Knjiga Bojana Ljubenovića „Srbijo, Bog ti pomogo“ najčitanija u biblioteci u Lazarevcu

4. februar 2021.

Prema podacima Biblioteke „Dimitrije Tucović“ iz Lazarevca, najčitanija, odnosno najčešće pozajmljivana knjiga u 2020. godini u ovoj biblioteci je knjiga Bojana Ljubenovića „Srbijo, Bog ti pomogo“.

Todor Trajković je šumadijski seljak koji jednoga dana odlučuje da vodi dnevnik. Doskora je mislio „umereno i povremeno“, a odskora misli neprestano. „A kad srpski seljak počne da misli, to na dobro ne može da iziđe.“ Dnevnik postaje njegov sagovornik, prijatelj kome se ispoveda. Slikovito, duhovito, sa smehom i podsmehom sagledava svet i opisuje ljude i događaje u svom selu Miloševu. Čitalac se njihovim dogodovštinama slatko smeje, lista dnevnik i naglas čita. Čak i kad shvati: da se smeje sebi samom. I zemlji u kojoj živi...

„Godina koja je iza nas bila je veoma teška i podatak da su čitaoci iz biblioteke najčešće pozajmljivali jednu humorističnu knjigu dokaz je da su ljudi još jednоm utehu i utočište našli u humoru, tom često potcenjenom žanru u književnosti. Srećan sam što dogodovštine porodice Todora Trajkovića uveseljavaju čitaoce širom Srbije“, rekao nam je Ljubenović.

Među deset najčitanijih knjiga u poznatoj lazarevačkoj biblioteci nalazi se još pet knjiga u izdanju Lagune: „Njegove bele rukavice“ Jelene Bačić Alimpić, „Tvoj anđeo čuvar“ Mirjane Bobić Mojsilović, „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, „Aleksandar od Jugoslavije“ Vuka Draškovića i „Olujni bedem“ Dejana Stojiljkovića.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Bojan Ljubenović

Bojan Ljubenović Rođen 1972. godine u Beogradu. Uređuje rubriku TRN u &bdquo;Večernjim novostima“. Objavio: Pisma iz Beograda, aforizmi, 1998. Pocepani suncobran, aforizmi o deci 2002. Beograd, live, aforizmi o Beogradu 2006. Zastupljen je u zbirci kratkih antiratnih priča Legenda za upućene (B92, 1992. god) Koautor knjige Metafore dr Zorana Đinđića, 2004. Triput sečem i opet kratko, satirične priče 2009. Smejalice, aforizmi za decu i detinjaste 2012. Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi 2013. Pisma iz Srbije, 2014. Trn u oku, politički aforizmi, 2015. Knjiga za zaljubljene dečake, Knjiga za zaljubljene devojčice, 2015. Crvena zvezda, moj fudbalski klub, Partizan, moj fudbalski klub, 2016. Uki, mali fudbaler, roman za decu, 2017. Luna, mala teniserka, roman za decu, 2017. Vuk, mali glumac, roman za decu, 2017. Zanimljivi bukvar sa istorijskom čitankom za decu u rasejanju, 2018. Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi, dopunjeno izdanje, 2018. Naši fudbaleri na Mundijalima, sportska knjiga za decu , 2018. Nagrade: &bdquo;Mladi jež“ 2000., za najboljeg mladog satiričara Jugoslavije. Prva nagrada 2007., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Vladimir Bulatović VIB“ 2007., nagrada lista Politika za doprinos srpskoj satiri. Prva nagrada 2008., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Jovan Hadži Kostić“ 2009., nagrada lista Večernje novosti za novinsku satiru. Treća nagrada 2010., za aforizme na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Radoje Domanović“ 2010., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Triput sečem i opet kratko. &bdquo;Vuko Bezarević“ 2013., nagrada za najbolju satiričnu priču na Festivalu u Pljevljima (Crna Gora). &bdquo;Letnji erski kabare“, Čajetina 2013., prva nagrada za dečje aforizme. &bdquo;Dragiša Kašiković“ 2014., za satirično stvaralaštvo. Treća nagrada 2014., za satiričnu priču na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Tipar“ 2015., nagrada za najbolju satiričnu knjigu na prostoru bivše Jugoslavije za knjigu Pisma iz Srbije, Festival u Pljevljima, Crna Gora. &bdquo;Radoje Domanović“ 2015., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Pisma iz Srbije. &bdquo;Interfer“ 2017., nagrada za novinsku reportažu na Internacionalnom festivalu novinskih reportaža. &bdquo;Zlatna značka“ 2018. Kulturno-prosvetne zajednice Srbije

