Dani knjiga domaćih pisaca u Laguninim i Delfi knjižarama tokom Sajamskih dana

26. oktobar 2021.

Sajamske dane u Delfi knjižarama i Laguninim klubovima čitalaca obeležavaju posebni žanrovski dani, tokom kojih kupci knjiga određenog žanra na poklon dobijaju vaučer za mesečnu pretplatu na aplikaciju Eden Books, uz mogućnost da kodove iskoriste do 30. novembra.

Knjige domaćih autora u fokusu su 27. i 28. oktobra.

Više od 400 domaćih pisaca objavljuje za Lagunu. Mnogo se izuzetnih domaćih izdanja nedavno pojavilo u knjižarama. Neki od njih su „Zanimljiva istorija Srba u 147 priča“ Momčila Petrovića, „Apis i Aleksandar“ Nenada Novaka Stefanovića, „Pod pritiskom“ Vladimira Vučinića, „10, 9, 8, 7…“ Dušana Petričića, „Uzvišenost“ Darka Tuševljakovića, „Usamljenost manjine“ Ivana Ivanjija i mnoge druge. Ukoliko još nemate hitove kao što su, između ostalog, „Kovid 19+“ Marka Vidojkovića, „Omama“ Slobodana Vladušića, „Nisam kriva“ Jelene Bačić Alimpić, „Zamalek“ Dejana Tiago-Stankovića ili „Da je bolje ne bi valjalo“ Bojana Ljubenovića, onda je ovo savršen trenutak da ih nabavite.

Posetite Lagunine i Delfi knjižare – Sajamski dani traju do 31. oktobra 2021.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Bojan Ljubenović

Bojan Ljubenović Rođen 1972. godine u Beogradu. Uređuje rubriku TRN u &bdquo;Večernjim novostima“. Objavio: Pisma iz Beograda, aforizmi, 1998. Pocepani suncobran, aforizmi o deci 2002. Beograd, live, aforizmi o Beogradu 2006. Zastupljen je u zbirci kratkih antiratnih priča Legenda za upućene (B92, 1992. god) Koautor knjige Metafore dr Zorana Đinđića, 2004. Triput sečem i opet kratko, satirične priče 2009. Smejalice, aforizmi za decu i detinjaste 2012. Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi 2013. Pisma iz Srbije, 2014. Trn u oku, politički aforizmi, 2015. Knjiga za zaljubljene dečake, Knjiga za zaljubljene devojčice, 2015. Crvena zvezda, moj fudbalski klub, Partizan, moj fudbalski klub, 2016. Uki, mali fudbaler, roman za decu, 2017. Luna, mala teniserka, roman za decu, 2017. Vuk, mali glumac, roman za decu, 2017. Zanimljivi bukvar sa istorijskom čitankom za decu u rasejanju, 2018. Ljubav za poneti, aforizmi o ljubavi, dopunjeno izdanje, 2018. Naši fudbaleri na Mundijalima, sportska knjiga za decu , 2018. Nagrade: &bdquo;Mladi jež“ 2000., za najboljeg mladog satiričara Jugoslavije. Prva nagrada 2007., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Vladimir Bulatović VIB“ 2007., nagrada lista Politika za doprinos srpskoj satiri. Prva nagrada 2008., za najbolju kratku priču na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Jovan Hadži Kostić“ 2009., nagrada lista Večernje novosti za novinsku satiru. Treća nagrada 2010., za aforizme na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Radoje Domanović“ 2010., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Triput sečem i opet kratko. &bdquo;Vuko Bezarević“ 2013., nagrada za najbolju satiričnu priču na Festivalu u Pljevljima (Crna Gora). &bdquo;Letnji erski kabare“, Čajetina 2013., prva nagrada za dečje aforizme. &bdquo;Dragiša Kašiković“ 2014., za satirično stvaralaštvo. Treća nagrada 2014., za satiričnu priču na Šabačkoj čivijadi. &bdquo;Tipar“ 2015., nagrada za najbolju satiričnu knjigu na prostoru bivše Jugoslavije za knjigu Pisma iz Srbije, Festival u Pljevljima, Crna Gora. &bdquo;Radoje Domanović“ 2015., nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu Pisma iz Srbije. &bdquo;Interfer“ 2017., nagrada za novinsku reportažu na Internacionalnom festivalu novinskih reportaža. &bdquo;Zlatna značka“ 2018. Kulturno-prosvetne zajednice Srbije

Više o autoru

Darko Tuševljaković

Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu &bdquo;Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča (Ljudske vibracije, Naknadne istine, Hangar za snove), kao i četiri romana (Senka naše želje, Jaz, Jegermajster, Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlji i regionu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost, a 2023. je za zbirku priča Hangar za snove dobio Andrićevu nagradu. Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac. www.darkotusevljakovic.com

