Nova izdanja Laguninih knjiga

20. jul 2016.

Više od šest godina prošlo je od kada je Jelena Bačić Alimpić napisala roman „Ringišpil“ i postala jedna od omiljenih spisateljica u Srbiji ali i šire. Interesovanje za ovu knjigu ne prestaje. U knjižarama će se uskoro naći 36. izdanje ove knjige, dok je za treću knjigu trilogije „Kazna za greh – Molitva za oproštaj“ štampano 3. izdanje.

Čitaocima Isidore Bjelice dostupno je i 32. izdanje knjige „Spas“, koja predstavlja zapis duše u najtežim trenucima, brutalno iskren ispis osećanja i misli književnice od onog trenutka kada je saznala da boluje od neizlečive bolesti.

Prvi roman Dejana Stojiljkovića u Laguni „Konstantinovo raskršće“ i dalje intrigira čitaoce o čemu svedoči i 22. izdanje ove knjige.

Polazeći od zagonetne skraćenice na početku romana i krećući se ka njenom razrešenju na samom kraju, Uroš Petrović u knjizi „Deca Bestragije“ gradi svoj besprekorno komponovani roman kao duhovitu, na momente strašnu i potresnu priču o sudbini svojih junaka i njihovom sazrevanju i samospoznaji. Upravo je štampano 8. izdanje ove knjige.

„Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, najznačajniji roman jugoslovenskog „crnog talasa“, objavljen još 1968, stiče nove čitaoce. U knjižarama će se uskoro naći 6. izdanje ove knjige.

Peto izdanje doživela je i knjiga Luke Mičete „Stefan Nemanja“, povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje, dok je knjiga knjiga „Dušan Silni“, objavljena pre dvadeset dana, već došla do 2. izdanja.

U knjižarama će se uskoro naći i 2. izdanje romana „Sibir“ Vladimira Kecmanovića i „Princ od papira“ Vladislave Vojnović.

Dragan Velikić u romanu „Bonavia“ verno prati i „nadograđuje“ svoje autorske opsesije, od „malih“ opredmećenih simbola svakodnevice, preko vozova i tramvaja, i dakako gradova: Beograda, Zemuna, Budimpešte, Beča, Bostona... Ova knjiga stigla je do 3. izdanja.

Nova knjiga Svetislava Basare u izdanju Lagune je zbirka priča „Očaj od nane“ i za kratko vreme štampano je 2. izdanje.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije Senke nad Balkanom. Laureat je prestižne književne nagrade &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće), kao i nagrade za dečju književnost &bdquo;Dositejevo pero“ (za knjigu Nemanjići: Dva orla). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, italijanski, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu. <hr /> Posetite sajt autora: dejanstojiljkovic.rs

Više o autoru

Dragan Velikić

Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik. Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda &bdquo;Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada &bdquo;Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada &bdquo;Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine, VItalova nagrada) Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009). Knjige eseja: YU-Atlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010). Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010). Monografija Pula – grad interval (2014) – u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić. Knjige Dragana Velikića prevedene su na šesnaest evropskih jezika, te na arapski i farsi. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu.

Više o autoru

Dragoslav Mihailović

Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom &bdquo;Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom Frede, laku noć, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Treća knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je &bdquo;Andrićevu nagradu“. Roman Čizmaši objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu Kad su cvetale tikve, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji. Godine 1990. počeo je da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova Goli otok (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine). Objavio je još publicistička dela i naučne studije Kratka istorija satiranja (1999), Crveno i plavo (2001), Vreme za povratak (2006), Majstorsko pismo (2007), kao i drame Kad su cvetale tikve, Protuve piju čaj, Skupljač i Uvođenje u posao. U polemičkim tekstovima, izjavama i intervjuima osuđivao je dve državne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam. Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. &bdquo;Laguna“ je objavila njegova sabrana književna dela u 12 knjiga. Osim pomenutih, dobio je Kočićevu nagradu za životno delo, &bdquo;Račansku povelju“ za celokupno književno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka Preživljavanje, i mnoga druga književna priznanja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine. Dragoslav Mihailović je preminuo 12. marta 2023. godine u Beogradu.

