Osam romana u izdanju Lagune u širem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“

6. januar 2026.

U širem izboru za dodelu priznanja „Beogradski pobednik“ Biblioteke grada Beograda našlo se osam romana u izdanju Lagune.

Žiri u sastavu Predrag Petrović (predsednik), Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković izabrao je 34 romana za širi izbor, među kojima su i Lagunina izdanja „Roman o agoniji i vedrini“ Srđana Valjarevića, „Hamlet u Paviljonu br. 6“ Gorana Markovića, „Jednom ili dvaput“ Nevene Milojević, „Lusi“ Bojana Savića Ostojića, „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ Ivana Tokina, „Karota“ Darka Tuševljakovića, „Bekos“ Enesa Halilovića i „Humano preseljenje“ Vide Crnčević Basare.

Nagrada „Beogradski pobednik“ dodeljuje se od 2021. godine. Aktuelna laureatkinja je Sanja Savić Milosavljević s romanom „Martin udio“, a novi pobednik biće proglašen u drugoj polovini januara.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Bojan Savić Ostojić

Bojan Savić Ostojić (1983), pisac i prevodilac. Osim nekoliko knjiga pesama i fragmenata, objavio je i sledeća prozna dela: Punkt (novela, 2017), Nema oaze (roman, 2019), Ništa nije ničije (roman, 2020),Varvarin u Evropi (putopisni fragmenti, 2022) i Vreme vode (roman, 2023). Prevodi sa francuskog (Emanuel Bov, Agota Krištof, Semjuel Beket, Luj-Ferdinand Selin, Ani Erno, Eduar Leve...), a dela su mu prevođena na nemački jezik. Foto: Ema Bednarž

Više o autoru

Mesec ljubavi - 40%
Do 40%
Lusi
Cena:
799,00RSD
Članska cena i do:
575,28RSD

Darko Tuševljaković

Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu &bdquo;Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča (Ljudske vibracije, Naknadne istine, Hangar za snove), kao i četiri romana (Senka naše želje, Jaz, Jegermajster, Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlji i regionu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost, a 2023. je za zbirku priča Hangar za snove dobio Andrićevu nagradu. Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac. www.darkotusevljakovic.com

Više o autoru

Enes Halilović

Enes Halilović rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru. Poezija: Srednje slovo (1995), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007), Pesme iz bolesti i zdravlja (2011), Zidovi (2014), Bangladeš (2019) i Sekvoja (2022). Zbirke priča: Potomci odbijenih prosaca (2004), Kapilarne pojave (2006) i Čudna knjiga (2017). Drame: In vivo (2004), Kemet (2009) i Zemlja (2022). Romani: Ep o vodi (2012), Ako dugo gledaš u ponor (2016), Ljudi bez grobova (2020) i Bekos (2025). Osnovao je književni časopis Sent i književni veb-časopis Eckermann. Knjige Enesa Halilovića objavljene su na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom, bugarskom, ruskom, italijanskom i latinskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski, katalonski, romski, danski, portugalski, italijanski, beloruski, jermenski, hebrejski, japanski, persijski i latinski jezik. Nagrade: Zlatna značka za doprinos kulturi KPZ Srbije, &bdquo;Branko Miljković“, &bdquo;Đura Jakšić, &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Ahmed Vali“, &bdquo;Stevan Sremac“, &bdquo;Zlatno slovo“, &bdquo;Grigorije Božović“, Vitalova nagrada &bdquo;Zlatni suncokret“, &bdquo;Zaplanjski Orfej“, &bdquo;Kočićevo pero“, &bdquo;Velika nagrada Ivo Andrić“ i Povelja festivala u Anciju. Za urednički rad dobio je nagradu &bdquo;Sergije Lajković“. Komad o novorođenčadima koja govore premijerno su izveli glumci berlinskog teatra Šaubine (Schaubuhne) 10. marta 2011. godine. Po romanu Ako dugo gledaš u ponor Zlatko Paković je režirao istoimenu predstavu koja je premijerno izvedena 27. decembra 2020. Po pesničkoj knjizi Zidovi Mitar Belojica je režirao predstavu koja je premijerno izvedena 5. januara 2022. Istog dana je premijerno izveden film Zidovi, takođe po motivima Halilovićeve pesničke knjige, a u režiji Adema Tutića. Po romanu Ljudi bez grobova Stevan Bodroža je režirao istoimenu predstavu koja je premijerno izvedena 13. novembra 2023. Za redovnog člana Slovenske akademije nauka i umetnosti (Varna, Bugarska) izabran 2. januara 2023. godine.

