Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
I šestog dana Sajma knjiga na štandu Lagune u Hali 1 ugostićemo brojne pisce:
Laguna, Hala 1, 12.00: Dejan Lučić, „Teorija zavere IV – Nemilosrdni špijuni“
Laguna, Hala 1, 13.00: Ivan Zlatković, „Čestoskok“
Laguna, Hala 1, 14.00: Vladimir Tabašević, „Pa kao“
Laguna, Hala 1, 15.00: Vladan Matijević, „Susret pod neobičnim okolnostima“
Laguna, Hala 1, 16.00: Iva Štrljić, „Voleti u Beogradu“
Laguna, Hala 1, 16.30: D. R. Gilbert, „21 zašto i samo jedno kako“
Laguna, Hala 1, 17.00: Danjan Čen, „Šangajska princeza“
Laguna, Hala 1, 18.00: Svetislav Basara, „Andrićeva lestvica užasa“
Laguna, Hala 1, 18.30: Vuk Drašković, „Isečci vremena“
<p style="text-align: justify">Dragiša Ristovski poseduje više od dvadeset godina praktičnog poslovnog iskustva na različitim pozicijama, od komercijaliste na terenu do direktora. Kao trener poslovnih veština počeo je da radi pre petnaest godina, a danas su oblasti njegove ekspertize direktna prodaja, pregovaranje, motivacija zaposlenih i liderstvo. Autor je jedanaest knjiga, među kojima su bestseleri <em>Gube samo oni koji ne igraju</em> i <em>Arena prodaje</em>, objavljenih pod pseudonimom D.R. Gilbert. Kasnije su usledile knjige <em>Dobijaju svi oni koji igraju</em>, <em>Lider je u vama</em>, <em>Prodajni ring</em>, <em>Mapa uspeha</em>,<em> Veština uticaja</em>, <em>Kako unaprediti svoje pregovaračke veštine</em>, <em>Kako postati efikasan menadžer prodaje</em>, <em>101 tehnika uticaja</em> i <em>21 zašto i samo jedno kako</em>. <br />
<br />
U poslovnim krugovima je poznat kao energičan predavač, koji na svojim seminarima i treninzima pozitivnom energijom konstantno drži pažnju i motiviše slušaoce. Osnivač je i direktor D.R. Gilbert centar group d.o.o. i D.R. Gilbert consultinga, a suvlasnik je u još dve firme. Radi kao stalni konsultant unapređenja prodaje za više renomiranih kompanija i predsednik je „Udruženja Profesionalnih Prodavaca Srbije“. Početkom 2012. godine osnovao je „Akademiju komercijalne komunikacije“ koja je zvanično otpočela sa radom 2. juna kada je upisana prva generacija polaznika. 2014 godine osnovao je „Akademiju menadžerskih veština“. Osim Akademija kreator je i devet autorskih programa edukacije poslovnih veština, kao i pokretač regionalne Konferencije prodajnih strategija. Jedan je od osnivača Lyceum sistema koji je kreirao inovativnu softversku aplikaciju koja sadrži jedinstven sistem merenja kompetencija zaposlenih u prodaji i prodajnom menadžmentu. Svoju trenersku edukaciju je sticao na brojnim seminarima i treninzima, a značajno ju je upotpunio nezamenljivim praktičnim iskustvom. U toku svoje karijere je održao više od 2.200 treninga, seminara i predavanja u svim zemljama bivše Jugoslavije na kojima je učestvovalo nešto više od 32.000 polaznika.<br />
<br />
Do sada su na njegovim seminarima prisustvovali predstavnici iz više od 1000 kompanija među kojima su: „Banca Intesa, „ProCredit banka, „Bosch, „NIS Gasprom Neft, „Komercijalna banka, „Alpha banka“, „Piraeus Bank, „Coca-Cola Hellenic“, „Fiat Srbija“, „Uniqa osiguranje“, „Hemofarm“, „DDOR Novi Sad“, „Merkur Osiguranje BiH“, „Neoplanta“, „Galenika“, „Metalac“, „Generali osiguranje Srbija“, „Peštan“, „HE Đerdap“, „Bambi-Banat“, „Hemofarm BiH“, „Galerija podova“, „Tarkett Group“, „BASF“, „Rafinerija Modriča“, „Erste banka“, „Office Shoes“, „NLB bankaBIH“ , „OTP banka“, „Natron Hayat“, „Zepter International“, „Jub boje“, „Perutnina Ptuj“, „ banka BiH“…<br />
