Film ili knjiga? 12 predloga za čitanje umesto gledanja ;)

20. decembar 2018.

Knjigoljupci, sigurno ste pripremili naramke knjiga kojima ćete ispuniti slobodno vreme tokom predstojećih praznika. Tim povodom, razmišljali smo o famoznom paru knjiga-film. Prokrstarili smo našim naslovima i sastavili ovu listu 12 knjiga koje su pretočene u filmove.

Tematika je u prilagođena prazničnom raspoloženju, pa izvolite, testirajte: knjiga ili film, šta vam se više dopalo?

12. Debora Mogah, Doba lala

Početkom 17. veka stanovnike Amsterdama obuzela je lalomanija. A dušu bogatog trgovca Kornelisa Sandvorta zanosi njegova prelepa supruga Sofija. U želji da ovekoveči sebe i nju, naručuje zajednički portret od darovitog mladog slikara Jana van Losa. Ali, dok Van Los počinje da prenosi Sofijin lik na platno, između prelepe mlade žene i darovitog umetnika polako se budi strast.

„Doba lala“ se čita kao triler; u pitanju je roman koji govori o tome šta znači kada idete suviše daleko i i vrlo pažljivo ispituje šta bi mogle da budu posledice ...detaljnije

__________________________________________________________________________________________

11. Majkl Ondači, Engleski pacijent

Dirljiv i predivno napisan roman ovenčan Bukerovom i Zlatnom Bukerovom nagradom koji će vas preneti u svet afričkih pustinja i beduinskih plemena i odneti do neslućenih dubina ljudskih osećanja.

Krajem Drugog svetskog rata, u napuštenoj italijanskoj vili ukrstiće se putevi četiri slomljena bića. Bolničarka Hana, ojađena sveprisutnom smrću, opsesivno neguje svog poslednjeg preživelog pacijenta. Osakaćeni lopov Karavađo pokušava ponovo da pronađe sebe. Povučeni indijski miner Kip traži skrivene bombe u predelima gde ništa nije bezbedno. Svakoga od njih na različit način opseda tajanstveni engleski pacijent koji, izgoreo do unakaženosti, leži u sobi na spratu sam sa svojim uspomenama. Kroz celu priču provejavaju sećanja tog bezimenog čoveka – na zabranjenu ljubav, plamenu strast i rušilački gnev – a tajne koje će se razotkriti zauvek će promeniti sve likove. ...detaljnije

__________________________________________________________________________________________

10. Jan Martel, Pijev život

Hindus, musliman i hrišćanin su 227 dana zarobljeni na čamcu za spasavanje sa ogromnim bengalskim tigrom. Zvuči kao početak vica, ali je zapravo sjajna priča o avanturama na moru prepuna čistog adrenalina.

Brod tone. Pi je jedini čovek u čamcu za spasavanje, a društvo mu prave hijena, orangutan, povređena zebra i Ričard Parker, ogromni bengalski tigar. Uskoro će tigar eliminisati sve sem Pija, kome strah, znanje i lukavstvo omogućuju da preživi sa Ričardom Parkerom 227 dana na pučini Tihog okeana. Kada napokon stignu do obale Meksika, Ričard Parker beži u džunglu i više ga niko neće videti. Ljudi koji ispituju Pija ne žele da poveruju u njegovu priču i zahtevaju da im ispriča „istinu“. Posle višesatnog ispitivanja, Pi priča drugu verziju, mnogo manje fantastičnu, mnogo običniju – no je li ona tačnija? ...detaljnije

__________________________________________________________________________________________

9. F. Skot Ficdžerald, Veliki Getsbi

Na raskošnim pozornicama grada koji nikada ne spava i Getsbijeve vile smenjuju se bogati skorojevići, starlete, isprazni likovi tadašnje elite, dok glavni junak, svestan svog porekla i trenutka u kojem živi, nesrećan u ljubavi, ostaje jedini iskreni svedok vremena. Svestan da je zbog svog bogatstva stekao društveni položaj i naklonost džet-seta, Getsbi shvata da se ono do čega nam je stalo ne može kupiti novcem.

