Najbolji nemački naslovi 20. veka

7. decembar 2018.

Nemačka medijska kuća Dojče vele nedavno je objavila ultimativnu listu najboljih nemačkih naslova prevedenih na strane jezike tokom 20. veka. Na tom spisku se nalazi i 10 knjiga koje je Laguna objavila, pa vas podsećamo na to koja to važna dela nemačke književnosti možete pronaći u našem izdanju:

Franc Kafka, „Proces“
Alfred Deblin, „Berlin Aleksanderplac“
Ernst Hafner, „Braća po krvi“
Hans Falada, „Svako umire sam“
Maks Friš, „Homo Faber“
Ginter Gras, „Limeni doboš“
Folker Kučer, „Jedan nerešen slučaj“
Volfgang Herndorf, „Čik“
Luc Zajler, „Kruso“
Benedikt Vels, „Kraj samoće“

Sve ove naslove možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Alfred Deblin

Alfred Deblin (Štetin, 1878 – Emendingen, 1957) bio je nemački pisac, esejista i lekar, najpoznatiji po svom romanu &bdquo;Berlin Aleksanderplac“ (1929). Plodan pisac čije delo obuhvata više od pola veka i širok spektar književnih pokreta i stilova, Deblin je jedan od najznačajnijih figura nemačke književne moderne. Njegova dela karakteriše snažna kritika društva i elementi fantazije. Napisao je više od deset romana u žanrovskom rasponu od istorijskih romana preko naučne fantastike do romana o modernom velegradu; nekoliko drama, radio-drama i scenarija; mnoštvo eseja o politici, religiji, umetnosti i društvu… Prvi roman &bdquo;Tri skoka Vang-luna“ objavio je 1915. Postao je predsednik Društva pisaca Nemačke 1924. Kada su nacisti preuzeli vlast, emigrirao je u Pariz, gde je 1936. dobio francusko državljanstvo. &bdquo;Amazonsku trilogiju“ napisao je 1937. Kada su Nemci okupirali Francusku preselio se u Holivud. Tu se 1941. preobratio u katoličanstvo. Posle rata vratio se u Evropu i živeo u Nemačkoj i Francuskoj. Njegov poslednji roman &bdquo;Hamlet ili Kraj duge noći“ objavljen je 1956. godine, godinu dana pre njegove smrti.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Berlin Aleksanderplac
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Benedikt Vels

Benedikt Vels rođen je 1984. u Minhenu. Od šeste godine započinje njegov boravak u tri bavarska internata. Nakon što je 2003. godine maturirao, preselio se u Berlin. Opredelio se da ne studira, već da se posveti pisanju. Za život zarađuje raznim sporednim poslovima. Njegov zapažen prvenac Bekovo poslednje leto objavljen je 2008. i za njega je dobio Bavarsku nagradu za podršku umetnosti, a 2015. po njemu je snimljen i film. Roman O okončanju samoće, baš kao i njegovi prethodni romani, nalazi se na bestseler listama. Za ovaj roman dobio je Književnu nagradu Evropske unije. Živi u Berlinu.  Foto: Martin Brenner

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Kraj samoće
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Ernst Hafner

Gotovo potpuno nepoznat autor o kome znamo samo nekoliko činjenica: bio je novinar i socijalni radnik. Roman Braća po krvi, koji je objavljen 1932. godine, odmah je stekao široko priznanje kod čitalačke publike, ali su ga nacisti zabranili godinu dana potom. Nakon toga, svi tragovi se gube. Arhiva originalnog izdavača knjige Bruna Kasirera uništena je tokom bombardovanja Hamburga 1943. godine, a sa njom i svaka eventualna prepiska sa autorom. Kada se Metrolit, mali nemački izdavač, odlučio da ponovo objavi roman u avgustu 2013. godine, visokotiražni tabloid Bild am zontag objavio je članak &bdquo;Najtajanstvenija knjiga godine“, u kojem je pozvao one koji poseduju bilo kakve informacije o autorovoj sudbini da se oglase. Niko se nije odazvao.

Više o autoru

Folker Kučer

Folker Kučer, rođen 1962, radio po završetku studija (germanistika, filozofija i istorija) kao urednik u dnevnim novinama, pre nego što je napisao svoj prvi kriminalistički roman. Danas živi kao slobodni umetnik u Kelnu. Jedan nerešen slučaj je njegov četvrti roman.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Jedan nerešen slučaj
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Franc Kafka

Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u Pragu a umro 3. juna 1924. u Beču. Spada u red najznačajnijih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. Presudni uticaj na recepciju Kafkinih dela imao je Maks Brod, Kafkin intimni prijatelj koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i objavio njegova dela. Za života je Franc Kafka ostao poznat samo užem krugu čitalaca. Istina, krugu kome su pripadali Tomas Man, Herman Hese, Alfred Deblin, Rajner Marija Rilke, Robert Muzil, Kurt Tuholski... Odmah po završetku Drugog svetskog rata Kafkina dela su preko Amerike vraćena u Nemačku, gde su prihvaćena kao ravnopravna sa delima Tomasa Mana ili Bertolda Brehta. Kafkina poularnost u tim godinama bila je veoma velika. Kafka je imao nekoliko ljubavnih veza u životu, dva raskinute veridbe, ali se nikada nije oženio. 1920. godine upoznao je Milenu Jesensku, koja je prevela neka od njegovih dela na češki, i postao blizak sa njom. Sa Dorom Diamant se upoznao 1923. i to je bila njegova poslednaj ljubav. Dora je između 1923-1924. na Kafkin zahtev spalila jedan deo njegovih spisa. Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: &bdquo;Presuda“, &bdquo;Preobražaj“, &bdquo;U kažnjeničkoj koloniji“, &bdquo;Seoski lekar“ i &bdquo;Umetnik u gladovanju“. Tek posthumno su objavljeni romani &bdquo;Proces“, &bdquo;Zamak“ i &bdquo;Amerika“.