Više o autoru

Dejan Stojiljković

Dejan Stojiljković (Niš, 1976), prozni i dramski pisac, filmski i strip scenarista. Do sada je objavio romane Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak (u četiri ruke, sa Vladimirom Kecmanovićem) i Olujni bedem, kao i prozne zbirke Leva strana druma, Low Life i Kišni psi. Zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem i Draganom Paunovićem autor je ilustrovane trilogije o Nemanjićima, koju čine knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Autor je više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije Senke nad Balkanom. Laureat je prestižne književne nagrade &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za roman Konstantinovo raskršće), kao i nagrade za dečju književnost &bdquo;Dositejevo pero“ (za knjigu Nemanjići: Dva orla). Proza mu je prevođena na ruski, engleski, grčki, italijanski, slovački, makedonski, slovenački i francuski. Jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Član je književne grupe P-70, Srpskog književnog društva i Udruženja stripskih umetnika Srbije. Živi i radi u Nišu. <hr /> Posetite sajt autora: dejanstojiljkovic.rs

Više o autoru

Dragoslav Mihailović

Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom &bdquo;Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom Frede, laku noć, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Treća knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je &bdquo;Andrićevu nagradu“. Roman Čizmaši objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu Kad su cvetale tikve, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji. Godine 1990. počeo je da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova Goli otok (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine). Objavio je još publicistička dela i naučne studije Kratka istorija satiranja (1999), Crveno i plavo (2001), Vreme za povratak (2006), Majstorsko pismo (2007), kao i drame Kad su cvetale tikve, Protuve piju čaj, Skupljač i Uvođenje u posao. U polemičkim tekstovima, izjavama i intervjuima osuđivao je dve državne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam. Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. &bdquo;Laguna“ je objavila njegova sabrana književna dela u 12 knjiga. Osim pomenutih, dobio je Kočićevu nagradu za životno delo, &bdquo;Račansku povelju“ za celokupno književno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka Preživljavanje, i mnoga druga književna priznanja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine. Dragoslav Mihailović je preminuo 12. marta 2023. godine u Beogradu.

Više o autoru

Jelena Bačić Alimpić

Jelena Bačić Alimpić je rođena 1969. godine u Novom Sadu. Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad u periodu od 1987. do 1993. godine. Devet godina je bila novinar i urednik u sistemu Color Press Group. Od 2002. godine do kraja 2013. radila je kao novinar, urednik i voditelj na Televiziji Pink. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za televizijsko stvaralaštvo u zemlji i regionu. Autorka je romana Ringišpil (2010), koji je preveden na makedonski, turski, bugarski i slovački jezik, nagrađen Zlatnim Hit liberom i dve godine zaredom proglašavan najčitanijom knjigom domaćeg autora. Ringišpil je objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji Dragulji Lagune, kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Njen drugi roman, Pismo gospođe Vilme (2012), i treći, Poslednje proleće u Parizu (2014), takođe su postali bestseleri, prevedeni su na makedonski jezik, nagrađeni Zlatnim Hit liberom i proglašeni za najčitanije knjige domaćeg autora u 2012. i 2014. godini. Takođe 2014. godine, Jelena Bačić Alimpić proglašena je za najčitanijeg stranog autora u Makedoniji i za to je dobila priznanje od Matice makedonske. U oktobru 2015. godine objavljen je njen četvrti roman Noć kada su došli svatovi, prva knjiga iz trilogije Kazna za greh, koja je postavila nove rekorde u prodaji i čitanosti. Prevedena je na makedonski jezik. Druga knjiga iz trilogije Kazna za greh, a autorkin peti roman, Knjiga uspomena, objavljena je u februaru 2016. godine, takođe je prevedena na makedonski jezik i zauzela je prvo mesto na listi najčitanijih i najprodavanijih knjiga u 2016. godini. Treća knjiga iz trilogije Kazna za greh – Molitva za oproštaj, autorkin šesti roman, objavljena je u junu 2016. godine. Kao sve knjige iz ove trilogije, ušla je u prvih pet najprodavanijih i najčitanijih knjiga u 2016. godini. Prevedena je na makedonski jezik. Njena sedma knjiga Nigde nema te, objavljena u maju 2017. godine, takođe je postala bestseler, prevedena je na makedonski jezik i oborila je rekorde u prodaji i čitanosti u Srbiji i regionu. Godine 2018. objavila je još jedan bestseler, roman Kofer iz Berlina. Godine 2019. objavila je knjigu Njegove bele rukavice, a iste godine je njen roman Poslednje proleće u Parizu preveden na francuski jezik. Do sada je objavila dvanaest romana, a iz godine u godinu njeni romani su najčitaniji u mreži biblioteka širom Srbije. Jelena Bačić Alimpić živi u Novom Sadu kao slobodna umetnica, udata je i majka je dvoje dece, Marka i Dunje.

