Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Na Sajmu knjiga u Halama 1 i 4 i u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs, očekuje vas veliki broj hitova domaće i svetske književnosti u izdanju Lagune.
DOMAĆA KNJIŽEVNOST
U novim knjigama domaćih i regionalnih pisaca očekuju vas snažne priče o ljudskim sudbinama, istorijskim traumama i savremenim društvenim dilemama.
Prvi roman Srđana Dragojevića „Lajk“ dokazuje kako se istovremeno može biti i jezivo smešan i zabavno strašan. U hotelu na dalmatinskoj obali, na mestu nekadašnjeg socijalističkog dečjeg odmarališta, a sada luksuznom raju za imućne, u svojevrsnoj prostornoj metafori savremenog kapitalističkog sveta, odvija se uzbudljva priča ovog romana. U njoj se satirično preispituju fenomeni današnjice, zavodljivi svetovi društvenih mreža i njihovih zvezda, virtuelna stvarnost, digitalni univerzum, okruženje puno izazova i iskušenja za odrastanje današnje dece.
Saga o Fricu i Dobrili stigla je do kraja u novoj knjizi Srđana Valjarevića „Roman o agoniji i vedrini“. Posle tri knjige o njihovim doživljajima u Srbiji prozor u svet ove neuravnotežene i izluđene porodice ne samo da je zatvoren nego je zazidan: sa vodećim likom Gojkom, alijas Fricom, ostao je samo Narator. Narator je zapao u tešku krizu iz koje će pokušati da ga izvuče upravo njegov glavni lik.
Devetnaest priča o istorijskim događajima i ličnostima, koje pokazuju i dokazuju da nikakvu pouku iz svoje bogate, burne i slavne prošlosti nismo izvukli, napisao je Momčilo Petrović u knjizi „Bilo nekad u Srbiji“. Mnoga od tih dešavanja su se u ne mnogo izmenjenom vidu ponovila, a njihove posledice i danas osećamo. Sličnosti između međustranačkih obračuna s kraja 19. veka i današanjih prevelike su da bi bile slučajne. Većini opisanih događaja epilog znamo jer smo o njima učili iz udžbenika ili smo ih lično proživeli, ali sada su osvetljeni na nov i specifičan način.
Istorija male varoši u „kino-romanu“ Gorana Petrovića „Ispod tavanice koja se ljuspa“ dočarana je kroz sudbinu mesnog bioskopa „Uranija“, podignutog tridesetih godina prošlog veka, kasnije preimenovanog u „Sutjesku“, čija je predistorija zapravo petominutna filmska storija o kraljevačkom hotelu „Jugoslavija“ sazidanom 1932. na mestu gde je ranije bila krčma „Plug“. Sala i njeni posetioci su parabola naših života tokom 20. i početkom 21. veka, koji iza sebe imaju istorijsku pozadinu.
„F32“ je nastavak knjige „Iz svoje kože“ u kojoj je Aleksandar Stanković pisao o svojoj dugogodišnjoj borbi s kliničkom depresijom. Nakon tog javnog priznanja mnogo ljudi je sa njim podelilo svoja iskustva, pa je tako nastala ova zbirka priča zasnovana na stvarnim situacijama. Uz to, u knjizi ćete čitati i o reakcijama čitalaca i porodica onih koji se suočavaju s mentalnim bolestima. A one su svakovrsne. I još uvek stižu.
Autorka romana „Moja ljubav Nikola Tesla“ i „Zmajeva žena“ Ana Atanasković napisala je „Prestonice“, knjigu koja predstavlja njeno sentimentalno putovanje kroz vreme i prostor srpskih prestonica od Beograda, Kruševca, Smedereva, preko Sremskih Karlovaca, Kragujevca, Debrca, do Niša i Prizrena. Oslušnite glasove predaka, setite se istorije, prepoznajte sopstvene senke, a možda pronađite i značajne putokaze.
Roman prvenac književne agentkinje u Laguni Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“ – dinamična je intimna drama glavne junakinje Srne, koja pokušava da se snađe u današnjem svetu lakih i površnih veza, istovremeno tražeći sopstveno mesto u velikom gradu, ali i baveći se razumevanjem komplikovanih porodičnih odnosa. Uronite u priču o osećaju kada priželjkujemo pravu ljubav, a ona nikako ne dolazi.