Više o autoru

Isidora Bjelica

Rođena u Sarajevu. Diplomirala i magistrirala dramaturgiju na FDU. Jedno vreme radila kao asistent na predmetu Scenario. Kao kolumnista i filmski kritičar pisala je za gotovo sve veće novine sa eks-jugoslovenskog prostora. Najduže se zadržala u Kuriru, gde je pisala kolumnu od 2003. do 2007. godine, pod nazivom Blek sabat. Zapažene kolumne imala je i u Dugi, Studentu, Blicu nedelje, Pravdi, Ekspresu, Lisi, Tini, Ona, Storiju, Objektivu, Tabloidu, Srpskoj reči, Pogledima… Feljtone, putopise i reportaže godinama je pisala za Profil i Damu. Objavila preko šezdeset knjiga, pedeset pod svojim imenom, petnaest pod pseudonimom. Skoro sve njene knjige su bestseleri koji su doživeli i po deset, petnaest izdanja. Najpopularniji su: Spas, Spas 2, Sama, Voleti i umreti na Karibima, Ljubav u Tunisu, Moj deda Luj Viton, Tajni život slavnih Srpkinja, Princeze di Montenegro, Dama iz Monaka, Srpkinja – prodate su desetine hiljada primeraka. Svoju prvu knjigu Prvi probuđeni objavila je u ediciji &bdquo;Pegaz“ još sa 18 godina i dugo vremena je bila najmlađi član UKS. Njen magistarski rad objavljen je pod nazivom Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije. Kao pozorišni pisac i reditelj najveći uspeh doživela je sa dramom Sarajka u Beogradu, koja je deset godina punila hale. Veoma uspešni komadi bili su i Ozloglašena, Psovači, Tako je govorio Broz… Za dramu Skadarlijka dobija i prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu. Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga Klot–Frket na BK televiziji i BN televiziji, i Isidorin ljubavni vodič na televiziji Metropolis. Kao scenarista i reditelj potpisuje 2000. godine prvi srpski nezavisni film Dorćol–Menhetn. Kao modni dizajner šešira imala je preko deset revija, za koje je dobila niz internacionalnih priznanja. Autor je nagrađivanih radio-drama, od kojih je najveći uspeh doživela drama o Isidori Sekulić. Tvorac je niza performansa i umetničkog projekta Politart, koji je doživeo veliku internacionalnu promociju, a posebno je zapažena njena izložba sa N. Pajkićem u Muzeju savremene umetnosti &bdquo;Egzibicija nacionalnog pomirenja“. Isidora je dobitnik i dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, Samsungove nagrade za kulturu, nagrada Gala pisac TV Politike 2002, Najvoljenije žene 21. veka, Karić nagrade za publicistiku i nagrade &bdquo;Dragiša Kašiković“ za publicistiku, nagrade za književnost studenata Sorbone i mnogihdrugih nagrada za brojne humanitarne angažmane. Za roman Spas dodeljena joj je nagrada &bdquo;Zlatni Hit liber“ 2014. godine. Kao glavni urednik potpisala je nekoliko projekata: Isidorine ženske strane, Hepi-end, Trag istine. Bila je glavni urednik diplomatskog magazina Vip Trip Diplomatic… Njena dela prevođena su na engleski, ruski, francuski, slovenački, makedonski i španski jezik. Posle dugogodišnje borbe sa opakom bolešću, Isidora Bjelica je preminula u Beogradu u avgustu 2020. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Više o autoru

