Odlična akcija za ljubitelje istorijskih knjiga

Amin Maluf

<p style="text-align: justify">Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u libanskoj porodici intelektualaca maronitske i melkitske hrišćanske manjine. Nakon studija sociologije i ekonomije, radio je u Libanu kao novinar i ratni reporter u listu An Nahar, obavljajući misije širom sveta i susrećući se sa istorijskim ličnostima kao što su Indira Gandi, Naser i Homeini.<br /> <br /> Odbijajući da učestvuje u libanskom građanskom ratu, 1976. emigrirao je u Francusku, gde mu se kasnije priključuje i porodica. U Parizu je neko vreme nastavio da se bavi novinarstvom, da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na odličnom francuskom.<br /> <br /> Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom &bdquo;Krstaški ratovi u očima Arapa&ldquo; (1983), koji su ponovili romani: &bdquo;Leon Afrikanac&ldquo; (1986), &bdquo;Samarkand&ldquo; (1988), &bdquo;Vrtovi svetlosti&ldquo; (1991), &bdquo;Prvi vek posle Beatrise&ldquo; (1992), &bdquo;Baldasarovo putešestvije&ldquo; (2000), &bdquo;Dezorijentisani&ldquo; (2012), a naročito slavni esej &bdquo;Ubilački identiteti&ldquo; (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga: &bdquo;Porekla&ldquo; (2004) i &bdquo;Fotelja na Seni&ldquo; (2016), kao i operskih libreta. Za roman &bdquo;Taniosova stena&ldquo; (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler &bdquo;Levantski đerdan&ldquo; (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine.<br /> <br /> Primio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej &bdquo;Poremećenost sveta&ldquo; (2009) nagradu &bdquo;Knjiga i prava čoveka&ldquo; za &bdquo;Brodolom civilizacija&ldquo; (2019) nagradu &bdquo;Danas&ldquo; itd. Najveće priznanje doživeo je 2011. godine izborom u Francusku akademiju, na čijem je čelu danas, među &bdquo;40 besmrtnika&ldquo;. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.<br /> <br /> Foto: JF PAGA Grasset</p>

Antonio Garido

<p style="text-align: justify">Antonio Garido je rođen u Linaresu 1963. godine a živi u Valensiji, gde radi kao profesor na postdiplomskim studijama na Univerzitetu <em>Kardinal Erera</em> i Politehničkom univerzitetu u Valensiji. Strastveni ljubitelj istorijskog istraživanja, koji vrlo često putuje od Španije do Nemačke i obrnuto, posvetio je poslednjih sedam godina svog života ovom romanu. Prijem na koji je delo naišlo van granica zemlje (prodaja autorskih prava u Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj, Italiji, Brazilu i Poljskoj još pre nego što je roman izašao u Španiji), pokazuje da je <em>Pisareva kći</em> postigla dosad nezabeležen uspeh još pre nego što je objavljena.<br /> <br /> www.laescriba.com <br /> www.antonio-garrido.com</p>

Antonio Skurati

<p style="text-align: justify">Antonio Skurati je rođen u Napulju 1969, odrastao je u Veneciji i Ravelu i živi u Milanu. Ovaj profesor uporedne književnosti i kreativnog pisanja na Univerzitetu IULM i uvodničar lista <em>Korijere dela sera</em> osvojio je najznačajnije italijanske književne nagrade. Debituje 2002. sa <em>Prigušenim zvukom bitke</em>, onda 2005. objavljuje roman <em>Preživeli</em> (nagrada Kampijelo), a u narednim godinama izlaze i <em>Romantična priča</em> (nagrada <em>Supermondelo</em>), <em>Dečak koji je sanjao kraj sveta</em> (2009) i <em>Najbolje doba našeg života</em> (nagrade <em>Vjaređo-Repači</em> i <em>Selecione Kampijelo</em>). Esej <em>Književnost neiskustva</em>, posle koga su usledile i druge studije, objavljen je 2006. Skurati je jedan od profesora koji na master studijama vode studijski program Umetnost priče. Godine 2018. izašao je <em>M. Sin veka</em>, prvi deo tetralogije posvećene fašizmu i Benitu Musoliniju. Ovaj roman je dve godine zaredom na vrhu liste najčitanijih knjiga, dobitnik je nagrade <em>Strega</em> za 2019, prevodi se u četrdeset zemalja i biće pretočen u televizijsku seriju.<br /> <br /> Foto: Greta Stella</p>

