Kako bi trebalo da mirišu klasici?

22. jun 2020.

Nedavno je najavljen izlazak knjige „Žvaka“ koja će mirisati na – žvake. Da li je ovo početak trenda knjiga sa mirisnim notama?

Ljubitelji knjiga često razglabaju o njihovom mirisu – mirisu starog mastila i papira, koji je toliko voljen da se može kupiti čak i u vidu parfema. Međutim, knjiga Adama Levina, pod nazivom Bubblegum (Žvaka), najavljena je kao knjiga koja će se u prodaji naći sa jednom novinom – zaštitnim koricama koje će mirisati na žvake. To naravno poteže pitanje: šta bi bilo kada bi sve knjige imale miris koji odgovara njihovom sadržaju? To lako može postati novi trend u izdavaštvu, zato seldi naša vizija toga kakav bi miris neki od književnih klasika trebalo da imaju.

„Mobi Dik“

Mirisao bi na more, ali na onaj specifičan, grozan i težak miris mora nakon plime. Mešavina mirisa uginule životinje koja se prži na suncu, uz dodatak mirisa soli i gasova. Vonj ljudskog hibrisa i homoerotizma (uz dodatak gasova). Ovo delo je bez sumnje odlično štivo, ukoliko uspete da zanemarite njegov miris, što mnogi ne bi uspeli.

„Male žene“

Skup samo najdražih i najnostalgičnijih mirisa: medenjaka, borovine, svežeg snega. Miris toplog kamina, suvog cveća i povetarca koji ulazi kroz otvoren prozor. Svi oni mirisi koji mogu da vas raspekmeze kada pomislite na detinjstvo provedeno početkom 19. veka u Masačusetsu, uz svoje tri talentovane sestre i – o, to nije bilo vaše detinjstvo? Jadničci...

„Gospođa Dalovej“

Na prvi mah ćete osetiti miris cveća koji se iznenada meša sa... mirisom benzina? Ili baruta? Ili neprijatnog mirisa iz detinjstva koji jedva razaznajete ali koji izaziva snažne emocije? Miris koji je teško objasniti jer se stalno menja, i svaki put kad pomislite da konačno znate njegove sastojke, on se pretvara u nešto novo.

„1984“

Miriše na pacove! (prevaru)

„Slika Dorijana Greja“

Ova knjiga je natopljena celom bočicom parfema, toliko jakog da vam suze oči (ali miris je i dalje prefinjen i lep). Ipak, ispod note parfema, možete namirisati miris raspadanja, nečeg slatakastog i odvratnog. Jedan dan proveden uz ovu knjigu i mirisaćete kao skupocen parfem (koji će vas večno podsećati na sopstvenu smrtnost) čitavih nedelju dana.

„Orkanski visovi“

Oh, taj sveži miris na visinama. Miris zemlje i vresišta, kao vazduh pred sneg. Vrtsa mirisa koji stvara uzbuđenje – miris koji u vama budi nezaustavljivu i nepredvidljivu energiju, energiju koje se većina ljudi s pravom plaši. Neki će obožavati ovaj miris, dok će drugima biti zbunjujuć i preteran. I obe strane bi bile u pravu.

„Jadnici“

Miris hleba koji nikada nećete okusiti, hleba koji miriše kao najukusniji hleb na svetu. Hleb zbog kog biste bili u iskušenju da uništite svoj život zauvek. Miris takođe sadrži blagu notu francuskog kanalizacionog sistema iz sredine 19. veka. Mogli biste da se usprotivite za količinu note francuskog kanalizacionog sistema, ali se Viktor Igo nikako ne bi složio. On bi, čak, verovatno voleo da upravo ta nota dođe više do izražaja.

„Oduvek smo živele u zamku“

Miris domaće hrane. Pečena jagnjetina, žele od nane, krompirići, grašak i sveža salata iz bašte. A za desert? Kupine posute šećerom. Ima li nečeg lepšeg od toga? Zapravo, počinjem da se osećam čudno. Sve nestaje u mraku. Gubim svest i...