Više o autoru

Dejan Tiago-Stanković

Rođen je u Beogradu 1965, gde je živeo dok nije diplomirao arhitekturu kojom se potom nikada nije bavio. Čim je okončao školu, iz puke radoznalosti i želje da upozna svet odselio se u inostranstvo, gde nije nameravao dugo da ostane, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu je živeo do 1995, kada se, umesto da se vrati kući u Beograd, preselio u Portugal. Živeo je u Lisabonu. Spisateljski zanat naučio je od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio je nekoliko prevoda, ali kako je sam voleo da kaže samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Posebno se ponosio prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom je počeo da piše i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo je kasno u životu, tek u svojim četrdesetima. Objavio je roman Estoril, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta je Tiago osobito bio ponosan, Estoril ušao u školsku lektiru. Drugi roman Zamalek, roman o kismetu, objavljen u Laguni, dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2020. U septembru 2022. izašao je i njegov roman o Lisabonu Odakle sam bila više nisam. Preminuo je u Lisabonu krajem iste godine. Foto: Dušan Todorović

Više o autoru

Dušan Petričić

Dušan Petričić je diplomirao na Grafičkom odseku beogradske Akademije za primenjene umetnosti 1969. godine u klasi profesora Bogdana Kršića. Kao koautor ili ilustrator kreirao je preko 30 knjiga za decu koje su objavljene na prostorima bivše Jugoslavije ili Severne Amerike. Za knjige i karikature dobio je nebrojeno nagrada širom sveta: Beograd, Montreal, Tokio, Budimpešta, Amsterdam, Lajpcig, Moskva, Ankara, Njujork, Toronto, Skopje… Bio je profesor opreme knjige i ilustracije na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti i profesor animacije i ilustracije na Sheridan College, u Oukvilu, Kanada. Redovno sarađuje sa nekoliko vodećih severnoameričkih novina: The New York Times, The Wall Street Journal, The Toronto Star, Scientific American…

Više o autoru

Ivan Ivanji

Ivan Ivanji rođen je 24.1.1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim Logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Njegovim najznačajnijim delima smatraju se romani Čoveka nisu ubili, Dioklecijan, Konstantin, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta i Balerina i rat, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama. Ivan Ivanji preminuo je 9. maja 2024. godine u 96. godini života.

Više o autoru

Jelena Bačić Alimpić

Jelena Bačić Alimpić je rođena 1969. godine u Novom Sadu. Školovala se u Karlovačkoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima i na Filozofskom fakultetu u rodnom gradu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Radila je kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija za JRT mrežu i TV Novi Sad u periodu od 1987. do 1993. godine. Devet godina je bila novinar i urednik u sistemu Color Press Group. Od 2002. godine do kraja 2013. radila je kao novinar, urednik i voditelj na Televiziji Pink. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za televizijsko stvaralaštvo u zemlji i regionu. Autorka je romana Ringišpil (2010), koji je preveden na makedonski, turski, bugarski i slovački jezik, nagrađen Zlatnim Hit liberom i dve godine zaredom proglašavan najčitanijom knjigom domaćeg autora. Ringišpil je objavljen i u luksuznom izdanju, u prestižnoj ediciji Dragulji Lagune, kao jedan od najprodavanijih i najčitanijih romana u istoriji izdavačke kuće Laguna. Njen drugi roman, Pismo gospođe Vilme (2012), i treći, Poslednje proleće u Parizu (2014), takođe su postali bestseleri, prevedeni su na makedonski jezik, nagrađeni Zlatnim Hit liberom i proglašeni za najčitanije knjige domaćeg autora u 2012. i 2014. godini. Takođe 2014. godine, Jelena Bačić Alimpić proglašena je za najčitanijeg stranog autora u Makedoniji i za to je dobila priznanje od Matice makedonske. U oktobru 2015. godine objavljen je njen četvrti roman Noć kada su došli svatovi, prva knjiga iz trilogije Kazna za greh, koja je postavila nove rekorde u prodaji i čitanosti. Prevedena je na makedonski jezik. Druga knjiga iz trilogije Kazna za greh, a autorkin peti roman, Knjiga uspomena, objavljena je u februaru 2016. godine, takođe je prevedena na makedonski jezik i zauzela je prvo mesto na listi najčitanijih i najprodavanijih knjiga u 2016. godini. Treća knjiga iz trilogije Kazna za greh – Molitva za oproštaj, autorkin šesti roman, objavljena je u junu 2016. godine. Kao sve knjige iz ove trilogije, ušla je u prvih pet najprodavanijih i najčitanijih knjiga u 2016. godini. Prevedena je na makedonski jezik. Njena sedma knjiga Nigde nema te, objavljena u maju 2017. godine, takođe je postala bestseler, prevedena je na makedonski jezik i oborila je rekorde u prodaji i čitanosti u Srbiji i regionu. Godine 2018. objavila je još jedan bestseler, roman Kofer iz Berlina. Godine 2019. objavila je knjigu Njegove bele rukavice, a iste godine je njen roman Poslednje proleće u Parizu preveden na francuski jezik. Do sada je objavila dvanaest romana, a iz godine u godinu njeni romani su najčitaniji u mreži biblioteka širom Srbije. Jelena Bačić Alimpić živi u Novom Sadu kao slobodna umetnica, udata je i majka je dvoje dece, Marka i Dunje.

