Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Ninov žiri kritike za najbolji roman godine, u sastavu Teofil Pančić (predsednik), Marija Nenezić, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević i Goran Korunović, objavio je širi izbor za ovo priznanje.
Od ukupno 177 romana primljenih na konkurs, odabran je 31 koji ulazi u širi izbor, među kojima je i devet naslova u izdanju Lagune.
<p style="text-align: justify">Branko Rosić rođen je u Beogradu. Svirao je u kultnom pank bendu <em>Urbana gerila</em>, a kasnije i u elektro grupi <em>Berliner</em> strasse. Sarađivao je u pisanju <em>Leksikona Yu mitologije</em> i objavljivao tekstove u časopisima <em>Playboy</em>, <em>Elle</em>, <em>L’Europeo</em>, <em>Cosmopolitan</em>, <em>Max</em>, <em>National </em><em>Geographic</em>, <em>B92 online</em>, <em>Fame</em>. Zamenik je glavnog urednika magazina <em>Nedeljnik</em>. Diplomirani je mašinski inženjer. Svoj prvi roman <em>A tako je dobro počelo</em> objavio je 2015, a drugi <em>Za sutra najavljuju konačno razvedravanje</em> 2018. godine.<br />
<br />
Radio je intervjue sa svim značajnim ličnostima iz kulture i pop kulture na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali i nekoliko intervjua sa značajnim ličnostima svetskog rokenrola, kao što su Stiven Patrik Morisi (<em>The Smiths</em>), Nik Mejson (<em>Pink Floyd</em>), Ijan Anderson (<em>Jethro Tull</em>), Stiv Heket (<em>Genesis</em>), Šarlin Spiteri (<em>Texas</em>), Ijan Gilan (<em>Deep Purple</em>), Žan-Žak Barnel (<em>The Stranglers</em>), Stiven van Zant (<em>Bruce Springsteen’s & The Street Band</em>, Silvio Dante u seriji <em>Sopranos</em>). Uradio je intervjue sa piscima: Tonijem Parsonsom, Hanifom Kurejšijem, Irvinom Velšom, Frederikom Begbedeom, Juom Nesbeom, Tarikom Alijem. Intervjuisao je umetnike Joko Ono i Grejsona Perija, kao i modnog kreatora Žan-Pola Gotjea. Jedan je od prvih srpskih muzičara koji su dali intervju za čuvene engleske novine <em>New Musical Express</em>. Bio je glavni urednik publikacije <em>Exit</em> festivala <em>20 godina Exit aktivizma</em>.<br />
<br />
Princ Čarls ga je nazvao princom, a britanskom premijeru Borisu Džonsonu predstavljen je kao „panker sa maskom novinara“. Britanska kraljica Elizabeta II odlikovala ga je Medaljom Britanske imperije za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije.<br />
<br />
Foto: Nebojša Babić</p>
<p style="text-align: justify">Goran Babić (Vis, 1944), pesnik, prozaista, dramaturg, novinar, konceptualni umetnik i društvenopolitički radnik, školovao se u Mostaru, Metkoviću, Rijeci i Zagrebu, gde je 1968. diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Godine 1969. osniva Centar za društvene djelatnosti omladine RK SOH koji tada objavljuje niz knjiga mladih pisaca. Od 1973. bio je glavni urednik časopisa Oko namenjenog aktuelnostima iz umetnosti i kulture. U periodu od 1981. do 1985. godine Babić je bio zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske. <br />
<br />
Početkom devedesetih seli se u Beograd, gde i danas živi i radi. <br />
<br />
Objavio je više od stotinu knjiga poezije, proze, dramskih tekstova, književne kritike, kao i angažovanih i polemičkih tekstova, a njegova poezija uvrštena je u mnoge domaće i strane antologije. <br />
<br />
Kako i sam kaže, njegove tri kćeri, unučad i praunuk jesu najvrednije što će ostati iza njega, a sebe vidi kao poslednjeg pisca velike jugoslovenske književnosti.</p>
<p style="text-align: justify">Goran Petrović (Kraljevo 1961 – Beograd 2024) objavio je knjigu kratke proze <em>Saveti za lakši život</em> (1989), romane <em>Atlas opisan nebom</em> (1993), <em>Opsada crkve Svetog Spasa</em> (1997), <em>Sitničarnica „Kod srećne ruke“</em> (2000), <em>Papir </em>(2022) i <em>Ikonostas </em>(2022), novelu <em>Ispod tavanice koja se ljuspa </em>(2010), zbirke pripovedaka <em>Ostrvo i okolne priče</em> (1996), <em>Bližnji </em>(2002), <em>Razlike </em>(2006), knjigu izabrane kratke proze <em>Sve što znam o vremenu</em> (2003), dramske tekstove <em>Skela </em>(2004) i <em>Matica </em>(2011), knjigu zapisa <em>Pretraživač </em>(2007) i knjige izabranih priča <em>Porodične storije </em>(2011) i <em>Unutrašnje dvorište</em> (2018).<br />
<br />
Petrovićevi romani i zbirke priča objavljeni su u preko sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski jezik. Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu.<br />
