Drugi dan Sajma knjiga obeležilo gostovanje nemačke nobelovke Herte Miler

23. oktobar 2017.

Video Mala Laguna Vesti Intervjui Promocije Sajam 2017.

Verovatno jedan od najznačajnijih događaja koji će obeležiti 62. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu jeste gostovanje nemačke nobelovke Herte Miler. Počasni gost Sajma knjiga ove godine je Nemačka, i u to ime, mnogi autori iz četiri zemlje koje objedinjuje jedan jezik, gosti su tribine „4 zemlje 1 jezik“.

Razgovor sa Hertom Miler je danas u 15 sati vodio Nebojša Barać, urednik nemačkih izdanja Lagune, ujedno i prevodilac romana slavne nemačke spisateljice. Polučasovno gostovanje ove cenjene gošće bilo je orijentisano na knjjiževnu upotrebu jezika, pitanje domovine i nostalgije, kao i specifičnosti njenog dela. Integralnu verziju razgovora možete poslušati OVDE.

Štandovi Lagune u hali 1 i hali 4 bili su i danas bili veoma posećeni. U 14 sati smo otvorili sesiju autorskih gostovanja na štandu u hali 1, a druženje sa čitaocima i potpisivanje primeraka knjiga otvorio je Zoran Penevski. Za njim su na štandu gostovali i general Blagoje Grahovac, autor knjige „Tri cunamija“, zatim Radoslav Petković, te Svetislav Basara, Dejan Lučić i Dragiša Ivelja.

Autori su redom podelili sa nama utiske o tekućem Sajmu, i svoje zadovoljstvo što pisana reč izaziva veliko interesovanje čitalaca i sve veću posetu.

Na štandu Lagune su se danas tražili uglavnom aktuelni naslovi, kao i oni koji su na sajamskim akcijama.

Najtraženiji naslovi iz edicije Mala Laguna:

„Priča o Jangu“ Uroša Petrovića i Aleksandra Gajića,

„Tom Gejts: Izvanredni izgovori“ Liz Pišon,

„Šumkula u škripcu“ Ljubivoja Ršumovića.

I sutra, trećeg dana Sajma knjiga, očekujemo vas od 10 časova, sa novim gostima na štandu Lagune i u dobrom raspoloženju.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Blagoje Grahovac

Blagoje Grahovac, general avijacije u penziji, kolumnista je nezavisnog dnevnika Vijesti, poznati analitičar geopolitičkih i društvenopolitičkih procesa u regionu i gostujući predavač iz tih oblasti na nekoliko univerziteta. Rođen je 6. aprila 1949. godine u Nevesinju (BiH), gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Mostaru, pilotsku profesiju je otpočeo u Sloveniji (Bled i Celje), a Vazduhoplovnu vojnu akademiju je završio u Zadru 1970. godine, kao prvi u rangu. Njegovo ime je upisano na počasnu ploču Vazduhoplovne vojne akademije. Završio je Komandnoštabnu akademiju RV i PVO i Školu nacionalne odbrane u Beogradu. Kao oficir-pilot službovao je u Zadru, Titogradu, Sarajevu i Beogradu. Kao pilot i instruktor letenja, leteo je na avionima galeb, jastreb, super galeb, orao i MIG-21. Nosilac je zlatnog pilotskog znaka kao najvišeg priznanja u pilotskoj profesiji u SFRJ. Bio je na sledećim vojnim dužnostima: komandant avijacijske eskadrile, komandant avijacijskog puka, komandant Vazduhoplovne vojne akademije, komandant Vazduhoplovnog korpusa, načelnik sistema vazduhoplovne podrške u Komandi RV i PVO, pomoćnik načelnika GŠ za RV i PVO i zamenik ministra odbrane. Dobitnik je Decembarske nagrade za rukovođenje i komandovanje, kao najvišeg priznanja za tu oblast u SFRJ. Služba u vojsci mu je prekinuta mimo njegovog zahteva 1999. godine u činu general-potpukovnika avijacije. Nakon prestanka aktivne vojne službe vršio je dužnosti savetnika predsednika Republike Crne Gore, savetnika predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore i savetnika predsednika Skupštine Crne Gore. Do sada je objavio pet knjiga: &bdquo;Opasne stvari“, &bdquo;Lice nacije“, &bdquo;Geopolitika i Balkan“, &bdquo;Geopolitički rebus“ i &bdquo;Braća po gluposti“ u izdanju Daily Pressa.

