Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Izdavačka kuća Laguna raspisuje konkurs „10 knjiga za preporuku – 30 knjiga na poklon“ u okviru kojeg će nagraditi po jednog autora najboljeg komentara za svaku od sledećih deset knjiga:
– „Došljaci“ Milutina Uskokovića, „Zatvoreno preko zime“ Jerna Lira Horsta, „Dragocena“ Marise de los Santos, „Gospođa Engels“ Gavina Makreja, „A onda su nestali“ Karoline Erikson, „Fotelja na Seni“ Amina Malufa, „Berlin Aleksanderplac“ Alfreda Deblina, „Koža“ Kurcija Malapartea, „Ime mi je Šajlok“ Hauarda Džejkobsona i „Velika vatra“ Bjanke Garufi i Čezarea Pavezea.
Komentari treba da budu primerene dužine, odnosno ne kraći od tri do četiri rečenice i ne duži od trideset. Za svaku od ovih deset knjiga biće izabran najbolji komentar, a autori najboljih komentara biće nagrađeni sa po tri knjige izdavačke kuće Laguna. Dobitnici sami biraju nagrade sa spiska od deset knjiga obuhvaćenih ovim konkursom.
Svoj komentar možete ostaviti direktno na strani na kojoj je knjiga predstavljena.
Konkurs traje od 14. marta do 14. aprila 2017. godine. Pobednici će biti proglašeni 18. aprila 2017. godine.
Knjige obuhvaćene konkursom „10 knjiga za preporuku – 30 knjiga na poklon“ su:
<p style="text-align: justify">Alfred Deblin (Štetin, 1878 – Emendingen, 1957) bio je nemački pisac, esejista i lekar, najpoznatiji po svom romanu „Berlin Aleksanderplac“ (1929). Plodan pisac čije delo obuhvata više od pola veka i širok spektar književnih pokreta i stilova, Deblin je jedan od najznačajnijih figura nemačke književne moderne. <br />
<br />
Njegova dela karakteriše snažna kritika društva i elementi fantazije. Napisao je više od deset romana u žanrovskom rasponu od istorijskih romana preko naučne fantastike do romana o modernom velegradu; nekoliko drama, radio-drama i scenarija; mnoštvo eseja o politici, religiji, umetnosti i društvu… <br />
<br />
Prvi roman „Tri skoka Vang-luna“ objavio je 1915. Postao je predsednik Društva pisaca Nemačke 1924. Kada su nacisti preuzeli vlast, emigrirao je u Pariz, gde je 1936. dobio francusko državljanstvo. <br />
<br />
„Amazonsku trilogiju“ napisao je 1937. Kada su Nemci okupirali Francusku preselio se u Holivud. Tu se 1941. preobratio u katoličanstvo. Posle rata vratio se u Evropu i živeo u Nemačkoj i Francuskoj. <br />
<br />
Njegov poslednji roman „Hamlet ili Kraj duge noći“ objavljen je 1956. godine, godinu dana pre njegove smrti.<br />
</p>
<p style="text-align: justify">Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u libanskoj porodici intelektualaca maronitske i melkitske hrišćanske manjine. Nakon studija sociologije i ekonomije, radio je u Libanu kao novinar i ratni reporter u listu An Nahar, obavljajući misije širom sveta i susrećući se sa istorijskim ličnostima kao što su Indira Gandi, Naser i Homeini.<br />
<br />
Odbijajući da učestvuje u libanskom građanskom ratu, 1976. emigrirao je u Francusku, gde mu se kasnije priključuje i porodica. U Parizu je neko vreme nastavio da se bavi novinarstvom, da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na odličnom francuskom.<br />
<br />
Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom „Krstaški ratovi u očima Arapa“ (1983), koji su ponovili romani: „Leon Afrikanac“ (1986), „Samarkand“ (1988), „Vrtovi svetlosti“ (1991), „Prvi vek posle Beatrise“ (1992), „Baldasarovo putešestvije“ (2000), „Dezorijentisani“ (2012), a naročito slavni esej „Ubilački identiteti“ (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga: „Porekla“ (2004) i „Fotelja na Seni“ (2016), kao i operskih libreta. Za roman „Taniosova stena“ (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler „Levantski đerdan“ (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine.<br />
<br />
Primio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej „Poremećenost sveta“ (2009) nagradu „Knjiga i prava čoveka“ za „Brodolom civilizacija“ (2019) nagradu „Danas“ itd. Najveće priznanje doživeo je 2011. godine izborom u Francusku akademiju, na čijem je čelu danas, među „40 besmrtnika“. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.<br />
<br />
Foto: JF PAGA Grasset</p>
<p style="text-align: justify">Bjanka Garufi rodila se u Rimu 21. jula 1918; majka joj je, Đuzepina Melita, bila Sicilijanka, jaka i nezavisna žena koja je jedina, od mnogobrojne porodice, preživela zemljotres iz 1908, pošto nije bila kod kuće. Školu pohađa u rimskom internatu; leti se vraća u Letojani, nekoliko kilometara od Taormine, u veliku majčinu kuću iz osamnaestog veka. <br />
<br />
S dvadeset godina piše svoje prve pesme, nakon kojih u pravilnom ritmu, kroz godine, slede mnoge druge, sve sabrane, 1992, kod izdavača Vannija Scheiwillera (Se non la vita. Poesie 1938–1991; dr. izd. 2003). Poema Spirala i sfera pojavila se ranije u časopisu Communità (1944), a zbirka Uže (1944–1945) objavljena je 1965, isto kod Vannija Scheiwillera. Svoj prvi roman, još uvek neizdat, Posthumna knjiga, povoljno ocenjen od Čezara Pavezea, piše 1945. <br />
<br />
U Rimu pod nacističkom okupacijom, Garufi aktivno učestvuje u Otporu, uz Fabricija Onofrija, istaknutu ličnost Italijanske komunističke partije. Tokom 1945. radi kao sekretarica u rimskom sedištu izdavačke kuće Ejnaudi, u Vija Ufiči del Vikario br. 49, i tu upoznaje<br />
Čezara Pavezea, koji za nju piše kratki kanconijer Zemlja i smrt (devet pesama napisanih od 27. oktobra do 3. decembra 1945) i s njom se spori povodom značenja i značaja mita; otuda i Dijalozi sa Leuko, započeti 13. decembra 1945 (Veštice), završeni 31. marta 1947 (Ljudi), i objavljeni u novembru iste godine. Posveta na primerku poslatom Bjanki Garufi rasvetljava ulogu koju je ona imala u nastanku ovih „malih dijaloga“: „Za Bjanku – Kirku – Leuko/Paveze/nov. ’47. <br />
<br />
Između februara i aprila 1946. piše sa Pavezeom u četiri ruke roman Velika vatra, koji će biti objavljen tek 1959; on će imati, zahvaljujući Bjanka Garufi, svoj nastavak, drugačiji od onog koji su oboje inicijalno imali u vidu, i izlazi iz štampe pod naslovom Fosil (Ejnaudi, 1962; francuska verzija u prevodu same Garufijeve, Le fossile, Mercure de France, Pariz 1965). Njen poslednji roman, naslovljen Rosa cardinale (Longanesi, Milano 1968), ima za glavnu junakinju mladu ženu po imenu Sandra i razvija situacije i teme autobiografskih implikacija: „Detinjstvo na Siciliji s babom zaluđenom spiritizmom, adolescencija u Rimu u miljeu naprednih intelektualaca, ljubav založena, ali u isto vreme i lišena iluzija“, i slično. <br />