Više o autoru

Goran Marković

Goran Marković je rođen 1946. u Beogradu, od roditelja Olivere i Radeta, poznatih dramskih umetnika. Posle završene osnovne škole i gimnazije u svom rodnom gradu odlazi na studije u Prag, u Čehoslovačku. Tamo od 1965. do 1970, na poznatom Filmskom fakultetu pri Univerzitetu umetničkih muza (FAMU), studira, diplomira i magistrira filmsku režiju. Posle završenih studija, od 1970. do 1976, radi za televiziju dokumentarne filmove. Snimio je oko pedeset filmova, od kojih se neki izdvajaju svojom provokativnom formom i smelim sadržajima. Od 1976. godine počinje da se bavi pisanjem i režiranjem igranih filmova. Do sada ih je snimio petnaest, uglavnom po sopstvenim scenarijima, uključujući i tri televizijske serije. Od 1978. godine radi na FDU, gde je počeo kao asistent pripravnik kod profesora Radoša Novakovića. U toku svog rada na ovom fakultetu bio je docent na predmetu rad sa glumcima, zatim redovni profesor predmeta filmska režija, da bi se penzionisao u zvanju profesora emeritusa. U jednom periodu je bio šef katedre odseka Filmske i televizijske režije kao i predsednik Saveta fakulteta. Godine 1984. i 2018. gostuje kao predavač na Columbia University u Njujorku. Od 2010. do 2012. godine gostujući je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Banskoj Bistrici u Slovačkoj. Od 2017. godine predaje predmet Poetike velikih reditelja na doktorskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu i na FDU u Beogradu. Takođe je mentor doktorandima na ovim fakultetima. Do sada su u Francuskoj prikazane tri retrospektive filmova Gorana Markovića: u La Rošelu 1986, u Monpeljeu 1988, u Strazburu 1991. godine. Na velikoj retrospektivi Jugoslovenskog filma organizovanoj u Centru Pompidu u Parizu 1987. godine, Goran Marković je bio predstavljen sa četiri filma. Retrospektive svih filmova ovog autora u 2002. godini prikazali su Međunarodni filmski festival u Roterdamu, Kinoteka u Ljubljani i Kinoteka u Zagrebu. Godine 2008. prikazana je retrospektiva njegovih filmova u Kijevu. Na Međunarodnom filmskom festivalu u Monpeljeu, u Francuskoj, Goran Marković je 1992. godine bio predsednik međunarodnog žirija. Bio je član međunarodnog žirija na internacionalnom festivalu u Solunu, u Grčkoj, 1995. godine, na međunarodnom filmskom festivalu u Jerusalimu, u Izraelu, 2009. godine, i na međunarodnom internacionalnom festivalu u Orenburgu, u Rusiji, 2013. godine. Mnogo puta je bio član žirija filmskih i pozorišnih festivala u Jugoslaviji i Srbiji. Od 1986. godine počinje da režira u pozorištu i piše pozorišne komade. Napisao je jedanaest pozorišnih komada i režirao isto toliko predstava po svojim i tuđim tekstovima. Njegova Turneja nagrađena je Sterijinom nagradom za najbolji dramski tekst na Sterijinom pozorju 1997. godine. Dva puta je nagrađen godišnjom Nagradom grada Beograda za oblast kinematografije, 1983. godine za film Variola vera i 2001. godine za film Kordon. Od 1986. Goran Marković predstavljen je u Rečniku filma (Librairie Larousse), a od 2007. godine u obimnom vodiču istaknutih svetskih reditelja 501 filmski reditelj (Barron's Educational Series, Inc.). Filmski centar Srbije je izdao monografiju o ovom autoru pod naslovom Nacionalna klasa. Nagradu za životno delo dobio je od Udruženja filmskih umetnika Srbije. Na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji 2021. dobio je nagradu za životno delo Zlatno pero Gordana Mihića, a iste godine nagradu za životno delo Živojin Pavlović na Festivalu filmske režije u Leskovcu. Na Festivalu autorskog filma u Beogradu 2022. godine takođe je dobio nagradu za životno delo. Na festivalu u Motovunu, u Hrvatskoj, iste godine dobio je počasnu nagradu Maverick, koja se dodeljuje za kinematografsku hrabrost i širenje granica filmskog izražavanja. Godine 2012. odlikovan je francuskim ordenom Officier dans l’ordre des Arts et des Lettres. Napisao je deset knjiga: četiri romana (Tito i ja, 1992; Beogradski trio, 2018 – najuži izbor za Ninovu nagradu; Doktor D., 2022. i Zavod, 2024), prozne knjige Češka škola ne postoji, 1990; Male tajne, 2008; Tri priče o samoubicama, 2015. i Izmišljeni život, 2017; dnevnik Godina dana, 2000; i zbirku drama Drame, 1997. Foto: ©Mitar Mitrović

