Nastavlja se uspešna saradnja Lagune i Grand Motorsa povodom Noći knjige

14. jun 2016.

Izdavačka kuća Laguna i Grand Motors, ovlašćeni uvoznik vozila marke Ford za Srbiju, nastavljaju uspešnu saradnju.

Svi koji kupe Ford Focus u periodu od 13. do 17. juna dobijaju na poklon knjigu.

Osim toga, sve vozače Forda tokom Noći knjige očekuje ekskluzivni popust od 40% prilikom kupovine pojedinih Laguninih knjiga, koje su po tematici povezane sa automobilima ili putovanjem.

Spisak knjiga na popustu od 40%:
„Čik“ – Volfgang Herndorf
„Na vratima istoka“ – Viktor Lazić
„Zašto Bog nema auto“ – Vanja Bulić
„Preko Himalaja i Gobija“ – Snežana Radojičić
„Kim i Tintin“ – Kristijan Ajzert
„Zakotrljaj me oko sveta“ – Snežana Radojičić
„Putovanje kroz Portugaliju“ – Žoze Saramago
„Beleške s malog ostrva“ – Bil Brajson
„U srcu Sumatre“ – Viktor Lazić
„Ni ovde ni tamo“ – Bil Brajson

Da biste iskoristili ovu pogodnost, potrebno je da pošaljete SMS sa sadržajem Ford Laguna na 7979, a zatim će Vam putem SMS-a stići kupon za popust. Sa ovim kuponom i saobraćajnom dozvolom koju ćete priložiti na uvid kao dokaz da ste vozač Forda, ostvarujete popust u svim Delfi knjižarama širom Srbije za vreme manifestacije Noć knjige.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Bil Brajson

Bil Brajson rođen je 1951. godine u De Moinu u Ajovi. Na svom prvom putovanju po Evropi, s rancem na leđima 1973, dospeo je i u Englesku, gde je upoznao ženu koja će mu postati supruga i rešio da se skrasi. Piše putopisne članke za Tajms i Indipendent. Do 1995. živeo je sa ženom i četvoro dece u Severnom Jorkširu, a potom odlučio da se vrati u Sjedinjene Države i preselio se s porodicom u Hanover u Nju Hempširu. Osam godina kasnije rešio se na još jedan povratak, i Brajsonovi od 2003. ponovo žive u Engleskoj. Prva Brajsonova knjiga bio je urnebesni putopis The Lost Continent (Izgubljeni kontinent), u kome je opisao putovanja po malim američkim gradovima u starom ševroletu svoje majke. Od tada je objavio, između ostalog, A Walk in the Woods (Šetnja po šumi), I`m a Stranger Here Myself (I ja sam ovde stranac), The Mother Tongue (Maternji jezik) i Bill Bryson`s African Diary (Afrički dnevnik Bila Brajsona). Pored duhovitog putopisa Ni ovde ni tamo: putešestvija po Evropi, Laguna je objavila i A short History of Nearly Everything (Kratka istorija bezmalo svačega). Bil Brajson je za Kratku istoriju bezmalo svačega dobio 2005. Dekartovu nagradu koju EU dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. Kratka istorija bezmalo svačega je takođe dobila nagradu Aventis u kategoriji naučnih knjiga 2004.<a href="http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/" target="_blank"> </a> http://www.booksattransworld.co.uk/billbryson/

Više o autoru

Kristijan Ajzert

Kristijan Ajzert (1976, Istočni Berlin) televizijski je autor, satiričar i stručnjak za komediju. Piše dosetke, skečeve i scenarija, između ostalog i za Harolda Šmita i televizijske emisije Alfons und Gäste i Grünwald Freitagscomedy. Prva iskustva sa Severnom Korejom stekao je 1988, kada je, u čast jedne delegacije iz Pjongjanga, sa svojim drugovima u školi pevao pesmu o radničkoj borbi. www.christian-eisert.de

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Kim i Tintin – Odmor u Severnoj Koreji
4.4Prosecna ocena je 4.4 od 5
Cena:
999,00RSD
Članska cena i do:
719,28RSD

Snežana Radojičić

Snežana Radojičić je rođena u Beogradu 1967. Diplomirala na Grupi za jugoslovenske književnosti sa opštom književnošću. Prvu knjigu, pripovest &bdquo;Dok su duše lutale“, objavila kao pobednik na konkursu Matice srpske, u ediciji &bdquo;Prva knjiga“, 1994. Druga knjiga, zbirka priča &bdquo;LP – lične priče“, objavljena je 2005. Roman &bdquo;Zakotrljaj me oko sveta“ objavljen je najpre kao autorsko izdanje, 2014. Nema stalno mesto življenja – putuje oko sveta na biciklu, boraveći kraće ili duže u raznim zemljama. Blogovi autorke mogu se pratiti na sajtu www.snezanaradojicic.com ili na portalu B92.