Roman „Začarana krv jednoroga“ Tanje Milenković četvrta je knjiga u ediciji „Autsajderi“, koja obuhvata prozu namenjenu svim generacijama, ali napisanu iz perspektive mladih, a prva iz „Sezone 2“ – „Bajke za odrasle“. A bajka Tanje Milenković je oštra, krvava, groteskna i hrabra, napisala je u blurbu za knjigu autorka romana „Divlje guske“ Julijana Adamović.
STRANA KNJIŽEVNOST
Zbirku ispovesti žena iz celog sveta „Želja“, koju je priredila poznata glumica i aktivistkinja Džilijan Anderson. Ovo senzacionalno istraživanje ženske seksualnosti postavlja pitanja i na njih odgovara mnoštvom glasova. Naši najdublji, najintimniji strahovi i fantazije ostaju zaključani u nama, sve dok ne naiđe neko sa ključem kao ova poznata autorka koja nam predstavlja anonimne seksualne fantazije žena iz celog sveta. „Želja“ jasno otkriva šta žene osećaju prema seksu kada ta osećanja slobodno iskazuju.
Uznemirujući psihološki roman „Ostrvo“ mađarskog pisca i novinara Šandora Maraija govori o silasku u pakao najmračnijih dubina svesti, dok ostrvo postaje metaforični prostor potpunog ogoljenja duše. Aškenazi je oličenje čoveka u potrazi za odgovorima – nezadovoljnog duha uverenog da ono što nazivamo ljubavlju vodi samo ka prolaznoj sreći, uvodu u neizbežno razočaranje.
Roman „Kuća suncokreta“ Adrijane Alegri potresna je priča o preživljavanju, hrabrosti i otporu, ali i o ljubavi koja izrasta na najmračnijim mestima istorije. Mladoj ženi iz malog nemačkog sela život se iznenada urušava otkrićem majčinog jevrejskog porekla. Kao mešanka, prisiljena je da radi kao bolničarka u državnom domu u kojem se sprovodi program rasnog inženjeringa. U tom okruženju krije identitet da bi preživela, dok se suočava sa zlostavljanjem i zanemarivanjem dece.
Prvi deo „Romana o Nijaksijinoj kruni“ – „Zmija i krila noći“ Karise Brodbent – napeta je fantastika sa ljubavnom pričom osuđenom na propast, puna bola i intriga, koju ne smete propustiti. Ova mračna bajka, koja je u kratkom roku osvojila srca čitalaca širom sveta i postala hit u okviru takozvanog žanra romantasy, uvešće vas u svet vampira, smrtnika i bogova u kom je ljubav mač sa dve oštrice.
Objavljena 1969, zbirka Petera Handkea „Unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta“, nobelovca i jednog od najprovokativnijih pisaca našeg vremena, donosi tekstove koji nisu ni nalik onome što se do tada podrazumevalo pod poezijom: sastav fudbalskog tima, informacije o redu vožnje, nabrajanja klišea i svakodnevnih fraza – sve ono što čini našu svakodnevicu, a što Handke preobražava u književnost. Time pokazuje da umetnost ne nastaje u „uzvišenom jeziku“, već u samoj svesti o jeziku, u pomaku kojim obično postaje neobično.
MALA LAGUNA
Nove knjige domaćih i stranih autora za decu otvaraju vrata sveta u kojem se prepliću snovi, mašta i hrabrost, a najmlađi čitaoci dobijaju priliku da postanu deo čarobnih avantura.
Lava i Riobo, dva radoznala deteta koja žive u tropskom arhipelagu, otiskuju se u tajnu pustolovinu. Na udaljenom ostrvu pronalaze skriveno jezero čudesne tirkizne boje. U žaru igre, zaneseni neobičnim otkrićem, prelaze opasnu granicu – i odjednom ništa više neće biti isto.
„Žile Pile spasava svet“, Andrija Milošević
Glumac Andrija Milošević napisao je razigranu poemu u kojoj upoznajemo Žileta – malo goluždravo pile koje je jedne noći usnilo strašan san. Otputujte sa njim na planetu čudnih bića gde su ruže mirisnih vetrića, gde šetaju jednooke zimzelene koke i ogromne petonožne foke. Knjiga je štampana i na ćirilici i na latinici.
Dirljiva, duhovita i uzbudljiva knjiga o onome što se obično gura pod tepih. U trošnoj zgradi u ulici Jelenov žleb živi porodica Žakula: majka Selena, otac Adam, sin David i baka Darja. Ovo je priča o njima. Tačnije – o šahu. O potezu kojim sve počinje.