Ben Vilson

<p style="text-align: justify">Ben Vilson je autor pet knjiga koje su dobile najpovoljnije kritike, među kojima su <em>What Price Liberty?</em>, za koju je dobio Nagradu Somerseta Moma; <em>Empire of the Deep</em>, bestseler <em>Sandej tajmsa</em>; a u novije vreme <em>Heyday: The Dawn of the Global Age</em>. Rođen u Londonu 1980, radio je na televiziji, imao svoje radio-emisije u nekoliko zemalja, a redovno piše za listove kao što su <em>Tajms</em>, <em>Dejli telegraf</em> i <em>Prospekt</em>. Živi u Safoku u Velikoj Britaniji.</p>

Branislav Janković

<p style="text-align: justify">Objavio je romane <em>O vukovima i senkama</em> (2011), <em>Suze Svetog Nikole</em> (2013, dopunjeno ćiriično izdanje 2021), <em>Vetrovi zla</em> (2015) <em>Peta žica</em> (2015), <em>Poslednji cirkus na svetu</em> (2017), <em>Gvozdeni oblaci</em> (2019), <em>Mačka u koferu</em> (2019), <em>Zidanje ambisa</em> (2021), <em>Utvare </em>(2024); knjigu priča <em>Bezimeni</em> (2014, 2021); zbirku poezije <em>Februarski brodovi</em> (2014); radio-drame <em>Dve duše Gvozdena Milića</em> (2015), <em>Milentijeva 14/2</em>, <em>Dva neba</em> (2018), <em>Lomača za boga</em> (2021); pozorišne predstave <em>Le Saint homme</em> (2015), <em>Kafana Balkan</em> (2017), <em>Začarana šuma</em> (2017), <em>Spasavanje Deda Mraza</em> (2017), <em>Rondeau pour deux soeurs</em> (2019); scenario za film <em>Poslednji strelac</em> (2023).<br /> <br /> Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja:<br /> <br /> · Druga nagrada na godišnjem konkursu Radio Beograda za radio-dramu <em>Milentijeva 14/2</em>, 2016.<br /> · Prva nagrada na godišnjem konkursu Radio Beograda za radio-dramu <em>Dva neba</em>, 2018.<br /> · Nagrada &bdquo;Miroslav Dereta&ldquo; za rukopis romana <em>Mačka u koferu</em>, 2019.<br /> · Međunarodna nagrada &bdquo;Zlatni zmaj&ldquo; za doprinos razvoju fantastične književnosti, Bijelo Polje, Crna Gora, 2022.<br /> · Zahvalnica biblioteke &bdquo;Stevan Sremac&ldquo; u Nišu za višegodišnju saradnju i doprinos u razvoju kulture Republike Srbije i grada Niša, 2024.<br /> · Nagrada filmskih novinara i filmskih kitičara za najbolji scenario na festivalu filmskih scenarija, Vrnjačka Banja, 2024.<br /> <br /> Član je Srpskog književnog društva.<br /> <br /> Foto: Privatna arhiva</p>

<p style="text-align: justify">Entoni Everit je bivši gostujući profesor vizuelnih i izvođačkih umetnosti na Univerzitetu Notingem Trent. Pisao je mnogo o evropskoj kulturi i autor je knjiga <em>Ciceron</em>, <em>Avgust</em>, <em>Hadrijan i trijumf Rima</em>, <em>Uspon Rima</em> i <em>Uspon Atine</em>. Bio je generalni sekretar Saveta za kulturu Velike Britanije. Everit živi u blizini Kolčestera, engleskog prvog zabeleženog grada koji su osnovali Rimljani.</p>

Ivan Zlatković

<p>Ivan Zlatković je rođen 1962. godine u Nišu. Diplomirao je, specijalizirao, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. <br /> <br /> Objavio je do sada sledeće knjige: <br /> <br /> <em>Antologija narodnih pesama o Marku Kraljeviću</em> (koautorska knjiga s Milanom Lukićem), Beograd 1996; Beograd: Zavod za udžbenike, 2005 (drugo izdanje).<br /> <br /> <em>Povratak</em> (roman). Beograd: Plato, 2003, 2005 (drugo izdanje).<br /> <br /> <em>Epska biografija Marka Kraljevića</em>. Beograd: Rad, KPZ, Institut za književnost i umetnost, 2006; Beograd: Zavod za udžbenike, 2011 (drugo izdanje).<br /> <br /> <em>Šuma</em> (pesnička zbirka). Beograd: Rad, 2007.<br /> <br /> <em>Sintetičari</em> (roman). Beograd: Laguna, 2010.<br /> <br /> <em>Crno pile koje beži</em> (roman). Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2013.<br /> <br /> Živi i radi u Aranđelovcu.</p>

