Igor Marojević i Vule Žurić gostovali na Filozofskom fakultetu na Palama

26. novembar 2012.

Tokom proteklog vikenda na Filozofskom fakultetu na Palama održana su dva književna programa čiji su protagonisti bili Lagunini autori Igor Marojević i Vule Žurić. Pred gotovo punim amfiteatrom fakulteta dva pisca su praktično nastupali i kao autori i književni kritičari, u smislu da nisu samo pričali o sopstvenoj poetici i čitali odlomke iz svojih knjiga nego su i govorili jedan o drugom.

U drugom programu Žurić i Marojević su studentima književnosti održali kreativnu radionicu u kojoj je bilo reči i o još dva Lagunina izdanja: zborniku priča inspirisanih Ivom Andrićem „Zemaljski dugovi“ i romanu „2666“ Roberta Bolanja. Povod za to je da su oba gosta fakulteta na Palama zastupljeni u „Zemaljskim dugovima“, odnosno u tome što je Marojević preveo „2666“.

Na kraju ovih književnih susreta, na kojima su se dva Lagunina autora uspešno predstavila paljanskoj publici i studentima, Biblioteka Filozofskog fakulteta je između ostalog darivana Laguninim izdanjima knjiga Igora Marojevića i Vuleta Žurića, kao i zbornikom „Zemaljski dugovi“.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Igor Marojević

Igor Marojević rođen je 1968. u Vrbasu. Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i studirao master iz Svetske književnosti na Univerzitetu Autonoma u Barseloni. Objavio je Beogradsko petoknjižje: romane &bdquo;Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), &bdquo;Parter“ (2009), &bdquo;Prave Beograđanke“ (2017) i &bdquo;Tuđine“ (2018) i zbirku priča &bdquo;Beograđanke“ (2014, šest izdanja), kao i četiri romana iz &bdquo;Etnofikcije“, još nedovršene pentalogije: &bdquo;Žega“ (2004, 2008), &bdquo;Šnit“ (2007, 2008, 2014), &bdquo;Majčina ruka“ (2011) i &bdquo;Ostaci sveta“ (2020, 2022). Ostala dela: novela &bdquo;Obmana boga“ (1997), zbirke priča &bdquo;Tragači“ (2001), &bdquo;Mediterani“ (2006, 2008) i &bdquo;Sve za lepotu“ (izbor kratke proze, 2021), knjigu sociokulturnih eseja &bdquo;Kroz glavu“ (2012) i &bdquo;Roman o pijanstvima“ (2019). Napisao je i drame: &bdquo;Nomadi“ (u produkciji barselonskog Instituta za teatar izvođena 2004. na katalonskom i španskom, na kojem je i napisana), &bdquo;Tvrđava Evropa“ (prevod prethodnog komada sa španskog, BELEF 2008) i &bdquo;Bar sam svoj čovek“ (Beogradsko dramsko pozorište 2009‒2011). Prema njegovom romanu &bdquo;Dvadeset četiri zida“ istoimena pozorišna adaptacija izvođena je takođe u BDP, 2003/2004. Njegova dela objavljivana su na španskom, ukrajinskom, katalonskom, mađarskom, portugalskom, slovenačkom i makedonskom jeziku. Zastupljen u desetak reprezentativnih antologija srpske, ex-YU, južnoistočnoevropske i evropske kratke proze. Dobio je više od deset književnih nagrada, između ostalih Andrićevu, &bdquo;Meša Selimović“, Nagradu grada Beograda, &bdquo;Zlatni Beočug“, &bdquo;Károly Szirmai“, Nagradu iz Fonda &bdquo;Borislav Pekić“, &bdquo;Desimir Tošić“… Izbor iz svojih književnih eseja sprema za zbirku pod radnim naslovom &bdquo;Preteče“. Piše i knjigu pripovedaka &bdquo;Granična stanja“. Preveo je preko 20 proznih knjiga sa španskog i katalonskog jezika. Član je Srpskog i Katalonskog PEN-a i Udruženja književnih prevodilaca Srbije te jedan od osnivača Srpskog književnog društva, preko kojeg od 2002. ostvaruje status samostalnog umetnika. Živi u Zemunu.

