Koje nas ekranizacije očekuju u narednom periodu?
Svi znamo da su knjige (skoro) uvek bolje od njihove ekranizacije. Šta nas to čeka u narednom periodu što će nas naterati da ponovo preispitamo ovu tvrdnju, saznajte u nastavku teksta.
Foto: Freepik
Persi Džekson
Fantastičan serijal knjiga za decu Persi Džekson i bogovi OlimpaRika Riordana dobija dugoočekivanu TV adaptaciju u produkciji kompanije Disney+, a prvi trejler je upravo objavljen! U seriji glume Voker Skobel kao Persi Džekson, Lija Sava Džefriz kao Anabet Čejs i Arijan Simhadri kao Grover Andervud.
Premijera serije je zakazana za 20. decembar, i tog dana će biti objavljene prve dve epizode. Nakon toga svake naredne nedelje će biti objavljene nove epizode. Scenario za prve dve napisao je Rik Riordan glavom i bradom, zajedno sa Džonom Stajnbergom, jednim od glavnih scenarista ove serije.
Prema informacijama iz trejlera, prva sezona će se fokusirati na „fantastičnu priču o dvanaestogodišnjem modernom polubogu Persiju Džeksonu, koji pokušava da se izbori sa svojim novootkrivenim natprirodnim moćima, koga bog neba Zevs optužuje da je ukrao njegovu vrhovnu munju. Sada Persi mora da putuje širom Amerike kako bi pronašao Zevsovu munju i ponovo uspostavio red na Olimpu“.
Sicilijanski lavovi
Disney+ je najavio i novu italijansku seriju „Sicilijanski lavovi”, porodičnu sagu zasnovanu na bestseleru Stefanije Auči. Premijeru očekujte 25. oktobra kada će prve četiri epizode biti objavljenje na ovoj striming platformi, dok će preostale četiri epizode biti dostupne od 1. novembra.
Ovu seriju, koja se sastoji od osam epizoda, režirao je Paolo Đenoveze, koji je i njen kreativni producent, a scenario su napisali Ludovika Rampoldi i Stefano Sardo.
„Sicilijanski lavovi“ ispredaju uzbudljivu priču o porodici Florio. Braća Paolo i Injacio su trgovci začinima koji su pobegli iz Kalabrije, koja je zaglavljena u prošlosti, i u stalnoj su potrazi za društvenim iskupljenjem. Na Siciliji grade svoju budućnost, pretvarajući malu, zapuštenu radnju u ozbiljan poslovni poduhvat koji će mladi Vinčenco, sa svojim revolucionarnim idejama, transformisati u pravo ekonomsko carstvo. Međutim, Vinčencov život i život cele porodice će se iz korena promeniti dolaskom Đulije, snažne i inteligentne žene koja živi u suprotnosti sa krutim pravilima tadašnjeg društva. „Sicilijanski lavovi“ predstavljaju porodičnu sagu ispunjenu ljubavlju, porodicom, uspehom, ratovima i revolucijama, koja se odvija na Siciliji od 1800. godine pa sve do proglašenja Kraljevine Italije 1861. godine.
U seriji glume Mikele Rjondino kao Vinčenco Florio, Mirijam Leone kao Đulija Portalupi, Donatela Finokijaro kao Đuzepina, Viničio Markioni kao Paolo Florio, Eduardo Skarpeta kao Injacio Florio (Vinčencov sin), Paolo Brigulja kao Injacio Florio, Ester Pantano kao mlada Đuzepina i Adel Kamarata kao Đovana D’Onde.
Disney+ je najavio i novu italijansku seriju „Sicilijanski lavovi”, porodičnu sagu zasnovanu na bestseleru Stefanije Auči. Premijeru očekujte 25. oktobra kada će prve četiri epizode biti objavljenje na ovoj striming platformi, dok će preostale četiri epizode biti dostupne od 1. novembra.
Ovu seriju, koja se sastoji od osam epizoda, režirao je Paolo Đenoveze, koji je i njen kreativni producent, a scenario su napisali Ludovika Rampoldi i Stefano Sardo.
„Sicilijanski lavovi“ ispredaju uzbudljivu priču o porodici Florio. Braća Paolo i Injacio su trgovci začinima koji su pobegli iz Kalabrije, koja je zaglavljena u prošlosti, i u stalnoj su potrazi za društvenim iskupljenjem. Na Siciliji grade svoju budućnost, pretvarajući malu, zapuštenu radnju u ozbiljan poslovni poduhvat koji će mladi Vinčenco, sa svojim revolucionarnim idejama, transformisati u pravo ekonomsko carstvo. Međutim, Vinčencov život i život cele porodice će se iz korena promeniti dolaskom Đulije, snažne i inteligentne žene koja živi u suprotnosti sa krutim pravilima tadašnjeg društva. „Sicilijanski lavovi“ predstavljaju porodičnu sagu ispunjenu ljubavlju, porodicom, uspehom, ratovima i revolucijama, koja se odvija na Siciliji od 1800. godine pa sve do proglašenja Kraljevine Italije 1861. godine.