Više o autoru

Dejan Lučić

Dejan Lučić je za mnoge obaveštajni monstrum, koji je desetak godina, pre ruske vojne obaveštajne službe GRU, objavio &bdquo;Plan o obnovi Hazarstana“ u svojoj knjizi Islamska republika Nemačka! A još 1994, u Vladarima iz senke – scenario pravljenja države Vojvodine u okviru &bdquo;Operacije Habzburg“! O secesiji Kosmeta Lučić je bio nemilosrdno iskren u Tajnama albanske mafije, gde je još 1989. optužio levo krilo CIA-e za izdaju Zapada! Dosad je objavio sledeće knjige: Varvarstvo u ime Hristovo, 1 i 2 (sa prof. dr Dragoljubom Živojinovićem), 1988; Tajne albanske mafije, 1989; Tajne lopovskog znata, 1990; Pavelićev testament, 1 i 2, 1990. i 1991; Vladari iz senke, 1994; Islamska republika Nemačka, 1 i 2, 1999. i 2000; Kraljevstvo Hazara, 1 i 2, 2005. i 2008; Teorija zavere, 2009, Kineska osveta 2011.

Više o autoru

Dragiša Ivelja

Ko je Titov špijun – Dragiša Ivelja – sa kodnim imenom Relja? Još kao klinca angažovao ga je Čika, tatin drug koga su zvali i Lisac. On ga je posmatrao i pratio kako raste i stasava, stavljao ga je na probe primerene starijima. Prvi ozbiljan zadatak koji je morao da obavi – tokom obuke – bio je put od jugoslovensko-italijanske granice do Skoplja, bez novca i dokumenata. Za tačno određeno vreme morao je da se pojavi u kancelariji otpravnika vozova na železničkoj stanici u Skoplju, a tokom puta nije smeo da dozvoli da ga legitimiše ili zaustavi bilo koja služba. Zadatak je izvršio pre zadatog roka. U Reljinom dosijeu pisalo je: &bdquo;…miran i tih kad treba, prilagodljiv situaciji i raznim društvenim sredinama, bez obzira na starost i uzrast osoba sa kojima kontaktira na zadatku. Odlučan i neočekivano reaguje u situacijama opasnim po njega ili po realizaciju zadatka. Nepotkupljivi patriota… Mane: teško podnosi autoritete.“ Prvi zadatak za Relju bio je vezan za rad sa našim emigrantima u inostranstvu. Pokrenuo se ringišpil konstantnog adrenalina, lepih i ružnih trenutaka, a često i opasnih i teških. Osnovni podaci o Dragiši Ivelji izostavljeni su na insistiranje autora.

Više o autoru

Dušan Petričić

Dušan Petričić je diplomirao na Grafičkom odseku beogradske Akademije za primenjene umetnosti 1969. godine u klasi profesora Bogdana Kršića. Kao koautor ili ilustrator kreirao je preko 30 knjiga za decu koje su objavljene na prostorima bivše Jugoslavije ili Severne Amerike. Za knjige i karikature dobio je nebrojeno nagrada širom sveta: Beograd, Montreal, Tokio, Budimpešta, Amsterdam, Lajpcig, Moskva, Ankara, Njujork, Toronto, Skopje… Bio je profesor opreme knjige i ilustracije na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti i profesor animacije i ilustracije na Sheridan College, u Oukvilu, Kanada. Redovno sarađuje sa nekoliko vodećih severnoameričkih novina: The New York Times, The Wall Street Journal, The Toronto Star, Scientific American…

Više o autoru

Liz Pišon

Liz Pišon (1963) rođena je u Londonu, studirala je grafički dizajn i radila u britanskoj muzičkoj industriji kao umetnički direktor. Autorka je bestseler serijala o Tomu Gejtsu, koji je preveden na 36 jezika i koji je dobio brojne nagrade. Ima troje dece i živi u Brajtonu.  Foto: Ella Pichon-Flannery

