Osam Laguninih naslova u trci za Ninovu nagradu

19. decembar 2013.

Od 147 naslova koliko je dosad pristiglo za Ninovu nagradu u 2013. godini, posle prve selekcije u trci za dodelu ove prestižne nagrade ostalo je 38 autora, saopštio je žiri, u čijem su sastavu i ove godine Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Vasa Pavković (predsednik), Mića Vujičić i Mileta Aćimović Ivkov.

Od navedenih 38 naslova, najviše je kandidata (8) iz izdavačke kuće Laguna, dok su ostali izdavači zastupljeni sa po dva ili sa jednim naslovom.

Od Laguninih autora, posle prvog žiriranja kandidati za Ninovu nagradu su Miomir Petrović („Miris mraka“), Pavle Zelić („Peščana hronika“), Slobodan Vladušić („Mi, izbrisani“), Vuk Drašković („Tamo daleko“), Svetislav Basara („Gnusoba“), Mirjana Đurđević i Branko Mlađenović („Bunker Swing“), Dejan Stojiljković („Znamenje anđela“) i Goran Skrobonja („Sva Teslina deca“).

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Branko Mlađenović

Branko Mlađenović (1959) rođen je, živi i piše u Beogradu. Iza njega su brojni nenapisani romani i poneka objavljena priča. Bunker Swing je njegov prvi napisan roman.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Bunker patka
4.9Prosecna ocena je 4.9 od 5
Cena:
899,00RSD
Članska cena i do:
647,28RSD

Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije Senke nad Balkanom. Laureat je prestižne književne nagrade &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće), kao i nagrade za dečju književnost &bdquo;Dositejevo pero“ (za knjigu Nemanjići: Dva orla). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, italijanski, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu. <hr /> Posetite sajt autora: dejanstojiljkovic.rs

Više o autoru

Goran Skrobonja

Goran Skrobonja rođen je 1962. godine u Beogradu. Objavio roman Nakot (1993), kao i Od šapata do vriska, priče strave i fantastike (1996), Šilom u čelo, priče fantastike i strave (2000). Autor je i Bleferskog vodiča za horor (1995) i koautor dela La Rue – grafički roman (2000 – nagrada BEDECOUVERT za najbolji debitantski strip-album, 2000). Zastupljen je u Antologiji nove srpske fantastike. Priredio je nekoliko antologija horor, odnosno SF književnosti. Prevodio Stivena Kinga, Dena Simonsa, Ijana Mekdonalda i mnoge druge autore. Živi u Beogradu.

Više o autoru

Miomir Petrović

Miomir Petrović (Beograd, 1972), pisac, pripovedač, dramaturg, teoretičar umetnosti, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Odseku za dramaturgiju, magistrirao na Odseku za teatrologiju na FDU u Beogradu, doktorirao na Odseku za interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bio je glavni dramaturg pozorišta Atelje 212 u Beogradu (1996–1999), zamenik direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu (2001–2002), dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (do 2004). Redovni je profesor na predmetima Estetika, Teorija savremene umetnosti i Istorija scenskih umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu, predmeta Creative Writing i Screen Culture na Higher College of Techology (UAE) (2019–2021). Objavljena i izvođena dela: Drame: Vagabund u gradskom vrtu (1995), Argivski incident (1996), Demijurg (1997), Appendix (1997; izvedena 2003. u Centru lepih umetnosti &bdquo;Gvarnerijus“ i kao radio-drama u produkciji RTS-a 2004), Čopor (1998), Vučije leglo (2000) izvedena u Narodnom pozorištu u Pirotu 2006), radio-drame Galerijeve vatre i Black Light u produkciji RTS-a. Naučne monografije: Oslobođenje drame (Zadužbina Andrejević, Beograd 2000), Kreativno pisanje, naratološki pristup tekstu i kontekstu (Megatrend, Beograd 2011), Mitopoetike (Zavod za udžbenike, Beograd 2019). Romani: Sakaćenje Romana (Prosveta, 1997), Pankration (BIGZ, 1998), Samomučitelj (Prosveta, 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika, 2001), Arhipelag (Geopoetika, 2003), Lisičje ludilo (Laguna, 2005), Staklena prašina (Laguna, 2006), Lisičino ludilo (SKC, Skopje, 2007), Libansko leto (Laguna, 2007), Persijsko ogledalo (drugo izdanje, Laguna, 2008), Bakarni bubnjevi (Laguna, 2009), Galerijeve vatre (Laguna, 2011), Tečni led (Prosveta, 2011), Miris mraka (Laguna, 2013), Kuća od soli (Laguna, 2016), Black Light (Laguna, 2018), Филоктет на Лемносе/Персидское зеркало (Aliteja, Sankt-Peterburg, 2018), Šumski čopor (Ammonite Books, 2019), Središnja pustinja (Laguna, 2021), Krotitelji vremena (Laguna, 2023). Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1996), nagrade &bdquo;Laza Kostić“ za knjigu Kuća od soli (2017) i Ordena &bdquo;Vožda Đorđa Stratimirovića“ za doprinos srpskoj kulturi (2022). Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Mirjana Đurđević

Mirjana Đurđević (1956), autorka je četrnaest romana i koautorka još dva, objavljenih u više izdanja. Piše i priče, eseje, kolumne… Prevođena na egleski i slovenački jezik. Njen roman Kaja, Beograd i dobri Amerikanac osvojio je regionalnu nagradu &bdquo;Meša Selimović“ za najbolji roman objavljen na prostoru Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 2009. godini. Živi i piše u Beogradu.