Više o autoru

Ivan Tokin

Ivan Tokin (1971, Beograd) objavio je romane Najnormalniji čovek na svetu (2014), Pas (2017) i Neli (2019) i zbirke kratke proze Molekuli (2015) i M2 Multiverzum (2018). Proza mu je prevođena na engleski, ruski, švedski i slovenački jezik. Foto: Nemanja Špoljarić

Više o autoru

Nevena Milojević

Nevena Milojević književna je agentkinja u izdavačkoj kući Laguna. Studirala je srpski jezik i književnost sa komparatistikom na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godinama radi u sektoru za prevodnu književnost u Laguni, a trenutno se bavi zastupanjem domaćih pisaca na stranim tržištima, nastojeći da poveća vidljivost srpske književnosti u inostranstvu. Povremeno radi i kao urednica regionalnih ženskih pisaca u Laguni. Redovno posećuje velike svetske sajmove i konferencije u izdavaštvu. Radila je za nekoliko domaćih izdavačkih kuća, a bavila se i novinarstvom za niz portala i pisala za kulturnu rubriku nedeljnika Vreme. Jednom ili dvaput je njen prvi roman.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Jednom ili dvaput
Cena:
899,00RSD
Članska cena i do:
647,28RSD

Srđan Valjarević

Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju. Objavio romane List na korici hleba (1990), Ljudi za stolom (1994), Dnevnik druge zime (2006) i Komo (2007), prozne zapise Zimski dnevnik (1995), troknjižje Fric i Dobrila (2021), Brod koji je zaplovio kroz maglu (2023) i Narator je konačno progovorio (2024), kao i zbirku pesama Džo Frejzer i 49 + 24 + 5 pesama (prošireno izdanje, 2024). Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik. Dobitnik je nagrade &bdquo;Biljana Jovanović“ za Dnevnik druge zime 2006; za roman Komo nagrade &bdquo;Kulturkontakt Austria“ 2006, &bdquo;Stevan Sremac“ 2006, &bdquo;Gorki list Award“ 2007. i &bdquo;Prix des lecteurs du Var – Toulon“ 2011. Član je Srpskog književnog društva. Živi u Beogradu.

Više o autoru

Vida Crnčević Basara

Vida Crnčević Basara (1960, Beograd) završila je Desetu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radila je kao filmski i televizijski kritičar u brojnim medijima: Džuboks, Ritam, Intervju, OKO (Zagreb), Vreme i Profil, kao i na televizijskim emisijama Popovanje i Kult (RTS, Redakcija za kulturu). Koautorka je zbornika o filmu Svetlo u tami (Novi Holivud) i monografije Vojislav Nanović. Objavljivala je kratke priče u književnim časopisima (Književne novine, Ovdje). Kao scenaristkinja radila je u Školskom i Dečjem programu RTS-a, a autorka je i više dramskih i filmskih scenarija. Igrani dramski tekstovi: Nek mu je laka crna zemlja, Prevaranti. Igrani film: Koma. Televizijske serije: Čovek u srebrnoj jakni (TV Novi Sad), Ljubav i mržnja (TV Pink), kao i više franšiza produkcijskih kuća Emotion i Film Plus Production. Učestvovala je kao scenaristkinja u popularnim televizijskim formatima Operacija Trijumf i Veliki brat (Emotion). Dva puta je bila zaposlena kao PR menadžer – u izdavačkoj kući Narodna knjiga i u Beogradskom sajmu. Sarađivala je i kao scenaristkinja u marketinškim agencijama Idols & Friends i Bird, te bila urednica kulture u političkom magazinu Zemlja. Autorka je romana Prekomerna upotreba sile (2013) i Humano preseljenje (2025). Živi i radi u Beogradu. Foto: Privatna arhiva

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Humano preseljenje
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
799,00RSD
Članska cena i do:
575,28RSD

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više