Pisci Lagune u deset gradova u Srbiji za Noć knjige! Književni maraton u SKC-u!

12. decembar 2025.

Pored hitova domaće i svetske književnosti, velikih popusta, čitaoce tokom Noći knjige očekuje druženje sa piscima Lagune u čak deset gradova u Srbiji!

Novu Laguninu knjižaru u Čačku, u TC BIG, posetiće Vladan Matijević, Zoran Milekić i Milan Ružić.

U Zmaj Jovinoj u Novom Sadu svoje knjige potpisivaće Jelena Bačić Alimpić.

U knjižari Delfi SKC održaće se književni maraton na kome ćemo predstaviti čak jedanaest novih naslova naših renomiranih autora.

Evo i kompletnog rasporeda druženja sa piscima Lagune tokom 33. Noć knjige:

Petak, 12. decembar 2025.

Književni maraton, Delfi SKC, Beograd

17.00 – Aleksandra Zolotić, Aleksandar Zolotić
17.20 – Uroš Petrović, Ana Grigorjev
17.40 – Jelica Greganović
18.00 – Aleksandra Vuletić
18.20 – Stefan Jerotić
18.40 – Vida Crnčević Basara
19.00 – Aleksandar Tešić
19.20 – Momčilo Petrović
19.40 – Srđan Valjarević
20.00 – Dragoljub Stojković
20.20 – Zoran Petrović

Knjižara Laguna, Požeška 80, Beograd

18.00 – Ljiljana Šarac

Knjižara TC BIG Čačak u 18.00

Vladan Matijević
Zoran Milekić
Milan Ružić

Knjižara Laguna Kragujevac

18.00 – Druženje sa Todorom Jovanovićem i ekipom filma „Hajduk u Beogradu“

Knjižara Laguna, Novi Pazar

19.00 – Enes Halilović

Knjižara Laguna Kruševac

18.00 – Ana Atanasković

Knjižara Laguna Subotica – Korzo

17.00 – Eva Pap
18.00 – Slobodan Vladušić

Knjižara Laguna „Jovan Jovanović Zmaj“, Novi Sad

18.00 – Jelena Bačić Alimpić

Knjižara Laguna „Isidora Sekulić“, Pančevo

18.00 – Zoran Penevski

Knjižara Laguna „Branko Ćopić“, Kraljevo

18.00 – Dejan Aleksić

Subota, 13. decembar 2025.

Knjižara Laguna SC Ušće, Beograd

16.00 – Uroš Petrović, Ana Grigorjev
16.00 – Srđan Dragojević
17.00 – Andrija Milošević

Knjižara Laguna BEO SC, Beograd

17.00 – Vanja Bulić

Knjižara Laguna „Branko Miljković“, Obrenovićeva 3, Niš

18.30 – Dejan Stojiljković

Knjižara Laguna „Isidora Sekulić“, Pančevo

18.00 – Druženje sa Todorom Jovanovićem i ekipom filma „Hajduk u Beogradu“

Nedelja, 14. decembar 2025.

Knjižara Laguna SC Ušće, Beograd

12.00 – Ivan Tokin

Autor: Aleksandra Zolotić

Podelite na društvenim mrežama:

Aleksandar Tešić

Aleksandar Tešić je rođen u Čačku 5. marta 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je pravo. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac. Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za serijal Kosingas. Sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi i radi u Beogradu. Dobitnik je Nagrade &bdquo;Stanislav Lem“ za 2023. godinu. Dosad je objavio sledeće naslove: Kosingas 1 – Red zmaja (2008), Kosingas 2 – Bezdanj (2009), Kosingas 3 – Smrtovanje (2010), Miloš Obilić 1 – Zmaj i Ždral (2012), Miloš Obilić 2 – Koplje Sv. Georgija (2013), Miloš Obilić 3 – Vitez zatočnik (2014), 2084 (2015), Kosingas 4 – Kroz oganj i vodu (2016), Kletva Kainova 1 (2016), Kosingas 5 – Onaj što nauči mrak da sija (2017), Gorolom (2018), Kletva Kainova 2 – Vampyrus Serviensis (2019), Kletva Kainova 3 –Summus Deus (2020), Kosingas 6 – Buđenje Svarogovo 1 (2021), Kosingas 7 – Buđenje Svarogovo 2 (2022), Crni mesec u usponu (2023).

Više o autoru

Aleksandar Zolotić

Od najranijeg detinjstva Aleksandar je ispoljavao slikovitu maštu i kroz crteže svakodnevne trenutke činio posebnim. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2012. godine, na odseku za primenjenu grafiku, na smerovima ilustracije i animacije. U međuvremenu, njegove ilustracije upotpunjuju knjige i slikovnice domaćih autora objavljivanih u vodećim izdavačkim kućama. Pojedine knjige su ovenčane i nagradama za najbolju ilustraciju kao što je nagrada &bdquo;Neven“ za 2013. i 2018. godinu. Rad na knjigama za decu preuzima primat započinjanjem saradnje sa ilustratorskom agencijom Bright iz Londona 2015. godine. Pored ilustrovanja knjiga, radio je u studiju za razvoj video-igara Mad Head Games, a zajedno sa produkcijskom kućom Digitalcraft radio je na kratkom animiranom filmu &bdquo;Eho“ koji je tokom 2018. godine osvojio brojne festivalske nagrade. Sve postignuto dosad ne bi bilo moguće bez podrške njegove supruge i dece sa kojima živi u Beogradu.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Sve se kreće ka Proplanku sreće
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
1.199,00RSD
Članska cena i do:
863,28RSD