<br />
Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: <em>Opsada crkve Svetog Spasa</em> (dramatizacija i režija Kokan Mladenović), Narodno pozorište Sombor, 2002; Skela (po sopstvenom tekstu), produkcija Narodno pozorište u Beogradu (režija Kokan Mladenović), Orašac, 2004; radiodrama <em>Bogorodica i druga viđenja</em> (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film <em>Bližnji </em>(po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojević), Dramski program RTSa, 2008; radiodrama <em>Iznad pet trošnih saksija</em> (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; <em>Matica </em>(po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011.<br />
<br />
Goran Petrović je dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimović“, Ninova nagrada za roman godine, nagrade za roman godine „Beogradski pobednik“ i „Vladan Desnica“, „Vitalova“, „Račanska povelja“, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, „Borisav Stanković“, „Svetozar Ćorović“, nagrada „Ivo Andrić“ za pripovetku, „Laza Kostić“, nagrada za dramski tekst „Kočićeva knjiga“, „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Veljkova golubica“ za celokupno pripovedačko delo, Velika nagrada „Ivo Andrić“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Stanislav Lem“, „Grigorije Božović“, „Zlatna knjiga Matice srpske“...<br />
<br />
Bio je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra, a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018. godine.</p>
<p style="text-align: justify"> <br />
Foto: Nebojša Babić</p>
<h3 style="color: red;">Priče o Merama</h3>
<div data-type="image-block" imageid="da735197-55e1-410e-8fc3-0c3aaaf1041a" pathprefix="images/da735197-55e1-410e-8fc3-0c3aaaf1041a" title="018-broj-prijatelja-E" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-broj-prijatelja"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="31aebc1f-cd69-4758-8ce3-75b6162a967f" pathprefix="images/31aebc1f-cd69-4758-8ce3-75b6162a967f" title="023-price-o-merama-2-prof-2" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-koliko-pesama-staje-na-longplej-plocu-a-ko"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="93db6822-445b-40db-af94-e0cdd5f77366" pathprefix="images/93db6822-445b-40db-af94-e0cdd5f77366" title="propusna-moc-profil-1" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-propusna-moc-bulevara"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="8fa02c24-44c2-4120-bec9-328ffc1ed2a6" pathprefix="images/8fa02c24-44c2-4120-bec9-328ffc1ed2a6" title="Foto-Laguna-profil-1" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-baletanke-ni-male-ni-velike"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="86a09bc7-6eba-48f1-afd7-cf22f1155546" pathprefix="images/86a09bc7-6eba-48f1-afd7-cf22f1155546" title="sve-goran-petrovic-04-profil-2" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-sve"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="c626ba0b-2628-4f10-83bc-65e1cf94e3f1" pathprefix="images/c626ba0b-2628-4f10-83bc-65e1cf94e3f1" title="Prstohvat-thumb" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-prstohvat"}' linkexternal=''></div><div data-type="image-block" imageid="1e1844c1-b387-4706-991d-d2cc41cbda36" pathprefix="images/1e1844c1-b387-4706-991d-d2cc41cbda36" title="03-profil" aspectratio="3.5" caption='{}' inlineimage="true" inlineimageposition="1" inlineimagewidth="350" linktype="internal" linkproduct='' linkinternal='{"sr":"/bukmarker/price-o-merama-dobro-ulozen-novac"}' linkexternal=''></div>
<p>Mirjana Novaković (1966, Beograd) objavila je zbirke priča<em> Dunavski apokrifi </em>(1996) i <em>Tajne priče</em> (2016), i romane: <em>Strah i njegov sluga</em> (2000, nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za Ninovu nagradu 2000, dosad objavljen u osam izdanja), <em>Johann’s </em><em>501</em> (2005) i <em>Tito je umro</em> (2011). Bila je koscenaristkinja TV-serije<em> Grupa</em> (2019).<br />
<br />
Priče i romani Mirjane Novaković objavljeni su na francuskom, engleskom, ruskom, grčkom, bugarskom, makedonskom, kineskom i nemačkom jeziku.<br />
<br />