<br />
2011. godine je započeo saradnju sa Mokrogorskom školom menadžmenta gde drži obuke u oblasti prodajnih veština. U novembru 2008. godine u organizaciji kompanije „Hemel“ imao je prilike da održi predavanje na kojem je gostovao jedan od najvećih svetskih autoriteta iz oblasti marketinga i prodaje, J. Conrad Levinson. Objavio je više od dvesta tekstova u poslovnim i uže stručnim časopisima sa aktuelnim poslovnim temama. Za svoj rad i dostignuća dobio je i nekoliko zvaničnih priznanja. <br />
<br />
Potiče iz preduzetničke porodice – peta generacija preduzetnika, a po formalnom obrazovanju je diplomirani ekonomista. <br />
<br />
Rođen je 24. 07. 1973. godine, oženjen je suprugom Anom i ima ćerku Helenu.</p>
<p style="text-align: justify">Danjan Čen (1958) je jedna od najpoznatijih i najpopularnijih kineska književnica današnjice. Većina njenih knjiga (objavila ih je više od četrdeset) ima status bestselera, a nekoliko je prevedeno na više svetskih jezika. <em>Šangajska princeza</em> je njena prva knjiga prevedena na srpski jezik. Rođena je u Pekingu, kao dete se sa roditeljima preselila u Šangaj, gde i sada živi i smatra se jednim od živih kulturnih simbola tog grada.<br />
<br />
Diplomirala je kinesku književnost na Univerzitetu u Istočnoj Kini, radila kao reporter u magazinu za decu, a počela je kao dečji pisac. Njena knjiga <em>Smrt učenice</em> (1990) uvrštena je u 100 najboljih dečjih knjiga sveta. Na posebno veliki odziv čitalaca naišle su njene knjige na temu politike jednog deteta u Kini, o kojoj je pre nje vrlo malo pisano. Za autobiografski roman <em>Devet života</em> (1992), o iskustvima dece u vreme Kulturne revolucije u Kini, dobila je Uneskovu „Nagradu za mir“, bila nominovana za „Nemačku književnu nagradu za mlade pisce“ 1996. godine i bila dobitnik još nekoliko ne manje važnih međunarodnih priznanja.<br />
<br />
Najpoznatija je po takozvanoj <em>Šangajskoj trilogiji</em> koju čine publicističke knjige <em>Šangajska memorabilija</em> (1998), <em>Šangajska princeza</em> (1999) i <em>Šangajska lepotica</em> (2000). <br />
<br />
Od 2014. godine Danjan Čen je u tri maha boravila u Srbiji, posle čega je objavila više dužih i kratkih tekstova i dva kratka autorska filma o Srbiji i njenoj istoriji. Teme filmova su kult kneza Lazara i <em>Hazarski rečnik</em> Milorada Pavića, koji je bio njena velika književna inspiracija. Ona je pomogla promociji u Kini našeg nobelovca Ive Andrića, a jedna od ličnosti kojoj se divi je i Gavrilo Princip. Njena poslednja knjiga <em>Zemlja uhvaćenih snova</em> govori baš o Srbiji, a na Sajmu knjiga u Šangaju u avgustu 2016. bila je jedna od najzapaženijih knjiga.</p>
<p style="text-align: justify">Dejan Lučić je za mnoge obaveštajni monstrum, koji je desetak godina, pre ruske vojne obaveštajne službe GRU, objavio „Plan o obnovi Hazarstana“ u svojoj knjizi <em>Islamska republika Nemačka</em>! A još 1994, u <em>Vladarima iz senke</em> – scenario pravljenja države Vojvodine u okviru „Operacije Habzburg“! O secesiji Kosmeta Lučić je bio nemilosrdno iskren u <em>Tajnama albanske mafije</em>, gde je još 1989. optužio levo krilo CIA-e za izdaju Zapada! <br />