Aleksandra Vuletić

Aleksandra Vuletić je istoričarka. Studije istorije je završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirala sa temom Porodica u Srbiji za vreme druge vlade kneza Mihaila (2001) i odbranila doktorsku disertaciju pod naslovom Brak u Kneževini Srbiji (2008). Radi u Istorijskom institutu u Beogradu. Bavi se istraživanjem društvene istorije Srbije u 19. i početkom 20. veka, sa fokusom na istoriju braka i porodice, istoriju privatnog života i demografsku istoriju.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Brak u modernoj Srbiji
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
999,00RSD
Članska cena i do:
719,28RSD

Aleksandra Zolotić

Aleksandra Zolotić (1986) istovremeno je završila Filološki fakultet, smer za kineski jezik i književnost, i srednju muzičku školu, odsek kontrabas. Neprestano istražujući i prikupljajući neobična znanja i veštine, završila je i kurs za turističkog pratioca, kao i kurs za sinhronizaciju crtanih filmova. Vođena ljubavlju prema jeziku i potrebom da rečima oblikuje svetove, počela je da niže slova, reči i rečenice, uobličivši ih najpre u zbirku poezije, a potom i u zbirku kratkih priča. Zajedno sa svojim suprugom Aleksandrom Zolotićem, &bdquo;majstorom tajanstvene svetlosti papira“, upustila se u najizazovniji od svih žanrova, književnost za decu, u želji da najmlađim čitaocima, pre svega svojoj radoznaloj deci, otvori vrata u pregršt novih i uzbudljivih svetova, probudi im maštu i ljubav prema čitanju.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Sve se kreće ka Proplanku sreće
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
1.199,00RSD
Članska cena i do:
863,28RSD

Ana Atanasković

Ana Atanasković (Kruševac, 1973) je književnica i novinarka. Osnovne studije: engleski jezik i književnost, master – marketing u izdavaštvu. Do sada je objavila: zbirku priča Beogradske majske priče (2006), roman Duet duša (2008), roman Moja ljubav Nikola Tesla (2013) i (2021), zbirku priča Beograd je ljubav (2017), roman Kraljica jorgovana (proširena verzija Jelene Anžujske, 2019), roman Davorjanka Paunović (2020) i roman Zmajeva žena (2024). Kao novinarka pisala je za ELLE, VipTripDiplomatic, Vodič za život, Sensu, Lepotu&Zdravlje, Esquire, Ilustrovanu politiku i za mnogobrojne portale. Dobitnica je prvih nagrada na konkursima za najbolju priču o lavandi (Bonux i Sofia) i najbolji prikaz knjige (Lisa i Laguna) i nagrade Podvižnik mira za celokupni doprinos književnosti. Na manifestaciji Orfej na Dunavu dobila je nagradu za lepotu lirskog ispisa ljubavi za pesmu Orfej Euridiki. Predavanje Tesla i žene održala je u Filadelfiji kao i više puta u Srbiji. Njenu priču o vanilicama (Vanil iz vanilice) posvećenu Marselu Prustu, objavili su časopisi Majdan i Blic žena. Pisala je eseje o književnosti i prevodilaštvu za portal Infoprevodi i Balkanski književni glasnik. Trenutno piše eseje za Kulturni dodatak Politike i književne kritike za Lagunin Bukmarker. Objavljivala je na engleskom, u Velikoj Britaniji – pesmu u časopisu The Poet i eseje na portalu Agape Review. Roman &bdquo;Moja ljubav Nikola Tesla“ je preveden na engleski (SAD) i makedonski jezik. Njen esej Kako pisati istorijski roman/scenario su preneli portali Pulse, Sinhro i Art-Anima. U zborniku Književnih vertikala zastupljena je pričom Miroč, o vili Ravijojli, u zbirci Nijanse časti pričom Strahinjica, o Anđeliji, ženi Banović Strahinje a u online zbirci Najkraće priče kratkom pričom Senke Istrosa, o boginji Atini. Živi i radi u Beogradu. samovoli.wordpress.com facebook.com/spisateljicasastilom instagram.com/ana.atanaskovic anaatanaskovic@gmail.com<a href="https://www.facebook.com/spisateljicasastilom" target="_blank"> </a>Foto: Privatna arhiva

Više o autoru

Ana Grigorjev

Ana Grigorjev je rođena 1974. godine u Beogradu, gde je završila Školu za dizajn, a potom i Likovnu akademiju, odsek slikarstvo. Bavi se ilustrovanjem knjiga za decu (slikovnice, udžbenici, romani, priručnici…) Dosad je ilustrovala preko 250 visokotiražnih knjiga za decu, od toga više od 100 slikovnica i udžbenika za najuglednije domaće i strane izdavačke kuće. Najznačajnija dela koje je ilustrovala: Knjiga za svaku devojčicu (2008), Knjiga za svakog dečaka (2010), Vesele porodice (2008–2010), Konjić Grbonjić (2011), Zlatni ključić (2012), Ana i Luka upoznaju Srbiju (2012), Snežna kraljica (2013), Krcko Oraščić (2014), Čarobnjak iz Oza (2015), Palčica (2017), Maša i medved (2017), Ole Spavajko (2019), Beli jelen (2020), Karbonel, kralj mačaka (2022), Gradinar (2023), Srećni princ (2023), Sebični džin (2024), Princezin rođendan (2024)... Mnoge od knjiga koje je ilustrovala su prevedene i postigle su veliku popularnost u više od 20 zemalja, kao sto su na pr. Knjiga za svaku devojčicu i Knjiga za svakog dečaka, Snežna kraljica, Palčica, Čarobnjak iz Oza, Krcko Oraščić... Ana Grigorjev je i napisala serijal knjiga Srećne porodice, koje Laguna objavljuje u više nastavaka. Izlagala je samostalno u Srbiji, a učestvovala je i na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Od 2003. god. je redovni član ULUPUDS-a i dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Živi i radi u Beogradu.

