Knjige u izdanju Lagune najčitanije u srpskim bibliotekama

17. maj 2017.

Prema podacima o najčitanijim knjigama u bibliotekama u Srbiji, koje prenosi Novosti, u prvih deset knjiga našlo se čak sedam u izdanju Lagune.

Prva na listi je knjiga „Arzamas“ aktuelne dobitnice Ninove nagrade Ivane Dimić, a zatim slede „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li, „Islednik“ Dragana Velikića, „Utvara“ Jua Nesbea, „Osama“ Vladimira Kecmanovića, „Pa kao“ Vladimira Tabaševića i „Kuća sećanja i zaborava“ Filipa Davida.

Izbor čitalaca pokazuje da preferiraju domaću književnost, pre svih nagrađene knjige, ali i svetske klasike. I ova lista govori u prilog popularnosti jednog od najboljih pisaca kriminalističkih romana na svetu u poslednje vreme Jua Nesbea, budući da se njegov roman „Utvara“, deveti u serijalu o inspektoru Hariju Huleu, našao na petom mestu.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Dragan Velikić

Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik. Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda &bdquo;Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada &bdquo;Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada &bdquo;Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine, VItalova nagrada) Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009). Knjige eseja: YU-Atlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010). Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010). Monografija Pula – grad interval (2014) – u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić. Knjige Dragana Velikića prevedene su na šesnaest evropskih jezika, te na arapski i farsi. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu.

Više o autoru

Filip David

Filip David (Kragujevac, 1940 – Beograd, 2025) književnik, esejista, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd. Diplomirao je na Filološkom fakultetu i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV, smer dramaturgija. Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu, koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije, osnivač Beogradskog kruga (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, kao i Foruma pisaca. Član je međunarodne književne asocijacije &bdquo;Grupa 99“, osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu. Objavio knjige pripovedaka: Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom, Princ vatre; romane Hodočasnici neba i zemlje, San o ljubavi i smrti, Kuća sećanja i zaborava; knjige eseja Fragmenti iz mračnih vremena, Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu. S Mirkom Kovačem objavio Knjigu pisama 1992–1995. Dobitnik je mnogih nagrada za prozu, između ostalih Ninove nagrade za roman godine, nagrade &bdquo;Mladost“ i nagrade &bdquo;Milan Rakić“, BIGZ-ove i Prosvetine nagrade za najbolju knjigu godine, Andrićeve nagrade za zbirku priča, kao i priznanja za doprinos fantastici u književnosti &bdquo;Aleksandar Lem“ i &bdquo;Zlatni zmaj“. Dobitnik je regionalne nagrade &bdquo;Meša Selimović“ sa književnih susreta u Tuzli za najbolji roman u prethodnoj godini i nagrade Narodne biblioteke za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije. Autor više televizijskih drama. Romani su mu prevedeni na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio, između ostalih, na filmovima: Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Večernja zvona, Ko to tamo peva, Bure baruta, Poseban tretman, Paviljon br. 6, San zimske noći, Optimisti, Kad svane dan...

Više o autoru

Harper Li

Harper Li (1926–2016) rođena je u Monrovilu u Alabami. Godine 1959. završila je rukopis svog bestseler romana Ubiti pticu rugalicu, ovenčanog Pulicerovom nagradom 1960. godine. Ubrzo nakon toga, pomogla je svom prijatelju Trumanu Kapoteu da napiše članak za Njujorker, koji će kasnije prerasti u njegovo remek-delo In Cold Blood. Godine 2007. odlikovana je Predsedničkom medaljom slobode za svoj doprinos književnosti. Nakon velikog i neočekivanog uspeha, Harper Li je odlučila da se povuče iz javnosti.  Ubiti pticu rugalicu smatra se klasikom američke književnosti, po kojem je 1962. godine snimljen istoimeni kultni film.

Više o autoru

Ivana Dimić

Ivana Dimić (Beograd, 1957), diplomirani dramaturg, autor je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Osim toga, prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima. Obavljala je funkcije pomoćnika ministra za kulturu, direktora drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212. Član je Srpskog književnog društva od 2001, a od 2005. ima status istaknutog umetnika. Objavljene knjige priča: Crna zelen (1995), Mahorka, mastilo i muž (1998), Uzimanje vremena (2001), Ima li koga? (2006), Popis imovine (2009). Izvedene drame: Pred ogledalom (Atelje 212, 1986), Pepeljuga (Malo pozorište &bdquo;Duško Radović“, 1989), Beli ugao (objavljena u časopisu Književnost 1998), Golje (Pozorište na Terazijama, 2001), Zmajovini pangalozi (Pozorište &bdquo;Boško Buha“, 2007). Izvedene dramatizacije: Mamac – prema romanima D. Albaharija (Narodno pozorište, 1998), Cigani lete u nebo – prema pripoveci M. Gorkog (Pozorište na Terazijama, 2004), Petar Pan – prema romanu M. Barija (Pozorište &bdquo;Boško Buha“, 2010). Prevodi: drame sa engleskog M. Frejna, H. Pintera, N. Kauarda, B. Eltona, R. Munro, M. Džons, Maknelija i T. Stoparda; romani sa engleskog A. Makola Smita Prva damska detektivska agencija i Žirafine suze, kao i Umreti u Čikagu N. Tešić; drame sa francuskog V. Sardua, M. Marivoa, R. Kusa, E. Joneska, J. Reze, V. Lanua. Nagrade: Nagrada Tiba festivala za najbolji dramski tekst za Zmajovine pangaloze (2010), Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi (2011), godišnja nagrada za predstave Henri Šesti i Ženski orkestar (2012). Živi i radi u Beogradu. Foto: vreme.com