Više o autoru

Marko Vidojković

Marko Vidojković (Beograd, 1975) po obrazovanju je pravnik. Autor je romana Ples sitnih demona (2001), Đavo je moj drug (2002), Pikavci na plaži (2003), Kandže (2004), Sve crvenkape su iste (2006), Hoću da mi se nešto lepo desi odmah (2009), Kandže 2: Diler i smrt (2012), Urednik (2014), E baš vam hvala (2017) i Đubre (2020). Takođe, objavio je zbirke priča Bog ti pomogo (2007), Priče s dijagnozom (2015) i Kovid 19+ (2021). Za roman Sve crvenkape su iste osvojio je Vitalovu nagradu za najbolju knjigu 2006. godine, dok je roman Kandže osvojio nagrade Kočićevo pero i Zlatni bestseler. Roman E baš vam hvala donosi mu Nagradu Hudi Maček Grosmanovog festivala fantastike i stripa. Vidojković je prevođen na nemački, engleski, bugarski, slovenački, makedonski, poljski, mađarski i češki jezik, a njegove knjige su objavljivane i u Hrvatskoj. Godine 2010. bio je protagonista dokumentarnog filma Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest, zajedno s Miljenkom Jergovićem, dok je njegov roman Ples sitnih demona adaptiran u pozorišnu predstavu uspešno igranu u beogradskom Dadovu. Pored književnog stvaralaštva, bio je urednik magazina Maxim i Playboy, kao i u beogradskoj kancelariji zagrebačkog izdavača Profil. Takođe se bavio muzikom, svirao i pevao u bendovima The Goblins, Toxic Noise Team, On the Run, Snowdrop, Strap On i Crveni vetar. Kao TV voditelj, vodio je emisije 390 stepeni na ATV Banja Luka i 400 stepeni na TV Naša, a od 2017. godine, zajedno s Nenadom Kulačinom, vodi politički špageti-vestern Dobar, loš, zao, koji se od oktobra 2020. emituje na portalu nova.rs. Od decembra 2017. do oktobra 2023. bio je redovni kolumnista banjalučkog portala Buka, a od novembra 2021. piše kolumne za dnevni list Danas svakim radnim danom. Prema podacima PEN International za 2022, 2023. i 2024. godinu, Vidojković spada među sto najugroženijih pisaca na planeti i počasni je član slovenačkog PEN centra. Od februara 2023. godine prinuđen je da živi i radi van Srbije. www.facebook.com/marko.vidojkovic.writer www.instagram.com/marko.vidojkovic

Više o autoru

Momčilo Petrović

Momčilo Petrović (1959) novinar, dobitnik brojnih priznanja za reportaže objavljivane u dnevnim i nedeljnim listovima. Autor knjige intervjua Pitao sam Albance šta žele… a oni su rekli: republiku, ako može (1996), zbirke priča Bensedinska godina (2003), romansirane biografije Gavrilo Princip, jedna besmrtna mladost (2014). Objavio je i knjigu o slavskim običajima i svecima poštovanim u Srbiji Koju slavu slaviš (2020), kao i knjige priča Zanimljiva istorija Srba u 147 priča (2021), Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba (2022), Srce crnog goluba (2023).  Foto: Dado Đilas

Više o autoru

Nenad Novak Stefanović

Nenad Novak Stefanović rođen je u Beogradu 1961. godine. Objavio je, između ostalog: Darovi mrtvih (1988), Pokrštavanje petokrake (1994), Jedan svet na Dunavu (1996), Zemlja u koferu (2007), Doktor sluša sving (2009), Svetlarnik (2013), Ubistvo u Kapetan Mišinoj (2016), Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda (2017), Muzeopisi (2018), Jedno ubistvo u Patrijaršiji (2018), Beograd kroz ključaonice 100 kuća (2019). Knjige su mu prevođene na engleski i nemački jezik. Zastupljen je u antologiji kratke priče Četvrtasto mesto (2014). Bio je urednik u redakciji Srpski Who is Who 2011–2013. Koautor je dokumentarnog TV serijala Peti oktobar – poslednja revolucija u Evropi. Bio je glavni urednik magazina Duga i Krug. nenadnovaks@gmail.com