<br />
Intenzivna je i uspešna njena delatnost prevoditeljke s francuskog (dovoljno je pomenuti imena Kloda Levi -Strosa, Simon de Bovoar, Morisa Saksa, Monik Lanž, Žaka Šarbonijea). Važna su, počev od sedamdesetih godina, njena putovanja i boravci u Parizu, Njujorku i na Dalekom istoku; u Hongkongu, tokom 1969, pokreće i vodi naredne tri godine lektorat za italijanski jezik i kulturu pri kineskom univerzitetu. Vraća se u Rim 1974. i piše pozorišni komad o stanju žene i ženskoj emancipaciji; taj komad, pod naslovom Feminacija, prikazuje RAI i reprizira ga više puta. <br />
<br />
Diplomira 1951. na Fakultetu za književnost i filozofiju u Mesini s tezom Struktura i dinamika ličnosti u psihologiji Karla Gustava Junga; napisala je mnogo ogleda o Jungovoj psihoanalizi (Rivista di Psicologia Analitica, Journal of Analytical Psychology, Anima, itd.), učesnik je brojnih konferencija, u Italiji i inostranstvu, priredila je nekoliko publikacija (pomenimo barem onu o Džejmsu Hilmanu, San i donji svet, EST, Milano 1996). <br />
<br />
Počev od ranih sedamdesetih posvećuje se struci jungovski orijentisane psihoterapeutkinje, bila je potpredsednica IAAP-a (Međunarodnog udruženja za analitičku psihologiju). Bavila se psihodramom i grupnom psihoterapijom. </p>
<p style="text-align: justify">Čezare Paveze rodio se 9. septembra 1908. u mestu Santo Stefano Belbo (Kuneo), šest godina nakon sestre Marije (ostali su samo njih dvoje, ostalo troje dece, devojčica i dva dečaka, umrlo je u ranom detinjstvu). Otac, Euđenio, radi kao sudski pisar (umire već sa 47 godina, 2. januara 1914), majka, Konsolina Mesturini, potiče iz porodice imućnih trgovaca iz Tičineta Po. U Torinu, u klasičnom liceju „Masimo D’Azeljo“, „kovnici antifašista“, učenik je Augusta Montija i prijatelj Leonea Đinzburga, Franka Antoničelija, Masima Mile, Norberta Bobja, Federica Čaboda. Diplomira na književnosti 20. juna 1930. s tezom o američkom pesniku Voltu Vitmenu (Tumačenje poezije Volta Vitmena), razvija dugu i uspe šnu prevodilačku aktivnost: Naš gospodin Ren Sinklera Luisa (1931); Crni osmeh Šervuda Andersona (1932), Mobi Dik Hermana Melvila (1932) i Dedalus Džejmsa Džojsa (1934); 42 paralela i Hrpa novca Dos Pasosa (1935. i 1937), Varoš Vilijama Foknera (1942) O miševima i ljudima Džona Stajnbeka (1938) i Trojanski konj Kristofera Morlija (1941); Zgode i nezgode znamenite Mol Flanders Danijela Defoa i Autobiografija Alis Toklas Gertrude Stajn (1938), Formiranje evropskog jedinstva od V do XI veka Kristofera Dosona (1939); Život i doga- đaji Davida Koperfilda Čarlsa Dikensa (1939), Benito Sereno Melvila i Tri egzistencije Gertrude Stajn, Engleska revolucija 1688–89. Džordža Makolija Treveljana (1940), Kapetan Smit Roberta Henrika (1947) i Civilizacija u istoriji, Arnolda Tojnbija (1950, sa De Bosisom). <br />
<br />