„Veliki Getsbi“ je jedinstven portret vremena koji na elegantan i ciničan način oslikava svoje doba u kojem se i danas možemo prepoznati. ...detaljnije

__________________________________________________________________________________________

8. Fredrik Bakman, Čovek po imenu Uve

Pročitali ste ovaj bestseler ali niste pogledali film? Pa, krajnje vreme bi bilo da testirate svoju naklonost ovom džangrizavom dedici koji je svojom mrzovoljom stekao milione poklonika…

Za one koji još nisu inficirani „Uveomanijom“, da podsetimo: Uve je jedan od onih koji upiru prstom u ljude koji mu se ne dopadaju kao da su provalnici zatečeni pod njegovim prozorom. Međutim, iza njegove mrzovolje i pedanterije skriva se jedna priča i mnogo tuge... I tako, kada komšije koje se useljavaju u susednu kuću jednog novembarskog dana slučajno unište Uveovo poštansko sanduče, iznenada počinje topla priča o odrpanim mačkama, neočekivanom prijateljstvu i drevnoj veštini vožnje auta sa prikolicom. Priča koja će suštinski promeniti jednog čoveka i jedno udruženje stanara. ...detaljnije

______________________________________________________________________________________

7. Toni Parsons, Čovek i dečak

Hari Silver ima sve što može da poželi: lepu ženu, divnog sina, odličan posao u medijima. Njegov život izgleda savršeno sve dok ne podlegne čarima svoje koleginice, vitke crvenokose devojke „sa onom vrstom irske kože koja je toliko bleda kao da nikad nije videla sunca“. Posle te kobne noći život će mu se raspasti. Gubi posao, a zatim i ženu – postaje nezaposleni, samohrani roditelj. Neodgovoran i detinjast, kao i mnogi drugi savremeni muškarci, shvata da je došlo vreme da odraste.

Hari Silver, antijunak koji tokom priče doživljava preobražaj u zrelog muškarca, postao jedan od omiljenih savremenih književnih junaka. ...detaljnije

______________________________________________________

6. Agata Kristi, „Ubistvo u Orijent ekspresu“

Najčuveniji slučaj Herkula Poaroa.

Nešto posle ponoći snežni smetovi zaustavili su Orijent ekspres. Ovaj raskošni voz iznenađujuće je pun za to doba godine, ali jutro dočekuje s jednim putnikom manje. Američki magnat leži mrtav u svom kupeu, proboden dvanaest puta, a vrata su zaključana iznutra. Ubica je zarobljen u vozu s ostalim putnicima i detektiv Herkul Poaro mora da ga otkrije pre nego što se desi novo ubistvo.

„Ubistvo u Orijent ekspresu“ je jedan od najboljih detektivskih romana Agate Kristi, najobjavljivanije autorke svih vremena. ...detaljnije

__________________________________________________________________________________________

5. Stevan Sremac, Zona Zamfirova

„Zona Zamfirova“ je knjiga uz koju odrastaju generacije. Kako iz jedne konvencionalne fabule o dvoje mladih, razdvojenih staleškim razlikama, koji posle mnogobrojnih ljubavnih trzavica nalaze mir u bračnoj luci, nastalo je opšteprihvaćeno, nacionalno delo? Zato što delo ne čini tema nego način na koji je interpretirana.

A priča o Zoni, bogatoj mezimici ćerki, i za nju nepriličnom kujundžiji Manetu, iskazana zavodljivim staroniškim dijalektom, ispričana je tako da objedinjuje bajkovitost ljubavne priče i erotsku suptilnost, čaršijsko ogovaranje i etnografsku faktografiju, novinske paskvile i simboliku detalja, dobronamerni humor i britkost satire. ...detaljnije

___________________________________________________

4. Igor Kolarov, Agi i Ema

Kratki roman „Agi i Ema“ donosi dirljivu priču o prijateljstvu usamljenog devetogodišnjeg dečaka Agija i luckaste starice Eme, i njihovom zajedničkom buntu protiv svirepog i otuđenog sveta.

Knjiga koja je ušla i u lektiru za osnovce, prevedena je na nekoliko velikih svetskih jezika, ne prestaje da oduševljava čitaoce različitih uzrasta. Izaziva suze i smeh, i utvrđuje nas u ubeđenju da je dete roditelj čoveka.. ...detaljnije

__________________________________________________________________________________________

3. Helen Filding, Dnevnik Bridžet Džouns
„Dnevnik Bridžet Džouns“ počeo je da izlazi kao kolumna u londonskom Independentu i odmah stekao široku publiku svih polova i uzrasta. Istovremeno jasnim i suptilnim potezima, Helen Filding ocrtava vedriju stranu očajanja, sumnje u sebe i opsesivnosti, pritom praveći satiru na račun svega i svačega – od knjiga o samopomoći (koje Bridžet ne deluju ni upola tako razumno kad se otrezni) do feng šuija na način Kosmopolitena.

