Lagunini bestseleri u objektima „Moj kiosk“ u prodaji po specijalnoj ceni!

Fatima Mernisi

<p>Fatima Mernisi je Marokanka rođena 1940. godine u Fezu. Po obrazovanju je sociolog. Ova spisateljica i feministkinja paralelno sa svojom spisateljskom karijerom vodi i bitku za građansko društvo &ndash; osnovala je &bdquo;Građanski karavan&ldquo; i kolektiv &bdquo;Žene, porodice i deca&ldquo;. U maju 2003. godine zajedno sa Suzan Zontag dobila je književnu nagradu <em>Princ od Asturije</em>.</p>

Harlan Koben

<p style="text-align: justify">Harlan Koben je prvi pisac trilera koji je osvojio tri najprestižnije nagrade u okviru žanra: <em>Edgar</em>, <em>Šejmus </em>i <em>Entoni</em>. Povodom jednog od Kobenovih romana list <em>Čikago tribjun</em> je autora opisao slikovitom frazom &bdquo;Rejmond Čendler sreće Bridžet Džons&ldquo;, ciljajući na Kobenov dar da unese crtu duhovitog u trilerske zaplete.<br /> <br /> Godine 2000. je objavio roman <em>Nikom ni reči</em>, jedan od svojih najuspešnijih trilera, koji mu je doneo i nominaciju za nagradu <em>Edgar</em>, da bi se godinu dana kasnije pojavio <em>Nestao zauvek</em>, roman za koji Koben kaže: &bdquo;Želim da vam se svaka knjiga, a posebno ova, prišunja iza leđa, i na kraju vas udari po potiljku kad se tome ne nadate.&ldquo;<br /> <br /> Dosad je u svetu prodato preko sedamdeset miliona primeraka Kobenovih knjiga, prevedenih na četrdeset tri jezika.<br /> <br /> Živi u Ridžvudu u Nju Džerziju. Potencijalnim piscima poručuje sledeće: &bdquo;Pišite. Ne uzimajte časove pisanja. Ne slušajte me. Samo pišite. I brišite, puno brišite. Verovatno ne brišete dovoljno. Onda pišite ponovo. Onda opet. I opet.&ldquo;<br /> <br /> Foto: © Pip Cowley</p>

Havijer Sijera

<p style="text-align: justify">Za Havijera Sijeru (Teruel, 1971) ništa više nije isto otkako je objavio ovu knjigu. Za ovog mladog aragonskog pisca, <em>Tajna večera</em> značila je afirmaciju među romanopiscima i najčvršći korak ka onome što on naziva &bdquo;istraživačka proza&rdquo;. Njegovi tekstovi &ndash; priznaje &ndash; pokušavaju da reše neke od velikih istorijskih zagonetki. <em>La dama azul (Dama u plavom, 1998), Las puertas templarias (Templarska vrata, 2000)</em> ili <em>El secreto egipcio de Napoleón (Napoleonova egipatska tajna, 2002)</em> već su istakli njegovu strast prema drevnim vremenima i smestili ga među avangardiste proznog stila koji na zadivljujući način mešaju dokumentarnu rigidnost sa intrigama i trilerom.<br /> <br /> Prevođen na razne jezike, Havijer Sijera podjednako vešto plovi i vodama pisanog novinarstva, televizije ili radija. Od pre sedam godina uređuje mesečnik <em>Mas Allá</em> (<em>Tamo negde</em>), a među njegovim poslednjim audiovizuelnim projektima ističe se program <em>El otro lado de la realidad (Druga strana stvarnosti)</em> koji se emituje na stanici <em>Telemadrid</em>.<br /> <br /> Nakon skoro tri godine rada na sređivanju rukopisa ovog dela, Sijeri je njegov put sve jasniji: pisati i istraživati kako bi se rešile velike nepoznanice koje nas okružuju.<br /> <br /> <em>Tajna večera</em> je njegova sedma knjiga. Njegova sedma zagonetka.</p>

Jan-Filip Zendker

<p style="text-align: justify">Novinar Jan-Filip Zendker rođen je 1960. godine u Hamburgu. Bio je dopisnik časopisa <em>Štern</em> iz Amerike od 1990. do 1995. i iz Azije od 1995. do 1999. godine. Posle dužeg boravka u Americi vratio se u Nemačku i nastavio da radi za <em>Štern</em>. <br /> <br /> Živi s porodicom u Berlinu. Godine 2000. napravio je upečatljivu reportažu o Kini pod nazivom <em>Pukotine u Velikom zidu</em>.<br /> <br /> Laguna je objavila tri romana&nbsp;Jan-Filipa Zendkera:&nbsp;<em>Osluškivanje srca</em>,&nbsp;<em>Glasovi srca</em> i <em>Šapat senki</em>.</p>