Uhapšen 15. maja 1935. zbog pripadanja pokretu „Pravda i Sloboda“, zbog funkcije urednika pro tempore časopisa La cultura (zamenio je Leonea Đinzburga, uhapšenog godinu dana ranije) i zbog posedovanja ilegalne prepiske (naime, „jer je razvijao [...] aktivnost koja nanosi štetu nacionalnim interesima“), biva utamničen u torinskom zatvoru Karčeri Nuove i potom u Ređina Koeli, u Rimu, gde je osuđen na tri godine deportacije u kalabrijskom selu Brankaleone. Dobivši pomilovanje nakon manje od godinu dana, u martu 1936. vraća se u Torino i nastavlja saradnju s izdavačkom kućom Ejnaudi. Ta 1936, godina je i njegovog pesničkog debitovanja s knjigom Raditi je zamorno, koja će se pojaviti u Firenci, u izdanju časopisa Solaria, koji je uređivao Alberto Karoči (novo „prošireno izdanje“, kod izdavača Ejnaudi, izaći će 1943). Svoj prvi roman Zatvor, napisan između novembra 1938. i aprila 1939, objaviće tek u novembru 1948 (na knjizi stoji 1949), i to sa Kućom na brežuljku, kao „politički“ diptih, pod zajedničkim i suviše aluzivnim naslovom Pre nego što petao zapeva; prethode im Tvoji krajevi (1941), Plaža (1942), Avgustovske ferije (1946), Drug (1947, nagrada „Salento“ u leto sledeće godine), Dijalozi sa Leuko (1947). U novembru 1949, na redu je trilogija Lepo leto (istoimena pripovetka, Đavo na brežuljcima, Među usamljenim ženama), koja će dobiti nagradu „Strega“ u junu 1950. Poslednji roman, Mesec i kresovi, iz aprila je iste godine. <br />
<br />
Nakon 8. septembra 1943, kad je izdavačka kuća Ejnaudi stavljena pod pokroviteljstvo Komesarijata Socijalne Republike Italije, Paveze se sklanja kod sestre Marije, iseljene u Seralungu di Krea, u Monferatu, i ne učestvuje aktivno u Otporu. Posle Oslobođenja, učlanjuje se u KPI, sarađuje s listom L’Unità i razvija, u osetljivoj fazi obnove Ejnaudija, lucidnu i prosvećenu aktivnost izdavačkog urednika, osnivajući nove edicije i promovišući važne inicijative (setimo se čuvene „ljubičaste“ edicije). <br />
<br />
Namera da se ubije, izricana još od mladićkih dana, postavši „apsurdni porok“ usled ljubavnih razočaranja i progresivne egzistencijalne neprilagođenosti, pretvara se u „gest“ 27. avgusta 1950, u Torinu, u sobi hotela Roma. <br />
<br />
Posthumno izlaze pesme Doći će smrt i imaće tvoje oči (1951), priče Praznična noć (1953), roman Velika vatra (1959), pisan u četiri ruke sa Bjankom Garufi, ciklus mladalačkih pripovedaka (i pesama) Ćau Mazino (1968). Posthumni su i kritički eseji Američka književnost i drugi ogledi (1951), te dnevnik pod naslovom Umeće življenja (1952). </p>
<p style="text-align: justify"> </p>
<p style="text-align: justify">Hauard Džejkobson je rođen 1942. u Mančesteru u Engleskoj. Završio je studije na Kembridžu. Bio je tri godine predavač na Univerzitetu u Sidneju, a zatim na Kembridžu. Značajan je britanski književnik i kritičar. Za roman <em>The Finkler Question </em>dobio je Bukerovu nagradu 2010. Živi u Londonu. <br />
<br />
Foto: Keke Keuklaar</p>
<p style="text-align: justify">Jern Lir Horst (rođen 1970. u Bambleu) od 1995. radio je kao policajac u Larviku, pa dobro poznaje i okruženje i metode o kojima piše. Debitovao je 2004. sa knjigom <em>Krunski svedok</em>, prvoj u serijalu o istražitelju Vilijamu Vistingu, koja se zasniva na stvarnom nerasvetljenom događaju, takozvanom „slučaju Ram“.<br />
<br />