Više o autoru

Pavle Zelić

Pavle Zelić (1979, Beograd), pisac, scenarista i vodeći zdravstveni ekspert u Srbiji i inostranstvu. Objavio je preko 40 priča u svim relevantnim književnim i popularnim časopisima u Srbiji, kao i u brojnim antologijama u zemlji i regionu. Plodan i kao autor kritika i eseja za štampane i onlajn časopise, ostvaren i kao urednik i vredan predavač i aktivista u kulturi uopšte. Kao jednom od pobednika na konkursu Matice srpske za ediciju Prva knjiga, 2009. godine objavljena mu je zbirka priča Poslednja velika avantura, nakon čega je 2013. izdao zapažen roman Peščana hronika za Lagunu (dva izdanja). Piše i scenarija za stripove, među kojima se izdvaja serijal grafičkih novela Družina Dardaneli, koji je ilustrovao Dragan Paunović (System comics, 2011, 2016) i edukativni interaktivni strip Lana Tafi (Savet Evrope, 2015). Njegovi filmski scenariji – adaptacije sopstvene kratke proze, a pre svega romana – dobili su izuzetnu podršku na državnim konkursima za produkciju u zemlji i regionu od 2017. godine i dalje se razvijaju. Priče i stripovi Pavla Zelića prevedeni su na preko deset svetskih jezika. Nagrađen je više puta za književni, scenaristički i kritičarski rad. Živi, radi i stvara u Beogradu.

Više o autoru

Slobodan Vladušić

Slobodan Vladušić, pisac i esejista, rođen je 1973. godine u Subotici, gde i danas živi. Radi na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u zvanju redovnog profesora. Romani: Forward (2009) – stipendija &bdquo;Borislav Pekić“, Vitalova nagrada. Mi izbrisani (2013) – nagada &bdquo;Meša Selimović“. Veliki juriš (2018) – nagrade &bdquo;Svetozar Ćorović“, &bdquo;Janko Veselinović“. Omama (2021) – nagrada &bdquo;Beskrajni plavi krug“ koju dodeljuje Matica srpska. Teorijska proza: Crnjanski, Megalopolis (2011) – nagrada &bdquo;Isidora Sekulić“. Književnosti i komentari (2017) – nagrade &bdquo;Laza Kostić“ i &bdquo;Đorđe Jovanović“. Slobodan Vladušić je član neformalne grupe pisaca P-70, zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem, Dejanom Stojiljkovićem, Markom Krstićem i Nikolom Malovićem. Oficijelni sajt: slobodanvladusic.rs Foto: Katarina Marčetić

Više o autoru

Svetislav Basara

Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine. Objavio je: – knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016); – romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016); – drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009); – knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019); – prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015). Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“. Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Vuk Drašković

Vuk Drašković (1946, Međa kod Žitišta), pisac, političar, osnivač i predsednik Srpskog pokreta obnove. Po završenim studijama prava u Beogradu 1968, radio kao novinar u Tanjugu i dopisnik iz afričkih zemalja. Od 1980. posvetio se književnosti, a od kraja 80-ih godina do danas je i politički angažovan. Osnovao je stranku Srpski pokret obnove 1990. godine i bio najsnažniji i najuticajniji predstavnik opozicije i protivnik režima Slobodana Miloševića u poslednjoj deceniji XX veka, zbog čega je više puta, sa suprugom Danicom, zatvaran i izlagan policijskoj torturi, a nekoliko puta bio je i meta atentata kriminalizovanih struktura državne bezbednosti. Objavio je romane Sudija (1981), Nož (1982, ekranizovan 1999), Molitva (1985), Ruski konzul (1988), Noć đenerala (1994), Doktor Aron (2009), Via Romana (2012), Tamo daleko (2013), Isusovi memoari (2015, i iste godine u prevodu na engleski The Memoirs of Jesus), Ko je ubio Katarinu (2017), Aleksandar od Jugoslavije (2018), I grob i rob (2020), Monah Hokaj (2023); autobiografsku prozu Meta (2007); knjige eseja Ja, malograđanin (1981), Odgovori (1987), Koekude, Srbijo (1989), Podsećanja (2001), te knjige govora, intervjua i članaka Sve moje izdaje (1992), Isečci vremena (2016). Autobiografiju Ožiljci života objavio je 2022. godine. Njegove knjige prevođene su na bugarski, češki, engleski, francuski, grčki, italijanski, poljski, rumunski, ruski, španski, turski i ukrajinski jezik, a svi romani su mu bili bestseleri i u srpskim i u jugoslovenskim okvirima. Romani Nož, Aleksandar od Jugoslavije i Ruski konzul su ekranizovani.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Osam Laguninih naslova u trci za Ninovu nagradu

Znamenje anđela

Gnusoba

Tamo daleko

Sva Teslina deca

Mi, izbrisani

Peščana hronika

Miris mraka

Bunker patka

Čuvar prelaza

Dorćolski rekvijem

Konstantinovo raskršće – strip

Od šapata do vriska: Priče strave i fantastike

Komplet – Kratka proza

Firentinski dublet – Sfumato

Dionizije 1941: Moguća istorija Ivana Petrovića

Krotitelji vremena

Središnja pustinja

Dve Mice i Novi Beograd

Mica, Beograd i odvratni Britanac

Bunker patka

Gorka pilula

Dum-dum

Dum-dum - Potpisan primerak

Košarka, to je Partizan – novo, dopunjeno izdanje

Omama

Veliki juriš

Đinđić: memoari s onu stranu groba (transkript)

Kontraendorfin

Očaj od nane

Suđenje

Ruski konzul

Monah Hokaj