Više o autoru

Slobodan Vladušić

Slobodan Vladušić, pisac i esejista, rođen je 1973. godine u Subotici, gde i danas živi. Radi na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u zvanju redovnog profesora. Romani: Forward (2009) – stipendija &bdquo;Borislav Pekić“, Vitalova nagrada. Mi izbrisani (2013) – nagada &bdquo;Meša Selimović“. Veliki juriš (2018) – nagrade &bdquo;Svetozar Ćorović“, &bdquo;Janko Veselinović“. Omama (2021) – nagrada &bdquo;Beskrajni plavi krug“ koju dodeljuje Matica srpska. Teorijska proza: Crnjanski, Megalopolis (2011) – nagrada &bdquo;Isidora Sekulić“. Književnosti i komentari (2017) – nagrade &bdquo;Laza Kostić“ i &bdquo;Đorđe Jovanović“. Slobodan Vladušić je član neformalne grupe pisaca P-70, zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem, Dejanom Stojiljkovićem, Markom Krstićem i Nikolom Malovićem. Oficijelni sajt: slobodanvladusic.rs Foto: Katarina Marčetić

Više o autoru

Vladimir Vučinić

Vladimir D. Vučinić (Beograd, 1964), sudija i advokat, posle osnovnog i srednjeg školovanja završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Radio je najpre kao sudijski pripravnik-volonter u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, potom u Petom opštinskom sudu u Beogradu, u kojem je posle pripravničkog i saradničkog staža, oktobra 1995. godine, izabran za sudiju. Kao sudija postupao je kao istražni i sudeći krivični sudija-predsednik veća. Posle ratnog angažovanja, na lični zahtev, januara 2000. godine vraća se u Prvi opštinski sud u Beogradu, ovoga puta kao sudija, u kojem je jedno vreme bio predsednik Istražnog odeljenja. Marta 2005. godine izabran je za sudiju Okružnog suda u Beogradu, koji je kasnije promenio naziv u Viši sud u Beogradu. U tom sudu nastavlja da sudi krivične predmete, pri čemu je jedno vreme bio predsednik Vojnog odeljenja. Oktobra 2006. godine biva raspoređen za sudiju Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, čiji predsednik postaje posle reizbora 2009/2010. godine, sa određenim ingerencijama i u Odeljenju za ratne zločine. Sudio je neke značajne predmete kao što su &bdquo;Drumska mafija“, &bdquo;Ubistvo Pukanića“ (Joca Amsterdam i dr.), &bdquo;Oružana pobunua JSO“ (Legija i dr.), &bdquo;Mišković i dr.“. Bio je član veća u predmetu &bdquo;Šarić“. Po prirodi funkcije, ali i kao predsedavajući jednog od vanpretresnih veća van suđenja, postupao je i u mnogim drugim predmetima. Bio je član Društva sudija od njegovog osnivanja 1997. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu završava akademske master studije sa najvišom ocenom. Takođe, sve vreme aktivno učestvuje na više studijskih putovanja, seminara, radnih stolova, i drži niz stručnih predavanja. Objavio je nekoliko stručnih knjiga, više članaka, komentara i drugih publikacija. Posle skoro dvadeset četiri godine radnog staža napušta sud na proleće 2016. godine, na lični zahtev, posle montiranog disciplinskog postupka protiv njega, da bi ubrzo prešao u advokaturu. Oženjen je suprugom Slađanom, sa kojom ima sinove Aleksu i Marka.

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Pod pritiskom
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
999,00RSD
Članska cena i do:
719,28RSD

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

Dani knjiga domaćih pisaca u Laguninim i Delfi knjižarama tokom Sajamskih dana

Pod pritiskom

Apis i Aleksandar

Uzvišenost

10, 9, 8, 7…

Zanimljiva istorija Srba u 147 priča

Usamljenost manjine

Kovid 19+

Nisam kriva

Omama

Da je bolje, ne bi valjalo

Komplet – Tajne dedinog kofera

Otac

Heroji plavog dana

Karota

Uzvišenost

Estoril: Ratni roman

Estoril: Ratni roman - Potpisan primerak

Zamalek

10, 9, 8, 7…

10, 9, 8, 7… - Potpisan primerak

Šumkula u škripcu - Basnoslovno bajkovanje

Bilo jednom u Jugoslaviji

Ajkula sa nežnim srcem i druge bajke

Usamljenost manjine

Krojač

Poslednji sati

Slikovnica – Kako je vila Mila dobila krila

Četres prva: E baš vam hvala 2

Povrede na radu

Kovid 19+ - Potpisan primerak

Bilo nekad u Srbiji

Da je duži bio dan

Srce crnog goluba: Istina o magijskim obredima u Srbiji

Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda – knjiga druga

Srbija opisana kućama

Apis i Aleksandar

Košarka, to je Partizan – novo, dopunjeno izdanje

Omama

Veliki juriš

Pod pritiskom