Samoizolacija – konačno mogu da se lepo namestim i na miru čitam ili Recept protiv anksioznosti
Jeste li primetili tišinu? Nema žagora ni buke automobilskih motora. Za nas koji smo prešli na rad od kuće to je neobična situacija koja stvara dodatnu nervozu. Ali ubrzo sam shvatila da se u tišini mnogo bolje koncentrišem na posao i da odsustvo zvukova nije jezivo već da mi čak i prija. Ali šta sa vremenom koje smo nekad ispunjavali van kuće, sa porodicom i prijateljima koje sada ne možemo da srećemo? Onda tišina ponovo počinje da bude preteća. Ali ne mora tako da bude.
Ja sam od onih „srećnika“ koji imaju tri para naočara: „za daleko“, „za kompjuter“ i „za čitanje“ pa je vreme samoizolacije postalo idealno jer mogu da se ušuškam i da me niko ne prekida mnogo duže nego inače pa kada se namestim sa knjigom u krilu ne moram više da podižem pogled i besomučno menjam naočare. Mogu da čitam dokle god me stranice vuku. A ušuškavanje se svodi na to da sedim na kauču sa podignutrim nogama, poduprta jastucima sa svih strana, ukuljučujući i onaj u krilu kojim podupirem knjigu. U neku ruku, napravim sebi idealno anatomsko sedište, jer što vam je udobnije to se lakše možete opistiti. Nije li nam to svima ovih dana preko potrebno? Smestim se u svoju udobnu čitalačku „kapsulu“ i za tili čas prepustim tekstu. Preporučujem i vama da pronađete najudobniji položaj i prepustite se svetu iz neke knjige. Vreme će vam proleteti, barem na neko vreme zaboravićete na problene i osećaćete se okrepljeno.
Ja sam od onih „srećnika“ koji imaju tri para naočara: „za daleko“, „za kompjuter“ i „za čitanje“ pa je vreme samoizolacije postalo idealno jer mogu da se ušuškam i da me niko ne prekida mnogo duže nego inače pa kada se namestim sa knjigom u krilu ne moram više da podižem pogled i besomučno menjam naočare. Mogu da čitam dokle god me stranice vuku. A ušuškavanje se svodi na to da sedim na kauču sa podignutrim nogama, poduprta jastucima sa svih strana, ukuljučujući i onaj u krilu kojim podupirem knjigu. U neku ruku, napravim sebi idealno anatomsko sedište, jer što vam je udobnije to se lakše možete opistiti. Nije li nam to svima ovih dana preko potrebno? Smestim se u svoju udobnu čitalačku „kapsulu“ i za tili čas prepustim tekstu. Preporučujem i vama da pronađete najudobniji položaj i prepustite se svetu iz neke knjige. Vreme će vam proleteti, barem na neko vreme zaboravićete na problene i osećaćete se okrepljeno.
Pošto od svakodnevnog uredničkog posla obično ne stižem da sa dovoljnom pažnjom čitam ono što uređuju moje kolege, odlučila sam da u ovom periodu biram naslove iz njihove „kuhinje“. Tako su za kratko vreme „progutane“: „Češka škola ne postoji“ Gorana Marković (osvrt na vreme kada je gospodin Marković studirao filmsku režiju u Pragu ; veoma lucidna i duhovita knjiga) – urednik je Dejan Mihailović; „Ubisvet“ Siniše Soćanina (roman koji počinje kao triler, u potpunosti kidnapuje vašu pažnju da biste na kraju uzviknuli je li moguće da imamo autore koji pišu ovakvu svetski vrhunsku žanrovsku literaturu) –urednik je Zoran Penevski, i „Stvarni život“ Adelin Dijedone (volim knjige koje pre svega imaju dobru priču, ova jeste mračna, ali je izuzetna) – urednica je Maja Mihajlović. Trenutno se uspavljujem knjigom „Zašto spavamo“ Metjua Vokera (više mi nikada neće pasti na pamet da dan varam tako što ću ga produžiti jer ću spavati kraće, da bismo se bolje osećali i bili funkcionalniji dobro je da rauzmemo svoje telo i način na koji nam radi mozak – spavanje je važno!) – urednik je Srđan Krstić.
Nađite svoj najudobniji položaj, iskoristite tišinu i opustite se uz knjigu. To je jedan od načina da se prevaziđe anksioznost koju sada sigurno skoro svi osećamo.
Mina Kebin, urednik Lagune
Nađite svoj najudobniji položaj, iskoristite tišinu i opustite se uz knjigu. To je jedan od načina da se prevaziđe anksioznost koju sada sigurno skoro svi osećamo.
Mina Kebin, urednik Lagune