Više o autoru

Andrija Milošević

Andrija Milošević je veoma popularan srpski i crnogorski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Rođen je u Podgorici, ali slučajno, jer su mu roditelji bili u prolazu. Odmah po rođenju nastavili su ka Nikšiću, gradu u kojem je dočekao pubertet. Glumu je upisao odjednom, iznebuha, iznenadivši i sebe i druge, jer nikada pre toga nije video izvođenje neke pozorišne predstave. I pored televizijske slave, tvrdi: &bdquo;Beskrajna je moja igra, nema kraja mom uživanju, mojoj zabavi, smehu, nervozi, a sve to mi daje gluma.“

Više o autoru

Dejan Aleksić

Dejan Aleksić (1972), pesnik, dramski pisac i stvaralac književnih dela za decu. Objavio je deset knjiga pesama, knjigu drama i preko dvadeset knjiga za decu. Dvostruki je dobitnik nagrada &bdquo;Politikin zabavnik“ i &bdquo;Neven“, a među značajnim priznanjima koja je dobio za književno stvaralaštvo za decu nalaze se i Nagrada Zmajevih dečjih igara, &bdquo;Zlatno Gašino pero“, nagrada Radio Beograda, nagrada Sajma knjiga u Beogradu, &bdquo;Rade Obrenović“, &bdquo;Plavi čuperak“, kao i međunarodna nagrada &bdquo;Mali princ“.

Više o autoru

Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije Senke nad Balkanom. Laureat je prestižne književne nagrade &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće), kao i nagrade za dečju književnost &bdquo;Dositejevo pero“ (za knjigu Nemanjići: Dva orla). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, italijanski, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu. <hr /> Posetite sajt autora: dejanstojiljkovic.rs

Više o autoru

Dragoljub Stojković

Dragoljub Stojković rođen je u Beogradu, gde je od mladosti radio kao novinar. Preveo je šest romana, a pored pisanja bavi se i filmskom produkcijom. Nakon objavljivanja romana o Ilki Marković, napisao je i roman Hroničar. Autor je scenarija za nekoliko filmova i serija, među kojima se izdvajaju Što se bore misli moje, kao i serija Sumpor, napisana po motivima ove knjige. Oženjen je Zoranom, otac je Luki i Dunji.

Više o autoru

Enes Halilović

Enes Halilović rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru. Poezija: Srednje slovo (1995), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007), Pesme iz bolesti i zdravlja (2011), Zidovi (2014), Bangladeš (2019) i Sekvoja (2022). Zbirke priča: Potomci odbijenih prosaca (2004), Kapilarne pojave (2006) i Čudna knjiga (2017). Drame: In vivo (2004), Kemet (2009) i Zemlja (2022). Romani: Ep o vodi (2012), Ako dugo gledaš u ponor (2016), Ljudi bez grobova (2020) i Bekos (2025). Osnovao je književni časopis Sent i književni veb-časopis Eckermann. Knjige Enesa Halilovića objavljene su na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom, bugarskom, ruskom, italijanskom i latinskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski, katalonski, romski, danski, portugalski, italijanski, beloruski, jermenski, hebrejski, japanski, persijski i latinski jezik. Nagrade: Zlatna značka za doprinos kulturi KPZ Srbije, &bdquo;Branko Miljković“, &bdquo;Đura Jakšić, &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Ahmed Vali“, &bdquo;Stevan Sremac“, &bdquo;Zlatno slovo“, &bdquo;Grigorije Božović“, Vitalova nagrada &bdquo;Zlatni suncokret“, &bdquo;Zaplanjski Orfej“, &bdquo;Kočićevo pero“, &bdquo;Velika nagrada Ivo Andrić“ i Povelja festivala u Anciju. Za urednički rad dobio je nagradu &bdquo;Sergije Lajković“. Komad o novorođenčadima koja govore premijerno su izveli glumci berlinskog teatra Šaubine (Schaubuhne) 10. marta 2011. godine. Po romanu Ako dugo gledaš u ponor Zlatko Paković je režirao istoimenu predstavu koja je premijerno izvedena 27. decembra 2020. Po pesničkoj knjizi Zidovi Mitar Belojica je režirao predstavu koja je premijerno izvedena 5. januara 2022. Istog dana je premijerno izveden film Zidovi, takođe po motivima Halilovićeve pesničke knjige, a u režiji Adema Tutića. Po romanu Ljudi bez grobova Stevan Bodroža je režirao istoimenu predstavu koja je premijerno izvedena 13. novembra 2023. Za redovnog člana Slovenske akademije nauka i umetnosti (Varna, Bugarska) izabran 2. januara 2023. godine.

Više o autoru

Eva Pap

Eva Pap je mađarska spisateljica, rođena u Segedinu 1969. godine, gde se i školovala na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Segedinu. Uči srpski jezik i pasionirano prati zbivanja u društvu i umetnosti u Srbiji. Ovo posebno dolazi do izražaja kada se 1995. porodično još više vezuje za Suboticu. Strastveno nastoji da upozna i razume život, prošlost i međusobni uticaj naroda i nacionalnih zajednica koje žive u Subotici, kao i da svojim delovanjem kako u Mađarskoj tako i u Srbiji poveže različite kulture. Od 2019. godine objavljuje novele u raznim književnim časopisima u Mađarskoj. Dosad je objavila nekoliko romana na mađarskom jeziku. Foto: Anita Dajka

Više o autoru

Mesec ljubavi - 40%
Do 40%
Pre zalaska sunca
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
899,00RSD
Članska cena i do:
647,28RSD

Ivan Tokin

Ivan Tokin (1971, Beograd) objavio je romane Najnormalniji čovek na svetu (2014), Pas (2017) i Neli (2019) i zbirke kratke proze Molekuli (2015) i M2 Multiverzum (2018). Proza mu je prevođena na engleski, ruski, švedski i slovenački jezik. Foto: Nemanja Špoljarić