Jelena Bačić Alimpić

Jelena Bačić Alimpić je rođena 1969. godine u Novom Sadu. Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad u periodu od 1987. do 1993. godine. Devet godina je bila novinar i urednik u sistemu Color Press Group. Od 2002. godine do kraja 2013. radila je kao novinar, urednik i voditelj na Televiziji Pink. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za televizijsko stvaralaštvo u zemlji i regionu. Autorka je romana Ringišpil (2010), koji je preveden na makedonski, turski, bugarski i slovački jezik, nagrađen Zlatnim Hit liberom i dve godine zaredom proglašavan najčitanijom knjigom domaćeg autora. Ringišpil je objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji Dragulji Lagune, kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Njen drugi roman, Pismo gospođe Vilme (2012), i treći, Poslednje proleće u Parizu (2014), takođe su postali bestseleri, prevedeni su na makedonski jezik, nagrađeni Zlatnim Hit liberom i proglašeni za najčitanije knjige domaćeg autora u 2012. i 2014. godini. Takođe 2014. godine, Jelena Bačić Alimpić proglašena je za najčitanijeg stranog autora u Makedoniji i za to je dobila priznanje od Matice makedonske. U oktobru 2015. godine objavljen je njen četvrti roman Noć kada su došli svatovi, prva knjiga iz trilogije Kazna za greh, koja je postavila nove rekorde u prodaji i čitanosti. Prevedena je na makedonski jezik. Druga knjiga iz trilogije Kazna za greh, a autorkin peti roman, Knjiga uspomena, objavljena je u februaru 2016. godine, takođe je prevedena na makedonski jezik i zauzela je prvo mesto na listi najčitanijih i najprodavanijih knjiga u 2016. godini. Treća knjiga iz trilogije Kazna za greh – Molitva za oproštaj, autorkin šesti roman, objavljena je u junu 2016. godine. Kao sve knjige iz ove trilogije, ušla je u prvih pet najprodavanijih i najčitanijih knjiga u 2016. godini. Prevedena je na makedonski jezik. Njena sedma knjiga Nigde nema te, objavljena u maju 2017. godine, takođe je postala bestseler, prevedena je na makedonski jezik i oborila je rekorde u prodaji i čitanosti u Srbiji i regionu. Godine 2018. objavila je još jedan bestseler, roman Kofer iz Berlina. Godine 2019. objavila je knjigu Njegove bele rukavice, a iste godine je njen roman Poslednje proleće u Parizu preveden na francuski jezik. Do sada je objavila dvanaest romana, a iz godine u godinu njeni romani su najčitaniji u mreži biblioteka širom Srbije. Jelena Bačić Alimpić živi u Novom Sadu kao slobodna umetnica, udata je i majka je dvoje dece, Marka i Dunje.

Više o autoru

Luka Mičeta

Luka Mičeta (Beograd, 1959). Završio Prvu beogradsku gimnaziju. Studirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu. Novinarstvom se bavi od 1980. godine. Bio komentator i urednik lista Student; komentator i urednik NIN-a; generalni direktor Tanjuga. Objavio je knjige Srbi i demokratija (Vidici i Dosije, Beograd, 1992), Sudbina Bošnjaka (NIN, 1997; Tersit, Beograd, 1999), Panorama pogleda, pojmova i mišljenja Adila Zulfikarpašića (Tersit, Beograd, 2001), Vane Ivanović između Tita i Draže – Post scriptum jednog Jugoslavena (Čigoja štampa i Otkrovenje, Beograd, 2010), Sulejman, Hurem i Srbi (Laguna, Beograd, 2012), Povratak kralja – Sudbina Karađorđevića u egzilu (Laguna, Beograd, 2013), Stefan Nemanja – Nastanak evropske Srbije (Laguna, Beograd, 2013), Stefan Dečanski – biografija najnesrećnijeg srpskog kralja (Laguna, Beograd, 2014), Duh pobune – odabrani intervjui (Laguna, Beograd, 2015), Stefan Prvovenčani – biografija prvog srpskog kralja (Laguna, Beograd, 2015), Krik strasti i marševi trijumfa – Dr Aleksandar Obradović, impresario Crvene zvezde (Danas, Beograd, 2015, Čigoja štmpa 2016), Despot Stefan Lazarević – biografija prvog Beograđanina (Laguna, Beograd, 2016), Dušan Silni – biografija prvog srpskog cara (Laguna, 2016), Stefan Prvovenčani – biografija prvog srpskog kralja, posebno izdanje (Laguna, Beograd, 2017), Karađorđe I, II, biografija – Povest o životu srpskog vožda, njegovom dobu i vaskrsu države srpske (Laguna, Beograd, 2018), Odjek prošlosti (Laguna, Beograd, 2019), Zaveštanje Svetog Save (Laguna, Beograd, 2019), Odjek prošlosti II (Laguna, Beograd, 2020).

Više o autoru

Svetislav Basara

Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine. Objavio je: – knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016); – romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016); – drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009); – knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019); – prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015). Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“. Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Uroš Petrović

