Novi tiraži knjiga domaćih autora

25. decembar 2018.

„Lek od breskvinog lišća“ Zorice Kuburović uskoro će se naći pred čitaocima u svom petom izdanju. To je knjiga o odrastanju uz čije su bezvremene istine već odrasle brojne generacije dece i vodič uz koji će stasavati novi naraštaji pametnih, radoznalih, iskrenih devojčica i dečaka.

„Fama o biciklistima“, kultni roman Svetislava Basare, doživeće četvrto izdanje. U ovom romanu pisac kroz postojanje i delovanje misterioznog društva Evanđeoskih biciklista ružinog krsta, otkriva velike zavere i skrivene događaje i poruke. Na tome počiva i ceo roman, koji je po objavljivanju okarakterisan kao svojevrsni kulturni i društveni incident. Basara se poigrao sa balkanskim mentalitetom i evropskom civilizacijom stvarajući u svom romanu od istorije – grotesku.

Treće izdanje romana „Princ od papira“ Vladislave Vojnović uskoro će naći pred čitaocima. Ovo je poučna i izuzetno duhovita knjiga o deci koja otkrivaju svet svojih vršnjaka a nehotice upadaju u probleme roditelja. Devojčica Julija ima osam godina, voli da crta i često je sama. Kad se na vrata njenog stana pojavi sumnjivi anketar Nikola, ona će u njemu pronaći druga koji ume da se igra i koji može da nacrta savršeni krug bez šestara. Na kraju njihovog druženja, Nikola dobija na poklon jedan pasoš i stare minđuše. Ali to će biti povod za mnogobrojne zavrzlame i zanimljivu avanturu...

U štampi je i drugo izdanje knjiga:

„Moć i nemoć organizma“ Staniše Stojiljkovića. Objedinjujući naučna dostignuća, tradicionalnu medicinu i lekarsku praksu, u ovoj knjizi autor otkriva lako razumljivim jezikom i uzbudljivim pripovedanjem čudesne tajne metaboličkih i biohemijskih procesa koji se u nama odigravaju.

„Savršenstvo vatre“ Miroslava Antića. Jedinstvena zbirka Antićeve poezije koju čini, u stvari, samo jedna pesma. Kao što je vatra jedan od praelemenata od kojih je načinjen svet, tako je i pesma pragovor iz kojeg je iznikao i sam jezik. To je knjiga lirike koja isijava tamnu svetlost metafora izniklih iz sudbinskog razgovora koji pesnik vodi sa samim sobom.

„Zlotvori“ Dragoslava Mihailovića. Priča o udbašu Jovanu Veselinoviću, milicajcu i partizanu iz Ćuprije, njegovim zločinima koje je počinio na Golom otoku u ime Leke, Kapičića, Ćeće, Krcuna i Josipa Broza, kao i političkim spletkama između njih koji će dovesti do razdora i propasti većine njih.

„Ma šta mi reče“ Ljubivoja Ršumovića. Najpopularnija dečja knjiga svih vremena. Opremljena novim, veselim ilustracijama vodi nas u najdalje delove sveta i najšašavija prostranstva mašte. Ovo je knjiga za sve male radoznalce i pametnice da bolje i lepše rastu.

Knjige možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Dragoslav Mihailović

Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom &bdquo;Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom Frede, laku noć, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Treća knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je &bdquo;Andrićevu nagradu“. Roman Čizmaši objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu Kad su cvetale tikve, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji. Godine 1990. počeo je da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova Goli otok (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine). Objavio je još publicistička dela i naučne studije Kratka istorija satiranja (1999), Crveno i plavo (2001), Vreme za povratak (2006), Majstorsko pismo (2007), kao i drame Kad su cvetale tikve, Protuve piju čaj, Skupljač i Uvođenje u posao. U polemičkim tekstovima, izjavama i intervjuima osuđivao je dve državne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam. Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. &bdquo;Laguna“ je objavila njegova sabrana književna dela u 12 knjiga. Osim pomenutih, dobio je Kočićevu nagradu za životno delo, &bdquo;Račansku povelju“ za celokupno književno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka Preživljavanje, i mnoga druga književna priznanja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine. Dragoslav Mihailović je preminuo 12. marta 2023. godine u Beogradu.