Više o autoru

Ljubivoje Ršumović

Ljubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je završio komparativnu književnost na Filološkom fakultetu, 1965. godine. Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme je objavio kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu. Svoj literarni rad uspešno ugrađuje u emisije Utorak uveče – ma šta mi reče, Subotom u dva, Veseli utorak. U tim programima primenjuje dokumentarnu poetiku koju je usvojio od Zmaja i Duška Radovića i pedagošku doktrinu Džona Loka: &bdquo;Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati!“ Godine 1968. prelazi na televiziju i radi poznate serije: Dvogled, Hiljadu zašto i Hajde da rastemo. Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao više od šeststo emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu Fazoni i fore imala je sto pedeset sedam epizoda. Pored programa za decu uradio je i nekoliko serija dokumentarnih programa. Najpoznatija je serija Dijagonale – priče o ljudima i naravima, u kojima Ršumović govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima, Piperima itd. Objavio je devedeset dve knjige, uglavnom za decu. Najpoznatiji su mu naslovi: Ma šta mi reče, Pričanka, Pevanka, Još nam samo ale fale, Vesti iz nesvesti, Nevidljiva ptica, Domovina se brani lepotom, Sjaj na pragu, Rošavi anđeo, Zov tetreba, Uspon vrtovima, Pesme uličarke, Severozapadni krokodil, Pošto prodaš to što misliš, Opasan svedok, Ne vucite me za jezik, Gujina stena, Bukvar dečjih prava, Tri čvora na trepavici, Poverenje u sunce, Tajna ledene pećine, Beli paketi, Sunčanje na mesečini, Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke, Zauvari, Planiranje prošlosti, Zemlja hoda nebom, Vidovite priče, Vid iz Talambasa... U pozorištima je izvedeno više njegovih dela: Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Baba Roga, Rokenrol za decu, Uspavana lepotica, Au, što je škola zgodna, U cara Trojana kozje uši, Snežana i sedam patuljaka... Dobio je književne nagrade: &bdquo;Neven“, &bdquo;Mlado pokolenje“, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, nagradu &bdquo;Porodica bistrih potoka“ Udruženja književnika Srbije, prvu nagradu za dramski tekst U cara Trojana kozje uši na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru, &bdquo;Zlatni beočug“, nagradu Politikinog zabavnika za knjigu Tri čvora na trepavici, nagradu &bdquo;Duško Radović“, titulu &bdquo;Saradnik Sunca“, Instelovu nagradu za poeziju, nagradu &bdquo;Miroslav Antić“ (kao prvi dobitnik 2008), nagradu &bdquo;Princ dečjeg carstva Tamaris“ u Banjaluci i nagradu &bdquo;Branko Ćopić“ za knjigu Sunčanje na mesečini. Dobio je i tri zapažene međunarodne nagrade: &bdquo;Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, nagradu Uneska za Bukvar dečjih prava, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju, i nagradu &bdquo;Tabernakul“ za poeziju u Skoplju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika. Autor je udžbenika za osnovnu školu: Deca su narod poseban (drugi razred), za izborni predmet Građansko vaspitanje, i Azbukovar i Pismenar (prvi razred). Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba &bdquo;Crvena zvezda“. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni je sudija karatea. Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta &bdquo;Boško Buha“. Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i jedan od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. Više nije član Udruženja književnika Srbije. Živi i radi na Slobodnoj teritoriji, nedaleko od Beograda.

Više o autoru

Radoslav Petković

Radoslav Petković rođen je 1953. godine u Beogradu. Objavio je romane: Put u Dvigrad (1979, Nagrada &bdquo;Miloš Crnjanski“), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993, nagrade: &bdquo;Meša Selimović“ i &bdquo;Borbina nagrada“ za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine) i Savršeno sećanje na smrt (2008, nagrada &bdquo;Borisav Stanković“); knjige priča: Izveštaj o kugi (1989, &bdquo;Andrićeva nagrada“) i Čovek koji je živeo u snovima (1998, &bdquo;Vitalova nagrada“ za knjigu godine); i knjige esejističke proze Ogled o mački (1995), O Mikelanđelu govoreći (2006), Vizantijski internet (2007), Upotreba vilenjaka (2008) i i Događaj godine (2010). Dela Radoslava Petkovića prevođena su na engleski, francuski, nemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački, slovački i makedonski jezik. Prevodio je sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona. Priče Radoslava Petkovića nalaze se u više antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu. Živeo je i radio u Novom Sadu. Preminuo je 2024. godine.

Više o autoru

Svetislav Basara

Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine. Objavio je: – knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016); – romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016); – drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009); – knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019); – prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015). Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja romana „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“. Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Više o autoru

Uroš Petrović

Uroš Petrović (1967) je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Počev od zbirki priča-mozgalica i romana u zagonetkama do grafičkih romana, bajki i fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje bogato nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, odavno su postali omiljenim štivom i za odrasle. Autor je trideset knjiga (prodatih u više od pola miliona primeraka) i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za decu i mlade. Knjige su mu do sada objavljene i u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Rusiji, Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni performans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava. Po njegovom nagrađenom romanu Peti leptir snimljen je prvi (i još uvek jedini) dugometražni 3D film u istoriji srpske kinematografije. Autor je i više originalnih stonih društvenih igara, za koje je više puta nagrađen priznanjem Dobra igračka Prijatelja dece Srbije, nagradom Gran Pri za Igračke sa svrhom i nagradom Najbolja stona društvena igra za decu. Podsticao je naciju na razmišljanje i unutar kultnog serijala Fazoni i fore, kao i u kvizovima Potera kao sastavljač pitanja i kvizu Lavirint kao Tvorac lavirinta i najteža prepreka za takmičare, oba na Javnom servisu Radio televizije Srbije. Dobitnik je i većeg broja nagrada za fotografiju (National Geographic, Microsoft, Wikipedia, Canon itd)), koje objavljuje širom planete. Autor je koncepta Zagonetna pitanja, kao i programa za usavršavanje Kako razmišljanjem izvan ustaljenih okvira doći do novih ideja i rešenja?, Zagonetne iluzije mozga, Socijalni tango, Mozgaonica za bolji svet i Misli kreaKtivno, i koautor NTC sistema učenja. Gostuje kao predavač na fakultetima, u školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, kao i u kompanijama, na poslovnim forumima i kongresima. Bio je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu.

