O romanu „Deca Bestragije“ Uroša Petrovića
Ova knjiga za mlade: vodi nas u bespuća, u krajolike mitske Srbije iz pradavnih vremena. Početak njene neobične radnje pada kada iza brda počnu da se valjaju nevolje, pa on nagoni neveliku družinu krajnje neobičnih likova da se usmeri ka Bestragiji, gde će dosledno nastaviti, ili završiti život. Tako će nas prve stranice romana uvući u svet tajni u kojima se mešaju moguće i nemoguće, mudrost i ludost, mladost i starost, istorija i mitologija, sreća i nesreća.
Šta bi bilo kad ne bi: bilo ovih kontrasta? I realni svet bi bio manje interesantan, a pogotovu fantastički roman, koji bi bio nezanimljiv bez tajne, kao zvezde vodilje, što sama sobom oblikuje teško naslutivo, čemu se može pristupiti damo u graničnim situacijama. Stoga Petrović u oblikovanju fabule znalački koristi ove fenomene.
Može li ova knjiga da nas obraduje? Njena draž je u oblikovanju realnosti na razmeđi sna i jave. Ona je i u izvanrednim opisima prirode i likova, kao i u pobedi života nad smrću.
Rečenica koju vredi zapamtiti: „Oblak je bio dete, ali je već tada spoznao da čovek najviše misli na ono što bi želeo da naprečac zaboravi.“
Zgodno mesto za čitanje: je bilo koje, jer se knjiga opire ispuštanju iz ruku.
Da li mi verujete (poruka odraslima): da nas ova knjiga navodi da razmišljamo o motivima ljudskog delanja i relativnosti sreće? Istina. Život u paralelnoj stvarnosti romana čiji su likovi mudraci ili čudovorci, ili su vraćeni u život, ili hoće po svaku cenu da dosegnu besmrtnost, upućuje nas na razmišljanje o pravdi, ispunjenju zadatka i pravom smislu postojanja. Kakve su veze realnog sveta sa onostranim i koje su stvarne moći današnjeg čoveka, pitanja su na koja tek treba da se odgovori. Zato je ovaj roman vredan pažnje mladih (i starijih) čitalaca.
Autor: Gordana Maletić
Izvor: Blic
Šta bi bilo kad ne bi: bilo ovih kontrasta? I realni svet bi bio manje interesantan, a pogotovu fantastički roman, koji bi bio nezanimljiv bez tajne, kao zvezde vodilje, što sama sobom oblikuje teško naslutivo, čemu se može pristupiti damo u graničnim situacijama. Stoga Petrović u oblikovanju fabule znalački koristi ove fenomene.
Može li ova knjiga da nas obraduje? Njena draž je u oblikovanju realnosti na razmeđi sna i jave. Ona je i u izvanrednim opisima prirode i likova, kao i u pobedi života nad smrću.
Rečenica koju vredi zapamtiti: „Oblak je bio dete, ali je već tada spoznao da čovek najviše misli na ono što bi želeo da naprečac zaboravi.“
Zgodno mesto za čitanje: je bilo koje, jer se knjiga opire ispuštanju iz ruku.
Da li mi verujete (poruka odraslima): da nas ova knjiga navodi da razmišljamo o motivima ljudskog delanja i relativnosti sreće? Istina. Život u paralelnoj stvarnosti romana čiji su likovi mudraci ili čudovorci, ili su vraćeni u život, ili hoće po svaku cenu da dosegnu besmrtnost, upućuje nas na razmišljanje o pravdi, ispunjenju zadatka i pravom smislu postojanja. Kakve su veze realnog sveta sa onostranim i koje su stvarne moći današnjeg čoveka, pitanja su na koja tek treba da se odgovori. Zato je ovaj roman vredan pažnje mladih (i starijih) čitalaca.
Autor: Gordana Maletić
Izvor: Blic
Autor: Uroš Petrović
