Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Od preko 80 knjiga objavljenih prošle godine koje su kritičari vrednovali za nagradu „Meša Selimović“ Laguna je sa šest knjiga najzastupljenija privatna izdavačka kuća. Sedmo mesto je sa sedam glasova podelio Igor Marojević romanom „Majčina ruka“, a odmah zatim sledi „Mein Kampf“ Svetislava Basare sa šest. Lagunine knjige za koje su glasali članovi žirija su i „Bremasoni“ Mirjane Đurđević, „Tito je umro“ Mirjane Novaković, „Bela, ćao“ Dušana Veličkovića i „20 sati“ Branka Čankovića.
<p style="text-align: justify">Branko Čanković je rođen u Varaždinu 1951. Godine. Od 1963. godine živi u Beogradu, gde je radio kao finansijski direktor Fabrike šećera Beograd, a zatim i Beogradske industrije piva. Nakon uspešne karijere u oblasti ekonomije, okrenuo se stanogradnji.<br />
<br />
Njegov prvi roman, <em>Restlovi</em>, objavljen je 2010. godine, i odmah je ušao u širi izbor za NIN-ovu nagradu. 20 sati je njegov drugi roman.</p>
<p style="text-align: justify">Dušan Veličković bio je novinar i pisac. Autor je knjiga <em>Slike sumnje</em>, <em>Amor mundi</em>, <em>Internacionala</em>, <em>Ðinđić – Lice mladosti</em>, <em>Srbija hardcore</em> i <em>Bela, ćao</em>, kao i filmova <em>Lenjin u pokretu</em>, <em>Smrtni ljudi, besmrtni zločini</em> i <em>Ðinđić, jedna životna priča</em>. Dela su mu prevedena na više svetskih jezika. Priče iz knjiga <em>Amor mundi </em>i <em>Internacionala </em>predstavljene su u italijanskoj antologiji savremene srpske proze <em>Casablanca serba</em>.<br />
<br />
Bio je glavni urednik <em>Nina </em>(1993–1997) i nedeljnika <em>Evropa </em>(2007–2008). Bio je saradnik najuglednijih svetskih časopisa i novina i član Srpskog PEN centra, kao i član uređivačkog saveta američkog časopisa za evropsku književnost <em>Absinthe</em>. Dobitnik je Međunarodne nagrade za slobodu i žurnalizam u Napulju 2009. godine.<br />
<br />
Preminuo je 5. januara 2023. godine u Beogradu.</p>
<p style="text-align: justify">Igor Marojević rođen je 1968. u Vrbasu. Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i studirao master iz Svetske književnosti na Univerzitetu Autonoma u Barseloni.<br />
<br />
Objavio je <em>Beogradsko petoknjižje</em>: romane „Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), „Parter“ (2009), „Prave Beograđanke“ (2017) i „Tuđine“ (2018) i zbirku priča „Beograđanke“ (2014, šest izdanja), kao i četiri romana iz „Etnofikcije“, još nedovršene pentalogije: „Žega“ (2004, 2008), „Šnit“ (2007, 2008, 2014), „Majčina ruka“ (2011) i „Ostaci sveta“ (2020, 2022). Ostala dela: novela „Obmana boga“ (1997), zbirke priča „Tragači“ (2001), „Mediterani“ (2006, 2008) i „Sve za lepotu“ (izbor kratke proze, 2021), knjigu sociokulturnih eseja „Kroz glavu“ (2012) i „Roman o pijanstvima“ (2019). Napisao je i drame: „Nomadi“ (u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. na katalonskom i španskom, na kojem je i napisana), „Tvrđava Evropa“ (prevod prethodnog komada sa španskog, BELEF 2008) i „Bar sam svoj čovek“ (Beogradsko dramsko pozorište 2009‒2011). Prema njegovom romanu „Dvadeset četiri zida“ istoimena pozorišna adaptacija izvođena je takođe u BDP, 2003/2004. Njegova dela objavljivana su na španskom, ukrajinskom, katalonskom, mađarskom, portugalskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Zastupljen u desetak reprezentativnih antologija srpske, ex-YU, južnoistočnoevropske i evropske kratke proze. Dobio je više od deset književnih nagrada, između ostalih Andrićevu, „Meša Selimović“, Nagradu grada Beograda, „Zlatni Beočug“, „Károly Szirmai“, Nagradu iz Fonda „Borislav Pekić“, „Desimir Tošić“…<br />
<br />
Izbor iz svojih književnih eseja sprema za zbirku pod radnim naslovom „Preteče“. Piše i knjigu pripovedaka „Granična stanja“. Preveo je preko 20 proznih knjiga sa španskog i katalonskog jezika. Član je Srpskog i Katalonskog PEN-a i Udruženja književnih prevodilaca Srbije te jedan od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg od 2002. ostvaruje status samostalnog umetnika.<br />
<br />
Živi u Zemunu.</p>
<p style="text-align: justify">Mirjana Đurđević (1956), autorka je četrnaest romana i koautorka još dva, objavljenih u više izdanja. Piše i priče, eseje, kolumne… Prevođena na egleski i slovenački jezik. Njen roman <em>Kaja, Beograd i dobri</em> Amerikanac osvojio je regionalnu nagradu „Meša Selimović“ za najbolji roman objavljen na prostoru Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 2009. godini. Živi i piše u Beogradu.</p>
<p>Mirjana Novaković (1966, Beograd) objavila je zbirke priča<em> Dunavski apokrifi </em>(1996) i <em>Tajne priče</em> (2016), i romane: <em>Strah i njegov sluga</em> (2000, nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za Ninovu nagradu 2000, dosad objavljen u osam izdanja), <em>Johann’s </em><em>501</em> (2005) i <em>Tito je umro</em> (2011). Bila je koscenaristkinja TV-serije<em> Grupa</em> (2019).<br />
<br />
Priče i romani Mirjane Novaković objavljeni su na francuskom, engleskom, ruskom, grčkom, bugarskom, makedonskom, kineskom i nemačkom jeziku.<br />
<br />
Više o Mirjani Novaković i njenim knjigama može se naći na internet stranici <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="mirjananovakovic.rs" data-value="http://mirjananovakovic.rs/"><span class="ql-link-text">mirjananovakovic.rs</span></span></u>.<br type="_moz" /></p>
Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine.
Objavio je:
– knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016);
– romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016);
– drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009);
– knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019);
– prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015).
Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“.
Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