Više o autoru

Jelena Bačić Alimpić

Jelena Bačić Alimpić je rođena 1969. godine u Novom Sadu. Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad u periodu od 1987. do 1993. godine. Devet godina je bila novinar i urednik u sistemu Color Press Group. Od 2002. godine do kraja 2013. radila je kao novinar, urednik i voditelj na Televiziji Pink. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za televizijsko stvaralaštvo u zemlji i regionu. Autorka je romana Ringišpil (2010), koji je preveden na makedonski, turski, bugarski i slovački jezik, nagrađen Zlatnim Hit liberom i dve godine zaredom proglašavan najčitanijom knjigom domaćeg autora. Ringišpil je objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji Dragulji Lagune, kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Njen drugi roman, Pismo gospođe Vilme (2012), i treći, Poslednje proleće u Parizu (2014), takođe su postali bestseleri, prevedeni su na makedonski jezik, nagrađeni Zlatnim Hit liberom i proglašeni za najčitanije knjige domaćeg autora u 2012. i 2014. godini. Takođe 2014. godine, Jelena Bačić Alimpić proglašena je za najčitanijeg stranog autora u Makedoniji i za to je dobila priznanje od Matice makedonske. U oktobru 2015. godine objavljen je njen četvrti roman Noć kada su došli svatovi, prva knjiga iz trilogije Kazna za greh, koja je postavila nove rekorde u prodaji i čitanosti. Prevedena je na makedonski jezik. Druga knjiga iz trilogije Kazna za greh, a autorkin peti roman, Knjiga uspomena, objavljena je u februaru 2016. godine, takođe je prevedena na makedonski jezik i zauzela je prvo mesto na listi najčitanijih i najprodavanijih knjiga u 2016. godini. Treća knjiga iz trilogije Kazna za greh – Molitva za oproštaj, autorkin šesti roman, objavljena je u junu 2016. godine. Kao sve knjige iz ove trilogije, ušla je u prvih pet najprodavanijih i najčitanijih knjiga u 2016. godini. Prevedena je na makedonski jezik. Njena sedma knjiga Nigde nema te, objavljena u maju 2017. godine, takođe je postala bestseler, prevedena je na makedonski jezik i oborila je rekorde u prodaji i čitanosti u Srbiji i regionu. Godine 2018. objavila je još jedan bestseler, roman Kofer iz Berlina. Godine 2019. objavila je knjigu Njegove bele rukavice, a iste godine je njen roman Poslednje proleće u Parizu preveden na francuski jezik. Do sada je objavila dvanaest romana, a iz godine u godinu njeni romani su najčitaniji u mreži biblioteka širom Srbije. Jelena Bačić Alimpić živi u Novom Sadu kao slobodna umetnica, udata je i majka je dvoje dece, Marka i Dunje.

Više o autoru

Jelica Greganović

Jelica Greganović je rođena 1964. godine u Kragujevcu. Od 1984. godine se bavi novinarstvom. Jedan je od osnivača Radija B92, kao i osnivač i prvi urednik njegove informativne redakcije. Do sada je pisala i izveštavala za B92, Vreme, NIN, Politikin Zabavnik, Šumadija Press, Studio B, Elle, Bazar, Ekonomist, Bankar... Objavila je devet zbirki humorističkih priča: Priči nikad kraja, Samo da ti kažem, Od reči do reči, Ispod sedmog neba, Ljubav i druge sitnice, Osmeh za svaki dan, Zovem se Mama i Zovem se Mama 2, Život za poneti kao i knjige za decu Mravac Mrav i Uspavanka za miša, koja je i dobitnik nagrade Dobra slikovnica, na Međunarodnom festivalu slikovnica Čigra. Svoje priče objavljuje i na portalu Blic Žena, kao i na blogu izdavačke kuće Laguna. Foto: Bojan Brecelj

Više o autoru

Ljiljana Šarac

Ljiljana Šarac (devojačko Lazić) rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi &bdquo;Stefan Dečanski“ u Beogradu. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je &bdquo;Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama Lutka učaurene duše 1997. godine. Do sada je objavila četiri istorijska (Opet sam te sanjao, Gde sam to pogrešila, Zid tajni i Zlatna žila) i dva ljubavna romana (Starija i Stariji). Dobitnica je prestižne nagrade Beogradski pobednik (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije. Udata je i majka dvojice sinova. Instagram: saracljiljana_pisac Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/ Web sajt: www.ljiljanasarac.com Email: ljiljanasarac@gmail.com Foto: Vladimir Šporčić

Više o autoru

Milan Ružić

Milan Ružić rođen je 4. maja 1988. godine u Čačku. Osnovne i master studije završio na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu lingvistiku. Autor je knjiga kratke proze Nekad, neko, negde, Naše su samo reči, Narod za izdavanje. Ovo je njegova četvrta knjiga. Pored književnog rada, Ružić se ističe i redovnim pisanjem kolumni, koje preuzima preko četrdeset štampanih i elektronskih medija u Srbiji i inostranstvu.

Više o autoru

Momčilo Petrović

Momčilo Petrović (1959) novinar, dobitnik brojnih priznanja za reportaže objavljivane u dnevnim i nedeljnim listovima. Autor knjige intervjua Pitao sam Albance šta žele… a oni su rekli: republiku, ako može (1996), zbirke priča Bensedinska godina (2003), romansirane biografije Gavrilo Princip, jedna besmrtna mladost (2014). Objavio je i knjigu o slavskim običajima i svecima poštovanim u Srbiji Koju slavu slaviš (2020), kao i knjige priča Zanimljiva istorija Srba u 147 priča (2021), Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba (2022), Srce crnog goluba (2023).  Foto: Dado Đilas

