sve Amelijine grozomorne pustolovine!
Finale Sajamskih dana ovoga puta se poklapa sa Noći veštica, pa smo upravo te dane – od 29. do 31. oktobra, rezervisali za knjige iz žanra trilera, fantastike, horora i tinejdž literature.
<p>Adam Nevil je rođen 1969. godine u Birmingemu u Engleskoj, a rastao je u Engleskoj i na Novom Zelandu. Pisac je i <em>Banketa prokletih</em>, originalnog horor romana inspirisanog M. R. Džejmsom i velikom tradicijom britanskih horor priča.<br />
<br />
Bavio se najrazličitijim poslovima, pa je tako od 2000. do 2004. radio kao noćni čuvar i portir u ekskluzivnim stambenim zgradama u zapadnom Londonu.<br />
<br />
Još uvek živi u prestonici i možete mu se obratiti preko sajta www.adamnevill.com.</p>
<p style="text-align: justify">Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot.<br />
<br />
U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom <em>Tajanstveni događaj u Stajlsu</em>, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu <em>Ubistvo u parohijskom dvoru</em>, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap.</p>
<p style="text-align: justify">Alfred Kubin bio je austrijski slikar prve polovine 20. veka. Tokom duge i plodne karijere izradio je više od 20.000 crteža, ilustrovao preko sto pede¬set knjiga i objavio nekoliko književnih dela – eseje, priče, autobiografske tekstove i jedan roman. Jedno od tih knji¬ževnih ostvarenja sada se prvi put nalazi pred srpskim čita¬ocima. </p>
<p style="text-align: justify">Borislav Pekić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista, rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Te iste godine osuđen je na petnaest godina strogog zatvora sa prinudnim radom i gubitkom građanskih prava od deset godina kao pripadnik, tada ilegalnog, Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Na izdržavanju kazne je bio u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je 1953. godine, pošto je proveo pet godina u zatvoru. <br />
<br />
Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1958. oženio se arhitektom Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića. Te godine je dobio prvu nagradu na anonimnom konkursu za originalni scenario, koji je raspisao „Lovćen film“. Godine 1959. počinje da radi kao dramaturg i scenarista za ovu filmsku kuću, a iste godine sa Ljiljanom dobija ćerku Aleksandru. Na početku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu „Dan četrnaesti” snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu. <br />
<br />
Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme čuda”. Od tada se posvećuje isključivo pisanju. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Član je uredništva „Književnih novina” od 1968. do 1969. godine i saradnik u časopisima „Stvaranje”, „Književnost”, „Savremenik” i „Književna reč”, kao i u brojnim novinama i dnevnim listovima. Za drugi roman, „Hodočašće Arsenija Njegovana” (1970), dobija prestižnu Ninovu nagradu za roman godine. Nakon odluke da se sa porodicom privremeno preseli u London 1970. vlasti mu bez obrazloženja oduzimaju pasoš. Posle godinu dana uspeo je da se pridruži porodici u Londonu, ali za jugoslovenske vlasti postaje persona non grata. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” objavljen je u izdanju „Slova ljubve“ iz Beograda tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekić nije uspeo da pronađe izdavača koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela). <br />
<br />
Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira” izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavača i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani” (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo”, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekić 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine. <br />
