Lagunina izdanja najčitanija u bibliotekama u Subotici i Nišu

7. avgust 2013.

Uprkos problemima i izostajanju nabavke novih knjiga, u bibliotekama u Srbiji se i te kako čita, a ako je sudeći po top-listama, najviše se traže knjige u izdanju Lagune.

Prema istraživanju „Večernjih novosti“ pojedine biblioteke su sredstvima koja su preostala od prošle godine nabavile nove knjige pa čitaoci nisu ostali uskraćeni za nove romane Haleda Hoseinija i Vanje Bulića.

Top-liste čitanosti govore same za sebe. U bibliotekama u Nišu prvih pet mesta zauzimaju Lagunina izdanja. Najčitanija je knjiga „Ruska zima“ Dafni Kalotaj, a zatim sledi drama Marka Levija „Sve što smo prećutali“. Da čitaoci vole domaće autore dokaz je i to da su se od 3. do 5. mesta našli redom romani „Duge noći, crne zastave“ Dejana Stojiljkovića, „Jovanovo zaveštanje“ Vanje Bulića i „Pismo gospođe Vilme“ Jelene Bačić Alimpić.

I u bibliotekama u Subotici najviše se traže Lagunine knjige. Jelena Bačić Alimpić je očigledno omiljena autorka budući da su njene knjige „Ringišpil“ i „Pismo gospođe Vilme“ na vrhu top-lista. Zatim sledi Vesna Dedić sa knjigom „Zauvek u srcu“ i strani naslovi „Pedeset nijansi – SIVA“ E. L. Džejms i „Igra prestola“ Džordža R. R. Martina.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Dafni Kalotaj

Dafni Kalotaj je rođena u Kanadi (majka joj je Kanađanka, a otac Mađar), ali je odrasla u Nju Džerziju (SAD). Diplomirala je psihologiju na koledžu Vasar, a zatim se preselila u Boston i na Bostonskom univerzitetu diplomirala kreativno pisanje. Tu je branila i svoju doktorsku tezu o modernoj i savremenoj književnosti. Za svoje zbirke priča višestruko je nagrađivana. Danas predaje kreativno pisanje na koledžu Skidmor Bostonskog univerziteta.

Više o autoru

Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije Senke nad Balkanom. Laureat je prestižne književne nagrade &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće), kao i nagrade za dečju književnost &bdquo;Dositejevo pero“ (za knjigu Nemanjići: Dva orla). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, italijanski, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu. <hr /> Posetite sajt autora: dejanstojiljkovic.rs

Više o autoru

Džordž R. R. Martin

Džordž Martin je rođen 1948. u Nju Džerziju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Nortvestern. Nekoliko sledećih godina radio je u administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Sve ostalo je legenda: za svoj literarni rad Džordž R. R. Martin dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko nagrada Nebula i Hugo. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju i supervizor. Martin danas živi u Santa Feu u Novom Meksiku. Potpredsednik je Američkog udruženja SF pisaca. Foto: Copyright Fevre River Packet Company

Više o autoru

E L Džejms

E L Džejms je nepopravljivi romantik i samoproklamovani knjigoljubac. Nakon dvadesetpetogodišnjeg rada na televiziji odlučila je da ostvari san iz detinjstva i napiše priče koje će čitaocima ganuti srce. Rezultat truda ogleda se u kontroverznoj i senzualnoj knjizi &bdquo;Pedeset nijansi – Siva“, i njenim nastavcima, &bdquo;Pedeset nijansi – Mračnije“ i &bdquo;Pedeset nijansi – Oslobođeni“. Godine 2015. objavila je bestseler &bdquo;Grej“, priču &bdquo;Pedeset nijansi – Siva“ iz ugla Kristijana Greja, koji je bio na vrhu top-lista, a 2017. godine roman koji se takođe visoko kotirao na listama najprodavanijih knjiga, &bdquo;Mračnije“, drugi deo serijala Pedeset nijansi iz Kristijanovog ugla. Nakon toga, usledio je još jedan književni uspeh, roman &bdquo;Gospodin“ koji je objavljen 2019. godine i bio prvi na listi najprodavanijih romana Njujork tajmsa. Njene knjige prevedene su na pedeset svetskih jezika i prodate u preko 165 miliona primeraka. E L Džejms je Tajm magazin proglasio &bdquo;najuticajnijom osobom na svetu“, a Pablišers vikli &bdquo;ličnošću godine“. Roman &bdquo;Pedeset nijansi – Siva“ bio je 133 nedelje uzastopno na listi najprodavanijih naslova Njujork tajmsa. Roman &bdquo;Pedeset nijansi – Oslobođeni“ ovenčan je Goodreads Choice nagradom 2012. godine, a &bdquo;Pedeset nijansi – Siva“ uvršten je u najboljih 100 romana prema glasovima čitalaca PBS’s The Great American Read 2018. godine. Roman &bdquo;Mračnije“ našao se 2019. godine u širem izboru za međunarodnu književnu nagradu DUBLIN. E L Džejms je producent sva tri filma &bdquo;Pedeset nijansi“, koji su zaradili više od milijardu dolara na boksofisu. Treća ekranizacija, &bdquo;Pedeset nijansi – Oslobođeni“, dobila je People’s Choice Award za dramu 2018. godine. E L Džejms ima dva sina i živi sa mužem, romanopiscem i scenaristom Najlom Lenardom, i zapadnoškotskim terijerima u ušuškanom predgrađu zapadnog Londona. Foto: Nino Muñoz

