Danas je Svetski dan pozorišta: prisetimo se drama koje su promenile svet

27. mart 2020.

Svakog 27. marta širom sveta obeležava se Svetski dan pozorišta, koji se obeležava od 1962. godine. Toga dana slave svi oni koji prepoznaju vrednost i značaj teatra, njegovu moć da podstakne ljude na delanje i razmišljanje.

A kako ove godine pozorišna publika mora da izostane iz pozorišnih sala, redakcija Lagune vas podseća na sjajna izdanja dramskih klasika, kao što su Šekspirove drame, drame Bertolta Brehta, a onda i savremenog klasika, Dušana Kovačevića.

Za one koji bi ipak da osete zadovoljstvo pozorišne atmosfere koja nam je nedostupna, pozorište Atelje 212 obeležiće Svetski dan pozorišta emitovanjem kultne predstave „Radovan treći“, Dušana Kovačevića u režiji Ljubomira Mucija Draškića, koja je premijerno izvedena 30. decembra 1973. godine. Predstava u kojoj su maestrano igrali: Zoran Radmilović, Maja Čučković, Mira Banjac, Milutin Butković, Taško Načić, Milan Caci Mihailović i Tatjana Beljakova, izvedena je 299 puta. Poslednji put igrana je na sceni Ateljea 212, 9. juna 1985. godine.

Zvezdara teatar će na svom sajtu i mrežama danas preneti specijalnu poruku koja se čita u svim pozorištima širom sveta ovim povodom. Na njihovom sajtu vas čeka i blog posvećen pozorištu.

I za kraj, ne možemo a da ne citiramo Barda čija mudrost i lepota razmišljanja vekovima ne gube svoj sjaj:

„Ali ne budite ni suviše krotki, već neka vas uči vaše rođeno osećanje mere: udesite radnju prema reči, a reč prema radnji, i naročito se starajte da nikad ne prekoračite granice prirode.“ Hamlet, Treći čin, scena druga

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Bertolt Breht

Bertolt Breht je danas možda i najpoznatiji nemački dramski pisac i pozorišni stvaralac 20. veka. Napisao je 50 drama, isto toliko dramskih fragmenata, 150 proznih tekstova i oko 2.000 pesama. Njegovo delo zauzima istaknuto mesto u nemačkom i evropskom književnom kanonu,u pozorištu je ostavio neizbrisiv trag, a teme njegovih komada na početku 21. veka nisu ništa manje aktuelnenego što su bile gotovo stoleće ranije. Breht je imao izuzetno buran život, a priča o njemu istovremeno je i priča o surovoj nemačkoj i evropskoj istoriji prve polovine 20. veka i tokom Hladnog rata. Rođenje 1898. na jugu Nemačke, gde je u mladosti bio svedok velikih previranja nakon Prvog svetskog rata. Proslavio se već svojim prvim pesmama i komadima zlatnih dvadesetih godina prošlog veka, da bi odmah po Hitlerovom dolasku na vlast morao poći u emigraciju, koja će potrajati deceniju i po, vodeći ga kroz desetak zemalja na dva kontinenta.Po povratku u Nemačku, osnovaće čuveni Berlinski ansambl, sa kojim će konačno osvojiti svet i etablirati se kao moderni književni i pozorišni klasik. Zanimanje za Brehta i za njegovo stvaralaštvo ne jenjava sve do danas. Berlinski ansambl još uvek je tu,Brehtovi komadi zastupljeni su svake sezone na repertoarima nemačkih pozorišta i pozorišta brojnih drugih zemalja, a teško je zamisliti iole ozbiljniju knjižaru u kojoj čitalac neće u svakom trenutku naći bar njegova najpoznatija dela. Foto: Bundesarchiv, Bild 183-W0409-300 / Kolbe, Jörg / CC BY-SA 3.0 DE

Više o autoru

Do 20%
-10%
Do 40%
Odabrane drame
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
799,00RSD
Članska cena i do:
575,28RSD

