Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
U Domu kulture u Pirotu u petak, 8. februara, biće otvoren 14. Salon knjige i grafike na kome će učestvovati i izdavačka kuća Laguna. Biće to prilika da se na jednom mestu susretnu pisci, izdavači i čitaoci. Sajam će otvoriti niški vladika Jovan, a otvaranju će prisustvovati i pomoćnik ministra kulture Dragan Kolarević.
Tokom trajanja Salona u okviru pratećeg programa biće održavane književne večeri na kojima će se predstaviti i Lagunini autori:
subota, 9. februar:
17 h – Ana Vučković
19 h – Vesna Dedić
utorak, 12. februar:
17 h – Zorica Kuburović
subota, 16. februar:
17 h – Ana Radmilović
19 h – Dejan Stojiljković / Igor Marojević
Salon knjige i grafike u Pirotu traje do 17. februara.
<p style="text-align: justify">Ana Radmilović (1974–2017) provela je godine mladosti uglavnom na Vračaru i u Cavtatu, završila Dvanaestu beogradsku gimnaziju, studirala glumu u Novom Sadu, diplomirala na ulogama sluge Stepana (<em>Ženidba i udadba</em>) i Ane od Kleva (<em>Henri i njegovih osam žena</em>), ali se nije posvetila glumi nego novinarstvu i pisanju. Niz godina bila je zapaženi izveštač o događajima sa Kosova.<br />
<br />
Objavila je knjige <em>Zalažem se za laž</em> (2009, priređivač tekstova svog oca Zorana Radmilovića), uzbudljivu, smešnu i tužnu, pisanu iz donjeg rakusa – iz ugla deteta - prozu <em>Kad je svet imao brkove</em> (2011) i pseudodokumentaristički roman <em>Tezge, pumpe, u brdima manastiri</em> (2012). Pisala je za mnoge listove i iza sebe ostavila preko dve hiljade tekstova, izveštaja, intervjua i kolumni.</p>
<p>Ana Vučković rođena je 16. novembra 1984. godine u Beogradu, a gotovo ceo život živi na Zvezdari. Knjige koje joj je baka u detinjstvu čitala inspirisale su je da i sama počne da piše, pa je za kratku priču <em>Ljuljaška</em> dobila nagradu „Borislav Pekić“ za najbolje književne radove mladih talenata 1999. Objavila je romane <em>Epoha lipsa juče</em> (2003), <em>Lust 'n' Dust</em> (2004) i zbirku priča <em>Plišani soliter</em> (2008). Završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na kome je završila master studije filmologije. Ana piše i pesme, pravi i pušta muziku, obožava da peva, pešači i kuva.</p>
<p style="text-align: justify">Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista.<br />
<br />
Do sada je objavio romane <em>Konstantinovo raskršće</em>, <em>Duge noći i crne zastave</em>, <em>Znamenje anđela</em>, <em>Kainov ožiljak</em> (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i <em>Olujni bedem</em>, kao i prozne zbirke <em>Leva strana druma</em>, <em>Low Life</em> i <em>Kišni psi</em>. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige <em>U ime oca</em>, <em>Dva orla</em> i <em>U ime sina</em>.<br />
<br />
Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija.<br />
<br />
Jedan je od scenarista TV serije <em>Senke nad Balkanom</em>.<br />
<br />
Laureat je prestižne književne nagrade „Miloš Crnjanski“ (za roman <em>Konstantinovo raskršće</em>), kao i nagrade za dečju književnost „Dositejevo pero“ (za knjigu <em>Nemanjići: Dva orla</em>).<br />
<br />
Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, italijanski, slovački, makedonski, slovenački i francuski.<br />
<br />
Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca.<br />
<br />
Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije.<br />
<br />
Živi i radi u Nišu.</p>
<hr />