Više o autoru

Roberto Bolanjo

Roberto Bolanjo je rođen 1953. u Santjago de Čileu. Umro je 2003. u Barseloni. Najpoznatiji je kao autor romana, kojih ima 12: &bdquo;Saveti jednog Morisonovog učenika Džojsovom fanu“ (Consejos de un discípulo de Morrison a un fanático de Joyce, 1984; koautorski; nagrada Ámbito literario), &bdquo;Ledena staza“ (La pista de hielo, 1993; Nagrada grada Alkala de Enares), &bdquo;Staza slonova“ (La senda de los elefantes, 1994; nagrada Feliks Urabajen), &bdquo;Nacistička literatura u Americi“ (La literatura nazi en America, 1996), &bdquo;Udaljena zvezda“ (Estrella distante, 1996), &bdquo;Divlji detektivi“ (Los detectives salvajes, 1998, nagrade Romulo Galjegos i Eralde, Nagrada Čileanskog saveta), &bdquo;Amajlija“ (Amuleto, 1999), Monsieur Pain (1999), &bdquo;Čile noću“ (Nocturno de Chile, 2000), &bdquo;Antverpen“ (Amberes, 2002), &bdquo;Lumpenromančić“ (Una novelita lumpen, 2002) i 2666 (posthumno; nagrade Salambo i Hose Manuel Lara, Nagrada grada Barselone). Značajan i kao pisac zbirki priča &bdquo;Telefonski pozivi“ (Llamadas telefónicas, 1997, Nagrada grada Santjago de Čilea), &bdquo;Kurve ubice“ (Putas asesinas, 2001) i &bdquo;Nesnosni gaučo“ (El gaucho insufrible, posthumno). Objavio je i šest knjiga poezije. Bolanjo je svojevremeno bio aktivni levičar, zatvaran u vreme Pinočeove diktature. Osim u Čileu, značajan deo života proveo je i u Meksiku (desetak godina) i Španiji (od kasnih sedamdesetih do smrti). Prevođen je na oko dvadeset jezika. Značajan je pre svega kao autor koji je, podržan mlađim hispanskim piscima koji ga u velikoj meri smatraju pretečom, svojim istovremeno neposrednim, bespoštednim i vrlo poetičnim jezikom i originalnim formama, praktično ukinuo magijski realizam kao vodeći pravac latinoameričkih književnosti.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Čile noću
4.0Prosecna ocena je 4.0 od 5
Rasprodato

Vule Žurić

Vule Žurić rođen je u Sarajevu 1969. godine. Zbirke priča: Umri muški (1991), Dvije godine hladnoće (1995), U krevetu sa Madonom (1998), Valceri i snošaji (2001), Katenačo (2011) i Tajna crvenog zamka (2015). Romani: Blagi dani zatim prođu (2001), Rinfuz (2003), Tigrero (2005), Crne ćurke i druga knjiga crnih ćurki (2006), Mrtve brave (2008), Narodnjakova smrt (2009), Nedelja pacova (2010), Srpska trilogija (2012) i Republika Ćopić (2015). Autor je knjige radio-drama Crni glas za belu hartiju (2017), knjige za decu Roman bez ormana (2017), kao i zvezdaškog dela monografije Mnogo smo jači/Derbi, moj derbi (2014). Za Lagunu je priredio tematske zbirke priča savremenih jugoslovenskih autora posvećene Gavrilu Principu (Gavrilov princip) i Branku Ćopiću (Orlovi ponovo lete). Napisao je scenario za film Gorana Markovića Slepi putnik na brodu ludaka (2017) i dramu Posljednji mejdan Petra Kočića, koja je imala praizvedbu na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u oktobru 2017. godine, u režiji Nebojše Bradića. Njegove priče prevođene su na desetak jezika, a sa engleskog je preveo monografiju o savremenoj umetnosti Vila Gomperca Šta gledaš (2015) i sa italijanskog roman Huga Prata Korto Malteze u Sibiru (2017). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima je i &bdquo;Andrićeva nagrada“ za zbirku priča Tajna crvenog zamka, koju je 2014. godine objavila Laguna. Živi u Pančevu.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više