Više o autoru

Ljubivoje Ršumović

Ljubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je završio komparativnu književnost na Filološkom fakultetu, 1965. godine. Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno ugrađuje u emisije Utorak uveče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenjuje dokumentarnu poetiku koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: &bdquo;Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. prelazi na televiziju i radi poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao više od šeststo emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto pedeset sedam epizoda. Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Najpoznatija je serija Dijagonale – priče o ljudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima itd. Objavio je devedeset dve knjige, uglavnom za decu. Najpoznatiji su mu naslovi: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tri čvora na trepavici, Poverenje u sunce, Tajna ledene pećine, Beli paketi, Sunčanje na mesečini, Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke, Zauvari, Planiranje prošlosti, Zemlja hoda nebom, Vidovite priče, Vid iz Talambasa... U pozorištima je izvedeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka... Dobio je književne nagrade: &bdquo;Neven“, &bdquo;Mlado pokolenje“, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, nagradu &bdquo;Porodica bistrih potoka“ Udruženja književnika Srbije, prvu nagradu za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, &bdquo;Zlatni beočug“, nagradu Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagradu &bdquo;Duško Radović“, titulu &bdquo;Saradnik Sunca“, Instelovu nagradu za poeziju, nagradu &bdquo;Miroslav Antić“ (kao prvi dobitnik 2008), nagradu &bdquo;Princ dečjeg carstva Tamaris“ u Banjaluci i nagradu &bdquo;Branko Ćopić“ za knjigu Sunčanje na mesečini. Dobio je i tri zapažene međunarodne nagrade: &bdquo;Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, nagradu Uneska za Bukvar dečjih prava, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju, i nagradu &bdquo;Tabernakul“ za poeziju u Skoplju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika. Autor je udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban (drugi razred), za izborni predmet Građansko vaspitanje, i Azbukovar i Pismenar (prvi razred). Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba &bdquo;Crvena zvezda“. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni je sudija karatea. Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta &bdquo;Boško Buha“. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. Više nije član Udruženja književnika Srbije. Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.

Više o autoru

Miroslav Antić

Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije... Imam i neke nagrade i priznanja. Dve &bdquo;Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. &bdquo;Goranovu nagradu“. &bdquo;Nagradu Sterijinog pozorišta“. &bdquo;Zlatnu arenu za filmski scenario“. &bdquo;Nagradu oslobođenja Vojvodine“. &bdquo;Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list &bdquo;Ritam“ ili uređivao Zmajev &bdquo;Neven“... Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi &bdquo;In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.

Više o autoru

Staniša Stojiljković

Prof.dr Staniša Stojiljković je šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Član je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika. Sertifikovani je predavač iz oblasti Ekologija organizma Zdravstvenog Saveta Srbije. Predavač na kursevima koje su organizovali Međunarodno udruženje za kvantnu medicinu QUANTESS, Udruženje dijetetičara – nutricionista predškolskih ustanova Beograda i Udruženje privatnih doktora medicine i stomatologije grada Čačka. Autor je knjiga Moć gline, Mršavljenje i detoksikacija, Nadimanje i gasovi i Ono što nismo pitali profesora. Autor je Intenzivnog programa detoksikacije i oporavka organizma koji je prezentovao u Školi javnog zdravlja 2006 godine. Program je do sada koristilo više od 5000 učesnika. Autor je trideset proizvoda na bazi gline i lekovitog bilja koje distribuira porodična firma SHENEMIL. Autor je brojnih tekstova iz oblasti Ekologije organizma objavljenih u najznačajnijim dnevnim listovima i časopisima. Gostujući na televizijama u regionu afirmiše naučne i efikasno primenjive principe zdravog života. Od 2010. do 2016. godine bio je predsednik Etičkog komiteta Univerziteta u Nišu.