<br />
Dosad je objavio sledeće knjige: <em>Varvarstvo u ime Hristovo</em>, <em>1 </em>i<em> 2</em> (sa prof. dr Dragoljubom Živojinovićem), 1988; <em>Tajne albanske mafije</em>, 1989; <em>Tajne lopovskog znata</em>, 1990; <em>Pavelićev testament</em>, <em>1</em> i <em>2</em>, 1990. i 1991; <em>Vladari iz senke</em>, 1994; <em>Islamska republika Nemačka</em>, <em>1</em> i <em>2</em>, 1999. i 2000; <em>Kraljevstvo Hazara</em>, <em>1</em> i <em>2</em>, 2005. i 2008; <em>Teorija zavere</em>, 2009, <em>Kineska osveta</em> 2011.</p>
<p style="text-align: justify">Iva Štrljić je rođena 1977. godine u Beogradu. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Ivana Bekjareva. Igrala je u mnogim televizijskim serijama, među kojima se ističu uloge u serijama <em>Jelena</em>, <em>Ranjeni orao</em>, <em>Smešne i druge priče</em>, <em>Moj rođak sa sela</em>, <em>Bledi mesec</em>, <em>Bela lađa</em>, <em>Zauvek mlad</em>, <em>Larin izbor</em> i <em>Folk</em>, za koju je dobila nagradu za ulogu pevačice Cicke na festivalu televizijskih serija Fedis. U pozorištu je igrala u mnogim predstavama, među kojima su <em>Kafana kod Zajedno</em>, <em>Plava ruža</em> i <em>Ujež</em>, kao i u filmovima <em>Slobodan pad</em>, <em>Bledi mesec</em>, <em>Made in Yu</em> i <em>Rekonvalescenti</em>. Snimila je i veliki broj radio-drama i reklama. Pokazala se i kao uspešan voditelj emisije <em>Transforma</em> na RTS-u i jutarnjeg programa<em> Dizanje</em> na TV B92. Sada vodi svoju prvu autorsku emisiju Volim te na <em>Ženskoj TV</em>. Knjigama <em>Nemaš pojma koliko te volim</em> i <em>Znam da misliš na mene</em> postigla je veliki uspeh. Ovo je njena treća knjiga.</p>
<p>Ivan Zlatković je rođen 1962. godine u Nišu. Diplomirao je, specijalizirao, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. <br />
<br />
Objavio je do sada sledeće knjige: <br />
<br />
<em>Antologija narodnih pesama o Marku Kraljeviću</em> (koautorska knjiga s Milanom Lukićem), Beograd 1996; Beograd: Zavod za udžbenike, 2005 (drugo izdanje).<br />
<br />
<em>Povratak</em> (roman). Beograd: Plato, 2003, 2005 (drugo izdanje).<br />
<br />
<em>Epska biografija Marka Kraljevića</em>. Beograd: Rad, KPZ, Institut za književnost i umetnost, 2006; Beograd: Zavod za udžbenike, 2011 (drugo izdanje).<br />
<br />
<em>Šuma</em> (pesnička zbirka). Beograd: Rad, 2007.<br />
<br />
<em>Sintetičari</em> (roman). Beograd: Laguna, 2010.<br />
<br />
<em>Crno pile koje beži</em> (roman). Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2013.<br />
<br />
Živi i radi u Aranđelovcu.</p>
Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine.
Objavio je:
– knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016);
– romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016);
– drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009);
– knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019);
– prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015).
Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“.
Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.