Više o autoru

Vanja Bulić

Vanja Bulić (1947) čitav radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je uradio više od četiri hiljade emisija različitih žanrova, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Bio je glavni urednik časopisa ITD, Zum, Praktična žena, pomoćnik glavnog urednika časopisa Duga, glavni urednik satelitskog programa TV BK, urednik zabavnog programa TV BK i TV Happy. Dobitnik je više novinarskih nagrada za pisano novinarstvo i gotovo svih priznanja koja se dodeljuju za posao voditelja na televiziji. Radio je dokumentarne filmove (Državni radnik, Crveni barjak Filipa Filipovića), scenarista je četiri TV serije (Jugovići – RTS, Javlja mi se iz dubine duše – TV Košava, Drugo stanje – BK TV i Kafana na Balkanu – Telekom). Koscenarista je dugometražnog filma Lepa sela lepo gore i scenarista filmova Drugo stanje i Pokidan. Napisao je zbirke priča Kako sam gajio blizance (1995), Sto bisera (2009), Istorija u krevetu (2012), Muškarac u izvesnim godinama (2014), Zašto bog nema auto (2016) i Rupe u glavi (2020), i romane Tunel – lepa sela lepo gore (1996), Ratna sreća (1999), Zadah belog (2000), Vrele usne (2001), Parada strasti (2003), Drugo stanje (2006), Oko otoka (2009), Šole (2010), Simeonov pečat (2012), Jovanovo zaveštanje (2013), Dosije Bogorodica (2014), Devedesete (2015 – knjiga u kojoj se nalaze četiri romana objavljena devedesetih godina prošlog veka), Teslina pošiljka (2015), Šmekeri (2016), Šmekerke (2017), Viza za nebo (2017), Dušanova kletva (2018), Teodorin prsten (2019), Savin osvetnik (2020), Tata u drugom stanju (2021), Milutinov greh (2023). Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina Branio sam istinu (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog, Jelisavete Seke Sablić i pevača Ace Lukasa. Napisao je pet pozorišnih komada: Državni radnik, Rijaliti obračun, Jače smo od sudbine, Braća po Hagu i Bitanga u boji. Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda, nagrada &bdquo;Radoje Domanović“ za najbolju knjigu satiričnih priča, kao i tri godišnja priznanja Redakcije za kulturu RTS Zlatni hit liber za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije 2012, 2013. i 2015. godine. Otac je trojice sinova, imao je rok sastav, strastveni je igrač preferansa i još uvek igra odbojku. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.

Više o autoru

Viktor Lazić

Viktor Lazić (1985), književnik i advokat, autor Lagune i RTS-a, proveo je petnaest godina na putovanjima obilazeći stotinu zemalja – od džungli Indonezije, divljina Amazonije, vulkanskih kratera Afrike do metropola Amerike. Autor je sedam knjiga među kojima se izdvajaju Tumaranje zemljom osmeha o Tajlandu, Velika avantura objavljena u 20.000 primeraka i Na vratima istoka o putovanjima svetom ladom nivom, kao i U srcu Sumatre koja je u izbornoj lektiri beogradskih srednjih škola. Objavio je više od hiljadu autorskih tekstova u različitim medijima i napisao putopise o šezdeset zemalja. Lazić je osnivač i počasni predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, direktor Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti koji rade u okviru ovog udruženja. Deveta je generacija posvećenika kulture u svojoj porodici u kojoj se već 250 godina čuva i neguje pisana reč. Lazić na putovanjima sakuplja knjige i predmete za muzeje Adligata. Zahvaljujući njegovom angažovanju spašeno je više od milion knjiga i formirano je više od stotinu legata značajnih ličnosti u Udruženju Adligat. Za donacije knjiga drugim institucijama i formiranje biblioteka u kovid bolnicama premijerka Republike Srbije uručila mu je nagradu &bdquo;Dobročinitelj“ Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Lazić je takođe poliglota, naučni i stručni prevodilac za engleski jezik sa licencom turističkog vodiča, bibliofil, filatelista i numizmatičar. Dobitnik je nagrade &bdquo;Đurin šešir“ i nagrade &bdquo;Rodoljub Nićiforović“. Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja turističkih vodiča Srbije i Udruženja novinara Srbije. Dela su mu prevođena na engleski, nemački, ruski, indonežanski, poljski i makedonski jezik.

Više o autoru

Volfgang Herndorf

Volfgang Herndorf (Wolfgang Herrndorf), rođen 1965. u Hamburgu, studirao je slikarstvo i radio kao ilustrator za časopis Titanic. Njegov debitantski roman U baršunastim olujama (In Plüschgewittern) objavljen je 2002. godine. Nemačka pripovedačka nagrada dodeljena je Herndorfu 2008. godine za knjigu S ove strane Van Alenovog pojasa (Diesseits des Van-Allen-Gürtels). &bdquo;Ipak je dakle moguće da se na nemačkom jeziku pišu inteligentne i ujedno veoma zabavne priče“, kaže Ijoma Mangold u Ziddojče cajtung.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Čik
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Žoze Saramago