<br />
Žanr-romanom „Besnilo” (1983), svojevrsnom apokaliptičkom vizijom sveta u kojem živimo, Pekić je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa” i napisao delo sa elementima trilera. Taj roman, zahvaljujući svojoj tematskoj provokativnosti, postao je bestseler i doživeo veliki broj izdanja. Po mišljenu čitalaca, „Besnilo” je, pored „Godina koje su pojeli skakavci”, ušlo u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnosti objavljenih od 1982. do 1992. godine. U sledećem, antropološkom romanu 1999, objavljenom 1984, za koji 1985. godine dobija nagradu za naučnu fantastiku, Pekić ostaje na tragu te uzbudljive fantastične utopije. <br />
<br />
Krajem 1984. godine, u izdanju „Partizanske knjige“ iz Beograda, izašla su Pekićeva „Odabrana dela” u 12 knjiga, za koja je dobio „Nagradu Udruženja književnika Srbije“. Časopis „Književnost” dodeljuje mu 1986. godine, povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa, specijalnu „Povelju“. „Nolit“ objavljuje zbirku gotskih priča „Novi Jerusalim” 1988. godine. Za roman-epos „Atlantida” (1988) dobija „Goranovu nagradu“. Autobiografsko- memoarska proza „Godine koje su pojeli skakavci” (prvi tom) proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini i za kratko vreme doživela tri izdanja. Drugi tom pod istim naslovom dobija 1989. godine nagradu „Miloš Crnjanski“ za memoarsku prozu. Iste godine „Srpska književna zadruga“ objavljuje njegovu fantazmagoriju „Argonautika”. Povelju „Majska rukovanja“ za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od Doma omladine „Budo Tomović“ iz Podgorice. „Pisma iz tuđine” (1987), „Nova pisma iz tuđine” (1989, nagrada Sent-Andreje „Jakov Ignjatović“ u Budimpešti 1990. godine) i „Poslednja pisma iz tuđine” (1991, godišnja nagrada Grafičkog ateljea „Dereta“ za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u Pekićev publicistički stvaralački domen. Esejistička proza „Sentimentalna povest britanskog carstva” objavljena je posthumno 1992. godine i za nju je 1993. dobio Počasnu nagradu BIGZ-a. <br />
<br />
Borislav Pekić je autor i oko trideset dramskih dela za pozorište, radio i televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio i televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Pozorišni komad „Korešpodencija” beleži 300 izvođenja za 24 godine na repertoaru Ateljea 212. Između ostalih dramskih dela izvođena su „Generali ili srodstvo po oružju” (1972, nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), 189. stepenik (1982, Prva nagrada Radio Zagreba), a povodom „Dana Radio televizije Beograd“ godine 1987. dodeljena mu je diploma za osvojenu prvu nagradu na konkursu u kategoriji radiodramskih emisija. Drami „Kako zabavljati gospodina Martina” dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada pozorišta u Kruševcu „Kneginja Milica“ (1991) i iste godine plaketa „Pečat“ Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge. <br />
<br />
Dela su mu prevođena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski.<br />
<br />
Godine 1990. postaje jedan od osnivača Demokratske stranke, potpredsednik i član Glavnog odbora. Učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista „Demokratija”, glasila Demokratske stranke i prvog demokratskog glasa Srbije. <br />
<br />
Pekić je bio dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik Srpskog PEN-centra, član Engleskog PEN-centra, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije BBC-ja. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih umetnika i član Udruženja dramskih umetnika Srbije. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević posthumno ga je odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. dodeljena mu je Počasna plaketa „Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni“ povodom 50. godišnjice jugoslovenskog igranog filma. <br />
