Hrvatske book influenserke preporučuju najbolje knjige za leto

19. jun 2020.

Mnogi su od nas polako počeli odbrojavati do godišnjih odmora, a znamo da torba za plažu uvijek sadrži i neko štivo. Nema nam dražeg nego izgubiti se u izvrsnim pričama koje nam se onda danima vrte mislima i imamo želju preporučiti ih baš svakome.

Upravo takve knjige najbolje poznaju book influencerke, booktuberice, ljubiteljice knjiga ili koju im god već titulu prišijemo – ključno je da upravo one iz ljubavi prema pričama „gutaju“ svakojake književne naslove, znaju prepoznati najzanimljivije štivo pa tako i preporučiti nam ono najbolje.

Alis Marić, Iva Rajić, Ana Jembrek, Katarina Radetić i Ana Čaić Blažević jedne su od rijetkih ljubiteljica knjiga na našim prostorima koje svoja razmišljanja o naslovima rado dijele s brojnim pratiteljima. Neke od njih već godinama pišu na svojom blogovima, a sve češće na Instagramu – poput Alis Marić koja stoji iza popularnog projekta Čitaj knjigu, Ive Rajić koja svoj blog Bibliovca aktivno vodi još od 2013. godine kad takvog sadržaja kod nas gotovo uopće nije bilo te Ane Jembrek, sopranistice koja je ljubav prema čitanju pretvorila u projekt koji je dosegnuo stotine tisuće ljudi.

Ana Čaić Blažević i Katarina Radetić ušle su u taj svijet nešto kasnije, ali već ih prati pozamašan broj pratitelja. Na Anin blog Bibliomanija često svraćamo u potrazi za recenzijom i novostima o knjigama, a s Katarinom, jednom od prvih booktuberica u Hrvatskoj, pričali smo nedavno kad nam je predložila niz odličnih naslova za čitanje kod kuće.

Njih pet sad su nam preporučile knjige koje moramo nabaviti prije nego što spakiramo kofere!

IVA RAJIĆ (BIBLIOVCA) PREPORUČUJE…

Kirka, Madeline Miller
„Kirka“ Madeline Miller prikazat će vam oduvijek crno oslikavanu antičku čarobnicu u potpuno novom svjetlu. Da, zavodnica je i da, zavest će vas, i onda vas iz ove knjige ispratiti potpuno transformirane.

ALIS MARIĆ (ČITAJ KNJIGU) PREPORUČUJE…

Stvarni život, Adelina Dieudonne
Najbolja knjiga koju sam pročitala u ovoj godini. Riječ je o dirljivoj obiteljskoj drami koja vas mora protresti. Način na koji autorica analizira jednu obitelj je nevjerojatno brutalan, a istovremeno jasan. Iako se radi o depresivnim životnim uvjetima, knjiga nije nimalo depresivna, dapače puna je ljubavi, nade i pogleda u bolju budućnost. Baš kako to najviše trebamo u ovom sadašnjem vremenu. Na kraju čitanja zadovoljno uzdahnete.

Male žene, Louise May Alcott
I obavezni klasik „Male žene“ – Louise May Alcott za kojeg je Guardian rekao da je jedna od najvažnijih ženskih knjiga svih vremena.

ANA JEMBREK (KNJIGE SU MOJ SVIJET) PREPORUČUJE…

Djeca vremena, Adrian Tchaikovsky
Iako znam da nisu svi zaljubljeni u znanstvenu fantastiku kao što sam možda ja, obožavam preporučivati djela koja su zgodna za one koji nisu toliko u tom žanru, ali bi isprobali! Ovo je jedna prava takva knjiga. Epski roman koji prati inteligentan razvoj kukaca na udaljenom planetu i fantastično opisuje civilizaciju insekata koja se ima suočiti s posljednjim ostacima ljudske vrste. Tko će prevladati? Ovaj roman ultimativno je roman o snazi empatije, prekrasno i moćno napisano, a pohvalili su mi ga i oni čitatelji koji pate od straha od pauka. Nema veće preporuke!

ANA ČAIĆ BLAŽEVIĆ (BIBLIOMANIJA) PREPORUČUJE…

Kirka, Madaline Miller
Ako ste još uvijek u nedoumici što čitati ovog ljeta, a volite romane s jakim ženskim likovima, od srca vam preporučujem „Kirku“ – roman o proročici i čarobnici koju smo tek površno upoznali preko grčke mitologije te kroz Homerovu Odiseju. Ne znam zašto grčka mitologija ima tendenciju ženske likove prikazati plošno, kao da njihova uloga ima tek jednu stranu, no zahvaljujući Madeline Miller, Kirka je napokon dobila višeslojnost koju je oduvijek zaslužila te mi je zbog toga ostala u sjećanju kao najzabavniji, najhrabriji i najodlučniji ženski lik koji sam ikad srela.