Više o autoru

Pero Zubac

Pero Zubac je rođen u Nevesinju, u Hercegovini, 30. maja 1945. godine. Rano je počeo da se bavi novinarstvom i bio je glavni urednik lista studenata Novosadskog univerziteta Indeks, a potom glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu i umetnost Polja u Novom Sadu. Jedan je od osnivača Književne omladine Srbije. Bio je i urednik zagrebačke revije mladih Polet i skopskog književnog časopisa Misla. Pisao je kolumne za Borbu, Našu borbu, Pobjedu, Svijet, Unu, Glas omladine, Polet, Nedjelju, Oko, Dnevnik, Rad, Subotičke novine, NS nedeljnik, Slobodnu Dalmaciju. Prvu pesmu je objavio u studentskom listu Naši dani 1962. u Sarajevu, a sarađivao je u skoro svim tada važnijim jugoslovenskim listovima i časopisima. Objavio je šezdeset šest knjiga poezije, dvadeset četiri knjige pesama za decu i mlade, tri knjige eseja, lirsku studiju Lenka Dunđerska, tri knjige parodija na jugoslovensko pesništvo, šesnaest antologija srpskog i stranog pesništva, jedan roman za mlade. Na strane jezike prevedeno mu je osam knjiga, a pesme su mu prevođene na dvadeset pet jezika. Napisao je libreto za balet Banović Strahinja Stevana Divjakovića i balet Kosmički čovek Aleksandre Stepanović; libreto za operu Miroslava Štatkića Lenka i operu Mine Mitrušić Đerić Smrt vojvode Prijezde. Izvedene su mu dve drame (Izbacivač i Vratio se Nikoletina). Napisao je scenarija za osam dokumentarnih filmova i jedan igrani film (Jovan Jovanović Zmaj), a za scenario filma Karolja Vičeka Pinki dobio je Zlatnu povelju Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Beogradu. Koscenarista je dokumentarno-igranog filma Doba Dunđerskih u kojem je igrao i naratora. Realizovao je pedesetak multimedijalnih scenskih spektakala, a bio je i glavni realizator i član scenarističkog tima popularnog praznika Dana mladosti. Po njegovim scenarijima u TV Novi Sad realizovano je nekoliko stotina emisija raznorodnih programskih žanrova. Na njegove stihove komponovane su brojne kantate, solo pesme, oratorijumi, a za stihove namenjene deci dobio je prve nagrade na svim festivalima dečje pesme u nas. Bio je urednik popularnih televizijskih serija &bdquo;Muzički tobogan“, &bdquo;Fazoni i fore“, &bdquo;Harmonija sfera“, &bdquo;Detinjstva“ i u tri mandata glavni urednik Kulturno-umetničkog programa TV Novi Sad, i urednik Dečjeg programa, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Zabavnog, rekreativnog i sportskog programa RTS-a i Koordinator dečjih programa RTS-a. Za životno delo u televizijskom stvaralaštvu dobio je &bdquo;Zlatnu Niku“ Internacionalnog festivala reportaže &bdquo;Interfer“. Za književno stvaralaštvo nagrađen je sedamdeset puta. Od 2003. godine je redovni član Akademije prirodnih i humanitarnih nauka &bdquo;Kneževa Ščerbatovih” u Moskvi; od 2022. redovni član Slovenske akademije književnosti i umetnosti u Varni; od 2024. redovni je član VANU, a od 2020. počasni član Američke akademije BHAAS. Dobitnik je nacionalnog priznanja za umetnički rad Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Odlikovan je Ukazom predsednika Republike Sretenjskim ordenom drugog stepena, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u književnom, posebno pesničkom stvaralaštvu, na Sretenje, 2021. godine. Član je Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine i počasni predsednik Saveza književnika u otadžbini i rasejanju. Od januara 2008. godine je u penziji. Živi i radi u Novom Sadu. Foto: Vladimir Zubac

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Lenka Dunđerska
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
899,00RSD
Članska cena i do:
647,28RSD

Slobodan Vladušić

Slobodan Vladušić, pisac i esejista, rođen je 1973. godine u Subotici, gde i danas živi. Radi na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u zvanju redovnog profesora. Romani: Forward (2009) – stipendija &bdquo;Borislav Pekić“, Vitalova nagrada. Mi izbrisani (2013) – nagada &bdquo;Meša Selimović“. Veliki juriš (2018) – nagrade &bdquo;Svetozar Ćorović“, &bdquo;Janko Veselinović“. Omama (2021) – nagrada &bdquo;Beskrajni plavi krug“ koju dodeljuje Matica srpska. Teorijska proza: Crnjanski, Megalopolis (2011) – nagrada &bdquo;Isidora Sekulić“. Književnosti i komentari (2017) – nagrade &bdquo;Laza Kostić“ i &bdquo;Đorđe Jovanović“. Slobodan Vladušić je član neformalne grupe pisaca P-70, zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem, Dejanom Stojiljkovićem, Markom Krstićem i Nikolom Malovićem. Oficijelni sajt: slobodanvladusic.rs Foto: Katarina Marčetić

Više o autoru

Srđan Dragojević

Srđan Dragojević (Beograd, 1963) rođen je u SFRJ. Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj. Snimio je filmove Mi nismo anđeli (1992), Dva sata kvalitetnog TV programa (1994), Lepa sela lepo gore (1996), Rane (1998), Mi nismo anđeli 2 (2005), Sveti Georgije ubiva aždahu (2009), Parada (2011), Atomski zdesna (2014). Objavio je knjigu Rane & dve priče za novu deceniju (2010). Osim toga, izdao je i tri zbirke pesama, a za Knjigu akcione poezije 1986. dobio je nagradu „Branko Radičević“. Živi u Beogradu.

