Čak tri Lagunine knjige u užem izboru za Književnu nagradu „Voja Čolanović“

23. jul 2025.

Žiri za dodelu Književne nagrade „Voja Čolanović“ za najbolju knjigu priča u 2024. godini, koji čine Jelena Lengold, Srđan V. Tešin i Vasa Pavković, doneo je jednoglasnu odluku da u finale uvrsti osam knjiga, od kojih su čak tri u izdanju Lagune i to: „Da si dobra, i Bog bi te imao“ Branka Anđića, „Ti i ja smo bili par“ Ljubice Arsić i „Priče o stvarnom i nestvarnom“ Filipa Davida.

Konačna odluka o dobitniku biće doneta sredinom avgusta.

Nagrada „Voja Čolanović“, koja je ustanovljena prošle godine, dodeljuje se za prvo izdanje knjige priča ili pripovedaka objavljeno na srpskom jeziku u prethodnoj kalendarskoj godini. Sabrane i izabrane zbirke priča ili pripovedaka takođe konkurišu za nagradu.

Prva laureatkinja ovog priznanja prošle godine bila je Marijana Čanak.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Branko Anđić

Neostvareni klavirista, osrednji teniser, džez meloman i vlasnik mnogih nekorisnih stvari, dorćolski Beograđanin Branko Anđić gotovo oduvek živi višestrukim životom književnika i novinara, prevodioca i evrobirokrate. Napisao je priličan broj priča i romana od kojih se usudio da objavi romane Veličina sveta, Teški metal, Tajna agencija nove Jugoslavije, pripovedačke knjiga Posle svirke, Lavica liže rane, Kao iz kabla, Ovo je istinita priča, Playback i Veliko spremanje, i esejističko-putopisnu knjigu Na mapi Utopije. Osim u Srbiji i Jugoslaviji, njegove pripovetke objavljivane su u prevodu u Rusiji, Argentini, Bugarskoj, SAD i Kolumbiji. Dobitnik je Nagrade grada Beograda “Despot Stefan Lazarević” za književno stvaralaštvo (2023), kao i Nagrade “Ljubomir Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu godine (2023, Na mapi Utopije). Za roman Veličina sveta, Vlada Republike Srbije mu je dodelila nagradu “Miloš Crnjanski” (2011). Zbirka pripovedaka Veliko spremanje je bila finalist za Andrićevu nagradu 2018. i u najužem izboru za još nekoliko, ali nije dobila nijednu, verovatno zbog ružnih korica. Roman Tajna agencija nove Jugoslavije bila je u izboru za NIN-ovu i nekoliko drugih nagrada, ali nije dobio nijednu, verovatno zbog lepih korica. Napisao je scenario za argentinski igrani film Fuga de Cerebros (Odliv mozgova), svog prijatelja, reditelja Fernanda Muse; oduvek čita i piše više knjiga odjednom što stvara ili smiruje njegovu umerenu neurotičnost. Od toga najviše koristi imaju čitaoci do kojih su dospeli njegovi prevodi mnogih latinskoameričkih autora, poput H. L. Borhesa, M. Vargasa Ljose, K. Fuentesa, H. Donosa, G. Kabrere Infantea, G. Martinesa, S.Šveblin, R. Kasteljanos, G. Netel, A.M. Šua i drugih. U mladim godinama diplomirao je Opštu književnost s teorijom na Filološkom fakultetu u svom rodnom gradu, završio postdiplomske studije na istom odseku i posvetio se proučavanju hispanoameričke proze. Iz želje da i njegovi zemljaci uživaju u njoj, sastavio je i delimično preveo prvu jugoslovensku Antologiju savremene hispanoameričke pripovetke, izbor omladinskih pripovedaka tog kontinenta, Treća obala reke, antologiju savremene argentinske priče – Borhesova deca – jedan izbor hirovitih priča, Otkačene priče Latinska Amerike i proročansku antologiju hispanoameričke priče dvadeset prvog veka, Budući klasici (sve tri sa suprugom Ljiljanom Popović-Anđić). Sa prof. Ksenijom Bilbijom osmislio je i preveo antologiju novih spisateljica sa istog područja, Buntovnice sa razlogom. Saradnik raznih novina, kao i mnogih domaćih i stranih književnih časopisa u minulo zlatno doba naše kulture, borio se za mesto urbane književnosti kao ko-osnivač i urednik časopisa za svetsku književnost Pismo, i kao negdašnji urednik za prozu (1980’) u Književnim novinama. Čest putnik koga ne drži mesto, više voli putovanja od mesta do kojih stiže. Što je stariji, sve više piše, čime ne teži besmrtnosti već očuvanju zdravog razuma u potpuno sumanutim vremenima. Od 1990. živeo je u Buenos Ajresu, gde je radio kao dopisnik raznih medija, a potom kao savetnik za štampu, informacije i kulturu Evropske Unije u Argentini. Vratio se u Beograd 2018, gde šetnjama i posmatranjem Botaničke bašte, na koju gledaju prozori i terasa njegovog stana, pokušava da sačuva zdravo telo i zdrav duh.