<p style="text-align: justify">Posetite sajt autora: <span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="dejanstojiljkovic.rs" data-value="http://www.dejanstojiljkovic.rs"><span class="ql-link-text">dejanstojiljkovic.rs</span></span></p>
<p style="text-align: justify">Igor Marojević rođen je 1968. u Vrbasu. Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i studirao master iz Svetske književnosti na Univerzitetu Autonoma u Barseloni.<br />
<br />
Objavio je <em>Beogradsko petoknjižje</em>: romane „Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), „Parter“ (2009), „Prave Beograđanke“ (2017) i „Tuđine“ (2018) i zbirku priča „Beograđanke“ (2014, šest izdanja), kao i četiri romana iz „Etnofikcije“, još nedovršene pentalogije: „Žega“ (2004, 2008), „Šnit“ (2007, 2008, 2014), „Majčina ruka“ (2011) i „Ostaci sveta“ (2020, 2022). Ostala dela: novela „Obmana boga“ (1997), zbirke priča „Tragači“ (2001), „Mediterani“ (2006, 2008) i „Sve za lepotu“ (izbor kratke proze, 2021), knjigu sociokulturnih eseja „Kroz glavu“ (2012) i „Roman o pijanstvima“ (2019). Napisao je i drame: „Nomadi“ (u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. na katalonskom i španskom, na kojem je i napisana), „Tvrđava Evropa“ (prevod prethodnog komada sa španskog, BELEF 2008) i „Bar sam svoj čovek“ (Beogradsko dramsko pozorište 2009‒2011). Prema njegovom romanu „Dvadeset četiri zida“ istoimena pozorišna adaptacija izvođena je takođe u BDP, 2003/2004. Njegova dela objavljivana su na španskom, ukrajinskom, katalonskom, mađarskom, portugalskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Zastupljen u desetak reprezentativnih antologija srpske, ex-YU, južnoistočnoevropske i evropske kratke proze. Dobio je više od deset književnih nagrada, između ostalih Andrićevu, „Meša Selimović“, Nagradu grada Beograda, „Zlatni Beočug“, „Károly Szirmai“, Nagradu iz Fonda „Borislav Pekić“, „Desimir Tošić“…<br />
<br />
Izbor iz svojih književnih eseja sprema za zbirku pod radnim naslovom „Preteče“. Piše i knjigu pripovedaka „Granična stanja“. Preveo je preko 20 proznih knjiga sa španskog i katalonskog jezika. Član je Srpskog i Katalonskog PEN-a i Udruženja književnih prevodilaca Srbije te jedan od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg od 2002. ostvaruje status samostalnog umetnika.<br />
<br />
Živi u Zemunu.</p>
<p>Zorica Kuburović (Beograd, 1951) završila je medicinski fakultet u Beogradu i specijalizaciju urgentne medicine. Radi kao lekar urgentne medicine i načelnik ambulantne službe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć – Beograd.<br /><br />Objavila je knjige: <em>Lek od breskvinog lišća</em> (priče), „Nezavisna izdanja Slobodana Mašića“; 1987. (do 2007. u 5 izdanja), <em>Škola za vile</em> (roman-bajka), „Stubovi kulture“, Beograd, 1997; <em>Vilindvor – božićna bajka </em>(roman-bajka sa školom pisanja), „Stubovi kulture“, Beograd, 1998; <em>Čarobno ogledalo </em>(bajke) – „Nolit“, Beograd, 2000; <em>Put žene </em>(esej o ženi u pravoslavlju), „Vidoslov“, Trebinje, 2001; <em>I reč i lek – zbornik lirskih tekstova po recepturi Hitne pomoći Beograda</em>, „Obeležja“, Beograd, 2002; <em>Nežni i divlji </em>(roman) „Obeležja“, Beograd, 2003; <em>Očaravanje</em> (priče i pesme) „Vilindvor“, Beograd, 2008.<br /><br />Zastupljena je u većem broju antologija i objavljivala je eseje i pesme u mnogim teološkim i književnim časopisima. Od 1993. povremeno drži škole pisanja bajki. U Srpskom lekarskom društvu osnovala je ediciju lekara-pisaca „I reč i lek“. Udovica je, majka troje dece. Živi u Beogradu.<br /><br /> </p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