Više o autoru

Ju Nesbe

Ju Nesbe je jedan od najpopularnijih svetskih pisaca kriminalističkih romana. Oklopno srce, Solomonovo slovo, Policija, Sin i Žeđ, roman iz serijala o Hariju Huleu, bestseleri su Sandej tajmsa. Njegove knjige su prevedene na pedeset jezika i prodate u više od trideset tri miliona primeraka u svetu.

Više o autoru

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015), Kad đavoli polete (2022) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012), Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju &bdquo;Nemanjići“: U ime oca (2016), Dva orla (2016) i U ime sina (2017). Objavio je i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014), kao i istorijsko-esejističku hroniku Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012). Dobitnik je stipendije Fondacije &bdquo;Borislav Pekić“ i nagrada &bdquo;Branko Ćopić“, &bdquo;Meša Selimović“, &bdquo;Hit libris“, &bdquo;Vitez srpske književnosti“, &bdquo;Pečat vremena“, &bdquo;Pero despota Stefana“, &bdquo;Teslina golubica“, &bdquo;Krst vožda Đorđa Stratimirovića“, &bdquo;Zlatni beočug“, Velike nagrade &bdquo;Ivo Andrić“ Andrićevog instituta u Andrićgradu, kao i Andrićeve nagrade za priču &bdquo;Ratne igre“ iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima. Roman Kad đavoli polete dobio je Vitalovu nagradu. Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Prevod romana Top je bio vreo (The Canon Was Red Hot) nominovan je za nagradu &bdquo;Dablin impac“, koja se u Dablinu dodeljuje za najbolji roman na engleskom jeziku. Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Scenarista je serija Senke nad Balkanom i Državni službenik. Član je književne grupe P–70 (&bdquo;Proza na putu“) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

Više o autoru

Vladimir Tabašević

Vladimir Tabašević rođen je 1986. godine u Mostaru pod punim imenom Bošnjak-Tabašević Vladimir. Početkom građanskog rata u BiH s majkom je došao u Beograd, gde i danas živi. Studirao je filozofiju. Prva knjiga pesama Koagulum (2010) štampana je u okviru Festivala mladih pesnika u Zaječaru kao nagrada laureata festivala. Samostalno objavljuje knjige poezije Tragus (2011), Kundak (2012) i konceptualno-poetski rad zajedno s Milošem Čvorovićem Hrvatski kundak (2013). Prvi roman Tiho teče Misisipi (2015) objavljuje najpre samostalno. Roman ulazi u uži izbor za Ninovu nagradu, a dobija regionalnu nagradu &bdquo;Mirko Kovač“. Roman Pa kao (2016) ulazi u najuži izbor za Ninovu nagradu, dok Zabluda Svetog Sebastijana (2018) osvaja Ninovu nagradu. Roman Noćne reči (2023) odlukom autora nije kandidovan za Ninovu nagradu. Zajedno sa rediteljem Ivicom Buljanom realizovao je pozorišne adaptacije romana Tiho teče Misisipi i romana Idiot F. M. Dostojevskog.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Knjige u izdanju Lagune najčitanije u srpskim bibliotekama

Pa kao

Arzamas

Utvara

Osama

Ubiti pticu rugalicu

Islednik

Kuća sećanja i zaborava

Bečki roman

Via Pula

Soko zove Lastu

Priče o stvarnom i nestvarnom

Kuća sećanja i zaborava

Komplet - Ninova nagrada

Idi postavi stražara

Ubiti pticu rugalicu

Iz mrtvog ugla

Arzamas - Potpisan primerak

Arzamas

Minesota

Kralj Usa: Kraljevstvo 2

Kuća noći

Oganj i kelija

Kad đavoli polete

Kainov ožiljak – posebno izdanje sa dodatkom

Tiho teče Misisipi – jubilarno izdanje

Noćne reči

Zabluda Svetog Sebastijana