Uroš Petrović (1967) je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Počev od zbirki priča-mozgalica i romana u zagonetkama do grafičkih romana, bajki i fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje bogato nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, odavno su postali omiljenim štivom i za odrasle. Autor je trideset knjiga (prodatih u više od pola miliona primeraka) i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za decu i mlade. Knjige su mu do sada objavljene i u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Rusiji, Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni performans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava. Po njegovom nagrađenom romanu Peti leptir snimljen je prvi (i još uvek jedini) dugometražni 3D film u istoriji srpske kinematografije. Autor je i više originalnih stonih društvenih igara, za koje je više puta nagrađen priznanjem Dobra igračka Prijatelja dece Srbije, nagradom Gran Pri za Igračke sa svrhom i nagradom Najbolja stona društvena igra za decu. Podsticao je naciju na razmišljanje i unutar kultnog serijala Fazoni i fore, kao i u kvizovima Potera kao sastavljač pitanja i kvizu Lavirint kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare, oba na Javnom servisu Radio televizije Srbije. Dobitnik je i većeg broja nagrada za fotografiju (National Geographic, Microsoft, Wikipedia, Canon itd)), koje objavljuje širom planete. Autor je koncepta Zagonetna pitanja, kao i programa za usavršavanje Kako razmišljanjem izvan ustaljenih okvira doći do novih ideja i rešenja?, Zagonetne iluzije mozga, Socijalni tango, Mozgaonica za bolji svet i Misli kreaKtivno, i koautor NTC sistema učenja. Gostuje kao predavač na fakultetima, u školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, kao i u kompanijama, na poslovnim forumima i kongresima. Bio je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu.

Više o autoru

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015), Kad đavoli polete (2022) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012), Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju &bdquo;Nemanjići“: U ime oca (2016), Dva orla (2016) i U ime sina (2017). Objavio je i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014), kao i istorijsko-esejističku hroniku Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012). Dobitnik je stipendije Fondacije &bdquo;Borislav Pekić“ i nagrada &bdquo;Branko Ćopić“, &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Hit libris“, &bdquo;Vitez srpske književnosti“, &bdquo;Pečat vremena“, &bdquo;Pero despota Stefana“, &bdquo;Teslina golubica“, &bdquo;Krst vožda Đorđa Stratimirovića“, &bdquo;Zlatni beočug“, Velike nagrade &bdquo;Ivo Andrić“ Andrićevog instituta u Andrićgradu, kao i Andrićeve nagrade za priču &bdquo;Ratne igre“ iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima. Roman Kad đavoli polete dobio je Vitalovu nagradu. Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Prevod romana Top je bio vreo (The Canon Was Red Hot) nominovan je za nagradu &bdquo;Dablin impac“, koja se u Dablinu dodeljuje za najbolji roman na engleskom jeziku. Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Scenarista je serija Senke nad Balkanom i Državni službenik. Član je književne grupe P–70 (&bdquo;Proza na putu“) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

Više o autoru

Vladislava Vojnović

Vladislava Vojnović (Bela Crkva, 1965). Završila je dramaturgiju na FDU u Beogradu. Objavila je zbirke pesama &bdquo;Ženske junačke pesme“ (2002), &bdquo;Lovac na grinje“ (2007), &bdquo;PeeMeSme“ (2010) i romane &bdquo;Lenjinova desnica“ (2010) i &bdquo;Kozje uši“ (2013). Piše za film, televiziju, pozorište i radio. Dobila je nagrade &bdquo;Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara i &bdquo;Dositejevo pero“ za &bdquo;Princa od papira“ 2008. godine. Živi u Zemunu, gde s mužem Milošem Spasojevićem, filmskim i TV-snimateljem, gaji malu filmsku producentsku kuću, jednu običnu kuću, jednu kćerku i tri mačke.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Nova izdanja Laguninih knjiga

Očaj od nane

Kazna za greh – Molitva za oproštaj

Princ od papira

Kad su cvetale tikve

Deca Bestragije

Bonavia

Ringišpil

Dušan Silni

Stefan Nemanja

Čuvar prelaza

Dorćolski rekvijem

Konstantinovo raskršće – strip

Bečki roman

Via Pula

Soko zove Lastu

Komplet – Kratka proza

Uvođenje u posao

Jalova jesen

Ozloglašena

Moj put istine

Sarajka u Beogradu i druge drame

Krojač

Poslednji sati

Slikovnica – Kako je vila Mila dobila krila

Odjek prošlosti II

Duh pobune

Komplet – Srednjovekovna Srbija

Đinđić: memoari s onu stranu groba (transkript)

Kontraendorfin

Očaj od nane

Čudesno jezero

Fairy tales: The Fourth Seven

Bajke: Četvrtih sedam – latinica

Oganj i kelija

Kad đavoli polete

Kainov ožiljak – posebno izdanje sa dodatkom

Epizodisti i junaci

Priče iz glave

Princ od papira