„Kuća mišića: Sem i Julija, Pozorište, Luna-park“, Karina Šapman
Prve tri knjige proslavljenog serijala o „Kući mišića“, koji je, baš kao i sama kuća, iz godine u godinu rastao. Karina Šapman napravila je svet za sebe – neodoljivi dom za miševe pun drangulija, dogodovština i nezaboravnih priča.
Gde se završava java, a gde počinje san? Na krhkoj granici, živopisnoj, tamo gde je More sna, krstare dve vile – Razumenka i Pletisanka. Razgovaraju, smeju se, ispituju, sanjare, otkrivaju svet i pokazuju nam kako se najvažnije stvari vide srcem.
Otkrijte serijal slikovnica koji s decom istražuje njihov unutrašnji svet. Kroz tople priče i nezaboravne junake, mališani će naučiti da prepoznaju i imenuju osećanja i nauče jezik ljubavi.
<p style="text-align: justify">Adrijana Alegri je Amerikanka prve generacije čiji su roditelji živeli u Evropi pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Odrasla je na pričama o tome kako su sitni činovi saosećanja spasavali živote. Nekadašnja gimnazijska profesorka i administratorka obrazovnih programa, Alegrijeva je takođe radila i kao pisac i projektni menadžer za jednu vodeću firmu za analizu podataka. Pošto je provela petnaest godina u oblasti njujorškog metroa, sad je srećno nastanjena u Čendleru u Arizoni, sa svoje dve namćoraste udomljene mačke.<br />
<br />
Foto: Adrijana Alegri</p>
<p style="text-align: justify">Aleksandar Stanković je rođen 1970. u Bačkoj Topoli. Novinar je Hrvatske radio televizije od 1995. godine. Poznat je po emisiji <em>Nedjeljom u 2</em>, koju uređuje i vodi od 2000. godine.<br />
<br />
Stanković je za HTV realizovao pet sezona putopisnog serijala <em>Vjetar u kosi</em> u kojem motorom putuje po svijetu. Do sada je izdao tri zbirke poezije: <em>Jutra pobijeđenih</em>, <em>Igor Mandić na Mjesecu</em> i <em>Uglavnom su me voljele starije gospođe</em>, i jednu zbirku priča <em>Sto faca i Aca</em> o gostima koji su prošli kroz emisiju <em>Nedjeljom u 2</em>.<br />
<br />
Visok je 180 cm, težak 88 kg, boja očiju smeđa.<br />
<br />
Foto: Vjekoslav Skledar</p>
<p style="text-align: justify">Ana Atanasković (Kruševac, 1973) je književnica i novinarka. Osnovne studije: engleski jezik i književnost, master – marketing u izdavaštvu. Do sada je objavila: zbirku priča <em>Beogradske majske priče</em> (2006), roman <em>Duet duša</em> (2008), roman <em>Moja ljubav Nikola Tesla</em> (2013) i (2021), zbirku priča <em>Beograd je ljubav</em> (2017), roman <em>Kraljica jorgovana</em> (proširena verzija Jelene Anžujske, 2019), roman <em>Davorjanka Paunović</em> (2020) i roman <em>Zmajeva žena</em> (2024). Kao novinarka pisala je za ELLE, VipTripDiplomatic, Vodič za život, Sensu, Lepotu&Zdravlje, Esquire, Ilustrovanu politiku i za mnogobrojne portale. Dobitnica je prvih nagrada na konkursima za najbolju priču o lavandi (Bonux i Sofia) i najbolji prikaz knjige (Lisa i Laguna) i nagrade Podvižnik mira za celokupni doprinos književnosti. Na manifestaciji Orfej na Dunavu dobila je nagradu za lepotu lirskog ispisa ljubavi za pesmu Orfej Euridiki.<br />
<br />
Predavanje <em>Tesla i žene</em> održala je u Filadelfiji kao i više puta u Srbiji. Njenu priču o vanilicama (Vanil iz vanilice) posvećenu Marselu Prustu, objavili su časopisi Majdan i Blic žena. Pisala je eseje o književnosti i prevodilaštvu za portal Infoprevodi i Balkanski književni glasnik. Trenutno piše eseje za Kulturni dodatak Politike i književne kritike za Lagunin Bukmarker. Objavljivala je na engleskom, u Velikoj Britaniji – pesmu u časopisu The Poet i eseje na portalu Agape Review. Roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ je preveden na engleski (SAD) i makedonski jezik. Njen esej Kako pisati istorijski roman/scenario su preneli portali <em>Pulse</em>, <em>Sinhro </em>i <em>Art-Anima.</em> U zborniku Književnih vertikala zastupljena je pričom Miroč, o vili Ravijojli, u zbirci Nijanse časti pričom Strahinjica, o Anđeliji, ženi Banović Strahinje a u online zbirci Najkraće priče kratkom pričom Senke Istrosa, o boginji Atini. Živi i radi u Beogradu.<br />