Više o autoru

Jelena Bačić Alimpić

Jelena Bačić Alimpić je rođena 1969. godine u Novom Sadu. Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad u periodu od 1987. do 1993. godine. Devet godina je bila novinar i urednik u sistemu Color Press Group. Od 2002. godine do kraja 2013. radila je kao novinar, urednik i voditelj na Televiziji Pink. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za televizijsko stvaralaštvo u zemlji i regionu. Autorka je romana Ringišpil (2010), koji je preveden na makedonski, turski, bugarski i slovački jezik, nagrađen Zlatnim Hit liberom i dve godine zaredom proglašavan najčitanijom knjigom domaćeg autora. Ringišpil je objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji Dragulji Lagune, kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Njen drugi roman, Pismo gospođe Vilme (2012), i treći, Poslednje proleće u Parizu (2014), takođe su postali bestseleri, prevedeni su na makedonski jezik, nagrađeni Zlatnim Hit liberom i proglašeni za najčitanije knjige domaćeg autora u 2012. i 2014. godini. Takođe 2014. godine, Jelena Bačić Alimpić proglašena je za najčitanijeg stranog autora u Makedoniji i za to je dobila priznanje od Matice makedonske. U oktobru 2015. godine objavljen je njen četvrti roman Noć kada su došli svatovi, prva knjiga iz trilogije Kazna za greh, koja je postavila nove rekorde u prodaji i čitanosti. Prevedena je na makedonski jezik. Druga knjiga iz trilogije Kazna za greh, a autorkin peti roman, Knjiga uspomena, objavljena je u februaru 2016. godine, takođe je prevedena na makedonski jezik i zauzela je prvo mesto na listi najčitanijih i najprodavanijih knjiga u 2016. godini. Treća knjiga iz trilogije Kazna za greh – Molitva za oproštaj, autorkin šesti roman, objavljena je u junu 2016. godine. Kao sve knjige iz ove trilogije, ušla je u prvih pet najprodavanijih i najčitanijih knjiga u 2016. godini. Prevedena je na makedonski jezik. Njena sedma knjiga Nigde nema te, objavljena u maju 2017. godine, takođe je postala bestseler, prevedena je na makedonski jezik i oborila je rekorde u prodaji i čitanosti u Srbiji i regionu. Godine 2018. objavila je još jedan bestseler, roman Kofer iz Berlina. Godine 2019. objavila je knjigu Njegove bele rukavice, a iste godine je njen roman Poslednje proleće u Parizu preveden na francuski jezik. Do sada je objavila dvanaest romana, a iz godine u godinu njeni romani su najčitaniji u mreži biblioteka širom Srbije. Jelena Bačić Alimpić živi u Novom Sadu kao slobodna umetnica, udata je i majka je dvoje dece, Marka i Dunje.