<br />
Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. <br />
<br />
Posle njegove smrti u Beogradu je osnovan Fond „Borislav Pekić“, čiji su osnivači Srpski PEN-centar, Srpska akademija nauka i umetnosti, Ministarstvo kulture, Branko Dragaš, Udruženje književnika Srbije i Ljiljana Pekić, koja je i direktor Fonda. Cilj Fonda je promocija i publikovanje Pekićevih dela, staranje o piščevoj zaostavštini kao i projekti „Borislav Pekić našoj deci“ i godišnja dodela nagrade „Borislav Pekić“ za književna dela u nastajanju. Fond redovno objavljuje i publikaciju „Anali Borislava Pekića”. Pisci koji su dobili nagradu Fonda „Borislav Pekić“ za nova dela vremenom su postali afirmisani stvaraoci savremene srpske književnosti. U „Analima Borislava Pekića” svake godine se štampaju kritike i studije o raznim aspektima Pekićevog stvaranja, kao i odlomci iz romana nagrađenih pisaca i iscrpna Pekićeva bibliografija, koja se svake godine ažurira. <br />
<br />
Nakon piščeve smrti brigu o publikovanju njegovih rukopisa, kako objavljenih tako i onih iz zaostavštine, kao i sajt www.borislavpekic.com, preuzele su njegova supruga Ljiljana Pekić i ćerka Aleksandra Pekić.<br />
<br />
Izdavačka kuća „Laguna“, prvi put u Pekićevom umetničkom stvaralaštvu, objavljuje njegova celokupna književna dela u 14 knjiga.</p>
<p style="text-align: justify">Dafne di Morije (1907–1989), engleska spisateljica, rođena je u Londonu u umetničkoj porodici (otac joj je bio glumac i upravnik pozorišta, a pradeda karikaturista). Školovala se u rodnom gradu i u Parizu. Još od najranijeg detinjstva pokazivala je ljubav prema književnosti, a prvu knjigu objavila je 1931. Napisala je brojne romane i kratke priče, biografije i drame, a proslavila se upravo ovim romanom. <br />
<br />
Remek-delo Dafne di Morije, roman koji ju je proslavio, jednostavna je priča o ljubavi i mržnji, ljubomori i prevari. Čitaoci i kritičari <em>Rebeku</em> često porede sa <em>Džejn Ejr</em> Šarlot Bronte. Pre nego što je Alfred Hičkok po ovom romanu snimio film, Orson Vels napravio je njegovu radio-dramatizaciju. <em>Rebeka</em> je i danas najčitanije delo proslavljene spisateljice.</p>
Den Simons je rođen 1948. u gradiću Piorija. Odrastao je u više malih gradova američkog Srednjeg zapada. Jedan od njih, Brimfild, poslužio je kao inspiracija za imaginarni Elm Hejven, mesto u kom se odvija radnja dva Simonsova romana – Leta noći i Uklete zime.
Kao student, Simons je dobio najviša univerzitetska priznanja za literarni i novinarski rad. Po diplomiranju se zaposlio kao nastavnik i na tom poslu ostao sledećih osamnaest godina u različitim mestima ruralnih delova Amerike. Dobitnik je nekoliko nagrada za prosvetni rad, uključujući i Nastavnik godine države Kolorado.
Prvu priču Simons je objavio 1982, dana kada se rodila njegova kći. Godine 1987. u potpunosti se posvetio pisanju i od tada veći deo vremena provodi u planinskoj kolibi na 3000 metara visine, u Stenovitim planinama. Jedan je od malobrojnih pisaca današnjice čiji rad obuhvata toliko žanrova – od fantastike, horora i trilera, preko istorijskih romana do mejnstrim fikcije. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika i objavljena u preko trideset zemalja.
Mnoge Simonsove priče i romani pretočeni su u filmske scenarije ili su planu za adaptaciju, uključujući serijal Hiperion, Darvinovu oštricu, Reka Stiks teče uzvodno, Kraj gravitacije i Teror.