Svaka žena koja je ikad imala posao, ljubavnu vezu ili barem majku, smejaće se naglas. ...detaljnije
_________________________________________________________________________________________

2. Markus Zusak, Kradljivica knjiga

Godina je 1939. Radnja se odigrava u nacističkoj Nemačkoj. Smrt nikada nije imala toliko posla. Devetogodišnja Lizel živi sa svojom starateljskom porodicom u Ulici Himel. Roditelje su joj odveli u koncentracioni logor. Lizel krade knjige. Ovo je njena priča i priča o stanovnicima njene ulice, kada su bombe počele da padaju. ...detaljnije

_________________________________________________________________________________________

1. Dejvid Mičel, Atlas oblaka

Šest priča koje klize jedna u drugu vodeći nas iz dalekih Južnih mora devetnaestog veka kroz vreme sve do apokaliptične budućnosti; likovi koji poput atletičara u trci štafete predaju jedan drugom palicu. U romanu zapanjujuće maštovitosti i širine, pisac briše granice jezika, žanra i vremena, pružajući očaravajuću meditaciju o čovekovoj opasnoj volji za moć i onome do čega bi nas ona mogla dovesti. Ovo su snažna, potresna razmišljanja o ljudskoj prirodi, o moći i ugnjetavanju, kolonijalizmu i potrošačkom društvu. ...detaljnije

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Agata Kristi

Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap.

Više o autoru

Debora Mogah

Debora Mogah (1948) je britanska spisateljica. Dosad je napisala petnaest romana, mnoge svoje romane je adaptirala za TV serije, a napisala je i nekoliko filmskih scenarija, dve zbirke priča i jedan pozorišni komad. Član je britanskog Kraljevskog književnog društva i izvršnog odbora PEN-a. Foto: © Ula Soltys

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Doba lala
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Dejvid Mičel

Dejvid Mičel rođen je 1969. godine u Sautportu, a odrastao je u Melvernu (Vorčesteršair, Velika Britanija). Studirao je englesku i američku književnost. Nakon studija živeo je godinu dana na Siciliji, a zatim se peselio u Hirošimu (Japan) gde je tokom osam godina predavao engleski jezik. Sada živi u Irskoj. Prvi roman Dejvida Mičela, Ghostwritten, objavljen je 1999. Dobio je nagradu &bdquo;Mejl on Sandej/Džon Luelin Ris“ kao najbolja knjiga pisca mlađeg od trideset pet godina, a takođe je uvršten i u uži izbor za Gardijanovu nagradu za debitantsku knjigu. Njegov drugi roman, number9dream, usledio je 2001. i uključen je u uži izbor za Bukerovu nagradu kao i za Memorijalnu nagradu &bdquo;Džejms Tejt Blek“. Dejvid Mičel je 2003. izabran za jednog od Grantinih najboljih mladih britanskih romanopisaca. Njegov roman Atlas oblaka po kojem je 2012. godine snimljen istoimeni film bio je u najužem izboru za Bukerovu nagradu. A roman Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta osvojio je 2011. godine Komonvelt nagradu.

Više o autoru

F. Skot Ficdžerald

Frensis Skot Ficdžerald (1896–1940) bio je američki pisac romana i kratkih priča čiji bi se književni rad mogao smatrati paradigmom doba džeza, termina koji je sam stvorio. On je jedan od velikana američke književnosti dvadesetog veka, pripadnik briljantne, takozvane &bdquo;izgubljene generacije“ zajedno sa Foknerom, Hemingvejem, Dos Pasosom i Tomasom Vulfom. Dvadesetih godina devetnaestog veka živeo je u Parizu. To je bio period proveden u boemskoj i književnoj atmosferi s naglašenom kosmopolitskom vizurom. Napisao je pet romana (poslednji je objavljen posthumno) i brojne kratke priče. Po romanima Veliki Getsbi i Blaga je noć snimljeni su filmovi. Foto: <span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons" data-value="https://commons.wikimedia.org/wiki/File:F._Scott_Fitzgerald_circa_1923.jpg">Studio photographer / Public domain / Wikimedia Commons