Ljiljana Šarac

<p style="text-align: justify">Ljiljana Šarac (devojačko Lazić) rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću <em>Lasta</em> kao novinar, urednik <em>Revije Lasta</em> i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi &bdquo;Stefan Dečanski&ldquo; u Beogradu. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je &bdquo;Smederevskog Orfeja&ldquo;. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama <em>Lutka učaurene duše</em> 1997. godine. Do sada je objavila četiri istorijska (<em>Opet sam te sanjao</em>, <em>Gde sam to pogrešila</em>, <em>Zid tajni</em> i <em>Zlatna žila</em>) i dva ljubavna romana (<em>Starija </em>i <em>Stariji</em>). Dobitnica je prestižne nagrade Beogradski pobednik (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije. Udata je i majka dvojice sinova.<br /> <br /> Instagram: saracljiljana_pisac<br /> Fejsbuk stranica: https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/<br /> Web sajt: www.ljiljanasarac.com<br /> Email: ljiljanasarac@gmail.com<br /> <br /> Foto:&nbsp;Vladimir Šporčić</p>

Meri Bird

<p style="text-align: justify">Engleskinja Meri Bird, rođena 1955. godine profesorka je na Kembridžu i jedan je od najvećih svetskih stručnjaka za istoriju stare rimske civilizacije. Osim uspešne akademske karijere piše je članke za literarni dodatak <em>Tajmsa</em>, a bila je i autor i voditelj nekoliko dokumentarnih serija na <em>Bi-Bi-Siju</em> vezanih za istoriju starog Rima. Poznata je i po svojim hrabrim nastupima u javnosti i prisustvu na <em>Tviteru</em> gde se bori za svoje stavove. Napisala je nekoliko knjiga, a najpoznatija je <em>SPQR: Istorija starog Rima</em>.<br /> <br /> Foto:&nbsp;Caterina Turroni</p>

Pola Bern

<p style="text-align: justify">Pola Bern (rođena 1967. godine) britanska je književnica. Potiče iz mnogočlane katoličke radničke porodice. Doktorirala je englesku književnost na Univerzitetu u Liverpulu. Diplomirala je i teologiju na Univerzitetu Čičester. Čitaoci su je prvo upoznali kao autorku biografija (Džejn Ostin, Meri Robinson, Ketlin Kenedi&hellip;) i knjiga koje se bave teorijom književnosti. U svet beletristike zakoračila je 2018. godine romanom <em>Look To Your Wife</em>. Roman <em>Ogledalce, ogledalce</em> dobio je odlične ocene kako kritičara tako i čitalaca.<br /> Živi sa suprugom i troje dece u Arizoni (SAD).</p>

Živojin Petrović

<p style="text-align: justify">Živojin Žika Petrović rođen je u Beogradu 1969. godine. U ranoj mladosti pokazuje interesovanje za elektroniku i kibernetiku, a već sa 18 godina registruje samostalnu delatnost, kao svoje dopunsko zanimanje, i osniva servis za popravku TV, audio i video tehnike. Osnovao je firmu &bdquo;Processor Commerce&ldquo;, izdavačku kuću &bdquo;GSM Public&ldquo; i prvi srpski časopis namenjen telekomunikacijama &ndash; &bdquo;Mobilni magazin&ldquo;, a zatim i &bdquo;e magazin&ldquo;, izdanje usmereno ka polju savremenih komunikacija, digitalne ekonomije i finansija. Osnivač je prve i jedinstvene u Srbiji, obrazovne i neprofitne TV stanice Srpska naučna televizija, koja je u saradnji sa kompanijom United Media, krajem 2018. godine prerasla u regionalni kanal nauke i umetnosti Brainz TV, čiji je direktor i glavni i odgovorni urednik.</p>

Zoran Milekić

<p style="text-align: justify">Zoran Milekić je rođen u Čačku 1974. Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao profesor istorije. Bio je stručni saradnik na srpskom izdanju vrlo čitane knjige <em>Smešna istorija sveta</em>. Do sada je objavio naučno-popularne knjige za decu o Dositeju Obradoviću i Mihailu Petroviću Alasu. Godine 2018. izašao mu je roman <em>Mali vojnik Velikog rata</em>. Oženjen je i otac dva sina. Živi u Čačku.&nbsp;</p>