<p style="text-align: justify">Rođen je u Njujorku 1955. godine. Danas živi u okrugu države Njujork u gradiću Berlin, na farmi <em>Misery Mountain</em>. Diplomirao je istoriju na njujorškom univerzitetu. Napisao je četiri romana: <em>Alijenista, Anđeo tame, The devil soldier, The lessons of Terror</em>. Osim beletristike, bavi se još i vojnim i političkim pitanjima. Urednik je časopisa <em>MQH: Kvartalni magazin za vojnu istoriju</em>. Radio je takođe i na televiziji, filmu, kao i u pozorištu. Osim što piše knjige predaje i vojnu istoriju na koledžu Bard kao gostujući profesor. <br />
<br />
Kajleb Kar je koscenarista kultnog horora <em>Isterivač đavola.</em><br />
<br />
Odrastao je u neobičnoj porodici. Njegov otac bio je neobična ličnost i pripadnik bit generacije. Iako sam nije bio pisac, on je upoznao Džeka Keruaka sa Alenom Ginsbergom i Vilijamom Berouzom, potonje vodeće ličnosti bit pokreta, i družio se sa njima sve do smrti. Godine 1944. ubio je jednog čoveka koji bio opsednut njime, ali je posle dve godine provedene u zatvoru oslobođen. Čak i je i Džek Keruak bio pritvoren kao saučesnik u ubistvu. <br />
<br />
Može se reći da je život i rad Kejleba Kara svojevrsno odbacivanje bitničkog stvaralaštva. Njegovi romani <em>Alijenista</em> i nastavak <em>Anđeo tame</em> po svojim osobinama sasvim su suprotni od rada Keruaka, Ginsberga i Berouza.<br />
<br />
Preminuo je 23. maja 2024. u svom domu u 68. godini života.<br />
<br />
Foto: Patty Clayton</p>
<p style="text-align: justify">Lora Elen Anderson se profesionalno bavi pisanjem i ilustrovanjem knjiga za decu. Živi u severnom Londonu, a serijal o Ameliji Zubić preveden je na više od dvadeset jezika. </p>
<p style="text-align: justify">Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu <em>Odbrana prava žena</em> (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana <em>Frankenštajn</em>.<br />
<br />
Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana <em>Frankenštajn</em>. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine.<br />
<br />
Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu <em>Frankenštajn</em> (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman <em>Valperga</em> (1823), apokaliptički roman <em>Poslednji čovek</em> (1826), kao i njena dva poslednja romana <em>Lodor</em> (1835) i <em>Fokner</em> (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana <em>Frankenštajn ili moderni Prometej</em> (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.</p>
<p style="text-align: justify">Mihail Bulgakov rođen je 3. (15) maja 1891, u Kijevu, od oca Afanasija Ivanoviča Bulgakova (1859–1907), profesora Kijevske duhovne akademije, i majke Varvare Mihajlovne (1869–1922). Bio je prvo dete u porodici, uslediće još šestoro. Godine 1909. završava Prvu kijevsku gimnaziju i upisuje se na Medicinski fakultet Kijevskog univerziteta.<br />
<br />
U prvi brak stupio je godine 1913, sa Tatjanom Lapom (1892–1982). Diplomirao je 31. oktobra 1916. Prvo radno mesto bilo mu je u selu Nikoljskom u Smoljenskoj guberniji, zatim je radio kao lekar u Vjazmi. Tokom Prvog svetskog rata Bulgakov radi kao lekar – najpre u takozvanoj prifrontovskoj zoni, a kasnije u rezervi.<br />
<br />
U decembru 1917. prvi put dolazi u Moskvu i boravi kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara N. M. Pokrovskog (koji će biti prototip profesora Preobraženskog iz pripovetke „Pseće srce“). U proleće 1918. vraća se u Kijev, gde započinje svoju privatnu praksu kao lekar venerolog.<br />
<br />
U vreme Građanskog rata, u februaru 1919, Bulgakov je mobilisan kao vojni lekar, da bi se sredinom oktobra vratio u Kijev i tokom uličnih borbi prišao (nema podataka da li dobrovoljno ili zato što je zarobljen) Oružanim snagama Juga Rusije i postao vojni lekar Trećeg kozačkog puka. Izvesno vreme provodi u Čečeniji i na Vladikavkazu sa kozačkim jedinicama.<br />