Više o autoru

Fredrik Bakman

Fredrik Bakman (rođen 1981) započeo je karijeru kao jedan od najpoznatijih švedskih blogera i kolumnista. Debitovao je u književnosti 2012. godine, kada je objavio međunarodni fenomen Čovek po imenu Uve. Neobično smešni, dirljivi i mudri, Bakmanovi romani su odiseje običnih ljudi i zadivljujuće priče o svakodnevnoj hrabrosti. Fredrik Bakman je dosad napisao pet romana – svi su dobili pohvale kritike i postali međunarodni bestseleri – i jedno delo iz oblasti publicistike. Romani su mu prodati u dvanaest miliona primeraka širom sveta. Čovek po imenu Uve je preveden na četrdeset četiri jezika i nalazi se na petom mestu u Velikoj Britaniji po broju prodatih primeraka u 2016. godini, a 2017. ova priča o dopadljivom džangrizalu slavi godišnjicu kako se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa.   Švedski film koji je snimljen po ovom romanu nominovan je za Oskara 2017. za najbolji strani film. Foto: Henric Lindsten

Više o autoru

Helen Filding

Helen Filding je britanska spisateljica, scenaristkinja i novinarka, najpoznatija kao kreatorka junakinje Bridžet Džouns. Radnja Heleninog prvog romana bila je smeštena u izbeglički kamp u Africi, a lik Bridžit je počela da stvara kroz anonimne kolumne koje je objavljivala u novinama Independent. Kolumne su postale neočekivani hit, što je dovelo do četiri romana o Bridžet Džouns i tri filmske adaptacije, dok je četvrti film, Bridžet Džouns: Luda za njim, trenutno u fazi snimanja u Londonu. Romani su prevedeni na više od 40 jezika, a knjige i filmovi postali su međunarodni bestseleri i bioskopski hitovi. Helen Filding je nastavila da piše za britanske novine i da radi na dokumentarcima, uključujući dokumentarni film Gde je glad oružje (Where Hunger is a Weapon) za Tems TV, o ratu u Južnom Sudanu. Godine 2024. Njujork Tajms je odabrao Dnevnik Bridžet Džouns kao jedan od dvadeset i dva najkomičnija romana od objavljivanja Kvake 22, dok je 2016. emisija Woman’s Hour na Bi-Bi-Si-ju izabrala Bridžet Džouns kao jednu od sedam žena koje su najviše uticale na žensku kulturu u poslednjih sedam decenija – iako Bridžet zapravo nije stvarna osoba. Foto: Romy Curran

Više o autoru

Igor Kolarov

Igor Kolarov (1973–2017) jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Objavio je knjige za decu: Hionijine priče (pesme i priče, 2000); Agi i Ema (roman, 2002, nagrada "Politikin Zabavnik"); Priče o skoro svemu (priče, 2005, nagrada "Neven"), Kuća hiljadu maski (roman, 2006; nagrada "Politikin Zabavnik", nagrada "Sima Cucić", nagrada "Mali Princ" za najbolju dečju knjigu u regionu) i druge. Pored navedenih, dobio je i nagradu Zmajevih dečjih igara (2006) za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za mlade, kao i Zlatnu značku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2009) za stvaralački doprinos u širenju kulture.

Više o autoru

Jan Martel

Jan Martel (1963) autor je Pijevog života, međunarodnog bestselera koji je prodat u više od 12 miliona primeraka širom sveta i objavljen u više od 50 zemalja. Knjiga je dobila Bukerovu nagradu 2002. (između ostalih počasti), a reditelj Ang Li po njoj je snimio film koji je osvojio četiri Oskara. Martel je ujedno i nagrađivani autor Činjenica iza Rokamatiovih iz Helsinkija (koje su osvojile nagradu Džerni), Bića, Beatriče i Vergilija, Visoke planine Portogalije, i jedne publicističke knjige: 101 pismo premijeru. Rođen u Španiji 1963, studirao je filozofiju na Univerzitetu Trent, radio razne poslove – sadio drveće, prao sudove, bio u obezbeđenju – i putovao naširoko pre nego što se okrenuo pisanju. Živi u Saskatunu, u Kanadi, sa spisateljicom Alis Kupers i njihovo četvoro dece. Foto: Emma Love