<p style="text-align: justify">Vladan Matijević (1962, Čačak) objavio je knjige: <em>Ne remeteći rasulo</em> (pesme, 1991), <em>Van kontrole</em> (roman, 1995, nova verzija 2021), <em>R. C. Neminovno</em> (roman, 1997, nova verzija 2017), <em>Samosvođenje </em>(pesme, 1999), <em>Prilično mrtvi</em> (priče, 2000, Andrićeva nagrada), <em>Pisac izdaleka</em> (roman, 2003, Ninova nagrada), <em>Časovi radosti</em> (roman, 2006), <em>Vrlo malo svetlosti</em> (roman, 2010, nagrade: „Meša Selimović“, „Borisav Stanković“ i „Isidora Sekulić“), <em>Memoari, amnezije</em> (eseji, 2012, nagrade: „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“), <em>Pristaništa </em>(priče, 2014, nagrade: „Stevan Sremac“ i „Danko Popović“), <em>Susret pod neobičnim okolnostima</em> (roman, 2016), <em>Sloboda govora</em> (roman, 2020) i <em>Pakrac </em>(roman, 2023, nagrada „Beogradski pobednik“). Dobitnik je Nagrade „Ramonda serbika“ 2019. za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi. Dobitnik je i nagrade „Zlatni krst kneza Lazara“ 2023. godine za celokupno književno delo. Gradsko pozorište u Čačku je 2023. godine premijerno izvelo predstavu „Sloboda govora“ po njegovom istoimenom romanu. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik.</p>
<p style="text-align: justify">Vladimir Tabašević rođen je 1986. godine u Mostaru pod punim imenom Bošnjak-Tabašević Vladimir. Početkom građanskog rata u BiH s majkom je došao u Beograd, gde i danas živi.<br />
<br />
Studirao je filozofiju.<br />
<br />
Prva knjiga pesama <em>Koagulum</em> (2010) štampana je u okviru Festivala mladih pesnika u Zaječaru kao nagrada laureata festivala. Samostalno objavljuje knjige poezije <em>Tragus</em> (2011), <em>Kundak </em>(2012) i konceptualno-poetski rad zajedno s Milošem Čvorovićem <em>Hrvatski kundak</em> (2013).<br />
<br />
Prvi roman <em>Tiho teče Misisipi</em> (2015) objavljuje najpre samostalno. Roman ulazi u uži izbor za Ninovu nagradu, a dobija regionalnu nagradu „Mirko Kovač“.<br />
<br />
Roman <em>Pa kao</em> (2016) ulazi u najuži izbor za Ninovu nagradu, dok <em>Zabluda Svetog Sebastijana</em> (2018) osvaja <em>Ninovu nagradu</em>. Roman <em>Noćne reči</em> (2023) odlukom autora nije kandidovan za Ninovu nagradu.<br />
<br />
Zajedno sa rediteljem Ivicom Buljanom realizovao je pozorišne adaptacije romana <em>Tiho teče Misisipi</em> i romana <em>Idiot </em> F. M. Dostojevskog.</p>
<p style="text-align: justify">Vuk Drašković (1946, Međa kod Žitišta), pisac, političar, osnivač i predsednik Srpskog pokreta obnove. Po završenim studijama prava u Beogradu 1968, radio kao novinar u Tanjugu i dopisnik iz afričkih zemalja. Od 1980. posvetio se književnosti, a od kraja 80-ih godina do danas je i politički angažovan.<br />
<br />
Osnovao je stranku Srpski pokret obnove 1990. godine i bio najsnažniji i najuticajniji predstavnik opozicije i protivnik režima Slobodana Miloševića u poslednjoj deceniji XX veka, zbog čega je više puta, sa suprugom Danicom, zatvaran i izlagan policijskoj torturi, a nekoliko puta bio je i meta atentata kriminalizovanih struktura državne bezbednosti.<br />
<br />
Objavio je romane Sudija (1981), Nož (1982, ekranizovan 1999), Molitva (1985), Ruski konzul (1988), Noć đenerala (1994), Doktor Aron (2009), Via Romana (2012), Tamo daleko (2013), Isusovi memoari (2015, i iste godine u prevodu na engleski The Memoirs of Jesus), Ko je ubio Katarinu (2017), Aleksandar od Jugoslavije (2018), I grob i rob (2020), Monah Hokaj (2023); autobiografsku prozu Meta (2007); knjige eseja Ja, malograđanin (1981), Odgovori (1987), Koekude, Srbijo (1989), Podsećanja (2001), te knjige govora, intervjua i članaka Sve moje izdaje (1992), Isečci vremena (2016). Autobiografiju Ožiljci života objavio je 2022. godine.<br />
<br />
Njegove knjige prevođene su na bugarski, češki, engleski, francuski, grčki, italijanski, poljski, rumunski, ruski, španski, turski i ukrajinski jezik, a svi romani su mu bili bestseleri i u srpskim i u jugoslovenskim okvirima.<br />
<br />
Romani Nož, Aleksandar od Jugoslavije i Ruski konzul su ekranizovani.</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