Mario Puzo

<p>Mario Puzo je rođen u Njujorku gde je, po završetku vojne službe u Drugom svetskom ratu, pohađao Njujoršku školu za socijalna istraživanja kao i Univerzitet Kolumbija. <br /> &nbsp;<br /> Njegov najprodavaniji roman <em>Kum</em> pojavio se nakon romana koje su kritičari veoma dobro ocenili: <em>Tamna Arena</em><em>Srećni hodočasnik</em> (1965). Godine 1978, izdao je roman <em>Budale umiru</em>, posle koga slede: <em>Sicilijanac</em><em>, Četvrti Kenedi</em> (1991) i <em>Poslednji Don</em> (1996), koji je postao međunarodni bestseler kao i jedna od najgledanijih televizijskih mini-serija u 1997. godini.<br /> &nbsp;<br /> Mario Puzo je takođe napisao mnoge scenarije za filmove, kao što su <em>Zemljotres,</em> <em>Supermen</em>, sva tri <em>Kuma</em>, za koje je dobio dve nagrade Oskar koje dodeljuje filmska akademija.<br /> <br /> Poslednje tri godine svog života proveo je pišući svoj poslednji roman o <em>Mafiji - Zakon ćutanja</em>. Umro je jula 1999. godine, u svojoj kući na Long Ajlendu u Njujorku, u sedamdeset osmoj godini.<br /> <br /> <p style="text-align: justify">Foto: <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Bernard Gotfryd / Library of Congress" data-value="https://www.loc.gov/item/2020732708/"><span class="ql-link-text">Bernard Gotfryd / Library of Congress</span></span></u><a href="https://www.loc.gov/item/2020732708/" target="_blank"></a></p></p>

Marisa de los Santos

<p>Marisa de los Santos je prvo počela da piše poeziju. Njena prva zbirka poezije pod nazivom <em>From The Bones Out </em>doživela je uspeh.<em> </em>Ali ubrzo je rodila sina Čarlsa. Tri godine kasnije dobila je i malu Anabel. Uz oba deteta nije mogla da piše poeziju i pisala je sve ređe.<br /> <br /> Ubrzo potom Marisa je počela da smišlja lik za svoju prvu knjigu &ndash; to je bila Kornelija Braun u romanu<em> Ljubav je ušetala</em>.<br /> <br /> Doktorirala je književnost i kreativno pisanje. Živi sa mužem i decom u Vilmingtonu u državi Delaver u SAD.<br /> <br /> &nbsp;</p>

Nikolas Sparks

<p style="text-align: justify">Nikolas Sparks je jedan od najomiljenijih pripovedača širom sveta, pisac čije su knjige štampane u više od sto pet miliona primeraka. Njegovih jedanaest romana, kao i memoare <em>Tri nedelje s mojim bratom</em>, koje je napisao s bratom Majkom, Njujork tajms svrstava u sâm vrh svoje liste bestselera. Knjige mu se prevode na više od pedeset jezika i smatraju se svetskim hitovima. Dvanaest Sparksovih romana adaptirano je za film. Autor živi u Severnoj Karolini. Više podataka možete pronaći na veb-stranici <span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="www.nicholassparks.com" data-value="http://www.nicholassparks.com"><span class="ql-link-text">www.nicholassparks.com</span></span>.<br /> <br /> Foto:&nbsp;© Paulo Salud Photography</p>

Vikas Svarup

<p style="text-align: justify">Vikas Svarup je indijski diplomata koji je službovao u Turskoj, Sjedinjenim Državama, Etiopiji i Velikoj Britaniji. Trenutno radi u Ministarstvu spoljnjih poslova u Nju Delhiju. <br /> <br /> Njegov debitantski roman, <em>Pitanja i Odgovori</em>, objavljen je već u dvanaest zemalja, a po njemu je snimljen i film <em>Slumdog Millionaire</em>, dobitnik četiri <em>Zlatna globusa</em> i dve <em>BIFA</em> nagrade.<br /> <br /> U martu 2007. godine Svarup je osvojio nagradu čitalaca na sajmu knjiga u Parizu, <em>Prix Grand Public</em>, za roman <em>Pitanja i odgovori</em>.<br /> <br /> Njegov drugi roman <em>Six Suspects</em> objavljen je u julu 2008. godine. <br /> <br /> Vikas u slobodno vreme uživa u čitanju, igranju kriketa, tenisa i stonog tenisa. <br /> <br /> Živi u Indiji sa suprugom Aparnom, slikarkom, i sinovima Aditjom i Varunom.</p>