KATARINA RADETIĆ (KNJIGAJSE) PREPORUČUJE…

Dobri predznaci, Neil Gaiman i Terry Pratchett
Pisci Neil Gaiman i Terry Pratchett zajedno su stvorili fantastično smiješan roman „Dobra predskazanja“. Upoznajemo anđela i demona koji imaju zadatak živjeti na Zemlji kako bi pomogli orkestrirati Sudnji dan kada za to kucne čas. Glavni je problem što su njih dvojica s vremenom zavoljeli ljude i Zemlju i nije im do Sudnjeg dana, a činjenica da su zeznuli prvi zadatak koji im je dodijeljen budi nepovjerenje u svima oko njih. „ Dobra predskazanja “ jedan mi je od najdražih romana koje sam pročitala prošle godine i zato se morao naći na ovom popisu. Kroz priču nas vodi koloplet osebujnih i apsurdnih likova koji su zapravo maštovito ogledalo našeg društva. Dva su autora napisala inteligentan i duboko humorističan roman zato potražite hladovinu i pripremite se za smijeh!

Izvor: journal.hr

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Adelin Dijedone

Adelin Dijedone (1982) belgijska je književnica i glumica. Godine 2017. za novelu Amaroula dobila je prvu nagradu na konkursu Francuske zajednice u Belgiji. Iste godine je napisala pozorišni komad Bonobo Moussaka, a 2018. i svoj prvi roman Stvarni život. Za Stvarni život dobila je četrnaest književnih nagrada, uključujući nagrade FNAC, Renodo gimnazijalaca, Rosel, Filigran, Gonkur – po izboru Italije, Gonkur – po izboru Belgije, Prvo pero, Veliku nagradu čitateljki magazina El… Živi u Briselu. Foto: © ActuaLitté / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Stvarni život
4.8Prosecna ocena je 4.8 od 5
Akcijska cena i do:
511,36RSD
Osnovna cena:
799,00RSD

Adrijan Čajkovski

Adrijan Čajkovski je britanski autor fantazi žanra i naučne fantastike. Najpoznatiji je po svom serijalu Shadows of the Apt i po svom prvom romanu &bdquo;Deca vremena“ ovenčan prestižnom nagradom za naučnofantastični roman &bdquo;Artur Klark“ za 2016. godinu. Studirao je zoologiju i psihologiju na Univerzitetu Reding. A onda se prekvalifikovao u pravnika u sferi trgovine, da bi se od decembra 2018. u potpunosti posvetio pisanju. Živi u Lidsu sa suprugom i sinom. Za sebe kaže da je u privatnom životu pravnik, gejmer i ljubitelj entomologije. Za više informacija o njegovoj bibliografiji posetite: shadowsoftheapt.com Foto: Kate Eshelby

