Budva je sinonim kulture, slobodne misli i kreativnosti, a kulturna dešavanja tokom letnje sezone ovaj grad čine jednim od glavnih kulturnih centara u regionu. „Grad teatar“ jedna je od manifestacija po kojoj je Budva prepoznatljiva na prostorima bivše Jugoslavije i u Evropi. Ljubitelji književnih večeri u ponedeljak 20. jula uživali su u razgovoru o romanu „Kainov ožiljak“ koji su potpisali Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković, u izdanju Lagune.
Neobičan postupak pisanja romana „u četiri ruke“, tema vezana za boravak poslanika „sa smanjenim autoritetom“ Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pred Drugi svjetski rat, koji će kasnije postati i jedini nobelovac sa ovih prostora, pripovedačka interpretacija jednog vremena nepovoljnog za pisca, ali i značajnog za kasniji književni rad Iva Andrića, i zapaženost romana na književnoj sceni regiona bili su dovoljno jak povod za razgovor koji je vodila Vanja Gavrovski.
Odavno afirmisani Vladimir Kecmanović („Top je bio vreo“, „Sibir“…) i Dejan Stojiljković („Konstantinovo raskršće“, „Duge noći i crne zastave“, „Znamenje anđela“…) pretapajući faktografiju i fikciju napisali su roman koji govori o dve godine koje je Ivo Andrić proveo kao diplomata u Hitlerovoj Nemačkoj. Iz takve sinteze rodila se knjiga koja ne samo da sadrži poznate andrićevske motive, već i stilski, formalno izgleda kao da je pisano sam Ivo Andrić. Na Trgu pjesnika u Budvi autori su govorili o nastanku knjige, metodologiji rada na njoj, Nemačkoj 30-ih…
„Ovaj roman je direktno ’izašao’ iz moje priče ’Mrtve stvari’ koja se bavi susretom Nemanje Lukića, glavnog junaka mog prvog romana ’Konstantinovo raskršće’ i Ive Andrića, upravo u Berlinu. Dok sam istraživao građu za tu priču, rodila mi se ideja o romanu koji se bavi Andrićevim berlinskim danima“, rekao je Stojiljković, koji je prvi put boravio u Budvi.
Dva (fiktivna) trenutka u „Kainovom ožiljku“ predstavljaju oslonac radnje romana. Roman počinje prijemom Andrića kod Hitlera, da bi se nastavio mračnim scenama nacističkih uličnih paljenja knjiga. Na jednom takvom zgarištu Kecmanovićev i Stojiljkovićev Andrić pronalazi i knjigu izvesnog zabranjenog pesnika Štefana Krajskog, austrijskog naciste rođenog u Bosni. Ni slutio nije da će upoznati tog navodno, u Noći dugih noževa, ubijenog umetnika, i da će mu upravo on biti model za lik Karađoza, jer špijuni nikada ne umiru...
„Pronalazak tajnovite zbirke je ustupak žanru kojim smo se igrali, a nacistički istražitelj predstavlja kombinaciju metapoetičke igre i istorijske nužnosti“, rekao je Kecmanović, a Stojiljković se nadovezao: „Bilo je nužno da roman ima neku vrstu ’kičme’ i, samim tim, logično je bilo da se napravi određeni zamajac, kakav je ta trilerska priča o nestalom pesniku i njegovoj ukletoj knjizi.“
Ovogodišnji književni program festivala, čija je selektorka Svetlana Ivanović, a koji se po 29. put održava na Trgu pjesnika, okuplja interesantna imena književnosti. Roman „Kainov ožiljak“ koji je obeležio književnu produkciju prethodne godine u regionu s pravom se našao u programu festivala.
Odavno afirmisani Vladimir Kecmanović („Top je bio vreo“, „Sibir“…) i Dejan Stojiljković („Konstantinovo raskršće“, „Duge noći i crne zastave“, „Znamenje anđela“…) pretapajući faktografiju i fikciju napisali su roman koji govori o dve godine koje je Ivo Andrić proveo kao diplomata u Hitlerovoj Nemačkoj. Iz takve sinteze rodila se knjiga koja ne samo da sadrži poznate andrićevske motive, već i stilski, formalno izgleda kao da je pisano sam Ivo Andrić. Na Trgu pjesnika u Budvi autori su govorili o nastanku knjige, metodologiji rada na njoj, Nemačkoj 30-ih…
„Ovaj roman je direktno ’izašao’ iz moje priče ’Mrtve stvari’ koja se bavi susretom Nemanje Lukića, glavnog junaka mog prvog romana ’Konstantinovo raskršće’ i Ive Andrića, upravo u Berlinu. Dok sam istraživao građu za tu priču, rodila mi se ideja o romanu koji se bavi Andrićevim berlinskim danima“, rekao je Stojiljković, koji je prvi put boravio u Budvi.
Dva (fiktivna) trenutka u „Kainovom ožiljku“ predstavljaju oslonac radnje romana. Roman počinje prijemom Andrića kod Hitlera, da bi se nastavio mračnim scenama nacističkih uličnih paljenja knjiga. Na jednom takvom zgarištu Kecmanovićev i Stojiljkovićev Andrić pronalazi i knjigu izvesnog zabranjenog pesnika Štefana Krajskog, austrijskog naciste rođenog u Bosni. Ni slutio nije da će upoznati tog navodno, u Noći dugih noževa, ubijenog umetnika, i da će mu upravo on biti model za lik Karađoza, jer špijuni nikada ne umiru...
„Pronalazak tajnovite zbirke je ustupak žanru kojim smo se igrali, a nacistički istražitelj predstavlja kombinaciju metapoetičke igre i istorijske nužnosti“, rekao je Kecmanović, a Stojiljković se nadovezao: „Bilo je nužno da roman ima neku vrstu ’kičme’ i, samim tim, logično je bilo da se napravi određeni zamajac, kakav je ta trilerska priča o nestalom pesniku i njegovoj ukletoj knjizi.“
Ovogodišnji književni program festivala, čija je selektorka Svetlana Ivanović, a koji se po 29. put održava na Trgu pjesnika, okuplja interesantna imena književnosti. Roman „Kainov ožiljak“ koji je obeležio književnu produkciju prethodne godine u regionu s pravom se našao u programu festivala.