Više o autoru

Svetislav Basara

Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine. Objavio je: – knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016); – romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016); – drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009); – knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019); – prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015). Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“. Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Vladislava Vojnović

Vladislava Vojnović (Bela Crkva, 1965). Završila je dramaturgiju na FDU u Beogradu. Objavila je zbirke pesama &bdquo;Ženske junačke pesme“ (2002), &bdquo;Lovac na grinje“ (2007), &bdquo;PeeMeSme“ (2010) i romane &bdquo;Lenjinova desnica“ (2010) i &bdquo;Kozje uši“ (2013). Piše za film, televiziju, pozorište i radio. Dobila je nagrade &bdquo;Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara i &bdquo;Dositejevo pero“ za &bdquo;Princa od papira“ 2008. godine. Živi u Zemunu, gde s mužem Milošem Spasojevićem, filmskim i TV-snimateljem, gaji malu filmsku producentsku kuću, jednu običnu kuću, jednu kćerku i tri mačke.

Više o autoru

Zorica Kuburović

Zorica Kuburović (Beograd, 1951) završila je medicinski fakultet u Beogradu i specijalizaciju urgentne medicine. Radi kao lekar urgentne medicine i načelnik ambulantne službe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć – Beograd. Objavila je knjige: Lek od breskvinog lišća (priče), &bdquo;Nezavisna izdanja Slobodana Mašića“; 1987. (do 2007. u 5 izdanja), Škola za vile (roman-bajka), &bdquo;Stubovi kulture“, Beograd, 1997; Vilindvor – božićna bajka (roman-bajka sa školom pisanja), &bdquo;Stubovi kulture“, Beograd, 1998; Čarobno ogledalo (bajke) – &bdquo;Nolit“, Beograd, 2000; Put žene (esej o ženi u pravoslavlju), &bdquo;Vidoslov“, Trebinje, 2001; I reč i lek – zbornik lirskih tekstova po recepturi Hitne pomoći Beograda, &bdquo;Obeležja“, Beograd, 2002; Nežni i divlji (roman) &bdquo;Obeležja“, Beograd, 2003; Očaravanje (priče i pesme) &bdquo;Vilindvor“, Beograd, 2008. Zastupljena je u većem broju antologija i objavljivala je eseje i pesme u mnogim teološkim i književnim časopisima. Od 1993. povremeno drži škole pisanja bajki. U Srpskom lekarskom društvu osnovala je ediciju lekara-pisaca &bdquo;I reč i lek“. Udovica je, majka troje dece. Živi u Beogradu.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Novi tiraži knjiga domaćih autora

Ja sam Akiko

Zlotvori

Agi i Ema

Ubistvo u Kapetan Mišinoj

Princ od papira

Ma šta mi reče

Duge noći i crne zastave

Oko otoka

Prijatelji

Savršenstvo vatre

Novi tiraži knjiga domaćih autora

Ja sam Akiko

Zlotvori

Agi i Ema

Ubistvo u Kapetan Mišinoj

Princ od papira

Ma šta mi reče

Duge noći i crne zastave

Oko otoka

Prijatelji

Savršenstvo vatre

Komplet – Kratka proza

Uvođenje u posao

Jalova jesen

Tri JaJaJa na oko

Fazoni i fore 4

Dva JaJa na oko

Obično petkom

Poeme

Stepenice straha / Sveti vetar

Moć i nemoć organizma – novo dopunjeno izdanje

Komplet - Zdravi i srećni

Đinđić: memoari s onu stranu groba (transkript)

Kontraendorfin

Očaj od nane

Epizodisti i junaci

Priče iz glave

Princ od papira

Ogledi o ljubavi i slobodi

Škola za vile

Gospodarica Ana