Više o autoru

Majkl Ondači

Majkl Ondači je kanadski pisac rođen 1943. godine u Šri-Lanki. Sa svojom porodicom je emigirao u Veliku Britaniju 1954. gde se školovao. U Kanadu odlazi 1962. godine, da bi kasnije postao njen državljanin, i stekao univerzitetsku diplomu. Radio je kao univerzitetski profesor. Svoju književnu karijeru započeo je 1967. godine kada je objavio zbirku poezije &bdquo;The Dainty Monsters“. Zatim je, 1970. godine, objavio roman u stihu &bdquo;The Collected Works of Billy the Kid“, koji je kritika naročito hvalila. Ipak, široj publici je najpoznatiji po romanu iz 1992. godine, &bdquo;Engleski pacijent“, koji je 1996. pretočen u filmsko ostvarenje nagrađeno sa devet Oskara. Za ovaj roman je dobio Bukerovu nagradu i mnoge druge međunarodne nagrade, a najveće priznanje za ovo delo dobio je 2018. kada je ono ovenčano Zlatnom Bukerovom nagradom kao najbolji roman u poslednjih pola veka. Do 1988. godine nosilac je najvećeg kanadskog odlikovanja – Kanadskog ordena, za svoj doprinos i angažovanje u kulturnom i umetničkom životu zemlje, a od 1990. je počasni inostrani član Američke akademije nauka i umetnosti. Objavio je šest romana, među kojima su &bdquo;U lavljoj koži“, &bdquo;Putnik sa Cejlona“, &bdquo;Anilin duh“, &bdquo;Divisadero“, trinaest zbirki poezije, knjigu memoara i dva dramska teksta. Radio je i na filmu kao reditelj, scenarista i producent. Foto: Daniel Mordzinski

Više o autoru

Markus Zusak

Markus Zusak je objavio pet knjiga među kojima je i svetski bestseler &bdquo;Kradljivica knjiga“, koja je bila na listi najprodavajih knjiga Njujork Tajmsa više od deset godina, a prevedena je na preko četrdeset jezika – čime je Zusak postao jedan od najuspešnijih australijskih autora. Do današnjeg dana, Zusak je držao prvo mesto među autorima najprodavanijih romana na sajtovima Amazon.com, Amazon.co.uk, na listi Njujork Tajmsa, ali je među bestseler piscima i u Južnoj Americi, Evropi i Aziji. Svi romani ovog autora (&bdquo;The Underdog“, &bdquo;Fighting Ruben Wolfe“, &bdquo;When Dogs Cry“, koja nosi naslov i &bdquo;Getting the Girl“), uključujući i dva prevedena na srpski jezik &bdquo;Glasnik“ i &bdquo;Kradljivica knjiga“ dobili su mnoga priznanja počev od književnih nagrada, do nagrada i priznanja publike i knjižara. Roman &bdquo;Kradljivica knjiga“, 2013. godine je dobio i svoju filmsku verziju, u režiji dobitnika Emi nagrade, Brajana Persivala (za seriju &bdquo;Dauntonska opatija“). Film je sniman u Berlinu u produkciji &bdquo;Twentieth Century Fox“. U glavnim ulogama se pojavljuju, dobitnik Oskara, Džefri Raš i jedna od nominovanih za Oskara, Emili Votson, a u ulozi Lizel Memindžer – Sofi Nelis. Zusak je 2014. godine dobio nagradu Američkog udruženja bibliotekara &bdquo;Margaret Edvards“ za čitav svoj dosadašnji opus, od romana &bdquo;The Underdog“ do romana &bdquo;Kradljivica knjiga“. Dugo očekivani novi roman ovog autora &bdquo;Bridge of Clay“, trebalo bi da bude objavljen u oktobru 2018. u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji, nakon čega će uslediti izdanja na drugim jezicima. Markus Zusak je odrastao u Sidneju, u Australiji, gde i danas živi sa suprugom i dvoje dece.