<br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="samovoli.wordpress.com" data-value="https://samovoli.wordpress.com/"><span class="ql-link-text">samovoli.wordpress.com</span></span></u><br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="facebook.com/spisateljicasastilom" data-value="https://www.facebook.com/spisateljicasastilom"><span class="ql-link-text">facebook.com/spisateljicasastilom</span></span></u><br />
<span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="instagram.com/ana.atanaskovic" data-value="https://www.instagram.com/ana.atanaskovic/"><span class="ql-link-text">instagram.com/ana.atanaskovic</span></span><br>anaatanaskovic@gmail.com<a href="https://www.facebook.com/spisateljicasastilom" target="_blank"><u><br />
</u> <br />
</a>Foto: Privatna arhiva</p>
<p style="text-align: justify">Andrija Milošević je veoma popularan srpski i crnogorski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Rođen je u Podgorici, ali slučajno, jer su mu roditelji bili u prolazu. Odmah po rođenju nastavili su ka Nikšiću, gradu u kojem je dočekao pubertet. Glumu je upisao odjednom, iznebuha, iznenadivši i sebe i druge, jer nikada pre toga nije video izvođenje neke pozorišne predstave. I pored televizijske slave, tvrdi: „Beskrajna je moja igra, nema kraja mom uživanju, mojoj zabavi, smehu, nervozi, a sve to mi daje gluma.“ </p>
<p style="text-align: justify">Goran Petrović (Kraljevo 1961 – Beograd 2024) objavio je knjigu kratke proze <em>Saveti za lakši život</em> (1989), romane <em>Atlas opisan nebom</em> (1993), <em>Opsada crkve Svetog Spasa</em> (1997), <em>Sitničarnica „Kod srećne ruke“</em> (2000), <em>Papir </em>(2022) i <em>Ikonostas </em>(2022), novelu <em>Ispod tavanice koja se ljuspa </em>(2010), zbirke pripovedaka <em>Ostrvo i okolne priče</em> (1996), <em>Bližnji </em>(2002), <em>Razlike </em>(2006), knjigu izabrane kratke proze <em>Sve što znam o vremenu</em> (2003), dramske tekstove <em>Skela </em>(2004) i <em>Matica </em>(2011), knjigu zapisa <em>Pretraživač </em>(2007) i knjige izabranih priča <em>Porodične storije </em>(2011) i <em>Unutrašnje dvorište</em> (2018).<br />
<br />
Petrovićevi romani i zbirke priča objavljeni su u preko sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski jezik. Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu.<br />
<br />
Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: <em>Opsada crkve Svetog Spasa</em> (dramatizacija i režija Kokan Mladenović), Narodno pozorište Sombor, 2002; Skela (po sopstvenom tekstu), produkcija Narodno pozorište u Beogradu (režija Kokan Mladenović), Orašac, 2004; radiodrama <em>Bogorodica i druga viđenja</em> (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film <em>Bližnji </em>(po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojević), Dramski program RTSa, 2008; radiodrama <em>Iznad pet trošnih saksija</em> (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; <em>Matica </em>(po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011.<br />
<br />
Goran Petrović je dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimović“, Ninova nagrada za roman godine, nagrade za roman godine „Beogradski pobednik“ i „Vladan Desnica“, „Vitalova“, „Račanska povelja“, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, „Borisav Stanković“, „Svetozar Ćorović“, nagrada „Ivo Andrić“ za pripovetku, „Laza Kostić“, nagrada za dramski tekst „Kočićeva knjiga“, „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Veljkova golubica“ za celokupno pripovedačko delo, Velika nagrada „Ivo Andrić“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Stanislav Lem“, „Grigorije Božović“, „Zlatna knjiga Matice srpske“...<br />
<br />
Bio je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra, a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018. godine.</p>
<p style="text-align: justify"> <br />
Foto: Nebojša Babić</p>
<h3 style="color: red;">Priče o Merama</h3>
