Nagrađeni mladi konkursa Društva za srpski jezik i književnost i Beogradske podružnice Društva za srpski jezik i književnost

17. april 2024.

U okviru manifestacije „Mart – mesec srpskog jezika“, u Svečanoj sali za sednice Filološkog fakulteta u Beogradu, dodeljene su nagrade povodom konkursa Društva za srpski jezik i književnost, kao i nagrade za konkurs koji je organizovala Beogradska podružnica Društva za srpski jezik i književnost Srbije. Izdavačka kuća Laguna rado se odazvala pozivu da učestvuje u manifestaciji i dobitnike konkursa nagradila je knjigama.

Foto: Aleksandra Rakonjac

Posle konkursa za najlepšu srpsku reč (praskozorje) i konkursa za reč godine (isceljenje), Društvo za srpski jezik i književnost ove godine je raspisalo konkurs za kratku priču, u kojoj je trebalo upotrebiti tri frazeologizma na odgovarajući način, što zahteva visok nivo jezičke kulture. Na konkurs je stiglo preko 150 priča (neke čak i iz Rusije i Belorusije). Učenici su pokazali da vole i neguju srpski jezik i književnost, a izdvojile su se teme kao što su ljubav, školski doživljaji, doživljaji sveta…

Beogradska podružnica Društva za srpski jezik i književnost Srbije je raspisala konkurs u tri kategorije: za najmlađe od prvog do četvrtog razreda za najsmešniju reč srpskog jezika, za učenike od petog do osmog razreda za najlepšu poslovicu srpskog jezika sa obrazloženjem i izvorima, i za učenike srednjih škola za najlepši slogan srpskog jezika.

1/3

Foto: Aleksandra Rakonjac

Pobednici konkursa uživaće u knjigama kao što su „Zemlje sveta“, serijal „Serafina Krin“ i „Kad su veliki pisci bili deca“ za najmlađe, ili „Vladalac“, „Proces“, „Životinjska farma“ ili „Zarobljeni um“ za starije učenike.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Aleksandra Filipović

Aleksandra Filipović (1983) srpski je pisac i satiričar. Piše za decu i odrasle. Autorka je romana: Serafina Krin i poslednji grifon (2023), Serafina Krin i Srce sveta (2022), O krilima i čudima (2019). Nagrađivana je u zemlji i inostranstvu. Za svoje romane, priče za decu i aforizme dobijala je značajne nagrade. Pisala je priče za decu za Radio Beograd 1. Knjige su joj uvrštene u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola u okviru projekta Čitalići. Njeni romani o Serafini Krin prevode se na ukrajinski jezik i objavljuju u Ukrajini. Prema rečima tamošnjeg izdavača, ovo su prve srpske knjige za decu koje su objavljene u toj zemlji. Dobitnica je sledećih nagrada: Nagrada dečje kritike „Dositejevo pero“ (treće mesto) za roman „Serafina Krin i poslednji grifon“. Prva nagrada Radio Beograda za najbolju priču za decu. Prva nagrada za aforizam godine Večernjih novosti. Prva nagrada za aforizme na Festivalu humora i satire „Čivijada“. Prva nagrada za najbolji aforizam na Festivalu humora i satire SLEM. Druga nagrada za aforizme na međunarodnom takmičenju „Zlatni zmaj“ u Sloveniji. Druga nagrada za aforizme na Festivalu humora i satire „Čivijada“. Treća nagrada za satirčnu priču na Festivalu humora i satire „Čivijada“. Objavljuje u mnogim renomiranim časopisima i zbornicima. Radovi su joj prevedeni na ukrajinski, rumunski, makedonski, ruski i mađarski jezik. Članica je Udruženja književnika Srbije. Web-sajt: www.aleksandrafilipovic.com E-mail: aleksandra.filipovic@gmail.com Fejsbuk i Instagram: Aleksandra Filipović

Više o autoru

Česlav Miloš

Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj &bdquo;Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja &bdquo;Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.

Više o autoru

Džordž Orvel

Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler; Motihari, 25. jun 1903 – London, 21. januar 1950) bio je engleski književnik. Stekao je slavu romanima, među kojima se posebno ističu &bdquo;Životinjska farma“ i &bdquo;1984“, kritikama, političkim i književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka.