Više o Mirjani Novaković i njenim knjigama može se naći na internet stranici <u><span class="ql-special-link" contenteditable="false" data-kind="Eksterni link" data-text="mirjananovakovic.rs" data-value="http://mirjananovakovic.rs/"><span class="ql-link-text">mirjananovakovic.rs</span></span></u>.<br type="_moz" /></p>
<p style="text-align: justify">Siniša Soćanin je rođen u Sremskoj Mitrovici 1972. Piše za decu i odrasle. Objavio je zbirku priča „Tri reda zuba“ (Matica srpska, 2002). Priča „Premijera“ bila je u užem izboru na međunarodnom konkursu <em>Lapis Histriae</em> 2016. Njegov ekološki komad „Gospodari metle“ najgledanija je dečja predstava pozorišta „Dobrica Milutinović“ u Sremskoj Mitrovici. Komad za decu „Petrarka“ je na repertoaru istog pozorišta od 2017. godine. Roman za decu „Bandoglavić Strahinja“ (2018) bio je u najužem izboru za nagradu Zmajevih dečjih igara, nagradu „Neven“ i nagradu Grada Niša za književnost za decu i mlade. „Ubisvet“ (2019), njegov prvi roman za odrasle, bio je u užem izboru za nagradu „Stevan Sremac“ i širem izboru za Ninovu nagradu. „Mapa oproštaja“ je njegov drugi roman za odrasle. Živi u Zemunu.</p>
<p style="text-align: justify">Vladimir Kopicl rođen je 1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.<br />
<br />
Objavio je knjige poezije <em>Aer </em>(Matica srpska, 1978), <em>Parafraze puta</em> (Matica srpska, 1980), <em>Gladni lavovi</em> (Književna zajednica Novog Sada, 1985), <em>Vapaji & konstrukcije</em> (Matica srpska, 1986), <em>Pitanje poze</em> (Matica srpska, 1992), <em>Prikaze – nove i izabrane kratke pesme</em> (Matica srpska, 1995), <em>Klisurine </em>(Narodna knjiga, 2002), <em>Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme </em>(Orpheus, 2002), <em>Smernice </em>(Biblioteka „Svetozar Marković“, 2006), <em>Promašaji </em>(Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Edicija Povelja, 2008), <em>Sovin izbor – nove i izabrane pesme</em> (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, 2008), <em>27 pesama: tenkovi & lune</em> (KCNS, 2011), <em>Nesvršeno</em> (dvojezično izdanje, Matica makedonska / Arka, 2011), <em>Tufne – izabrane pesme</em> (Narodna biblioteka Srbije i Zadužbina „Desanka Maksimović“, 2013), <em>H&Q</em> (Arhipelag, 2013), <em>Format zveri</em> (Arhipelag, 2015), <em>Szurdokok </em>(Forum, 2019), <em>Udaljeni bubnjevi</em> (KCNS, 2020).<br />
<br />
Roman: <em>Purpurna dekada</em> (Dereta, 2020).<br />
<br />
Knjige eseja: <em>Mehanički patak, digitalna patka</em> (Narodna knjiga, 2003), <em>Prizori iz nevidljivog</em> (Narodna knjiga, 2006), <em>Umetnost i propast</em> (Futura publikacije, 2018).<br />
<br />
Priredio je i preveo više knjiga, zbornika i antologija: <em>Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti</em> (Tribina mladih, 1972 – sa Anom Raković), <em>Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju </em>(Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem), <em>Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije</em> (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić), <em>Vrata panike – telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije</em> (Orpheus, 2005), <em>Milenijumski citati</em> (Orpheus, 2005), <em>Tehnoskepticizam </em>(Orpheus, 2007) itd.<br />
<br />
Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), Nagradu „Stevan Pešić“ (2003), Nagradu ISTOK-ZAPAD za poeziju (2006), Disovu nagradu za pesnički opus (2008), Nagradu „Desanka Maksimović“ za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije (2012), Nagradu Ramonda Serbica za celokupno delo i doprinos književnosti i kulturi (2017) i Nagradu „Dimitrije Mitrinović“ za roman <em>Purpurna dekada</em> i izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti (2021).<br />
<br />
O njegovom književnom i umetničkom radu objavljene su monografska izdanja: <em>Vladimir Kopicl: Ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara</em> (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007, priredio Nebojša Milenković), <em>Najbolji svet – Vladimir Kopicl, dobitnik Disove nagrade</em> (Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Čačak, 2008, priredila mr Marijana Matović) kao i zbornik radova <em>Poezija Vladimira Kopicla</em> (Zadužbina „Desanka Maksimović“, Beograd, 2014, priredila Mirjana Stanišić).<br />
<br />
Prevođen, zastupljen, biran, postavljan itd. Živi u Novom Sadu.</p>
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