<div data-type="image-block" imageid="da735197-55e1-410e-8fc3-0c3aaaf1041a" pathprefix="images/da735197-55e1-410e-8fc3-0c3aaaf1041a" title="018-broj-prijatelja-E" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-broj-prijatelja"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="31aebc1f-cd69-4758-8ce3-75b6162a967f" pathprefix="images/31aebc1f-cd69-4758-8ce3-75b6162a967f" title="023-price-o-merama-2-prof-2" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-koliko-pesama-staje-na-longplej-plocu-a-ko"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="93db6822-445b-40db-af94-e0cdd5f77366" pathprefix="images/93db6822-445b-40db-af94-e0cdd5f77366" title="propusna-moc-profil-1" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-propusna-moc-bulevara"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="8fa02c24-44c2-4120-bec9-328ffc1ed2a6" pathprefix="images/8fa02c24-44c2-4120-bec9-328ffc1ed2a6" title="Foto-Laguna-profil-1" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-baletanke-ni-male-ni-velike"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="86a09bc7-6eba-48f1-afd7-cf22f1155546" pathprefix="images/86a09bc7-6eba-48f1-afd7-cf22f1155546" title="sve-goran-petrovic-04-profil-2" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-sve"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="c626ba0b-2628-4f10-83bc-65e1cf94e3f1" pathprefix="images/c626ba0b-2628-4f10-83bc-65e1cf94e3f1" title="Prstohvat-thumb" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-prstohvat"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="1e1844c1-b387-4706-991d-d2cc41cbda36" pathprefix="images/1e1844c1-b387-4706-991d-d2cc41cbda36" title="03-profil" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-dobro-ulozen-novac"}' linkexternal=''></div>
<p style="text-align: justify">Jelica Greganović je rođena 1964. godine u Kragujevcu. Od 1984. godine se bavi novinarstvom. Jedan je od osnivača Radija B92, kao i osnivač i prvi urednik njegove informativne redakcije. Do sada je pisala i izveštavala za B92, Vreme, NIN, Politikin Zabavnik, Šumadija Press, Studio B, Elle, Bazar, Ekonomist, Bankar...<br />
<br />
Objavila je devet zbirki humorističkih priča: <em>Priči nikad kraja</em>, <em>Samo da ti kažem</em>, <em>Od reči do reči</em>, <em>Ispod sedmog neba</em>, <em>Ljubav i druge sitnice</em>, <em>Osmeh za svaki dan</em>, <em>Zovem se Mama</em> i <em>Zovem se Mama 2</em>, <em>Život za poneti</em> kao i knjige za decu <em>Mravac Mrav</em> i <em>Uspavanka za miša</em>, koja je i dobitnik nagrade <em>Dobra slikovnica</em>, na <em>Međunarodnom festivalu slikovnica Čigra</em>.<br />
<br />
Svoje priče objavljuje i na portalu Blic Žena, kao i na blogu izdavačke kuće Laguna.<br />
<br />
Foto: Bojan Brecelj</p>
<p style="text-align: justify">Julijana Adamović (1969, Bačka) po zanimanju je socijalni pedagog. <br />
<br />
Objavila je zbirke priča <em>Kako su nas ukrali Ciganima</em> (2008, nagrade <em>Kiklop</em> i <em>Josip i Ivan Kozarac</em>) i <em>Konzerviranje</em> (2009) i <em>Glineni anđeli</em> (2016, stipendija Ministarstva kulture RH za najbolja ostvarenja u 2016). Napisala je i zbirku poezije <em>Sunce na šalteru</em> (2015). <br />
<br />
Godine 2013. objavila je roman za decu <em>Da ti pamet stane</em> (stipendista Ministarstva kulture RH za delo u nastajanju) i zbirku priča za decu <em>Dnevnik sivog mačka i ostale priče </em>(u koautorstvu sa svojim tada dvanaestogodišnjim sinom koji se potpisao pseudonimom Sergei Chatgris). <br />
<br />
Prozna dela objavljuje u brojnim zbirkama i na portalima Booksa, Dekameronblog, Ajfekt, Kišobran, In Mag, Art-Anima, te u književnim časopisima <em>Vijenac</em> i <em>Re</em>. Njena priča <em>Božica i važne stvari</em> nagrađena je 2013. kao najbolja priča na konkursu koji je raspisala Gradska knjižnica Samobor, a iste godine uvrštena je u katalog hrvatske literature za decu i mlade na Sajmu knjiga u Frankfurtu.<br />
<br />
Roman <em>Divlje guske</em> (2018), koji je propraćen brojnim pozitivnim kritikama i zastupljen na top-listama najčitanijih knjiga u Hrvatskoj i, po rečima Miljenka Jergovića, „nadmašuje sve što je do sada napisala“. <br />
<br />
Spoljni je saradnik T-portala, gde objavljuje osvrte na društveno-političke prilike u Hrvatskoj.<br />
<br />
Živi i radi u Vukovaru.<br />
