Popusti na Lagunine naslove s kreditnim karticama Banca Intesa

18. maj 2017.

Dragi čitaoci, iskoristite brojne prednosti prilikom plaćanja kreditnim karticama Banca Intesa.

U periodu od 20. do 27. maja u knjižarama Delfi očekuje vas specijalna pogodnost – popust 50% na 10 odabranih naslova u izdanju Lagune:

„Jedno leto“, Bil Brajson
„Priče o crvenom sirku“, Mo Jen
„Keltov san“, Mario Vargas Ljosa
„Abecedar“, Česlav Miloš
„Ljuljaška daha“, Herta Miler
„Smrt na sandalovom kocu“, Mo Jen
„Riba u vodi“, Mario Vargas Ljosa
„Andaluzijski prijatelj“, Aleksander Sederberj
„Ko seje vetar“, Mihael Liders
„Opklada veka“, Majkl Luis

Podsećamo vas da do kraja godine plaćajući kreditnim karticama Banca Intesa možete ostvariti sledeće popuste:
popust 25% na knjige u izdanju Lagune za plaćanje kreditnom karticom u celosti;
popust 20% na knjige u izdanju Lagune za plaćanje na rate;
popust 5% na artikle gift programa.

Ukoliko nemate Banca Intesa kreditnu karticu, podnesite zahtev već danas u najbližoj ekspozituri Banke, i koristite sve prednosti koje ona donosi.

Ova ponuda se odnosi na plaćanje kreditnim karticama Banca Intesa u Laguna i Delfi knjižarama i ne uključuje internet prodajna mesta. Popusti se obračunavaju na redovne maloprodajne cene i ne mogu se sabirati ili kombinovati sa drugim popustima i akcijama. Popusti se odnose na plaćanje kreditnim karticama Banca Intesa za fizička lica u celosti, kao i na rate, osim ako nije drugačije navedeno.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Aleksander Sederberj

Aleksander Sederberj je radio kao televizijski scenarista i urednik na švedskoj televiziji. Rad na adaptacijama poznatih kriminalističkih romana inspirisao ga je da se i sam oproba u ovom žanru. Andaluzijski prijatelj, prvi deo trilogije o Sofi Brinkman, proglašen je za najbolju knjigu Frankfurtskog sajma knjiga 2011. godine. Sederberj živi na jugu Švedske sa suprugom i decom. Foto: Malin Lauterbach

Više o autoru

Bil Brajson

Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj. Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis The Lost Continent (Izgubljeni kontinent), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods (Šetnja po šumi), I`m a Stranger Here Myself (I ja sam ovde stranac), The Mother Tongue (Maternji jezik) i Bill Bryson`s African Diary (Afrički dnevnik Bila Brajsona). Pored duhovitog putopisa Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything (Kratka istorija bezmalo svačega). Bil Brajson je za Kratku istoriju bezmalo svačega dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. Kratka istorija bezmalo svačega je takođe dobila nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.<a href="http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/" target="_blank"> </a> http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/

Više o autoru

Česlav Miloš

Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj &bdquo;Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja &bdquo;Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.

Više o autoru

Herta Miler

Herta Miler je rođena 1953. godine u Ničidorfu u Rumuniji, a od 1987. godine živi u Berlinu kao spisateljica. Za svoje delo nagrađivana je brojnim nemačkim i međunarodnim nagradama. Godine 2009. Herta Miler dobila je Nobelovu nagradu za književnost. Izdavačka kuća Hanzer je objavila Kralj se klanja i ubija (2003), Bleda gospoda sa šoljama moke (2005), Zver srca (novo izdanje, 2007), Lisac je već tada bio lovac (novo izdanje, 2009) i roman Ljuljaška daha (2009).

Više o autoru

Majkl Luis

Majkl Luis je autor bestselera Njujork tajmsa. U knjizi Opklada veka govori o svetskoj finansijskoj krizi 2008. Po ovoj knjizi je snimljen istoimeni film, dobitnik Oskara. Piše članke i kolumne za brojne listove i časopise: Blumberg vju, Veniti fer, Njujork tajms, Njujorker… Odrastao je u Nju Orleansu, diplomirao je istoriju umetnosti na Prinstonu i magistrirao ekonomiju u Londonu. Živi u Berkliju u Kaliforniji sa suprugom i troje dece. Foto: © Justin Hoch / CC BY 2.0 / Wikimedia Commons

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Opklada veka
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Mario Vargas Ljosa

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu 1936. godine. Iako je u Pjuri izvedena jedna njegova drama i objavljena zbirka priča Šefovi, koja je dobila nagradu Leopoldo Alas, postao je poznat posle objavljivanja romana Grad i psi, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće Seix Barral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman Zelena kuća, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu Romulo Galjegos. Potom je objavio dramska dela (Gospođica iz Takne, Kati i nilski konj, La Čunga, Ludak sa balkona i Lepe oči, ružne slike), studije i eseje (kao Neprekidna orgija, Istina o lažama i Izazov nemogućeg), sećanja (Riba u vodi), priče (Štenad) i, pre svega, romane: Razgovor u katedrali, Pantaleon i posetiteljke, Tetka Hulija i piskaralo, Rat za smak sveta, Povest o Majti, Ko je ubio Palomina Molera?, Pripovedač, Pohvala pomajci, Lituma u Andima, Jarčeva fešta i Raj na drugom ćošku. Dobio je najvažnije književne nagrade, od već spomenutih do nagrade Servantes, nagrade Princa Asturije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour. 2010. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Preminuo je 13. aprila 2025. godine.

Više o autoru

Mihael Liders

Mihael Liders je dugo godina proveo na Bliskom Istoku kao korespodent hamburškog časopisa Die Zeit i dobro poznaje sve tamošnje zemlje. Kao ekspert za islam čest je gost u TV i radio emisijama.

Više o autoru

Mo Jen

Pravo ime Mo Jena je Guan Moje, a književni pseudonim na kineskom znači &bdquo;onaj koji ne govori“. Rođen je 1955. u seljačkoj porodici. Roditelji su ga, iz predostrožnosti, naučili da ne govori kada je van kuće. Zbog toga je izabrao ovakav pseudonim, Mo Jen, &bdquo;onaj koji ne govori“. Tokom Kulturne revolucije, 1966. godine, dobio je etiketu &bdquo;nepoželjnog elementa“ i zbog toga je izbačen iz škole. Njegova porodica je u to doba živela vrlo teško i siromašno. Radio je u fabrici, a 1976. je ušao u Narodnu oslobodilačku vojsku, a onda se učlanio i u Komunističku partiju. Mo Jen je diplomirao na Vojnoj akademiji umetnosti i književnosti 1986, a zatim i na Pekinškom univerzitetu. Njegovo seljačko poreklo i obrazovanje u vojnim okvirima, prilično odudaraju od obrazovanja koje su stekli drugi pisci nadojeni klasičnom književnošću. Godine 1981. je objavio svoju prvu novelu, Kiša pada na prolećno veče i uzeo pseudonim. Kritika je odmah toplo dočekala njegov prvenac, ali se proslavio romanom Crveni sirak koji je pretočen u film 1986. Mo Jen je dao ostavku u vojnoj službi 1999. gde je do tada radio u odeljenju za kulturu. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2012. godine sa obrazloženjem da sa &bdquo;fantastikom spaja fikciju, istoriju i savremeni trenutak“.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više