Nova izdanja Laguninih knjiga uskoro u prodaji

2. septembar 2016.

U štampi je 6. izdanje knjige „Urnebesna fizika“ koju su udruženim snagama napisali Svetislav Paunović, Branko Stevanović i Igor Kolarov. Ako spadate u one koji su greškom otvorili ovu knjigu (dobili ste je na poklon; bilo vam je dosadno; nemate nijednu drugu knjigu; zgrabili ste je žureći u toalet), najozbiljnije se pridržavajte ovog upozorenja: BEŽITE! URNEBESNA FIZIKA VAM MOŽE POMUTITI MOZAK I NATERATI VAS DA SE POTPUNO ZALJUBITE U NJU! Ovo delo je dobilo nagradu Neven za najbolju knjigu iz oblasti popularne nauke u 2015. Za ilustracije je zaslužna Ana Petrović.

Pred čitaocima će se uskoro naći i 5. izdanje knjige „Vidovite priče“. Dva kultna autora za decu su posle 40 godina ponovo stvorili nešto zajedno. Knjiga je namenjena deci ali i njihovim roditeljima i sadrži 31 priču koje je napisao Ljubivoje Ršumović, a ilustrovao Dušan Petričić. U ovom delu neobičan, radoznali dečak Vid susreće svoje prijatelje, životinje, i u igri i razgovorima sa njima saznaje odgovore na brojna veoma važna pitanja o životu. Ova veoma zabavna, razigrana i mudra priča postaće omiljena svim čitaocima, bez obzira na uzrast.

Knjizi Ljubivoja Ršumovića „Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke“ obradovaće se svi ljubitelji mudrih priča i lepršavih reči. Ona će uskoro doživeti svoje 7. izdanje. Ako ste još mali i čuli ste za Tritona, Orfeja ili Sfingu ali ne znate ko su oni i zbog čega su važni, pridružite se ujdurmama i zvrčkama koje prave slavni grčki junaci i bogovi. Ako ste već odrasli i poznat vam je svet mitova i legendi, biće vam zanimljivo da ih upoznate na još jedan, drugačiji način.
„Otvorimo li bilo koju od njegovih predivnih knjiga, zaboravićemo na sve njegove pokušaje da ne otkrije kako nije pristao da nikada ne odraste,“ napisao je o Ršumu Momo Kapor.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Branko Stevanović

Branko Stevanović (1966) rođen je u Bačkoj Topoli, odrastao na Krivaji i u Sevojnu, živi na Novom Beogradu. Piše za decu i odrasle. Bio je urednik u nekoliko izdavačkih kuća i listova za decu. Bavi se i prevodilačkim radom. U periodici je prisutan od 1984, a prvu knjigu objavio je 1986. godine. Poezijom i kratkom prozom zastupljen je u antologijama, udžbenicima i lektiri za osnovnu školu. Neke od objavljenih knjiga su: Trajanja, Nikola Vrana i golubovi, Vrlo društvena igra, Upotreba deteta, Zoološka pesmarica, Priča o princu jedincu, Lepo ti kažem, Eto tako, Ovako je to bilo, Kako sam bio zec, Pozorištancije, Avanture Kraljevića Marka, Strogo poverljiva knjiga, Blago nama sa životinjama… Koautor je knjiga Urnebesna fizika i Urnebesna hemija. Priredio je knjigu izabranih pesama Ljubivoja Ršumovića Čini mi se vekovima i knjigu izabranih priča i pesama Vladimira Andrića Savršeni darmar. Sa Igorom Kolarovim priredio je tri izbora iz srpske poezije za decu: E, baš to!, Od Zmaja do beskraja i Zrenjaninski vatromet. Sa Gordanom Maletić priredio je knjigu izabranih pesama Jovana Jovanovića Zmaja Zgodno mesto. Dobitnik je brojnih priznanja u sferi književnosti za decu, među kojima su: &bdquo;Dečja knjiga godine“ 52. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, Nagrada &bdquo;Neven“ Prijatelja dece Srbije (dva puta – za beletristiku i za popularnu nauku), Nagrada 57. Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, Nagrada Žirija dečje kritike &bdquo;Dositejevo pero“, Nagrada &bdquo;Momčilo Tešić“, Nagrada &bdquo;Knjaževačko zlatno runo“ za doprinos stvaralaštvu za decu i razigranom detinjstvu, Nagrada &bdquo;Zlatni ključić“ 50. Festivala poezije Smederevska pesnička jesen, Povelja &bdquo;Naisa“ 13. Medijana festivala dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu, Plaketa &bdquo;Zlatna bulka“ 29. Međunarodnog festivala pesnika za decu u Crvenki za ukupan doprinos stvaralaštvu za decu, Nagrada &bdquo;Zlatno Gašino pero“ 35. Međunarodnog festivala humora za decu u Lazarevcu, za doprinos vedrom duhu detinjstva. U časopisu Vukove zadužbine Danica za mlade je 2019. proglašen za ličnost godine, a 2021. u Republici Srpskoj proglašen je za &bdquo;Princa Dječijeg carstva“ – za životno delo i doprinos dečjem stvaralaštvu.