</p>
<p style="text-align: justify">Godine 2008. Karina Šapman je rešila da počne s pisanjem knjige za decu, ali nije mogla da se odluči da li da je ilustruje ili oslika. Listala je svoju omiljenu dečju knjigu o miševima (<em>Het Mauzenbook</em>) koju je napisao Klinge Dorenbas, i dok se divila prelepim detaljima, poželela je da napravim pravu-pravcatu kućicu za miševe. Njena želja bila je da najpre napravi običnu kuću, pomalo nakrivo nasađenu i retro. Kada je shvatila da je zaista moguće napraviti pravu kuću za miševe, počela je da prikuplja materijal. Lepila je mnogo kutija i tako počela da je gradi uz lepak za drvo. Zatim je celu građevinu prekrila papir-mašeom da je ojača. Dok je radila na kući, razmišljala je o pričama koje bi želela da ispriča. Svaka soba imala je svoju priču.<br />
<br />
<em>Kuća mišića</em> inspirisana je anegdotama iz života autorke, kao i iz života njenog supruga. Ono što je počelo kao dečja knjiga, preraslo je u mnogo više od toga – proslavljeni dečji brend koji čine plišane igračke, knjige, kreativne proizvode, a uskoro i međunarodnu televizijsku animiranu seriju. Posmatrajući svoju decu shvatila je šta je esencijalno za jedno ispunjeno detinjstvo: skrivena mesta, poverene tajne, osećaj ljubavi i brige. Takođe, ono što je najvažnije je da se igraju i vreme provode u komšiluku. Upoznavanjem novih običaja shvataju da različitosti nisu pretnja – da deca najviše uče od ljudi oko sebe, stiču nova iskustva i tako obogaćuju svoj život.</p>
<p style="text-align: justify">Karisa Brodbent je brinula učitelje i roditelje nemilosrdno mračnim pričama otkad joj je bilo oko devet godina. Otad, njene priče su postale (malo) manje depresivne i (nadamo se, mnogo?) čitljivije. Danas ona piše fantastične romane sa sve većom dozom zajebanih žena i poprilično romanse. Živi sa mužem, jednim veoma vaspitanim zekom, jednim veoma nevaspitanim zekom i jednom neprekidno skeptičnom mačkom na Rod Ajlendu.<br />
<br />
Foto: Victoria Costello<br />
<br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="instagram.com/carissabroadbentbooks" data-value="https://www.instagram.com/carissabroadbentbooks/"><span class="ql-link-text">instagram.com/carissabroadbentbooks</span></span></u><br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="tiktok.com/carissabroadbent" data-value="https://www.tiktok.com/search?q=tiktok.com%2Fcarissabroadbent&t=1758181954008"><span class="ql-link-text">tiktok.com/carissabroadbent</span></span></u><br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="facebook.com/carissabroadbentbooks" data-value="https://www.facebook.com/search/top/?q=facebook.com%2Fcarissabroadbentbooks"><span class="ql-link-text">facebook.com/carissabroadbentbooks</span></span></u><br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="twitter.com/carissanasyra" data-value="http://twitter.com/carissanasyra"><span class="ql-link-text">twitter.com/carissanasyra</span></span></u></p>
<p style="text-align: justify"><p class="MsoNormal">Momčilo Petrović (1959) novinar, dobitnik brojnih priznanja za reportaže objavljivane u dnevnim i nedeljnim listovima. Autor knjige intervjua <em>Pitao sam Albance šta žele… a oni su rekli: republiku, ako može</em> (1996), zbirke priča <em>Bensedinska godina</em> (2003), romansirane biografije <em>Gavrilo Princip, jedna besmrtna mladost</em> (2014). Objavio je i knjigu o slavskim običajima i svecima poštovanim u Srbiji <em>Koju slavu slaviš</em> (2020), kao i knjige priča <em>Zanimljiva istorija Srba u 147 priča</em> (2021), <em>Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba </em>(2022), <em>Srce crnog goluba</em> (2023). </p>
Foto: Dado Đilas</p>
<p style="text-align: justify">Nevena Milojević književna je agentkinja u izdavačkoj kući <em>Laguna</em>. Studirala je srpski jezik i književnost sa komparatistikom na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godinama radi u sektoru za prevodnu književnost u <em>Laguni</em>, a trenutno se bavi zastupanjem domaćih pisaca na stranim tržištima, nastojeći da poveća vidljivost srpske književnosti u inostranstvu. Povremeno radi i kao urednica regionalnih ženskih pisaca u <em>Laguni</em>. Redovno posećuje velike svetske sajmove i konferencije u izdavaštvu. Radila je za nekoliko domaćih izdavačkih kuća, a bavila se i novinarstvom za niz portala i pisala za kulturnu rubriku nedeljnika <em>Vreme</em>. <em>Jednom ili dvaput</em> je njen prvi roman.</p>