U seriji glume Mikele Rjondino kao Vinčenco Florio, Mirijam Leone kao Đulija Portalupi, Donatela Finokijaro kao Đuzepina, Viničio Markioni kao Paolo Florio, Eduardo Skarpeta kao Injacio Florio (Vinčencov sin), Paolo Brigulja kao Injacio Florio, Ester Pantano kao mlada Đuzepina i Adel Kamarata kao Đovana D’Onde.
Mala prodavnica otrova
Kompanija Fox najavila je snimanje TV serije prema romanu „Mala prodavnica otrova“ Sare Pener, čija se radnja odvija u mračnim delovima Londona u osamnaestom veku. Nedavno je zaključen ugovor o snimanju serije, a kompanija Fox je u potrazi za scenaristom i izvršnim producentom.
Knjiga, koja je objavljena u martu 2021. godine, govori o tajnoj apotekarskoj radnji koja uslužuje neobičnu klijentelu. Žene širom grada šapatom prenose informacije o tajanstvenoj Neli koja prodaje vešto zbućkane otrove namenjene muškarcima koji maltretiraju svoje žene. Međutim, kada njena najnovija mušterija, prerano sazrela dvanaestogodišnjakinja, napravi kobnu grešku, pokreće se lanac događaja koji apotekarku neposredno dovodi u opasnost, čiji će se odjek osetiti vekovima kasnije.
U međuvremenu, u današnjem Londonu, ambiciozna istoričarka Kerolajn Parsvel provodi svoju desetu godišnjicu braka sama, bežeći od sopstvenih demona. Kada slučajno naleti na rešenje zagonetnih ubistava koja su pre dve stotine godina potresala London, život joj se, u neverovatnoj igri sudbine, sudara sa životom apotekarke – što za neke neće dobro završiti.
Knjiga, koja je postala bestseler Njujork tajmsa, debitantski je roman Sare Pener i biće prevedena na jedanaest jezika širom sveta. Ova autorka, koja se bavi finansijama, a ujedno je i članica „Udruženja pisaca istorijskih romana“ i „Udruženja književnica“, biće angažovana kao konsultant na ovom projektu.
Kompanija Fox najavila je snimanje TV serije prema romanu „Mala prodavnica otrova“ Sare Pener, čija se radnja odvija u mračnim delovima Londona u osamnaestom veku. Nedavno je zaključen ugovor o snimanju serije, a kompanija Fox je u potrazi za scenaristom i izvršnim producentom.
Knjiga, koja je objavljena u martu 2021. godine, govori o tajnoj apotekarskoj radnji koja uslužuje neobičnu klijentelu. Žene širom grada šapatom prenose informacije o tajanstvenoj Neli koja prodaje vešto zbućkane otrove namenjene muškarcima koji maltretiraju svoje žene. Međutim, kada njena najnovija mušterija, prerano sazrela dvanaestogodišnjakinja, napravi kobnu grešku, pokreće se lanac događaja koji apotekarku neposredno dovodi u opasnost, čiji će se odjek osetiti vekovima kasnije.
U međuvremenu, u današnjem Londonu, ambiciozna istoričarka Kerolajn Parsvel provodi svoju desetu godišnjicu braka sama, bežeći od sopstvenih demona. Kada slučajno naleti na rešenje zagonetnih ubistava koja su pre dve stotine godina potresala London, život joj se, u neverovatnoj igri sudbine, sudara sa životom apotekarke – što za neke neće dobro završiti.
Knjiga, koja je postala bestseler Njujork tajmsa, debitantski je roman Sare Pener i biće prevedena na jedanaest jezika širom sveta. Ova autorka, koja se bavi finansijama, a ujedno je i članica „Udruženja pisaca istorijskih romana“ i „Udruženja književnica“, biće angažovana kao konsultant na ovom projektu.
Sedam dana u junu
Najavljeno je i snimanje TV serije prema romanu Tije Vilijams „Sedam dana u junu“. Evo šta o tome znamo.
„Sedam dana u junu“ je zavodljiva romansa o ljubavnicima koji kao da nisu suđeni jedno drugom. Roman prati Evu Mersi, uspešnu autorku erotskih romana koja sama odgaja ćerku u Bruklinu. Eva i ne sluti da će se ljubav njenog života iznenada vratiti – a ona ga nije videla otkako se njihova ljubavna priča naglo završila pre petnaest godina. Knjiga je objavljena u junu 2021, a u planu je da se snimi serija. Autorka Tija Vilijams će biti izvršni producent, premda je adaptacija trenutno u ranoj fazi razvoja. Glumačka ekipa, datum emitovanja i trejler još uvek su poznanica.
Najavljeno je i snimanje TV serije prema romanu Tije Vilijams „Sedam dana u junu“. Evo šta o tome znamo.
„Sedam dana u junu“ je zavodljiva romansa o ljubavnicima koji kao da nisu suđeni jedno drugom. Roman prati Evu Mersi, uspešnu autorku erotskih romana koja sama odgaja ćerku u Bruklinu. Eva i ne sluti da će se ljubav njenog života iznenada vratiti – a ona ga nije videla otkako se njihova ljubavna priča naglo završila pre petnaest godina. Knjiga je objavljena u junu 2021, a u planu je da se snimi serija. Autorka Tija Vilijams će biti izvršni producent, premda je adaptacija trenutno u ranoj fazi razvoja. Glumačka ekipa, datum emitovanja i trejler još uvek su poznanica.
