Goran Milašinović u okviru programa Dani srpske kulture preko Zoom platforme
U okviru Dana srpske kulture, koje organizuje Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ iz Zagreba, u petak 18. decembra u 17 sati održaće se razgovor o knjizi „Apsint“ Gorana Milašinovića koja se 2006. našla u najužem izboru za Ninovu nagradu. Razgovor sa autorom vodiće Aneta Vladimirov.
Roman-vremeplov kroz XX vek i čitavu srednju Evropu, „Apsint“ je priča o dvojici Mihajla Alića, potpuno različitih karaktera. Dele jedino nesrećnu sudbinu i neumereno uživanje u zelenkastom likeru od anisa i gorkog pelina – apsintu.
Prvi Mihajlo je Beograđanin, student medicine u Beču, gde je prinudno mobilisan u Veliki rat. Pri napadu austrougarske vojske na Srbiju, zarobljen je i odveden u Irig, odakle će neslavno pobeći. Ovom Mihajlu se nakon kapitulacije Austrougarske monarhije gubi svaki trag.
Drugi Mihajlo Alić rodom je iz Iriga, srpski vojnik dobrovoljac i ugledni hirurg u Pančevu, gde je nakon rata uhapšen i optužen da je radio kao tajni cenzor za grupu Kundschafter sa zadatkom falsifikovanja ukradenih pisama srpskih vojnika i ratnih zarobljenika. Falsifikovanim sadržajem adresat bi, naime, bio naveden da otkrije obaveštajne podatke, a na osnovu kojih se zaključivalo o položajima srpske vojske. Ovaj ugledni lekar je uveren da je do optužbe za izdaju došlo zbog zamene identiteta.
Razgovor je dostupan preko Zoom adrese: https://zoom.us/j/7610522637
Roman-vremeplov kroz XX vek i čitavu srednju Evropu, „Apsint“ je priča o dvojici Mihajla Alića, potpuno različitih karaktera. Dele jedino nesrećnu sudbinu i neumereno uživanje u zelenkastom likeru od anisa i gorkog pelina – apsintu.
Prvi Mihajlo je Beograđanin, student medicine u Beču, gde je prinudno mobilisan u Veliki rat. Pri napadu austrougarske vojske na Srbiju, zarobljen je i odveden u Irig, odakle će neslavno pobeći. Ovom Mihajlu se nakon kapitulacije Austrougarske monarhije gubi svaki trag.
Drugi Mihajlo Alić rodom je iz Iriga, srpski vojnik dobrovoljac i ugledni hirurg u Pančevu, gde je nakon rata uhapšen i optužen da je radio kao tajni cenzor za grupu Kundschafter sa zadatkom falsifikovanja ukradenih pisama srpskih vojnika i ratnih zarobljenika. Falsifikovanim sadržajem adresat bi, naime, bio naveden da otkrije obaveštajne podatke, a na osnovu kojih se zaključivalo o položajima srpske vojske. Ovaj ugledni lekar je uveren da je do optužbe za izdaju došlo zbog zamene identiteta.
Razgovor je dostupan preko Zoom adrese: https://zoom.us/j/7610522637