Više o autoru

Srđan Valjarević

Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju. Objavio romane List na korici hleba (1990), Ljudi za stolom (1994), Dnevnik druge zime (2006) i Komo (2007), prozne zapise Zimski dnevnik (1995), troknjižje Fric i Dobrila (2021), Brod koji je zaplovio kroz maglu (2023) i Narator je konačno progovorio (2024), kao i zbirku pesama Džo Frejzer i 49 + 24 + 5 pesama (prošireno izdanje, 2024). Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik. Dobitnik je nagrade &bdquo;Biljana Jovanović“ za Dnevnik druge zime 2006; za roman Komo nagrade &bdquo;Kulturkontakt Austria“ 2006, &bdquo;Stevan Sremac“ 2006, &bdquo;Gorki list Award“ 2007. i &bdquo;Prix des lecteurs du Var – Toulon“ 2011. Član je Srpskog književnog društva. Živi u Beogradu.

Više o autoru

Stefan Jerotić

Stefan Jerotić je psihijatar i psihoterapeut Klinike za psihijatriju UKCS i asistent na Katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Klinički i naučno se bavi stanjima anksioznosti, depresije, bipolarnog poremećaja, psihoze i graničnim područjima filozofije i medicine, posebno fenomenologijom. Dobitnik je Pohvalnice Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za doktorsku diseratciju i Godišnje nagrade Udruženja Psihijatara Srbije za najbolji rad mladih istraživača. Autor je niza radova u domaćim i međunarodnim časopisima i književnih priča iz domena spekulativne fikcije. Živi i radi u Beogradu.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Niko nije rekao da će biti lako
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
899,00RSD
Članska cena i do:
647,28RSD

Uroš Petrović

Uroš Petrović (1967) je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Počev od zbirki priča-mozgalica i romana u zagonetkama do grafičkih romana, bajki i fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje bogato nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, odavno su postali omiljenim štivom i za odrasle. Autor je trideset knjiga (prodatih u više od pola miliona primeraka) i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za decu i mlade. Knjige su mu do sada objavljene i u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Rusiji, Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni performans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava. Po njegovom nagrađenom romanu Peti leptir snimljen je prvi (i još uvek jedini) dugometražni 3D film u istoriji srpske kinematografije. Autor je i više originalnih stonih društvenih igara, za koje je više puta nagrađen priznanjem Dobra igračka Prijatelja dece Srbije, nagradom Gran Pri za Igračke sa svrhom i nagradom Najbolja stona društvena igra za decu. Podsticao je naciju na razmišljanje i unutar kultnog serijala Fazoni i fore, kao i u kvizovima Potera kao sastavljač pitanja i kvizu Lavirint kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare, oba na Javnom servisu Radio televizije Srbije. Dobitnik je i većeg broja nagrada za fotografiju (National Geographic, Microsoft, Wikipedia, Canon itd)), koje objavljuje širom planete. Autor je koncepta Zagonetna pitanja, kao i programa za usavršavanje Kako razmišljanjem izvan ustaljenih okvira doći do novih ideja i rešenja?, Zagonetne iluzije mozga, Socijalni tango, Mozgaonica za bolji svet i Misli kreaKtivno, i koautor NTC sistema učenja. Gostuje kao predavač na fakultetima, u školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, kao i u kompanijama, na poslovnim forumima i kongresima. Bio je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu.

Više o autoru

Vanja Bulić

Vanja Bulić (1947) čitav radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je uradio više od četiri hiljade emisija različitih žanrova, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Bio je glavni urednik časopisa ITD, Zum, Praktična žena, pomoćnik glavnog urednika časopisa Duga, glavni urednik satelitskog programa TV BK, urednik zabavnog programa TV BK i TV Happy. Dobitnik je više novinarskih nagrada za pisano novinarstvo i gotovo svih priznanja koja se dodeljuju za posao voditelja na televiziji. Radio je dokumentarne filmove (Državni radnik, Crveni barjak Filipa Filipovića), scenarista je četiri TV serije (Jugovići – RTS, Javlja mi se iz dubine duše – TV Košava, Drugo stanje – BK TV i Kafana na Balkanu – Telekom). Koscenarista je dugometražnog filma Lepa sela lepo gore i scenarista filmova Drugo stanje i Pokidan. Napisao je zbirke priča Kako sam gajio blizance (1995), Sto bisera (2009), Istorija u krevetu (2012), Muškarac u izvesnim godinama (2014), Zašto bog nema auto (2016) i Rupe u glavi (2020), i romane Tunel – lepa sela lepo gore (1996), Ratna sreća (1999), Zadah belog (2000), Vrele usne (2001), Parada strasti (2003), Drugo stanje (2006), Oko otoka (2009), Šole (2010), Simeonov pečat (2012), Jovanovo zaveštanje (2013), Dosije Bogorodica (2014), Devedesete (2015 – knjiga u kojoj se nalaze četiri romana objavljena devedesetih godina prošlog veka), Teslina pošiljka (2015), Šmekeri (2016), Šmekerke (2017), Viza za nebo (2017), Dušanova kletva (2018), Teodorin prsten (2019), Savin osvetnik (2020), Tata u drugom stanju (2021), Milutinov greh (2023). Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina Branio sam istinu (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog, Jelisavete Seke Sablić i pevača Ace Lukasa. Napisao je pet pozorišnih komada: Državni radnik, Rijaliti obračun, Jače smo od sudbine, Braća po Hagu i Bitanga u boji. Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda, nagrada &bdquo;Radoje Domanović“ za najbolju knjigu satiričnih priča, kao i tri godišnja priznanja Redakcije za kulturu RTS Zlatni hit liber za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije 2012, 2013. i 2015. godine. Otac je trojice sinova, imao je rok sastav, strastveni je igrač preferansa i još uvek igra odbojku. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.

