Kratka istorija nagrade Kamoiš

24. avgust 2017.

Kada je reč o portugalskoj literaturi, ne postoji prestižnija nagrada od Kamoiš nagrade. Priznanje je dobilo ime po Luisu de Kamoišu, pesniku i jednom od najpoznatijih pisaca u celoj portugalskoj istoriji, a dodeljuje se svake godine počevši od 1989. Ovo je podsećanje na istoriju nagrade.

Vlade Portugala i Brazila su ustanovile Kamoiš nagradu kako bi odale počast najuspešnijim piscima. Ceremonija se održava naizmenično u ovim državama.

Nakon debate, dvojica sudija proglašavaju pobednika koji dobija sto hiljada evra, što ovu nagradu čini jednom od najprestižnijih literarnih nagrada u svetu.

Odluka o pobedniku nije nimalo laka, a o njoj veća šest osoba, uključujući dvojicu sudija, jednog iz Portugala, a drugog iz Brazila. Prvi laureat bio je Migel Torga koji je pored pisanja poezije, kratkih priča, drama i novela, napisao i lični dnevnik u 16 tomova. Kamoiš nagrada je do sada dodeljena dvanaestorici portugalskih pisaca, istom tolikom broju brazilskih, dvojici pisaca iz Angole, dvojici mozambičkih pisaca i jednom sa Zelenortskih ostrva.

Tokom godina, dogodilo se i to da je jedan od dobitnika odbio da primi nagradu. Hoze Luandinjo Vieira, Portugalac odrastao u Angoli, čiji rad obuhvata kolekciju kratkih priča i novela inspirisanih njegovim životom u Africi odbio je ovo priznanje. Njegov književni opus bio je proglašen kontroverznim i zabranjivan je sve do sredine sedamdesetih. Proglašen je dobitnikom Kamoiš nagrade 2006. godine, ali je on odbio da je primi.

Neki od široj javnosti poznatijih dobitnika Kamoiš nagrade su i Žoze Saramago, brazilski pisac Žorž Amado i mozambički pisac Mia Koto, koji je 2011. godine bio gost beogradskog Sajma knjiga.

https://theculturetrip.com

Autor: Žoze Saramago

Podelite na društvenim mrežama:

Žorž Amado

Žorž Amado (Baija, 1912–2001), najveći brazilski pripovedač i jedan od najznačajnijih romanopisaca portugalskog jezičkog područja, javio se u književnosti svoje zemlje početkom tridesetih godina, zajedno s generacijom mladih prozaista poniklih na severoistoku Brazila, koji su svojim prvim delima s regionalnim motivima i temama utemeljili savremeni brazilski roman. U mladosti je bio politički angažovan i kao aktivan član komunističke partije Brazila više puta proterivan iz zemlje. Nekoliko godina posle Drugog svetskog rata živeo je u Francuskoj i Čehoslovačkoj, a 1952. vratio se u Brazil i potpuno posvetio pisanju. Delo ovog &bdquo;najbrazilskijeg od svih brazilskih pisaca“, koji je do poslednjih dana života ostao stvaralački aktivan, sadrži preko trideset romana, nekoliko romansiranih biografija, na stotine članaka i novinskih napisa, jednu zbirku pesama, knjigu memoarske proze, desetine pozorišnih, filmskih i televizijskih adaptacija, a teško je i nabrojati sve jezike na koje je prevođen i objavljivan u ogromnim tiražima. &bdquo;Svet Amadove proze omeđen je granicama njegovog zavičaja, države Baije, smeštene između atlantske obale i tropskih prašuma u unutrašnjosti, sa glavnim gradom Salvadorom, najstarijom brazilskom prestonicom i prvim žarištem duhovnog života novootkrivene zemlje, koji se u ovoj oblasti kontinuirano razvija još od XVI veka, uz vrlo bogato i raznovrsno narodno stvaralaštvo. U tom žarkom podneblju punom klimatskih, geografskih i socijalnih kontrasta, mešaju se rase i nacije, religije i običaji, stvarajući jednu novu, jedinstvenu i osobenu ’melesku’ i sinkretičku kulturu, koja je u magijskom realizmu Žorža Amada našla svoj autentičan izraz. Dosledan svom uverenju da je svaki umetnik univerzalan samo u meri u kojoj je i nacionalan, i da će njegovo delo ’postati besmrtno’ jedino ukoliko nosi obeležja svog vremena, Amado je skoro punih sedam decenija nastojao da ocrta nacionalnu fizionomiju, onu ’osobenu boju kože i duha’ koja Brazilce razlikuje od svih drugih naroda sveta, a Baijce od stanovnika ostalih krajeva Brazila. Vođen svojim pripovedačkim instinktom i ubeđenjem da se ’prava književnost piše više krvlju nego gramatikom’, s baroknom elokvencijom sočnim i slikovitim jezikom, spajajući dokumentarno i poetsko, faktografiju i legendu, Amado ispreda neverovatne i istinite priče svoga kraja, zasnovane na piščevom neposrednom iskustvu i kolektivnom pamćenju sačuvanom u mitovima i predanjima“ (Jasmina Nešković). Među ranim romanima sa socijalnom tematikom izdvajaju se Žubiaba (1935), Opaka zemlja (1943) i Podzemlje slobode (1952), a svetsku slavu doneli su mu romani u kojima preovladavaju elementi fantastike i magijskog realizma, pre svih Gabrijela, karanfil i cimet (1958), Dona Flora i njena dva muža (1966), Šatra čudesa (1969), Tereza Batista, umorna od rata (1972), Velika zaseda (1984). Dobitnik je mnogih brazilskih i međunarodnih književnih priznanja, a više puta je bio i u najužem izboru za Nobelovu nagradu. Našoj čitalačkoj publici poznat je po romanima Opaka zemlja (Prosveta, 1949), koji je s francuskog preveo Borivoje Glišić, Kapetani pješčanog spruda (Zora, Zagreb, 1959), koji je s portugalskog preveo Ladislav Grakalić, Velika zaseda (BIGZ, 1991) i Poslednji dan smrti (Paideia, 2001), koje je s portugalskog prevela Jasmina Nešković, i noveli za decu Prugasti Mačak i Gospojica Lasta (Laguna, 2006), u prevodu s portugalskog Ane Kuzmanović.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Prugasti Mačak i Gospojica Lasta
3.0Prosecna ocena je 3.0 od 5
Rasprodato

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više