Više o autoru

Dušan Petričić

Dušan Petričić je diplomirao na Grafičkom odseku beogradske Akademije za primenjene umetnosti 1969. godine u klasi profesora Bogdana Kršića. Kao koautor ili ilustrator kreirao je preko 30 knjiga za decu koje su objavljene na prostorima bivše Jugoslavije ili Severne Amerike. Za knjige i karikature dobio je nebrojeno nagrada širom sveta: Beograd, Montreal, Tokio, Budimpešta, Amsterdam, Lajpcig, Moskva, Ankara, Njujork, Toronto, Skopje… Bio je profesor opreme knjige i ilustracije na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti i profesor animacije i ilustracije na Sheridan College, u Oukvilu, Kanada. Redovno sarađuje sa nekoliko vodećih severnoameričkih novina: The New York Times, The Wall Street Journal, The Toronto Star, Scientific American…

Više o autoru

Igor Kolarov

Igor Kolarov (1973–2017) jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Objavio je knjige za decu: Hionijine priče (pesme i priče, 2000); Agi i Ema (roman, 2002, nagrada "Politikin Zabavnik"); Priče o skoro svemu (priče, 2005, nagrada "Neven"), Kuća hiljadu maski (roman, 2006; nagrada "Politikin Zabavnik", nagrada "Sima Cucić", nagrada "Mali Princ" za najbolju dečju knjigu u regionu) i druge. Pored navedenih, dobio je i nagradu Zmajevih dečjih igara (2006) za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za mlade, kao i Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2009) za stvaralački doprinos u širenju kulture.

Više o autoru

Ljubivoje Ršumović

Ljubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je završio komparativnu književnost na Filološkom fakultetu, 1965. godine. Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno ugrađuje u emisije Utorak uveče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenjuje dokumentarnu poetiku koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: &bdquo;Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. prelazi na televiziju i radi poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao više od šeststo emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto pedeset sedam epizoda. Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Najpoznatija je serija Dijagonale – priče o ljudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima itd. Objavio je devedeset dve knjige, uglavnom za decu. Najpoznatiji su mu naslovi: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tri čvora na trepavici, Poverenje u sunce, Tajna ledene pećine, Beli paketi, Sunčanje na mesečini, Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke, Zauvari, Planiranje prošlosti, Zemlja hoda nebom, Vidovite priče, Vid iz Talambasa... U pozorištima je izvedeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka... Dobio je književne nagrade: &bdquo;Neven“, &bdquo;Mlado pokolenje“, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, nagradu &bdquo;Porodica bistrih potoka“ Udruženja književnika Srbije, prvu nagradu za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, &bdquo;Zlatni beočug“, nagradu Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagradu &bdquo;Duško Radović“, titulu &bdquo;Saradnik Sunca“, Instelovu nagradu za poeziju, nagradu &bdquo;Miroslav Antić“ (kao prvi dobitnik 2008), nagradu &bdquo;Princ dečjeg carstva Tamaris“ u Banjaluci i nagradu &bdquo;Branko Ćopić“ za knjigu Sunčanje na mesečini. Dobio je i tri zapažene međunarodne nagrade: &bdquo;Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, nagradu Uneska za Bukvar dečjih prava, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju, i nagradu &bdquo;Tabernakul“ za poeziju u Skoplju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika. Autor je udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban (drugi razred), za izborni predmet Građansko vaspitanje, i Azbukovar i Pismenar (prvi razred). Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba &bdquo;Crvena zvezda“. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni je sudija karatea. Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta &bdquo;Boško Buha“. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. Više nije član Udruženja književnika Srbije. Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.

Više o autoru

Svetislav Paunović

Svetislav Paunović (1934–2014) radio je u Institutu Boris Kidrič u Vinči i Vojno-tehničkom institutu u Beogradu. Bio je asistent za predmet Teorija električnih kola na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Godine 1968. odlazi u Kanadu gde je kao asistent radio na Torontskom univerzitetu Sent Džordž i Koledžu Ranimed. Od 1971. radi u ETŠ Nikola Tesla u Beogradu. Na Višu elektrotehničku školu u Beogradu prelazi 1977. i tu ostaje do penzionisanja (2000). Od 1994. bio je šef katedre za elektroniku. Objavio je više stručnih radova iz oblasti analize i sinteze električnih kola, kao i rad Sinteza jedne specijalne klase električnih mreža sa N pristupa, koji je 1988. godine primljen od strane Srpske akademije nauke i umetnosti u Beogradu. Knjige: Osnovi elektronike (izdanje VETŠ u Beogradu, 1989); Elektronika I (pet izdanja VETŠ u Beogradu, 1996); Zbirka rešenih zadataka iz elektronike I (pet izdanja VETŠ u Beogradu, 1996); Analiza kola i signala (dva izdanja VETŠ u Beogradu, 1998); Zbirka rešenih ispitnih zadataka iz analize kola i signala (dva izdanja VETŠ u Beogradu, 1999) itd.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više