Pad Kuće Ašera
Smrt će pokucati na vrata 12. oktobra. Da li ste spremni?
Netflix predstavlja novu ekranizaciju priče „Pad Kuće Ašera“, koju možete pronaći u sjajnoj zbirci pripovedaka Edgara Alana Poa „Gavran i najbolje priče“. Priča je prvobitno objavljena 1839. godine, a ekranizacija donosi horor dramu koja prati Roderika Ašera, direktora korumpirane farmaceutske kompanije, koji mora da se suoći sa svojom sumnjivom prošlošću kada svako od njegove dece počne da umire na misteriozan i brutalan način.
Smrt će pokucati na vrata 12. oktobra. Da li ste spremni?
Netflix predstavlja novu ekranizaciju priče „Pad Kuće Ašera“, koju možete pronaći u sjajnoj zbirci pripovedaka Edgara Alana Poa „Gavran i najbolje priče“. Priča je prvobitno objavljena 1839. godine, a ekranizacija donosi horor dramu koja prati Roderika Ašera, direktora korumpirane farmaceutske kompanije, koji mora da se suoći sa svojom sumnjivom prošlošću kada svako od njegove dece počne da umire na misteriozan i brutalan način.
Slučaj Vinča
Da Goran Milašinović nije objavio roman „Slučaj Vinča“, Dragan Bjeloglić ne bi snimio film „Čuvari formule“ i ne bi, između ostalog dobrog što je postigao, podsetio javnost na ovu knjigu objavljenu 2017. godine (Laguna), dakle pre rata u Ukrajini koji je opasnost od nuklearnog zračenja učinio realnom.
Knjiga, kao što su zahvaljujući filmu do sada saznali i oni koji je nisu čitali, govori o nuklearnom akcidentu 1958. godine u prvom jugoslovenskom Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, kad je ozračeno šest mladih naučnika. Za zemlju kao što je Jugoslavija, to je bila velika nevolja pogotovo zato što ju je trebalo kriti jer su ondašnje aktivnosti Instituta „Vinča“ bile dobro čuvana vojna tajna, posledica Titovog sna da Jugoslavija postane nuklearna sila.
Jedini spas za pet ozračenih mladića i jednu devojku bio je u pariskoj bolnici Institutu „Kiri“ – transplantacija koštane srži. Do tada niko na svetu nije ni pokušao tako nešto. Petoro ih je preživelo. Dobrovoljni davaoci koštane srži ozračenim srpskim naučnicima bili su građani Pariza. Rizikovali su živote zarad nepoznatih stranaca.
Film je do sada prikazan na festivalima u Lokarnu i Sarajevskom filmskom festivalu, dok je za srpsku publiku premijera zakazana za 24. oktobar u Beogradu.
U naslovnim ulogama gledaćemo Radivoja Rašu Bukvića, kao i proslavljene francuske glumce Aleksisa Manentija, Olivijea Bartelemija i Ane Sara. Direktora instituta Vinča Pavla Savića igraće Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i Ognjenu Mićoviću.
Da Goran Milašinović nije objavio roman „Slučaj Vinča“, Dragan Bjeloglić ne bi snimio film „Čuvari formule“ i ne bi, između ostalog dobrog što je postigao, podsetio javnost na ovu knjigu objavljenu 2017. godine (Laguna), dakle pre rata u Ukrajini koji je opasnost od nuklearnog zračenja učinio realnom.
Knjiga, kao što su zahvaljujući filmu do sada saznali i oni koji je nisu čitali, govori o nuklearnom akcidentu 1958. godine u prvom jugoslovenskom Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, kad je ozračeno šest mladih naučnika. Za zemlju kao što je Jugoslavija, to je bila velika nevolja pogotovo zato što ju je trebalo kriti jer su ondašnje aktivnosti Instituta „Vinča“ bile dobro čuvana vojna tajna, posledica Titovog sna da Jugoslavija postane nuklearna sila.
Jedini spas za pet ozračenih mladića i jednu devojku bio je u pariskoj bolnici Institutu „Kiri“ – transplantacija koštane srži. Do tada niko na svetu nije ni pokušao tako nešto. Petoro ih je preživelo. Dobrovoljni davaoci koštane srži ozračenim srpskim naučnicima bili su građani Pariza. Rizikovali su živote zarad nepoznatih stranaca.
Film je do sada prikazan na festivalima u Lokarnu i Sarajevskom filmskom festivalu, dok je za srpsku publiku premijera zakazana za 24. oktobar u Beogradu.
U naslovnim ulogama gledaćemo Radivoja Rašu Bukvića, kao i proslavljene francuske glumce Aleksisa Manentija, Olivijea Bartelemija i Ane Sara. Direktora instituta Vinča Pavla Savića igraće Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i Ognjenu Mićoviću.