Nakon toga objavio je niz romana sa Vilijamom Vistingom u glavnoj ulozi. Lir Horstove knjige prevedene su na niz jezika, između ostalih je 2011. njegov roman <em>Talog</em> (<em>Bunnfall</em>) preveden na engleski. U jesen te godine obreo se u prvih pet na listi popularnog internet foruma <em>CrimeFictionLovers</em>, u društvu Jua Nesbea. Horstov sedmi roman <em>Zatvoreno preko zime </em>Lir Horstu je doneo Nagradu norveških knjižara u 2011. godini, pohvale kritike i visoka mesta na listama najprodavanijih knjiga. </p>
<p style="text-align: justify">Karolina Erikson je socijalni psiholog i pisac. Prethodno je napisala istorijske trilere <em>Đavo mi je pomagao</em> i <em>Nemoj imati drugih bogova osim mene</em>, zasnovane na stvarnim ubistvima koja su se dogodila u Švedskoj. <em>A onda su nestali</em> je njen prvi potpuno fiktivni roman. </p>
<p style="text-align: justify">Kurcio Malaparte (čije je pravo ime Kurt Erih Sukert) rođen je 1898. u Pratu, a umro u Rimu 1957. U mladosti fašista, prvi pamflet protiv Musolinija napisao je 1929. godine, zbog koga je bio proteran iz Rima. Knjige, koje zbog cenzure nije mogao da štampa u Italiji, izlaze mu u Francuskoj, i to <em>Tehnika državnog udara</em> (1931), prvo delo protiv Hitlera koje se pojavilo u Evropi, i <em>Dobričina Lenjin</em>. Do drugog svetskog rata više puta je hapšen zbog antifašističke propagande, da bi od 1940. radio kao ratni dopisnik za <em>Korijere dela sera</em> i izveštavao iz Finske, Poljske, Rumunije, Rusije, Nemačke i iz NDH. Ali vlasti su ga zbog njegovih članaka ponovo uhapsile. Oslobodio ga je slom Italije 1943. Tada je dodeljen Komandi savezničkih snaga kao oficir za vezu. Roman koji će mu kasnije doneti svetsku slavu <em>Kaputt </em>(1944) nastao je na osnovu ratnog dnevnika i izveštaja koje je pisao za <em>Korijere dela sera</em>. Posle rata objavio je i svoj drugi veliki roman – <em>Kožu </em>(1949). </p>
<p>Marisa de los Santos je prvo počela da piše poeziju. Njena prva zbirka poezije pod nazivom <em>From The Bones Out </em>doživela je uspeh.<em> </em>Ali ubrzo je rodila sina Čarlsa. Tri godine kasnije dobila je i malu Anabel. Uz oba deteta nije mogla da piše poeziju i pisala je sve ređe.<br />
<br />
Ubrzo potom Marisa je počela da smišlja lik za svoju prvu knjigu – to je bila Kornelija Braun u romanu<em> Ljubav je ušetala</em>.<br />
<br />
Doktorirala je književnost i kreativno pisanje. Živi sa mužem i decom u Vilmingtonu u državi Delaver u SAD.<br />
<br />
</p>
<p style="text-align: justify">Milutin Uskoković rođen je 4. jula 1884. u Užicu. Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu. Bavio se diplomatijom u Skoplju i Ženevi. Nakon što je 1910. na Ženevskom univerzitetu odbranio doktorsku disertaciju vratio se u Beograd i dobio službu u Carinskoj upravi. Godine 1914. premešten je u Trgovinski inspektorat Ministarstva narodne privrede u Skoplju, a 28. oktobra 1915. izvršio samoubistvo davljenjem u reci Toplici.<br />
<br />
Za života objavio je zbirke proze, poezije, eseja i fragmenata <em>Pod životom</em> (1905) i <em>Vitae fragmenta</em> (1908), romane <em>Došljaci</em> (1910) i <em>Čedomir Ilić </em>(1914) i knjigu priča <em>Kad ruže cvetaju</em> (1911). </p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