Autor: Mekejla Kojl
Izvor: electricliterature.com
Prevod: Aleksandra Branković

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Herman Melvil

Rođen u Njujorku (1819–1891), imao je život prepun pustolovina. Prijavio se na kitolovac i plovio je južnim Pacifikom. Živeo je na Tahitiju i Havajima i bio u Američkoj mornarici. Godine 1844. prestao je da plovi i počeo da piše o svojim pomorskim iskustvima u raznim romanima: Tajpi (1846), Omu (1847), koji je pobrao velike uspehe, i svoje remek-delo Mobi Dik (1851). U ovom romanu Melvil se osvrće na zlo, otelovljeno u dva glavna lika: s jedne strane je kit, koji predstavlja zlo bez osećanja pošto uništava sve na šta naiđe, a s druge je kapetan Ahab, koji predstavlja uporno zlo, pošto ga njegova lična mržnja i glad za osvetom teraju da goni kita iako time izlaže opasnosti živote svojih ljudi.

Više o autoru

Luiza Mej Olkot

Američka autorka Luiza Mej Olkot rođena je 29. novembra 1832. godine u Džermantaunu u Pensilvaniji, kao druga od četiri ćerke u porodici Olkot. Njen otac Ejmos Bronson Olkot bio je transcendentalista i učitelj, a majka Abigejl Mej, poznatija kao Abi, socijalna radnica. Porodica se 1834. godine preselila u Boston, gde je Luizin otac osnovao eksperimentalnu školu i pridružio se transcendentalističkom klubu sa R. V. Emersonom i H. D. Torom. Transcendentalizam kao idealistički pokret u američkoj književnosti i filozofiji sredine XIX veka donosio je romantičarski i mistički individualizam i, delujući više kao društveni pokret nego filozofska škola, odigrao bitnu ulogu u intelektualnom životu Amerike. Priča o porodici Olkot delom je i priča o transcendentalizmu. Novi stavovi o obrazovanju i metodama odgajanja dece oblikovali su Luizinu svest, nagoneći je da u svemu teži savršenstvu. Olkoti se 1840. godine sele u prirodu i dve godine žive u eksperimentalnom selu Frutlend, zasnovanom na principima utopijske komune. Ovakve odluke dovele su porodicu do krajnjeg siromaštva. Međutim, Luiza odlučuje da izvuče porodicu iz siromaštva a sebe učini slavnom, te počinje da objavljuje prvo pesme, potom priče, a kasnije i romane. Porodica se 1858. godine preselila na imanje Očard haus, kuću okruženu jabučarom, koja i danas postoji kao nacionalni spomenik u znak sećanja na slavnu književnicu. Luiza Mej Olkot preminula je 1888. godine u Bostonu, a sahranjena je u Konkordu pored Emersona, Hortona i Toroa na proplanku poznatom kao Greben pisaca. Luiza Mej Olkot je čitav život posvetila svojoj porodici iako je oduvek želela da putuje i upozna svet. Umesto toga, njene knjige i dan-danas obilaze svet. Za časopis Atlantik mantli (Atlantic Monthly) počela je da piše 1860. godine. Nakon učešća u Američkom građanskom ratu 1863. godine objavljuje Skice iz bolnice (Hospital Sketches), a godinu dana kasnije i roman Raspoloženja (Moods). Sredinom šezdesetih godina XIX veka Luiza Mej Olkot pisala je popularne trilere, građene na senzacionalističkim pričama punim strasti i srčane borbe poput romana Polinina strast i kazna (Pauline’s Passion and Punishment, 1862). Knjiga Moderni Mefistofel (A Modern Mephistopheles, 1875) napisana je u potpuno drugačijem stilu, a spisateljica se u njemu bavi ozbiljnim filozofskim temama i preispitivanjem mračne strane čovekove prirode. Međutim, proslavila ju je sasvim drugačija vrsta književnosti. Na nagovor izdavača Tomasa Najlsa, koji je želeo da objavi &bdquo;žensku priču“, napisala je Male žene (Little Women), roman o četiri sestre. Knjiga je štampana 1868. godine i odmah je postala bestseler. Čitava Amerika bila je očarana pričom, pa je Luiza Mej Olkot napisala i njen nastavak – Dobre žene (Good Wives), koji je objavljen 1869. godine. Kasnije su usledili nastavci: Dečaci (Little Men, 1871) i Deca gospođe Džo (Jo’s Boys, 1886). Svi nastavci naišli su na izuzetno dobar prijem kod čitalaca i kritike, a roman Male žene spada u najvoljenije knjige svih vremena jer dotiče srca čitalaca različitih uzrasta. Foto: Wikimedia Commons