Više o autoru

Mirjana Bobić Mojsilović

Mirjana Bobić Mojsilović je spisateljica i slikarka. Objavila je romane Dnevnik srpske domaćice (2000), Happy End (2002), Majke mi, bajka (2003), Ono sve što znaš o meni (2005), Tvoj sam (2006), Srce moje (2007), Azbuka mog života (2008), Glad (2009), Gospodin pogrešni (2010), Traži me (2012), Tvoj anđeo čuvar (2016), kratke priče Baba, nemoj ništa da me pitaš (1997) i zbirku poezije Obećao si mi (2016). Autorka je šest pozorišnih komada Suze su O. K., Verica među šljivama, Pozovi M radi užitka, Poslednja šansa, Pogodi ko dolazi na večeru, Svlačenje, koji su izvođeni u Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Kult Teatru, Zvezdara Teatru, Akademiji 28 i na sceni KC &bdquo;Palilula“. Dvanaest njenih naslova objavljeno je u Francuskoj, Italiji, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji. Autorka je nekoliko samostalnih izložbi slika. Bila je jedan od prvih autora – samostalnih izdavača u Beogradu. Nekoliko puta je dobila nagradu &bdquo;Zlatni bestseler“ i dobitnica je &bdquo;Zlatne značke“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Mirjana Bobić Mojsilović je slobodna umetnica i živi u Beogradu.  Foto: Vukica Mikača

Više o autoru

Vuk Drašković

Vuk Drašković (1946, Međa kod Žitišta), pisac, političar, osnivač i predsednik Srpskog pokreta obnove. Po završenim studijama prava u Beogradu 1968, radio kao novinar u Tanjugu i dopisnik iz afričkih zemalja. Od 1980. posvetio se književnosti, a od kraja 80-ih godina do danas je i politički angažovan. Osnovao je stranku Srpski pokret obnove 1990. godine i bio najsnažniji i najuticajniji predstavnik opozicije i protivnik režima Slobodana Miloševića u poslednjoj deceniji XX veka, zbog čega je više puta, sa suprugom Danicom, zatvaran i izlagan policijskoj torturi, a nekoliko puta bio je i meta atentata kriminalizovanih struktura državne bezbednosti. Objavio je romane Sudija (1981), Nož (1982, ekranizovan 1999), Molitva (1985), Ruski konzul (1988), Noć đenerala (1994), Doktor Aron (2009), Via Romana (2012), Tamo daleko (2013), Isusovi memoari (2015, i iste godine u prevodu na engleski The Memoirs of Jesus), Ko je ubio Katarinu (2017), Aleksandar od Jugoslavije (2018), I grob i rob (2020), Monah Hokaj (2023); autobiografsku prozu Meta (2007); knjige eseja Ja, malograđanin (1981), Odgovori (1987), Koekude, Srbijo (1989), Podsećanja (2001), te knjige govora, intervjua i članaka Sve moje izdaje (1992), Isečci vremena (2016). Autobiografiju Ožiljci života objavio je 2022. godine. Njegove knjige prevođene su na bugarski, češki, engleski, francuski, grčki, italijanski, poljski, rumunski, ruski, španski, turski i ukrajinski jezik, a svi romani su mu bili bestseleri i u srpskim i u jugoslovenskim okvirima. Romani Nož, Aleksandar od Jugoslavije i Ruski konzul su ekranizovani.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više