<br />
Vladikavkasko pozorište u leto i jesen 1920. stavlja na repertoar prve njegove komade: <em>Samoodbrana</em> i <em>Braća Turbin</em>. U periodu od 1922–1926. Bulgakov u <em>Sireni</em> objavljuje više od 120 reportaža, eseja i feljtona. Piše prozna dela <em>Đavolijada</em>, <em>Kobna jaja</em>, <em>Pseće srce</em>, i drame <em>Zojkin stan</em>, <em>Purpurno ostrvo</em>, <em>Beg/Trka</em>, <em>Adam i Eva</em>, <em>Blaženstvo</em>, <em>Ivan Vasiljevič</em>, <em>Aleksandar Puškin</em> i druge. Nijednoj drami nije odobreno izvođenje.<br />
<br />
Godine 1923. pisac započinje rad na romanu <em>Bela garda</em>. Postaje član Sveruskog saveza pisaca. Naredne, 1924. godine, upoznaje Ljubov Jevgenijevnu Belozersku (1898–1987), koja se upravo vratila iz inostranstva i koja mu uskoro postaje žena.<br />
<br />
Veoma je značajno da se godine 1926. u Moskovskom umetničkom akademskom teatru (MHAT) s velikim uspehom daje njegova pozorišna predstava <em>Dani Turbinih</em>. Dozvola za njeno izvođenje, najpre izdata na godinu dana, nekoliko puta je produžavana, jer se dopala Staljinu. Istovremeno, u sovjetskoj štampi traje intenzivna, oštra kritika stvaralaštva Mihaila Bulgakova.<br />
<br />
Bulgakov i njegova druga supruga Ljubov Jevgenjevna godine 1928. odlaze na Kavkaz i obilaze Tiflis (Tbilisi), Batumi, Zeleni rt, Vladikavkaz… Iste godine beleži začetke romana kome će davati niz naslova sve do konačnog: <em>Majstor i Margarita</em>. Na tom romanu, koji smatra zavetnim delom na zalasku života, radiće oko dvanaest godina. Posle mnogih varijanata (osam redakcija), završiće ga 1939, ali ne sasvim: do same smrti diktiraće izmene i dopune svojoj trećoj supruzi – Jeleni Sergejevnoj Šilovskoj, koju je upoznao 1929. i koja će, predano radeći na ispravkama, romanu dati konačan oblik, ali na objavljivanje će ovaj roman čekati čitavih 26 godina.<br />
<br />
Godine 1929. skidaju se s repertoara svi njegovi komadi, te i naredne godine prestaje objavljivanje Bulgakovljevih dela. Upućuje pismo i Vladi SSSR, s molbom da odluči o njegovoj sudbini – ili da mu dozvoli da emigrira, ili da mu da mogućnost za rad u MHAT-u. Uskoro mu telefonira Staljin, savetujući da napiše molbu da ga prime u MHAT. Od 1930. do 1936. radi u MHAT-u kao asistent reditelja. <br />
<br />
Godine 1936, posle članka u <em>Pravdi</em>, Bulgakov je napustio MHAT i počeo da radi u Boljšom teatru kao libretista i prevodilac. Tokom 1937. radio je na libretu <em>Minjin i Požarski</em> i <em>Petar Prvi</em>.<br />
<br />
Godine 1939. pisac radi na libretu <em>Rašel</em>, kao i na drami o Staljinu (<em>Batumi</em>). Dramu je odobrio sâm Staljin, ali, uprkos očekivanjima autora, bila je zabranjena i za štampu i za izvođenje. U aprilu i maju pisac čita prijateljima roman <em>Majstor i Margarita</em> u celosti. U septembru mu se zdravlje dramatično pogoršava, gubi vid, lekari konstatuju hipertoničnu nefrosklerozu, čije znake je i sam već prepoznavao. Počinje da diktira supruzi Jeleni poslednje izmene za roman <em>Majstor i Margarita</em>.<br />
<br />
Desetog marta 1940. prestaje da kuca srce Mihaila Afanasjeviča Bulgakova; sledećeg dana održana je komemoracija u zdanju Saveza sovjetskih pisaca. Pre komemoracije moskovski skulptor S. D. Merkurov sa lica Bulgakova skida posmrtnu masku. Bulgakov je sahranjen na Novodevičjem groblju. Na njegovom grobu, prema želji njegove supruge J. S. Bulgakove, postavljen je kamen, nazvan „golgota“, koji je ranije ležao na grobu N. V. Gogolja.</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
