Muzej Franca Kafke – Mračni, egzistencijalni muzej posvećen autoru „Metamorfoza“

17. jul 2017.

Na zapadnoj obali Vltave, svega nekoliko metara od Karlovog mosta, nalazi se neobičan trg sa parom dvostrukih vrata koje vode u jedan od najneobičnijih, mračnjih muzeja istočne Evrope.

U tamnoj, virtuelnoj galeriji Muzeja Franca Kafke nalaze se njegovi lični predmeti ali i predstave njegovih ideja. Muzej se nalazi na tankoj granici između faktografije i fikcije, realnosti i fantazije i ilustruje kako je Prag uticao na Kafku ali i kako je grad oblikovao njegovo pisanje. Škole, stanovi, kancelarije i ulice kojima je Kafka često hodao pojavljuju se u njegovim pričama kao alegorije različitih oblika patnje.

Postavka muzeja je podeljena u dva dela: „Egzistencijalni prostor“ i „Izmišljena topografija“, muzej tka priču o Kafkinom životu. Kroz pisma, dnevničke beleške, fotografije, zlokobne zvukove i 3D instalacije pred publiku donosi tapiseriju intelektualnih, umetničkih, eksperimentalnih i zastrašujućih prikaza. Različite mehaničke statue ilustruju piščeve čudne, ponekad apsurdne ideje poput fontane Davida Černija u dvorištu muzeja. Izložba predstavlja nadrealne efekte Kafkinog rada i ostaje uz posetioce dugo po izlasku iz muzeja.

Izvor: atlasobscura.com
Stranica muzeja: kafkamuseum.cz
Foto: © Jiří Turek/Jana Jabůrková/Studio J³T

Autor: Franc Kafka

Podelite na društvenim mrežama:

Franc Kafka

Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. u Pragu a umro 3. juna 1924. u Beču. Spada u red najznačajnijih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. Presudni uticaj na recepciju Kafkinih dela imao je Maks Brod, Kafkin intimni prijatelj koji se oglušio o Kafkinu testamentarnu volju i objavio njegova dela. Za života je Franc Kafka ostao poznat samo užem krugu čitalaca. Istina, krugu kome su pripadali Tomas Man, Herman Hese, Alfred Deblin, Rajner Marija Rilke, Robert Muzil, Kurt Tuholski... Odmah po završetku Drugog svetskog rata Kafkina dela su preko Amerike vraćena u Nemačku, gde su prihvaćena kao ravnopravna sa delima Tomasa Mana ili Bertolda Brehta. Kafkina poularnost u tim godinama bila je veoma velika. Kafka je imao nekoliko ljubavnih veza u životu, dva raskinute veridbe, ali se nikada nije oženio. 1920. godine upoznao je Milenu Jesensku, koja je prevela neka od njegovih dela na češki, i postao blizak sa njom. Sa Dorom Diamant se upoznao 1923. i to je bila njegova poslednaj ljubav. Dora je između 1923-1924. na Kafkin zahtev spalila jedan deo njegovih spisa. Za Kafkinog života objavljene su samo neke njegove pripovetke: &bdquo;Presuda“, &bdquo;Preobražaj“, &bdquo;U kažnjeničkoj koloniji“, &bdquo;Seoski lekar“ i &bdquo;Umetnik u gladovanju“. Tek posthumno su objavljeni romani &bdquo;Proces“, &bdquo;Zamak“ i &bdquo;Amerika“.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Muzej Franca Kafke – Mračni, egzistencijalni muzej posvećen autoru „Metamorfoza“

Pisma Mileni

Zamak

Proces