<p style="text-align: justify">Šandor Marai (1900–1989) bio je mađarski pisac i novinar. U mladosti je često putovao i boravio u Frankfurtu, Berlinu i Parizu. Jedno vreme je čak pisao na nemačkom jeziku, ali kada je odabrao da se pisanju posveti profesionalno ipak se opredelio za maternji, mađarski jezik. Bio je prvi književni kritičar koji je objavljivao prikaze Kafkinih dela.<br />
<br />
Napisao je 46 knjiga (uglavnom romana) i savremenici su ga smatrali za jednog od najuticajnijih predstavnika mađarske književnosti između dva svetska rata. U delima koje je stvarao četrdesetih godina prošlog veka izražavao je nostalgiju za izgubljenom multinacionalnom, multikulturalnom atmosferom društva austrougarske monarhije. Takav stav afirmisanog i cenjenog pisca nije odgovarao novoj mađarskoj vlasti te je 1948. godine bio zamoljen da napusti zemlju. <br />
<br />
Neko vreme boravio je u Švajcarskoj i Italiji, a zatim odlazi u Ameriku u kojoj je boravio do svoje smrti. Nastavio je da piše na mađarskom i s vremenom je postao zaboravljen i na evropskoj i na svetskoj književnoj sceni. Devedesetih godina prošlog veka, posthumno se na engleskom u Sjedinjenim Državama objavljuju njegovi memoari i nekoliko romana što dovodi do toga da ga književna kritika ponovo otriva. Njegova dela se ubrzo potom reizdaju i prevode u Francuskoj, Poljskoj, Kataloniji, Italiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Portugalu, Češkoj, Danskoj, Islandu, Koreji, Holandiji, Srbiji.... Do danas su njegova dela prevedena na 35 jezika širom sveta. Njegov impresivan književni opus ponovo je priznat i u Mađarskoj, koja mu je počast odala i izuzetno interesantnim i podrobnim dugometražnim biografskim filmom.</p>
Srđan Dragojević (Beograd, 1963) rođen je u SFRJ. Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj.
Snimio je filmove Mi nismo anđeli (1992), Dva sata kvalitetnog TV programa (1994), Lepa sela lepo gore (1996), Rane (1998), Mi nismo anđeli 2 (2005), Sveti Georgije ubiva aždahu (2009), Parada (2011), Atomski zdesna (2014).
Objavio je knjigu Rane & dve priče za novu deceniju (2010). Osim toga, izdao je i tri zbirke pesama, a za Knjigu akcione poezije 1986. dobio je nagradu „Branko Radičević“.
Živi u Beogradu.
<p style="text-align: justify">Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju.<br />
<br />
Objavio romane <em>List na korici hleba</em> (1990), <em>Ljudi za stolom</em> (1994), <em>Dnevnik druge zime</em> (2006) i <em>Komo </em>(2007), prozne zapise <em>Zimski dnevnik</em> (1995), troknjižje <em>Fric i Dobrila</em> (2021), <em>Brod koji je zaplovio kroz maglu</em> (2023) i <em>Narator je konačno progovorio</em> (2024), kao i zbirku pesama <em>Džo Frejzer</em> i <em>49 + 24 + 5 pesama</em> (prošireno izdanje, 2024).<br />
<br />
Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik.<br />
<br />
Dobitnik je nagrade „Biljana Jovanović“ za <em>Dnevnik druge zime</em> 2006; za roman <em>Komo </em>nagrade „Kulturkontakt Austria“ 2006, „Stevan Sremac“ 2006, „Gorki list Award“ 2007. i „Prix des lecteurs du Var – Toulon“ 2011.<br />
<br />
Član je Srpskog književnog društva.<br />
<br />
Živi u Beogradu.<br />
</p>
<p style="text-align: justify">Stefan Mitić Tićmi rođen je u Leskovcu 1992. godine. Objavio je knjige: <em>U'vatile me lutke</em> (2015), <em>Ja sam Akiko</em> (2018), <em>Kaput od mahovine</em> (2020) i <em>Guguto memeto</em> (2023). Scenarista je četvrte sezone televizijskog serijala <em>Avanture miša Harlampija</em> (2025).<br />
<br />
Zbirka <em>U'vatile me lutke</em> prevedena je i prilagođena osobama sa oštećenim sluhom, dok je roman <em>Ja sam Akiko</em>, prodat u više od 25.000 primeraka, doživeo niz umetničkih adaptacija – animirani film, mural, grafičku novelu, kao i više pozorišnih predstava koje se izvode u zemlji i regionu. Prema romanu <em>Guguto memeto</em> snimljen je kratki igrani film.<br />