Više o autoru

Mark Levi

Mark Levi, jedan od najpopularnijih francuskih pisaca, rođen je 1961. Sa osamnaest godina pridružio se Crvenom krstu i radio za tu organizaciju šest godina. Paralelno je studirao menadžment i informatiku, a 1983. osnovao je firmu za kompjutersku grafiku koja je poslovala u Francuskoj i SAD. Šest godina kasnije, napustio je upravljanje kompanijom, vratio se u Pariz i osnovao sa dvoje prijatelja kompaniju za planiranje i uređenje unutrašnjih enterijera, koja je ubrzo postala jedna od vodećih arhitektonskih firmi u Francuskoj. Sa trideset sedam godina Mark Levi je napisao priču za čoveka kakav je njegov sin postao. Na podsticaj svoje sestre, u to vreme scenaristkinje, a danas režiserke, poslao je rukopis izdavačkoj kući Rober Lafon, koja je odmah pristala da objavi knjigu &bdquo;A ako je to ipak istina“. Ubrzo po izlasku romana iz štampe, Stiven Spilberg (Dreamworks) otkupio je prava za filmsku adaptaciju. Film pod naslovom &bdquo;Kao u raju“, sa Riz Viderspun i Markom Rafalom u glavnim ulogama, bio je prvi na listi najgledanijih filmova u SAD. Levi se posle ovog uspeha posvetio isključivo pisanju. Svi njegovi romani nalazili su se na vrhu liste najprodavanijih knjiga u Francuskoj i doživeli su izuzetan svetski uspeh. Levijevi romani prevedeni su na pedeset jezika i prodati u preko četrdeset miliona primeraka. On je najčitaniji savremeni francuski autor u svetu. Osim romana i pripovedaka, piše i pesme za poznate muzičare. Za više informacija o autoru posetite njegov veb-sajt: www.marclevy.info

Više o autoru

Vanja Bulić

Vanja Bulić (1947) čitav radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je uradio više od četiri hiljade emisija različitih žanrova, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Bio je glavni urednik časopisa ITD, Zum, Praktična žena, pomoćnik glavnog urednika časopisa Duga, glavni urednik satelitskog programa TV BK, urednik zabavnog programa TV BK i TV Happy. Dobitnik je više novinarskih nagrada za pisano novinarstvo i gotovo svih priznanja koja se dodeljuju za posao voditelja na televiziji. Radio je dokumentarne filmove (Državni radnik, Crveni barjak Filipa Filipovića), scenarista je četiri TV serije (Jugovići – RTS, Javlja mi se iz dubine duše – TV Košava, Drugo stanje – BK TV i Kafana na Balkanu – Telekom). Koscenarista je dugometražnog filma Lepa sela lepo gore i scenarista filmova Drugo stanje i Pokidan. Napisao je zbirke priča Kako sam gajio blizance (1995), Sto bisera (2009), Istorija u krevetu (2012), Muškarac u izvesnim godinama (2014), Zašto bog nema auto (2016) i Rupe u glavi (2020), i romane Tunel – lepa sela lepo gore (1996), Ratna sreća (1999), Zadah belog (2000), Vrele usne (2001), Parada strasti (2003), Drugo stanje (2006), Oko otoka (2009), Šole (2010), Simeonov pečat (2012), Jovanovo zaveštanje (2013), Dosije Bogorodica (2014), Devedesete (2015 – knjiga u kojoj se nalaze četiri romana objavljena devedesetih godina prošlog veka), Teslina pošiljka (2015), Šmekeri (2016), Šmekerke (2017), Viza za nebo (2017), Dušanova kletva (2018), Teodorin prsten (2019), Savin osvetnik (2020), Tata u drugom stanju (2021), Milutinov greh (2023). Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina Branio sam istinu (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog, Jelisavete Seke Sablić i pevača Ace Lukasa. Napisao je pet pozorišnih komada: Državni radnik, Rijaliti obračun, Jače smo od sudbine, Braća po Hagu i Bitanga u boji. Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda, nagrada &bdquo;Radoje Domanović“ za najbolju knjigu satiričnih priča, kao i tri godišnja priznanja Redakcije za kulturu RTS Zlatni hit liber za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije 2012, 2013. i 2015. godine. Otac je trojice sinova, imao je rok sastav, strastveni je igrač preferansa i još uvek igra odbojku. Član je Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Lagunina izdanja najčitanija u bibliotekama u Subotici i Nišu

Jovanovo zaveštanje

Pedeset nijansi – Siva

Duge noći i crne zastave

Pismo gospođe Vilme

Ruska zima

Ringišpil

Igra prestola

Sve što smo prećutali

Ruska zima

Dodir muzike

Čuvar prelaza

Dorćolski rekvijem

Konstantinovo raskršće – strip

Gozba za vrane – ilustrovano izdanje

Zmajev uzlet – prvi tom (ilustrovano izdanje)

Oluja mačeva – ilustrovano izdanje

Gospođa

Oslobođeni

Gospodin

Krojač

Poslednji sati

Slikovnica – Kako je vila Mila dobila krila

Knjižara zabranjenih knjiga

Pogasite sve i zasijaće život

Sedam dana za večnost

Madonin soko

Muškarac u izvesnim godinama - novo dopunjeno izdanje

Sinajski testament