Više o autoru

Franc Kafka

Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u Pragu a umro 3. juna 1924. u Beču. Spada u red najznačajnijih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. Presudni uticaj na recepciju Kafkinih dela imao je Maks Brod, Kafkin intimni prijatelj koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i objavio njegova dela. Za života je Franc Kafka ostao poznat samo užem krugu čitalaca. Istina, krugu kome su pripadali Tomas Man, Herman Hese, Alfred Deblin, Rajner Marija Rilke, Robert Muzil, Kurt Tuholski... Odmah po završetku Drugog svetskog rata Kafkina dela su preko Amerike vraćena u Nemačku, gde su prihvaćena kao ravnopravna sa delima Tomasa Mana ili Bertolda Brehta. Kafkina poularnost u tim godinama bila je veoma velika. Kafka je imao nekoliko ljubavnih veza u životu, dva raskinute veridbe, ali se nikada nije oženio. 1920. godine upoznao je Milenu Jesensku, koja je prevela neka od njegovih dela na češki, i postao blizak sa njom. Sa Dorom Diamant se upoznao 1923. i to je bila njegova poslednaj ljubav. Dora je između 1923-1924. na Kafkin zahtev spalila jedan deo njegovih spisa. Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: &bdquo;Presuda“, &bdquo;Preobražaj“, &bdquo;U kažnjeničkoj koloniji“, &bdquo;Seoski lekar“ i &bdquo;Umetnik u gladovanju“. Tek posthumno su objavljeni romani &bdquo;Proces“, &bdquo;Zamak“ i &bdquo;Amerika“.

Više o autoru

Nikolo Makijaveli

Italijanski politički filozof Nikolo Makijaveli (1469–1527) rođen je u porodici gradskog notara. Prilično obrazovan, iako nije spadao u velike intelektualce, već kao mlad postaje sekretar Firentinske Republike. Nikada nije bio ambasador, budući da je to bio zadatak rezervisan za članove najuglednijih porodica. Makijaveli je, pre svega, bio čovek za misije koje zahtevaju diskreciju ili čak tajnost, gde mora da dobije informacije i dešifruje namere vođa koje sreće. Tako je dva puta bio u poseti nemačkom caru, četiri puta na francuskom dvoru, dva puta u Rimu, a odlazi i raznim italijanskim velikašima u pohode. U tri navrata boravi kod Čezara Bordžije, koji na njega ostavlja snažan utisak. Ovi susreti sa vodećim ličnostima, pružaju mu mogućnost proučavanja političkih prilika. S padom Firentinske republike 1512. godine moćna italijanska plemićka porodica Mediči dolazi na vlast. Makijaveli se nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima, ali je otpušten a onda i optužen za saučesništvo u neuspeloj zaveri protiv Medičijevih i završava u pritvoru i na mukama. Nakon što je pušten na slobodu, on se povlači na svoje imanje nadomak Firence i posvećuje se pisanju. Tada nastaju njegova dela Vladalac (1513), Rasprava o prvoj dekadi Tita Livija (1513), Veština ratovanja (1521), ali strastveno piše i pesme, priče i drame (od kojih je najpoznatija Mandragora koja je izvođena na sceni), koje izražavaju njegovu tugu zbog nesrećne sudbine, ljutnju i satirični duh. Makijaveli nikada nije bio istinski dobrodošao nazad u politiku, a kada je Firentinska Republika ponovo uspostavljena 1527. godine, bio je predmet velikih sumnji. Umro je kasnije te godine, ogorčen i isključen iz firentinskog društva kojem je posvetio svoj život. Foto: <span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="iStock / Nastasic" data-value="https://www.istockphoto.com/vector/niccolo-machiavelli-gm1354853004-429495274?clarity=false">iStock / Nastasic

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Vladalac
4.0Prosecna ocena je 4.0 od 5
Cena:
699,00RSD
Članska cena i do:
503,28RSD

Sara Pavić

Sara Pavić (1991) živi i radi u Nišu. Završila je Fakultet umetnosti u Nišu. Bavi se dečijom ilustracijom, ikonopisanjem i grafičkim dizajnom. Do sada je ilustrovala nekoliko dečjih knjiga.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Zemlje sveta
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
1.299,00RSD
Članska cena i do:
935,28RSD

Zoran Milekić

Zoran Milekić je rođen u Čačku 1974. Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao profesor istorije. Bio je stručni saradnik na srpskom izdanju vrlo čitane knjige Smešna istorija sveta. Do sada je objavio naučno-popularne knjige za decu o Dositeju Obradoviću i Mihailu Petroviću Alasu. Godine 2018. izašao mu je roman Mali vojnik Velikog rata. Oženjen je i otac dva sina. Živi u Čačku.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više