Dušan Kovačević

Dušan Kovačević (Mrđenovac kod Šapca, 1948), dramski pisac, romansijer, scenarista, pozorišni i filmski i reditelj. Završio je osnovnu školu u Šapcu i gimnaziju u Novom Sadu 1968, a diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973. Radio je kao dramaturg na TV Beograd od 1973. do 1978, docent na Fakultetu dramskih umetnosti od 1986. do 1988, a od 1998. direktor je &bdquo;Zvezdara teatra“ u Beogradu. Dopisni član SANU od 2000, redovni od 2009. godine. Bio je ambasador Srbije i Crne Gore, a zatim Srbije 2005–2006. godine u Portugaliji. Živi u Beogradu. Drame: Maratonci trče počasni krug (1972), Radovan III (1973), Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću (1976), Proleće u januaru (1977), Svemirski zmaj (delo za decu u stihu, 1977), Sabirni centar (1982), Balkanski špijun (1983), Sveti Georgije ubiva aždahu (1986), Klaustrofobična komedija (1987), Profesionalac (1990), Urnebesna tragedija (1991), Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996), Kontejner sa pet zvezdica (1999), Doktor šuster (2000), Dinar po dinar (2005), Generalna proba samoubistva (2008), Život u tesnim cipelama (2010), Kumovi (2012), Rođendan gospodina Nušića (2014) i Hipnoza jedne ljubavi (2016). Filmski scenariji: Beštije (1976, režija Ž. Nikolić), Poseban tretman (1978, režija G. Paskaljević), Ko to tamo peva (1980, režija S. Šijan), Maratonci trče počasni krug (1981, režija S. Šijan), Balkanski špijun (1984, režija D. Kovačević i B. Nikolić), Sabirni centar (1990, režija G. Marković), Urnebesna tragedija (1995, režija G. Marković), Podzemlje – Underground (1995, režija E. Kusturica), Profesionalac (2003, režija D. Kovačević) i Sveti Georgije ubiva aždahu (2009, režija S. Dragojević). TV drame: Povratak lopova (1974), Dvosobna kafana (1975) i Zvezdana prašina (1976). TV serije: Čardak i na nebu i na zemlji (13 epizoda po 45 minuta, 1976), Bila jednom jedna zemlja (6 epizoda po 60 minuta, 1995). Radio drame: 828 kilometara severno od prve varoši (1970) i Bio čovek (1970). Romani: Meda peva bluz (2004), Bila jednom jedna zemlja (1995). Priče: Deset filmskih priča (2023). Pesme: Ja to tamo pevam (2020). Priznanja i nagrade: Oktobarska nagrada Beograda (za scenario filma Sabirni centar, 1989); &bdquo;Zlatna arena“ za najbolji jugoslovenski film (Festival jugoslovenskog filma, Pula, Balkanski špijun, 1984; Sabirni centar, 1989); Nagrada Sterijinog grada Vršca za tekst savremene komedije (Sterijino pozorje, Novi Sad, Maratonci trče počasni krug, 1974); Sterijina nagrada za tekst savremene drame (Sterijino pozorje, Novi Sad, Balkanski špijun, 1984; Sveti Georgije ubiva aždahu, 1987; Doktor šuster, 2002); nagrada &bdquo;Branko Ćopić“ (&bdquo;Novosti 8“, Beograd, za dramski tekst i scenario filma Balkanski špijun, 1985; za najbolje humorističko satirično delo, Klaustrofobična komedija, 1988; za humor i satiru za komediju Urnebesna tragedija, 1992); nagrada &bdquo;Joakim Vujić“ (za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac, 1987); nagrada &bdquo;Miloš Crnjanski“ (za knjigu Drame, Zadužbina Miloša Crnjanskog, Beograd, 1983); nagrada &bdquo;Radoje Domanović“ (za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, Fond &bdquo;Radoje Domanović“, Beograd, 2007), &bdquo;Zlatna palma“ za najbolji film (Filmski festival, Kan, 1995, Podzemlje); nagrada za najbolji scenario (Filmski festival, Montreal, 1984, Balkanski špijun; 2003, Profesionalac), nagrada međunarodnog žirija kritike za najbolji film – FIPRESCI (Filmski festival, Montreal, 2003, Profesionalac), Nagrada &bdquo;Ivo Andrić“ za ukupan životni doprinos srpskoj književnosti (2017), nagrada Udruženja filmskih umetnika Srbije za životno delo (2018). Scenario za Profesionalca bio je nominovan među šest najboljih evropskih scenarija za 2003. od strane EFA (Evropske Filmske Akademije) u Berlinu; a film Ko to tamo peva dobio je &bdquo;Čaplinovu nagradu“ u Veveju, itd. Film Ko to tamo peva po njegovom scenariju proglašen je za najbolji film jugoslovenske kinematografije nastao od 1945–1995. Filmski sajt IMDb je proglasio film Podzemlje – Underground za 223. od trista najboljih filmova svih vremena. Sveti Georgije ubiva aždahu izveden je u Grčkom nacionalnom teatru u Atini u februaru 1995. godine kao prvi ikad izveden srpski komad u Grčkoj. Profesionalac je igran u preko 40 inostranih pozorišta, pa i u prestižnom pariskom Theatre de la Ville u januaru 2004. godine, a 1995. je izveden u Njujorku (Off-Broadway). Između ostalog, izveden je u Teheranu na persijskom, u Španiji na galisijskom (galego) jeziku, u Barseloni na katalonskom, u Jerusalimu na hebrejskom, a u Turskoj se od 2012. godine igra svake sezone. Komad Lari Tompson – tragedija jedne mladosti izveden je 1998. na njujorškom festivalu i kao najbolja predstava festivala prikazan je u zgradi OUN za ambasadore u UN. Ta drama je u januaru 2005. godine imala premijeru i na Novom Zelandu. Balkanski špijun izveden je u Tokiju 2014. Drama Maratonci trče počasni krug izvođena je u Zagrebu, kao mjuzikl u Beogradu, kao opera u Austriji i Italiji, i kao opereta u Nemačkoj. Doktor šuster je izveden u Trstu i Tirani. Samo u beogradskim profesionalnim pozorištima odigrano je preko 4.000 predstava Kovačevićevih drama, koje je gledalo preko 2 miliona gledalaca. Njegove drame igrane su u preko 286 inostranih pozorišta i prevođene na nemački, engleski, francuski, talijanski, ruski, češki, slovački, grčki, poljski, makedonski, švedski, finski, mađarski, rumunski, bugarski, kineski, slovenački, turski, katalonski, španski, katalonski, galisijski, portugalski, persijski, japanski i hebrejski.