Više o autoru

Vida Crnčević Basara

Vida Crnčević Basara (1960, Beograd) završila je Desetu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radila je kao filmski i televizijski kritičar u brojnim medijima: Džuboks, Ritam, Intervju, OKO (Zagreb), Vreme i Profil, kao i na televizijskim emisijama Popovanje i Kult (RTS, Redakcija za kulturu). Koautorka je zbornika o filmu Svetlo u tami (Novi Holivud) i monografije Vojislav Nanović. Objavljivala je kratke priče u književnim časopisima (Književne novine, Ovdje). Kao scenaristkinja radila je u Školskom i Dečjem programu RTS-a, a autorka je i više dramskih i filmskih scenarija. Igrani dramski tekstovi: Nek mu je laka crna zemlja, Prevaranti. Igrani film: Koma. Televizijske serije: Čovek u srebrnoj jakni (TV Novi Sad), Ljubav i mržnja (TV Pink), kao i više franšiza produkcijskih kuća Emotion i Film Plus Production. Učestvovala je kao scenaristkinja u popularnim televizijskim formatima Operacija Trijumf i Veliki brat (Emotion). Dva puta je bila zaposlena kao PR menadžer – u izdavačkoj kući Narodna knjiga i u Beogradskom sajmu. Sarađivala je i kao scenaristkinja u marketinškim agencijama Idols & Friends i Bird, te bila urednica kulture u političkom magazinu Zemlja. Autorka je romana Prekomerna upotreba sile (2013) i Humano preseljenje (2025). Živi i radi u Beogradu. Foto: Privatna arhiva

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Humano preseljenje
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
799,00RSD
Članska cena i do:
575,28RSD

Vladan Matijević

Vladan Matijević (1962, Čačak) objavio je knjige: Ne remeteći rasulo (pesme, 1991), Van kontrole (roman, 1995, nova verzija 2021), R. C. Neminovno (roman, 1997, nova verzija 2017), Samosvođenje (pesme, 1999), Prilično mrtvi (priče, 2000, Andrićeva nagrada), Pisac izdaleka (roman, 2003, Ninova nagrada), Časovi radosti (roman, 2006), Vrlo malo svetlosti (roman, 2010, nagrade: &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Borisav Stanković“ i &bdquo;Isidora Sekulić“), Memoari, amnezije (eseji, 2012, nagrade: &bdquo;Kočićevo pero“ i &bdquo;Kočićeva knjiga“), Pristaništa (priče, 2014, nagrade: &bdquo;Stevan Sremac“ i &bdquo;Danko Popović“), Susret pod neobičnim okolnostima (roman, 2016), Sloboda govora (roman, 2020) i Pakrac (roman, 2023, nagrada &bdquo;Beogradski pobednik“). Dobitnik je Nagrade &bdquo;Ramonda serbika“ 2019. za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi. Dobitnik je i nagrade &bdquo;Zlatni krst kneza Lazara“ 2023. godine za celokupno književno delo. Gradsko pozorište u Čačku je 2023. godine premijerno izvelo predstavu &bdquo;Sloboda govora“ po njegovom istoimenom romanu. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik.

Više o autoru

Zoran Milekić

Zoran Milekić je rođen u Čačku 1974. Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao profesor istorije. Bio je stručni saradnik na srpskom izdanju vrlo čitane knjige Smešna istorija sveta. Do sada je objavio naučno-popularne knjige za decu o Dositeju Obradoviću i Mihailu Petroviću Alasu. Godine 2018. izašao mu je roman Mali vojnik Velikog rata. Oženjen je i otac dva sina. Živi u Čačku.

Više o autoru

Zoran Penevski

Zoran Penevski (1967) je pisac, scenarista i prevodilac. Autor je romana Sara i zaboravljeni trg (Laguna, 2016), Budimir i retke vrste (Kreativni centar, 2013), Lektor (SKC Novi Sad, 2015), Tragovi odsustva (Okean, 2008), Manje važni zločini (stipendija Fonda &bdquo;Borislav Pekić“, Okean, 2005), Flamanski mesečar (Matica srpska, 1997) i zbirke priča Istorija stomaka (priče o Gogolju, Beografiti, 1999). Sa Ivicom Stevanovićem koautor je prvog srpskog grafičkog romana Ljubazni leševi (SKC Novi Sad, 2004; Komiko, 2011), objavljenog i na engleskom jeziku kao Kindly Corpses (ChiZine, 2016), grafičkog romana Leksikon likovnih legija (SKC Novi Sad, 2005) i strip-albuma L’Anatomie du Ciel (Les Humanoides Associès, 2006). Napisao je scenarija za strip-albume Korporativni pandemonijum (crtež A. Zolotić, Besna kobila, 2015; nagrada ULUPUDS-a za strip godine), Des Rivierès sur les Ponts (crtež G. Josić, Delcourt, 2004), Filip i Olga – knjiški moljci (crtež Dušan Pavlić, System Comics, 2012; nagrada na Salonu stripa u Beogradu 2012. godine; prošireno izdanje Olga i Filip – knjiški moljci, System Comics, 2016). Priredio je knjigu zanimljivosti iz istorije početaka Prvi u Srbiji (Laguna, 2016), zbirku viceva Da pukneš od smeha (Kreativni centar, 2012) i priredio i dizajnirao ilustrovani izbor iz dela Miroslav Antića Tu gde počinje nebo (Stylos Art, 2011). Objavljivao je priče, tekstove, prikaze, kritike i eseje (o književnosti, stripu, muzici, ilustraciji i dr.) u časopisima Sveske, NIN, Vreme, Večernje novosti, Danas, Art 032, Kvadart, Književna reč, Reč, Povelja, Detinjstvo, Letopis Matice srpske, Ritam itd. Preveo je više od pedeset knjiga (sa engleskog, nemačkog i makedonskog jezika), a uredio više od sto izdanja. Radovi su mu prevođeni na engleski, francuski, holandski i makedonski jezik.