<br />
Njegova dela uvrštena su na prestižnu listu <em>White Ravens</em> Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Leskovca za doprinos kulturi, afirmaciji dečje književnosti i društvenom angažovanju, kao i nagrade Politikinog Zabavnika za najbolju dečju knjigu namenjenu mladima u 2018. godini za roman <em>Ja sam Akiko</em>, i plaketu Dječja knjiga godine na Međunarodnom festivalu Trg od knjige u Herceg Novom.<br />
<br />
Živi i radi u Beogradu.</p>
<p style="text-align: justify">Tanja Milenković bavi se književnom kritikom i esejistikom. Njeni eseji i kritike objavljivani su na portalima i u književnim časopisima. Interesuje se za rusku književnost o kojoj piše na svom blogu za književnost <em>Čitanja Šagane</em>. <em>Začarana krv jednoroga</em> je njen prvi roman. Pored književnog rada, bavi se crtanjem i slikanjem. <br />
<br />
<u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="https://knjizevniblogsagane.wordpress.com/" data-value="https://knjizevniblogsagane.wordpress.com/ "><span class="ql-link-text">https://knjizevniblogsagane.wordpress.com/</span></span><br><br></u>Foto: Darko Radulović<u><br type="_moz" />
</u></p>
<p style="text-align: justify">Uroš Petrović (1967) je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Počev od zbirki priča-mozgalica i romana u zagonetkama do grafičkih romana, bajki i fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje bogato nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, odavno su postali omiljenim štivom i za odrasle.<br />
<br />
Autor je trideset knjiga (prodatih u više od pola miliona primeraka) i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za decu i mlade. Knjige su mu do sada objavljene i u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Rusiji, Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku.<br />
<br />
Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni performans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava.<br />
<br />
Po njegovom nagrađenom romanu <em>Peti leptir</em> snimljen je prvi (i još uvek jedini) dugometražni 3D film u istoriji srpske kinematografije.<br />
<br />
Autor je i više originalnih stonih društvenih igara, za koje je više puta nagrađen priznanjem <em>Dobra igračka</em> Prijatelja dece Srbije, nagradom <em>Gran Pri</em> za <em>Igračke sa svrhom</em> i nagradom <em>Najbolja stona društvena igra za decu</em>.<br />
<br />
Podsticao je naciju na razmišljanje i unutar kultnog serijala <em>Fazoni i fore</em>, kao i u kvizovima <em>Potera</em> kao sastavljač pitanja i kvizu <em>Lavirint</em> kao <em>Tvorac lavirinta</em> i najteža prepreka za takmičare, oba na Javnom servisu Radio televizije Srbije.<br />
<br />
Dobitnik je i većeg broja nagrada za fotografiju (<em>National Geographic</em>, <em>Microsoft</em>, <em>Wikipedia</em>, <em>Canon </em>itd)), koje objavljuje širom planete.<br />
<br />
Autor je koncepta <em>Zagonetna pitanja</em>, kao i programa za usavršavanje<em> Kako razmišljanjem izvan ustaljenih okvira doći do novih ideja i rešenja?</em>, <em>Zagonetne iluzije mozga, Socijalni tango, Mozgaonica za bolji svet i Misli kreaKtivno</em>, i koautor <em>NTC sistema učenja.</em><br />
<br />
Gostuje kao predavač na fakultetima, u školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, kao i u kompanijama, na poslovnim forumima i kongresima.<br />
<br />
Bio je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu.<br />
</p>
<p style="text-align: justify">Violeta Jović (1966) je diplomirala na Pravnom fakultetu u Nišu, gde živi i radi na Univerzitetu u Nišu. Napisala je više od 30 knjiga za decu i osvojila mnoštvo nagrada. Poezija i proza prevedeni su na nekoliko jezika, a zastupljena je u čitankama i lektirama, antologijama savremene srpske književnosti, književnim časopisima, časopisima za decu i zbornicima. Nagrađivana je i za sveukupan doprinos očuvanju kulturne baštine i izvornog stvaralaštva.</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