Žoze Saramago (1922, Azinjaga – 2010, Kanarska ostrva), portugalski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1998. godine, rodio se u siromašnoj seljačkoj porodici bezemljaša, mukotrpno se školovao i završio mašinbravarski zanat u srednjotehničkoj školi u Lisabonu, gde se njegova porodica preselila kad je Saramagu bilo dve godine. U toj školi je, &bdquo;za divno čudo, u nastavnom planu u to vreme, iako orijentisanom na tehničke nauke, bio pored francuskog i predmet portugalski jezik i književnost. Pošto kod kuće nisam imao knjiga (sopstvene knjige, koje sam sâm kupio, od para koje sam pozajmio od prijatelja, stekao sam tek u svojoj 19. godini), udžbenik portugalskog jezika, sa svojim antologijskim karakterom, otvorio mi je vrata književnog stvaralaštva“ (Autobiografija). Radio je kao automehaničar, referent u Zavodu za socijalno osiguranje, novinar, prevodilac, književni kritičar, kolumnista i urednik u više portugalskih dnevnih listova. Kao zamenik direktora jutarnjeg dnevnika &bdquo;Diário de Nóticias“ smenjen je posle vojnog puča 1975. i otad se potpuno posvetio književnosti.  Posle napada i cenzure portugalskih konzervativnih vlasti na njegov roman Jevanđelje po Isusu Hristu 1991. godine, koje su sprečile njegovu kandidaturu za Evropsku književnu nagradu, preselio se na španska Kanarska ostrva, gde je umro 2010. godine od posledica upale pluća. Svoj prvi roman Zemlja greha objavio je 1947. Posle toga, do 1966, nije prisutan na portugalskoj književnoj sceni. Od 1955. do 1981. bavio se novinarstvom i prevođenjem (Per Lagerkvist, Žan Kasu, Mopasan, Andre Bonar, Tolstoj, Bodler, Anri Fosijon, Žak Romen, Hegel, Rejmond Bajer i dr.). Kao urednik u jednoj lisabonskoj izdavačkoj kući, upoznao je i sprijateljio se sa najznačajnijim savremenim portugalskim piscima toga doba, pa je objavljivanje zbirke Moguće pesme 1966. označilo njegov povratak u književnost. Otad slede brojne njegove zbirke pesama, romani, zbirke priča, kritike i politički tekstovi koje je objavljivao kod najznačajnijih izdavača i u poznatim portugalskim književnim i dnevnim novinama: Verovatno radost (pesme, 1970), Priče s ovog i s onog sveta (1971), Putnička torba (priče, 1973), Godina 1993 (poema, 1973), Beleške (politički članci, 1974), Gledišta iznesena u DL (političke polemike protiv diktature, 1974), Kvaziobjekat (zbirka priča, 1978), Putovanje kroz Portugaliju (putopis, 1981) i romani Priručnik slikarstva i kaligrafije (1977), Samonikli (1980), Sedam Sunaca i Sedam Luna (1982), Godina smrti Rikarda Reiša (1984), Kameni splav (1986), Povest o opsadi Lisabona (1989), Jevanđelje po Isusu Hristu (1991), Esej o slepilu (1995), Sva imena (1997), Pećina (2001), Udvojeni čovek (2003), Esej o vidovitosti (2004), Smrt i njeni hirovi (2005) i Kain (2009). Napisao je i drame Noć (1979), Šta da radim sa ovom knjigom? (1980), Drugi život Franje Asiškog (1987) i In Nomine Dei (1991).  Pristupio je Portugalskoj komunističkoj partiji 1969. ali je sebe smatrao pesimistom i ateistom. Saramagov anarhokomunizam i oštra kritika monarhizma i katolicizma, kao i njegov politički angažman, kritika Evropske Unije i Međunarodnog monetarnog fonda podstakli su neke kritičare da ga uporede sa Orvelom: &bdquo;Orvelova odbojnost prema Britanskoj imperiji istovetna je sa Saramagovim krstaškim ratom protiv imperije u vidu globalizma.“  Pre dodeljivanja Nobelove nagrade 1998, dobio je 1995. Kamoišovu nagradu,  najprestižniju nagradu za pisce portugalskog književnog izraza.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Nastavlja se uspešna saradnja Lagune i Grand Motorsa povodom Noći knjige

Kim i Tintin – Odmor u Severnoj Koreji

Preko Himalaja i Gobija

Na vratima istoka

Zakotrljaj me oko sveta

Putovanje kroz Portugaliju

Čik

U srcu Sumatre

Beleške s malog ostrva

Ni ovde, ni tamo

Zaista kratko putovanje kroz telo

Šetnja kroz šumu

Telo: vodič za vlasnike

Kim i Tintin – Odmor u Severnoj Koreji

Preko Himalaja i Gobija

Zakotrljaj me oko sveta

Madonin soko

Muškarac u izvesnim godinama - novo dopunjeno izdanje

Sinajski testament

Grenland: Zaleđeno srce planete

Dobre duše Sudana

Kenija: Damari divljine

Čik

Beležnice

Priručnik o slikanju i pisanju

Staklena kupola