Više o autoru

Zoran Petrović

Zoran Petrović, master psiholog, kompjuterski dizajner, muzičar i pisac, rođen je 1968. godine u Beogradu. Osamdesetih se aktivno bavi muzikom kao vokalni solista grupe “Bukowski band“ i kao vokal projekta “Psihokratija“. Devedesetih počinje da radi u kompaniji 3DO iz Kalifornije u okviru projekta Meridian 59, a pored gaminga, bavi se i advertajzingom, kompjuterskim dizajnom, animacijama i TV reklamom. Nešto kasnije, u okviru oblasti: psihologija ličnosti, kriminalni profajling i proučavanje serijskih počinilaca teških krivičnih dela, a uz pomoć pionira profajlinga FBI, odeljenja BAU (Behavioral Analysis Unit), i domaćih eksperata Univerziteta u Beogradu, piše naučni rad &bdquo;Bihejvioralni profajling i mogućnost primene FBI tipologije silovatelja u službi istražnog postupka policije i prevencije na teritoriji Srbije“. Od 2021. pored pisanja, opet se angažuje na muzičkom planu i to kao vokalni solista, kompozitor i producent pod umetničkim imenom En Bard. Pesme su objavljene preko nezavisnog američkog distributera DistroKid, a nezvanično čine celinu, koju je autor nazvao &bdquo;O Ljubavi i Zverima“. Na književnoj sceni pojavljuje se zahvaljujući Ljubavi, i to 2009. sa svojom prvom zbirkom ljubavne poezije &bdquo;Ženi koju volim“, a već sledeće godine izdaje i drugu, pod naslovom &bdquo;Hvala što postojiš“. Njegov prvi roman, &bdquo;Bulevar greha“, izašao je iz štampe 2016. godine. Posle toga se okreće svojoj velikoj ljubavi, Fantastici. U januaru 2017. godine izlazi njegov drugi roman &bdquo;Praznik Zveri – Žeteoci“ koji predstavlja prvi iz istoimene sage, koja do prve polovine 2024. godine broji pet delova. Jedan od delova sage preveden je i objavljen na engleskom jeziku u saradnji sa osnivačima legendarnog band-a Nox Arcana i vlasnika producentske kuće Monolith Graphics. Od početka 2018. godine, počinje saradnju sa profesorom Zoranom Živkovićem, koji preuzima ulogu redaktora. Priče Zorana Petrovića nalaze se u zbirkama fantastike širom regiona: Izdanja Refesticona, Čuvari zlatnog runa, U vrzinom kolu, Marsonic, Nešto diše u mojoj torti, a 2019. izdaje samostalnu zbirku priča &bdquo;Čuvari fantazmi“. U maju 2023. godine samostalno objavljuje roman &bdquo;Kletva usnule varoši“ koji osvaja čitaoce širom Srbije. U saradnji sa producentskom kućom Monolith Graphics i Joseph Vargo, Joseph Iorillo i Michelle Belanger, u septembru 2023. godine objavljuje zbirku horor priča i urbane fantastike, &bdquo;Glasovi iz senki“, gde se, pored uloge autora, prvi put zvanično predstavlja i kao prevodilac sa engleskog. Trenutno piše šesti deo sage Praznik zveri – Bura Crvenog mora i izmaštava nove projekte. Pod umetničkim imenom Atelje Bulevar nudi usluge literarnog agenta i svega što je u vezi sa izdavanjem knjiga i njihovim marketingom. Više o autoru i njegovom radu, kao i odlomke iz pomenutih romana i mnogo toga drugog, možete naći na njegovim Facebook i Instagram stranicama.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Pisci Lagune u deset gradova u Srbiji za Noć knjige! Književni maraton u SKC-u!

Lazarevo časomerje

Gorolom

Sveti rat za Carigrad

Sve se kreće ka Proplanku sreće

Brak u modernoj Srbiji

Sve se kreće ka Proplanku sreće

Prestonice

Zmajeva žena

Moja ljubav Nikola Tesla

Slikovnica – Srećne porodice 4

Slikovnica – Srećne porodice 3

Slikovnica – Srećne porodice 2

Slikovnica – Žile pile spasava svet – latinica

Slikovnica – Žile pile spasava svet – ćirilica

Slikovnica – Medved Rajko i pčela Darko

Džinovi, strašila i Nešto Treće

Petlja

Čuvar prelaza

Dorćolski rekvijem

Konstantinovo raskršće – strip

Optički nišan

Sedef-magla

Bekos

Ljudi bez grobova

Pre zalaska sunca

Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni

Pas

Najnormalniji čovek na svetu – jubilarno izdanje

Krojač

Poslednji sati

Slikovnica – Kako je vila Mila dobila krila

Slikovnica – Svitac Svetozar

Slikovnica – Gde živi ljubav

Slikovnica – Bau-Bau

Buket žutih ruža

Nije mi ovo trebalo

Anđeo s jednim krilom

Priče i ožiljci

Pun kofer priča

Bilo nekad u Srbiji

Da je duži bio dan

Srce crnog goluba: Istina o magijskim obredima u Srbiji

Lenka Dunđerska

Košarka, to je Partizan – novo, dopunjeno izdanje

Omama

Veliki juriš

Lajk

Pre nego što crvima kažem zdravo

Slikovnica – Kakakralj

Roman o agoniji i vedrini

Zimski dnevnik

Narator je konačno progovorio

Niko nije rekao da će biti lako

Čudesno jezero

Fairy tales: The Fourth Seven

Bajke: Četvrtih sedam – latinica

Madonin soko

Muškarac u izvesnim godinama - novo dopunjeno izdanje

Sinajski testament

Humano preseljenje

Pakrac

Van kontrole

Sloboda govora

Mocart i Linli: Firentinsko prijateljstvo

Deca rata

Kad su veliki pisci bili deca

Prikaži, ne prepričavaj

Urnebesna matematika

Sara i spodobe iz dečje sobe

Boja straha

Ukus straha

Rizničar tajni