Više o autoru

Filip David

Filip David (Kragujevac, 1940 – Beograd, 2025) književnik, esejista, scenarista, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd. Diplomirao je na Filološkom fakultetu i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV, smer dramaturgija. Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu, koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije, osnivač Beogradskog kruga (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, kao i Foruma pisaca. Član je međunarodne književne asocijacije &bdquo;Grupa 99“, osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu. Objavio knjige pripovedaka: Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnom i nestvarnom, Princ vatre; romane Hodočasnici neba i zemlje, San o ljubavi i smrti, Kuća sećanja i zaborava; knjige eseja Fragmenti iz mračnih vremena, Jesmo li čudovišta, Svetovi u haosu. S Mirkom Kovačem objavio Knjigu pisama 1992–1995. Dobitnik je mnogih nagrada za prozu, između ostalih Ninove nagrade za roman godine, nagrade &bdquo;Mladost“ i nagrade &bdquo;Milan Rakić“, BIGZ-ove i Prosvetine nagrade za najbolju knjigu godine, Andrićeve nagrade za zbirku priča, kao i priznanja za doprinos fantastici u književnosti &bdquo;Aleksandar Lem“ i &bdquo;Zlatni zmaj“. Dobitnik je regionalne nagrade &bdquo;Meša Selimović“ sa književnih susreta u Tuzli za najbolji roman u prethodnoj godini i nagrade Narodne biblioteke za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije. Autor više televizijskih drama. Romani su mu prevedeni na više jezika, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio, između ostalih, na filmovima: Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Večernja zvona, Ko to tamo peva, Bure baruta, Poseban tretman, Paviljon br. 6, San zimske noći, Optimisti, Kad svane dan...

Više o autoru

Ljubica Arsić

Ljubica Arsić je rođena na Svetog Nikolu 1955. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu na grupi za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik i bila dugogodišnja profesorka književnosti u Muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu. Bila je članica srpske redakcije književnog časopisa Sarajevske sveske, a u 2023. godini urednica je Književnog magazina Srpkog književnog društva. Romani: Čuvari kazačke ivice, Ikona, Mango, Rajska vrata i Četiri kiše. Zbirke priča: Prst u meso, Cipele buvine boje, Barutana, Zona sumraka, Samo za zavodnice, Tigrastija od tigra, Maco, da l’ me voliš, All Inclusive. Zbirka kolumni: Pročitano sa usana. Autorka je i knjige Ljubica Arsić, u ediciji mapiranja pisaca &bdquo;Jedan prema jedan“ u &bdquo;Službenom glasniku“. Sastavila antologije: Na brzaka (svetska erotska priča), Frrrrr (ženska svetska erotska priča), Klinci od dva metra (priče savremenih svetskih pisaca o odrastanju), Ostrvo na dva mora (priče savremenih svetskih pisaca o moru), Divlji eros (erotska priča), Ovako je počelo (priče srpskih pisaca inspirisanih Grčkom, sa koautorom Dejanom Mihailovićem), Tanjir pun reči (priče savremenih svetskih pisaca o braku i porodici), Život je uvek u pravu (priče savremenih svetskih pisaca o lepom životu), Riba, patka, vodozemac (priče savremenih svetskih pisaca inspirisane životinjama), Kraljica Lir i njena deca (najbolje priče savremenih srpskih spisateljica), Zov daljine (panorama savremene srpske priče o putovanju sa koautorom Dejanom Mihailovićem). Nagrade: stipendija &bdquo;Borislav Pekić“ i nagrada &bdquo;Isidorinim stazama“ za roman Ikona, nagrade &bdquo;Pro-femina“ i &bdquo;Biljana Jovanović“ za priče Cipele buvine boje, nagrade &bdquo;Laza Kostić“ i &bdquo;Žensko pero“ te nagrada Hit libris za priče Tigrastija od tigra, Andrićeva nagrada za priče Maco, da l’ me voliš, četiri nagrade Jevrejske opštine za doprinos jevrejskoj kulturi, nagrada &bdquo;Stevan Sremac“ za roman Rajska vrata. U svojim pričama i romanima smelo ispituje topose čežnje i erosa, poigravajući se s tabuima i proveravajući njihovu snagu. Knjige i priče su joj prevedene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, italijanski, ukrajinski, slovački. Eseje objavljuje po književnim časopisima i dnevnim novinama. E-mail: arsicljubica@yahoo.com.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

20. maj 2026.

Tajne pisaca – Nikola Džejn Hobs: Da li ste ikada upoznali opuštenu ženu?

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više