Više o autoru

Oskar Vajld

Oskar Fingal O’Flaherti Vils Vajld rođen je 16. oktobra 1854. godine u Dablinu u znamenitoj porodici irskih intelektualaca. Erudicija, elokvencija i ekscentričnost po kojima je Oskar Vajld kroz život i istoriju postao prepoznatljiv umnogome su poticale iz kuće. Diplomiravši na univerzitetu Triniti u Dablinu, Oskar Vajld je nastavio studije na koledžu Modlen u Oksfordu. Redovno je pisao umetničku kritiku i 1881. godine objavio debitantsku zbirku poezije pod nenametljivim naslovom Pesme (Poems). Početkom 1882. godine Vajld se otisnuo preko Atlantika i upustio u jednogodišnju turneju po Severnoj Americi, gde je kao samoproklamovani &bdquo;apostol esteticizma“ držao nesvakidašnja predavanja o savremenoj poeziji i uređivanju enterijera. Do kraja turneje, Vajld je stasao u dendija koji pleni ličnom filozofijom i u umetnika spremnog da krene put književnog ostvarenja. Po povratku iz Sjedinjenih Država, Vajld se oženio Konstancom Lojd. Skućivši se u Čelziju, mladi bračni par je uskoro dobio dva sina. Krajem 1886. godine Vajld se prihvatio uređivanja magazina Ženski svet (The Woman’s World), u kom je nastojao da afirmiše ženske umetničke i društveno-političke poduhvate. Sredinom 1888. godine, Vajld je objavio Srećnog kraljevića i druge bajke, zbirku romansiranih alegorijskih priča koje je pripovedao svojim sinovima. Srećni kraljević obeležio je početak najplodnijeg spisateljskog perioda u Vajldovoj karijeri. Usledile su još dve zbirke kratke proze, iz kojih su se izdvojile humorističke misterije &bdquo;Zločin lorda Artura Sevila“ i &bdquo;Kantervilski duh“. U istom razdoblju nastala je i pripovetka &bdquo;Portret gospodina V. H.“, koja kroz intrigu i romansu fabulira književno-istorijske polemike o identitetu mladića kom je Šekspir posvetio svoje sonete. Zbirka Namere iz 1891. godine objedinila je Vajldove eseje i platonističke dijaloge. Vanredan primer Vajldove esejističke proze je &bdquo;Duša čoveka u socijalizmu“, nadahnuta društveno-politička rasprava koja priziva utopijsku viziju socijalističkog uređenja kroz individualnu ostvarenost svakog građanina ponaosob. Vajldov jedini roman Slika Dorijana Greja predstavljao je krunu ovog perioda. U februaru 1895. godine postavljena je farsična komedija Važno je zvati se Ernest (The Importance of Being Earnest), koja se ispostavila kao Vajldov poslednji scenski podvig i remek-delo engleske drame. Vajldova ljubavna veza sa kapricioznim lordom Alfredom Daglasom imala je za ishod tri skandalozna suđenja u proleće 1895. Doživotno osramoćen i slomljenog zdravlja, Vajld se po puštanju na slobodu sklonio u kontinentalnu Evropu, gde je pod lažnim imenom proveo ostatak života kao izgnanik. Skrhan porazima i poniženjima, umro je u Parizu 30. novembra 1900. godine, ne dočekavši novi vek u kom će njegov legat doživeti preporod.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

29. septembar 2026.

Dobro došli na manifestaciju „Oktobar – mesec knjige“

Dragi knjigoljupci, izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare ove godine ne učestvuju na Sajmu knjiga, ali donosimo sajam u Lagunu i Delfi knjižare, i to tokom celog oktobra. Vrata naših knjižara biće širom otvorena za čitaoce, uz odlične popuste, poklone i bogat program promocija, druženja sa autorima i potpisivanja knjiga.

Pročitaj više

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više