Više o autoru

Zoran Penevski

Zoran Penevski (1967) je pisac, scenarista i prevodilac. Autor je romana Sara i zaboravljeni trg (Laguna, 2016), Budimir i retke vrste (Kreativni centar, 2013), Lektor (SKC Novi Sad, 2015), Tragovi odsustva (Okean, 2008), Manje važni zločini (stipendija Fonda &bdquo;Borislav Pekić“, Okean, 2005), Flamanski mesečar (Matica srpska, 1997) i zbirke priča Istorija stomaka (priče o Gogolju, Beografiti, 1999). Sa Ivicom Stevanovićem koautor je prvog srpskog grafičkog romana Ljubazni leševi (SKC Novi Sad, 2004; Komiko, 2011), objavljenog i na engleskom jeziku kao Kindly Corpses (ChiZine, 2016), grafičkog romana Leksikon likovnih legija (SKC Novi Sad, 2005) i strip-albuma L’Anatomie du Ciel (Les Humanoides Associès, 2006). Napisao je scenarija za strip-albume Korporativni pandemonijum (crtež A. Zolotić, Besna kobila, 2015; nagrada ULUPUDS-a za strip godine), Des Rivierès sur les Ponts (crtež G. Josić, Delcourt, 2004), Filip i Olga – knjiški moljci (crtež Dušan Pavlić, System Comics, 2012; nagrada na Salonu stripa u Beogradu 2012. godine; prošireno izdanje Olga i Filip – knjiški moljci, System Comics, 2016). Priredio je knjigu zanimljivosti iz istorije početaka Prvi u Srbiji (Laguna, 2016), zbirku viceva Da pukneš od smeha (Kreativni centar, 2012) i priredio i dizajnirao ilustrovani izbor iz dela Miroslav Antića Tu gde počinje nebo (Stylos Art, 2011). Objavljivao je priče, tekstove, prikaze, kritike i eseje (o književnosti, stripu, muzici, ilustraciji i dr.) u časopisima Sveske, NIN, Vreme, Večernje novosti, Danas, Art 032, Kvadart, Književna reč, Reč, Povelja, Detinjstvo, Letopis Matice srpske, Ritam itd. Preveo je više od pedeset knjiga (sa engleskog, nemačkog i makedonskog jezika), a uredio više od sto izdanja. Radovi su mu prevođeni na engleski, francuski, holandski i makedonski jezik.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Drugi dan Sajma knjiga obeležilo gostovanje nemačke nobelovke Herte Miler

Šumkula u škripcu - Basnoslovno bajkovanje

Ponoć u njenim rukama

Priča o Jangu

Izvanredni izgovori (i druge dobre stvari) - Tom Gejts

Tri cunamija ili Evropa je ranjena

Savršeno sećanje na smrt

Profesori smrti 1: Nosači kovčega

Pušači crvenog bana

Bio sam Titov špijun

Drugi dan Sajma knjiga obeležilo gostovanje nemačke nobelovke Herte Miler

Šumkula u škripcu - Basnoslovno bajkovanje

Ponoć u njenim rukama

Priča o Jangu

Izvanredni izgovori (i druge dobre stvari) - Tom Gejts

Tri cunamija ili Evropa je ranjena

Savršeno sećanje na smrt

Profesori smrti 1: Nosači kovčega

Pušači crvenog bana

Bio sam Titov špijun

Tri cunamija ili Evropa je ranjena

Banditosi ili Ubice država

Glasovi iz gluve sobe

Turski zavet 1: Putinova klopka

Pavelićev testament – knjiga druga

Pavelićev testament – knjiga prva

Relja – Avanture Titovog špijuna

Bio sam Titov špijun

10, 9, 8, 7…

10, 9, 8, 7… - Potpisan primerak

Šumkula u škripcu - Basnoslovno bajkovanje

Tom Gejts – Moj školski projekat: Porodica, prijatelji i pravi dlakavci

Tom Gejts – Epska avantura

Tom Gejts – Oboj ceo svet!

Tri JaJaJa na oko

Fazoni i fore 4

Dva JaJa na oko

Sudbina i komentari – dopunjeno izdanje

Izveštaj o kugi / Čovek koji je živeo u snovima

Savršeno sećanje na smrt

Đinđić: memoari s onu stranu groba (transkript)

Kontraendorfin

Očaj od nane

Čudesno jezero

Fairy tales: The Fourth Seven

Bajke: Četvrtih sedam – latinica

Prikaži, ne prepričavaj

Urnebesna matematika

Sara i spodobe iz dečje sobe