Više o autoru

Ginter Gras

Rođen u Gdanjsku 1927. Otac mu je bio protestanstke vere, a majka katolkinja poljskog porekla. Prvu zbirku pesama objavio je 1956. godine. Zatim su usledile pozorišne drame Ujak i Poplava. Pisanje Limenog doboša završeno je 1959. godine. Novela Mačka i miš objavljena je 1961. godine, a Pseće godine, koje su upotpunile Gdanjsku trilogiju, 1963. godine. Usledio je period Grasovog angažmana u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke, koji je ujedno i period plodnog stvaralačkog rada. Bogat književni opus doneo mu je brojne ugledne književne nagrade i intelektualne počasti. Kada je, međutim, 1999. dobio Nobelovu nagradu za književnost, mnogi su smatrali da je ovo prestižno priznanje moglo i da sačeka zbog Grasovih nepopustljivih i ponekad nepopularnih političkih stavova. Objavljivanje memoarske proze Ljušteći luk (2007) naročito je izazvalo kontroverze i pretvorilo se u javni skandal, jer je tu Gras prvi put progovorio o svom učešću u nacističkim vojnim formacijama.

Više o autoru

Hans Falada

Rudolf Dicen alijas Hans Falada rođen je 1893. u Grajfsvaldu. Bio je sin visokog sudskog službenika. Svetsku slavu stekao je romanom Kleiner Mann – was nun? (Mali čoveče – šta sada?), prevedenim na mnogo jezika. U vreme nacionalsocijalizma Falada je kao &bdquo;nepoželjan autor“ živeo povučeno u Meklenburgu. Godine 1945. preselio se u Berlin, gde je umro 1947. Pored ostalih, značajna su mu i dela Bauern, Bonzen und Bomben (Seljaci, budže i bombe), 1931, Wer einmal aus dem Blechnapf frißt (Ko jednom ždere iz plehane zdele), 1934, Der Eiserne Gustav (Gvozdeni Gustav), 1938.

Više o autoru

Luc Zajler

Luc Zajler, rođen 1963. i Geri / Tiringenu, živi u Vilhelmshorstu i Stokholmu. Dobitnik je brojnih priznanja, pored ostalih Nagrade Ingeborg Bahman, Bremenske književne nagrade i Fontaneove nagrade.

Više o autoru

3 za 999
Do 20%
-10%
Kruso
Cena:
1.199,00RSD
Članska cena i do:
863,28RSD

Maks Friš

Maks Friš (1911–1991), švajcarski dramatičar i pisac, po struci arhitekta, jedan od najvećih nemačkih pisaca posle Drugog svetskog rata. U svojim romanima i dramama razmatrao je probleme identiteta, individualnosti i odgovornosti savremenog čoveka, kao i pitanja morala, krivice, nedužnosti i političke odgovornosti u blokovski podeljenom svetu 20. veka. Na književnu scenu stupio je romanom Jirg Rajnhart. Letnje sudbinsko putovanje (1935), za koji je građu i motive našao sa svog putovanja po srednjoevropskim i balkanskim gradovima 1933, gde je boravio kao reporter. Sledi roman Odgovor iz tišine (1937), ali tek posle Drugog svetskog rata, posle romana Štiler (1954) koji je doživeo veliki uspeh, potpuno se posvećuje pisanju. Roman koji mu je doneo svetsku slavu i koji je objavljen na preko 30 jezika, Homo Faber (1957), i danas je obavezna školska lektira u zemljama nemačkog govornog područja. Slede romani Recimo da mi je ime Gantenbajn (1964), Viljem Tel: školski udžbenik (1971), Montok (1975), Plavobradi (1982), kao i politički angažovane drame Grof Ederland (1951), Don Žuan ili Ljubav prema geometriji (1953), Biderman ili Podmetač požara (1958), Andora (1961) i dr. U Dnevniku 1946–1949 (1950) živo je izneo svoj doživljaj sveta u posleratnoj Evropi, a u Dnevniku 1966–1971 (1972) kritički progovara i o svojoj domovini, Švajcarskoj, i mentalitetu svojih sugrađana.

Više o autoru

Volfgang Herndorf

Volfgang Herndorf (Wolfgang Herrndorf), rođen 1965. u Hamburgu, studirao je slikarstvo i radio kao ilustrator za časopis Titanic. Njegov debitantski roman U baršunastim olujama (In Plüschgewittern) objavljen je 2002. godine. Nemačka pripovedačka nagrada dodeljena je Herndorfu 2008. godine za knjigu S ove strane Van Alenovog pojasa (Diesseits des Van-Allen-Gürtels). &bdquo;Ipak je dakle moguće da se na nemačkom jeziku pišu inteligentne i ujedno veoma zabavne priče“, kaže Ijoma Mangold u Ziddojče cajtung.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Čik
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više