Više o autoru

Vilijam Šekspir

Vilijam Šekspir (1564–1616), najveći engleski dramski pisac. Opus njegovog dela čini 38 drama, 154 soneta i dve narativne poeme. O Šekspirovom životu postoji vrlo malo konkretnih podataka potkrepljenih dokumentima. Na osnovu zapisa iz parohijske crkve u Stratfordu, pouzdano se zna da je Vilijam kršten 26. aprila 1564, da se 1582. G. oženio se Anom Hatavej i da su 6 meseci nakon venčanja dobili kćerku Suzanu, a 2 godine potom blizance Džudit i Hamneta. Krajem osamdesetih godina 16. v. je došao u London i od toga doba su se njegovi komadi mogli prikazivati samo u izvođenju glumačke družine &bdquo;Ljudi lorda Čemberlena“, čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća družina u Londonu. Biografi najčešće dele njegovo stvaralaštvo na tri perioda: rani, srednji i pozni. (Rani period: Romeo i Julija, sva tri dela istorijske drame Henri IV, Tit Andronik, Mletački trgovac, Ričard II, San letnje noći, Uzaludni ljubavni trud, Dva plemića iz Verone, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad, Mnogo vike ni oko čega, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć; srednji: Otelo, Kralj Lir i Magbet, ali i Troil i Kresida, Antonije i Kleopatra, Koriolan, Timon Atinjanin, Ravnom merom, Sve je dobro što se dobro svrši, pozni: Bura, Zimska bajka, Simbelin i Perkile.) Šekspir je proveo poslednjih pet godina života u Stratfordu kao bogat čovek. Umro je 23. aprila 1616. godine i sahranjen je u Crkvi Svetog Trojstva u Stratfordu. 1623. godine Šekspirovi drugovi i dugogodišnji članovi glumačke družine objavili su njegova sabrana dela u knjizi danas poznatoj pod nazivom Prvi folio u kojoj su drame grupisane po vrstama – komedije, istorijske drame i tragedije. Pažljivim proučavanjem samih drama ustanovljena je približna hronologija Šekspirovih dela.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više