Više o autoru

Stevan Sremac

Geografija koja prati Sremčevu fikciju uveliko je inspirisana njegovom biografijom i životom u trima sredinama: vojvođanskoj, niškoj, beogradskoj. Rođen je u zanatlijskoj porodici u Senti 1855, odakle se u dvanaestoj godini seli u Srbiju u kojoj se školuje i gde na Velikoj školi diplomira iz istorije 1878. Posle profesorskog službovanja u Nišu i Pirotu, on će se u Srbiju vratiti 1892. Na sebe je skrenuo pažnju 1875, kada mu je u Srpskom pregledu štampana Ivkova slava, koju je sa Dragomirom Brzakom dramatizovao 1901. Objavljivao je romane, dužu prozu koju je nazivao &bdquo;velikim pripovetkama“: Limunaciju na selu je objavio 1896, Pop Ćiru i pop Spiru 1898, Vukadina 1903. i Zonu Zamfirovu 1907. Zasebno su štampane i neke njegove humorističko-satirične pripovetke: Božićna pečenica, Čiča Jordan, Jeksik-adžija, humorističan spev Čovekova tragedija ili Bal u Elemiru, Kir Geras... Pripadao je boemskom krugu pisaca, što se odrazilo na njegov humorističko-satiračan ton pripovedanja. Sam neženja, duhovito je pisao o &bdquo;matorim momcima“ &bdquo;koji se tuže na vlažno vreme i na rđavu kujnu“. Posle srpsko-turskih ratova, u kojima je kao dobrovoljac učestvovao, živeći u novooslobođenim srpskim gradovima, Sremac je pisao o tranzicionoj kulturi juga – smenjivanju turskog novim srpskim vremenom, orijentalnog zapadanjačkim. Njegov tradicionalizam i konzervativizam vide se, s jedne strane, u humorističko-satiričnim opisivanjima čoveka novog doba i zapadnograđanske kulture, i, s druge, u tematizovanju orijenta, sevdaha i narodskog života. Paralelno sa realističkim i humorističkim tekstovima pisao je pesudoistorijsku prozu poetizujući narodnu istoriju (Iz knjiga starostavnih, 1906). Umro je u Sokobanji 1906. godine.

Više o autoru

Toni Parsons

Toni Parsons je rođen u siromašnoj porodici u londonskom Ist Endu. Kada mu je bilo dvadeset godina zaposlio se u fabrici za proizvodnju džina. Potom je postao muzički novinar i pratio je eksploziju panka i novog talasa. Tokom sedamdesetih bio je muzički kritičar u NME, jednom od najuticajnijih muzičkih listova u Britaniji. Njegovi intervjui s grupama kao što su The Clash, Sex Pistols, Blondie, Talking Heads i Ramones načinili su ga kultnom figurom među mladima Engleske. Parsons je dobijao nagrade za svoj novinarski rad u listovima GQ i Elle tokom osamdesetih. Devedesetih je postao jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora u emisiji BBC-ja Late Review. Nakon razvoda od prve žene dodeljeno mu je starateljstvo nad njihovim četvorogodišnjim sinom. Parsons je sin bivšeg marinca kojem je dodeljen Orden za izuzetnu službu tokom Drugog svetskog rata, što je drugo po važnosti odlikovanje u britanskoj vojsci. Ta dva odnosa – sa sinom koga je sam podizao i sa pokojnim ocem koga je obožavao – čine okosnicu i srž njegovog prvog romana Čovek i dečak koji je doživeo ogroman uspeh u Engleskoj i samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka. Parsons je jedan od najpoznatijih pisaca u Engleskoj. Jedan po jedan je njegov prvi triler kojim je započeo serijal romana o detektivu Maksu Vulfu.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

29. septembar 2026.

Dobro došli na manifestaciju „Oktobar – mesec knjige“

Dragi knjigoljupci, izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare ove godine ne učestvuju na Sajmu knjiga, ali donosimo sajam u Lagunu i Delfi knjižare, i to tokom celog oktobra. Vrata naših knjižara biće širom otvorena za čitaoce, uz odlične popuste, poklone i bogat program promocija, druženja sa autorima i potpisivanja knjiga.

Pročitaj više

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

Film ili knjiga? 12 predloga za čitanje umesto gledanja ;)

Zona Zamfirova

Ubistvo u Orijent ekspresu

Čovek po imenu Uve

Agi i Ema

Veliki Getsbi

Kradljivica knjiga

Engleski pacijent

Doba lala

Čovek i dečak – Dragulji Lagune

Dnevnik Bridžet Džouns

Ubistvo u Mesopotamiji

Ubistvo u Orijent ekspresu

Ubistvo Rodžera Akrojda

Doba lala

Utopia Avenue

Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta

Atlas oblaka

Komplet – Kratka proza

Umrla bih za tebe: izgubljene pripovetke

Veliki Getsbi

Slika s morem

Pobednici

Mi protiv vas

Bridžet Džouns – Luda za njim

Beba Bridžet Džouns

Bridžet Džouns – Na ivici razuma

Burence: Luckaste priče

Urnebesna fizika – ćirilica

Priče o skoro svemu

Visoke planine Portugalije

Komplet – Svetski blokbasteri

Ratno svetlo

Engleski pacijent

Kradljivica knjiga

Glasnik

Romani – Stevan Sremac

Zona Zamfirova

Ubistvo za prezauzete

Ko je ona bila

#oteta