Više o autoru

Luiza Mej Olkot

Američka autorka Luiza Mej Olkot rođena je 29. novembra 1832. godine u Džermantaunu u Pensilvaniji, kao druga od četiri ćerke u porodici Olkot. Njen otac Ejmos Bronson Olkot bio je transcendentalista i učitelj, a majka Abigejl Mej, poznatija kao Abi, socijalna radnica. Porodica se 1834. godine preselila u Boston, gde je Luizin otac osnovao eksperimentalnu školu i pridružio se transcendentalističkom klubu sa R. V. Emersonom i H. D. Torom. Transcendentalizam kao idealistički pokret u američkoj književnosti i filozofiji sredine XIX veka donosio je romantičarski i mistički individualizam i, delujući više kao društveni pokret nego filozofska škola, odigrao bitnu ulogu u intelektualnom životu Amerike. Priča o porodici Olkot delom je i priča o transcendentalizmu. Novi stavovi o obrazovanju i metodama odgajanja dece oblikovali su Luizinu svest, nagoneći je da u svemu teži savršenstvu. Olkoti se 1840. godine sele u prirodu i dve godine žive u eksperimentalnom selu Frutlend, zasnovanom na principima utopijske komune. Ovakve odluke dovele su porodicu do krajnjeg siromaštva. Međutim, Luiza odlučuje da izvuče porodicu iz siromaštva a sebe učini slavnom, te počinje da objavljuje prvo pesme, potom priče, a kasnije i romane. Porodica se 1858. godine preselila na imanje Očard haus, kuću okruženu jabučarom, koja i danas postoji kao nacionalni spomenik u znak sećanja na slavnu književnicu. Luiza Mej Olkot preminula je 1888. godine u Bostonu, a sahranjena je u Konkordu pored Emersona, Hortona i Toroa na proplanku poznatom kao Greben pisaca. Luiza Mej Olkot je čitav život posvetila svojoj porodici iako je oduvek želela da putuje i upozna svet. Umesto toga, njene knjige i dan-danas obilaze svet. Za časopis Atlantik mantli (Atlantic Monthly) počela je da piše 1860. godine. Nakon učešća u Američkom građanskom ratu 1863. godine objavljuje Skice iz bolnice (Hospital Sketches), a godinu dana kasnije i roman Raspoloženja (Moods). Sredinom šezdesetih godina XIX veka Luiza Mej Olkot pisala je popularne trilere, građene na senzacionalističkim pričama punim strasti i srčane borbe poput romana Polinina strast i kazna (Pauline’s Passion and Punishment, 1862). Knjiga Moderni Mefistofel (A Modern Mephistopheles, 1875) napisana je u potpuno drugačijem stilu, a spisateljica se u njemu bavi ozbiljnim filozofskim temama i preispitivanjem mračne strane čovekove prirode. Međutim, proslavila ju je sasvim drugačija vrsta književnosti. Na nagovor izdavača Tomasa Najlsa, koji je želeo da objavi &bdquo;žensku priču“, napisala je Male žene (Little Women), roman o četiri sestre. Knjiga je štampana 1868. godine i odmah je postala bestseler. Čitava Amerika bila je očarana pričom, pa je Luiza Mej Olkot napisala i njen nastavak – Dobre žene (Good Wives), koji je objavljen 1869. godine. Kasnije su usledili nastavci: Dečaci (Little Men, 1871) i Deca gospođe Džo (Jo’s Boys, 1886). Svi nastavci naišli su na izuzetno dobar prijem kod čitalaca i kritike, a roman Male žene spada u najvoljenije knjige svih vremena jer dotiče srca čitalaca različitih uzrasta. Foto: Wikimedia Commons

Više o autoru

Madlin Miler

Madlin Miler je rođena u Bostonu i odrasla je u Njujorku i Filadelfiji. Pohađala je univerzitet Braun, gde je diplomirala i magistrirala klasične jezike. Poslednjih petnaest godina predaje i podučava latinski, grčki i Šekspira. Njen prvi roman Ahilova pesma 2012. godine je dobio nagradu Orindž za književnost i bio je bestseler Njujork tajmsa. Prevođen je na dvadeset i pet jezika. Eseji Milerove objavljivani su u različitim novinama i časopisima, uključujući i Gardijan, Vol Strit džernal i Lafams kvorterli, kao i NPR.org. Trenutno živi u Filadelfiji, u državi Pensilvaniji. Foto: © Biswarup Ganguly / CC BY 3.0 / Wikimedia Commons

Više o autoru

Nil Gejmen

Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već &bdquo;kraljica noći“ ("I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn`t a hooker, that in fact she was a lady of the evening.", Los Angeles Times, 2001). Do tada, Gejmen je već stekao zavidnu reputaciju kao autor scenarija za strip serijal Sendmen, kao i za niz underground stripova za koje je dobio više nagrada. 1995. okončao je rad na Sendmenu počeo rad na pravim proznim delima, što je rezultiralo sa nekoliko zbirki priča i Zvezdanom prašinom, nekom vrstom bajke za odrasle. Sledila je saradnja sa Teri Pračetom na Dobrim predskazanjima, serija Nikadođija (futuristička priča o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretočio u TV seriju), kao i Gejmenovo viđenje dečije fantastike u Koralini, koju mnogi porede sa Luisovom Alisom u zemlji čuda. Godine 2001. objavljeni su Američki bogovi, roman za koji je Gejmen dobio jednu od najprestižnijih nagrada u žanru, nagradu Brem Stoker udruženja horor pisaca. Pored ovoga, Gejmen je kreator scenarija za japanski animirani film Princeza Mononoke, kao i scenarija za filmove koji tek treba da budu snimljeni po njegovim romanima i pričama. 1999. oživeo je serijal Sendmen. Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je Sendmen kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Ejmos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko Sendmen izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove: &bdquo;A da li si razmišljao o poslu računovođe?“ Foto © Kyle Bice

Više o autoru

Teri Pračet

Teri Pračet (1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane. Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti. Više informacija o autoru potražite na sajtu terrypratchettbooks.com

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

29. septembar 2026.

Dobro došli na manifestaciju „Oktobar – mesec knjige“

Dragi knjigoljupci, izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare ove godine ne učestvuju na Sajmu knjiga, ali donosimo sajam u Lagunu i Delfi knjižare, i to tokom celog oktobra. Vrata naših knjižara biće širom otvorena za čitaoce, uz odlične popuste, poklone i bogat program promocija, druženja sa autorima i potpisivanja knjiga.

Pročitaj više

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više