Promocija knjige „Kuća sećanja i zaborava“ Filipa Davida, dobitnika 61. Ninove nagrade, ovoga puta biće održana u Jevrejskoj opstini Zemun (Dubrovačka 21) u subotu, 7. novembra sa početkom od 18 sati.
„Roman Filipa Davida ’Kuća sećanja i zaborava’ je sugestivna studija zla – zla u istoriji, zla u čoveku – koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja“, navodi se u najavi.
U ovom skladno komponovanom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, document i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla: ’Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla.’
Roman Filipa Davida je umetnički dosledan, precizno osmišljen i superiorno napisan roman egzistencijalne jeze, roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu, ali i pamćenje kao silu koja sve nadilazi.“
(Iz obrazloženja žirija za dodelu Ninove nagrade)
„Roman Filipa Davida ’Kuća sećanja i zaborava’ je sugestivna studija zla – zla u istoriji, zla u čoveku – koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja“, navodi se u najavi.
U ovom skladno komponovanom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, document i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla: ’Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla.’
Roman Filipa Davida je umetnički dosledan, precizno osmišljen i superiorno napisan roman egzistencijalne jeze, roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu, ali i pamćenje kao silu koja sve nadilazi.“
(Iz obrazloženja žirija za dodelu Ninove nagrade)
