9 najgorih ljubavnih parova u književnosti

„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“, napisao je Tolstoj. Isto važi i za parove. Bolje reći – veze koje su loše su veoma loše, ali su svakako deo nekih od najboljih priča ikada napisanih – naročito kada se radi o potpuno izmišljenim junacima pa možete da uživate u njihovim nedaćama bez griže savesti. Ove knjige će vas, između ostalog, podsetiti da imate sreće što niste u nekoj vezi iz pakla.

Foto: Simon François Ravenet / Yale Center for British Art / Wikimedia Commons

Tom i Dejzi Bjukenen – „Veliki Getsbi“

Očigledan sled događaja za ovaj par bi bio razvod: Tom neprekidno vara svoju ženu, dok Dejzi ima udvarača koji je izgradio vilu u kojoj organizuje ekstravagantne zabave kako bi osvojio njenu naklonost. Ali kao žena iz visokog društva 1920-ih, Dejzi nema mnogo izbora pošto joj je društveni status vezan za muževljev. Kada sazna od Toma da se Getsbi obogatio zahvaljjući kriminalu (krijumčarenju – strahote li), Dejzi odbacuje priliku za ljubav radi sigurnosti. Ah da, onda Dejzi ubija Tomovu ljubavnicu a Tom sudeluje u ubistvu Džeja Getsbija. Krasnog li zapleta!

Džejn Ejr i gospodin Ročester – „Džejn Ejr“

Budimo iskreni: gospodin Ročester je užasan izbor za ljubavnika. On je nepristojan, ružan, manipulativan, prerušava se kako bi prevario ljude, a, uzgred, svoju prvu suprugu Bertu drži zaključanu na tavanu. Zato što je luda?! To je sasvim u redu jer je luda, zar ne?

Ahab i Mobi Dik – „Mobi Dik“

Herman Melvil je izgleda bio baš „zagoreo“, što se lako može primetiti u njegovom remek-delu „Mobi Dik“. Roman govori o čoveku koji traga za, na Melvilovu nesreću, najvećom falusnom metaforom u istoriji književnosti. Odnos ne samo da je opsesivan već, da tragedija bude veća, on je i jednostran – Mobi Dik je od Ahaba dobio ono što je želeo (njegovu nogu), a potom učinio ma šta god bio pandan devetnaestovekovnoj verziji „ghostinga“. Ahabovi manijakalni i pogrešni pokušaji da se ponovo sretnu na kraju će ga dovesti do preranog kraja.

Hambert Hambert i Šarlota Hejz – „Lolita“

Ne bismo da preterujemo i okarakterišemo Hambertovo kidnapovanje i seksualno zlostavljanje Lolite vezom (makar ne ljubavnom u pravom smislu te reči), ali ne zaboravimo da on ipak ženi njenu majku Šarlotu – iako samo zbog toga da bi se približio njenoj dvanaestogodišnjoj ćerki i osmislio način kako da se otarasi majke, naravno. Šarlota je pritom umiljata i dostojanstvena, sve dok ne otkrije Hambertove užasne sklonosti i izleti na ulicu gde će je pregaziti automobil – događaj koji će u njenom suprugu izazvati iskrenu radost. Nismo baš sigurni da veza između dvoje supružnika može proći gore od toga...

Romeo i Julija – „Romeo i Julija“

Nikada nam nije bilo sasvim jasno zašto se ova priča svrstava u ideale ljubavnih odnosa – jeste da se radi o dvoje tinejdžera koji se zaljubljuju, ali ovde se radi o priči u kojoj oboje izvršavaju samoubistvo nakon (najviše) šest dana od osujećenog zanosa. Aplauz za najgluplje tinejdžere u istoriji književnosti.

Ana Karenjina i Vronski – „Ana Karenjina“

Najljubavniji trougao od svih ljubavnih trouglova.

Nik i Ejmi Dan – „Iščezla“

Junaci autorke Džilijen Flin, Nik Dan i „Čudesna Ejmi“, jedini su par u književnosti koji po svom gadnom odnosu i obostranoj želji za uništenjem mogu da pariraju junacima drame „Ko se boji Virdžinije Vulf“. O ovom romanu, koji je razjarena feministička reinterpretacija drame kitchen sink, moglo bi se reći mnogo: pre svega da, umesto simbolike klasnog ugnjetavanja kroz lik supruge koja zvoca, Ejmin lik se izražava kroz model „kul devojke“, rušeći i razarajući oprečna očekivanja za žene u braku (vezama) čime se efektno opraštamo od mediokriteta srednje klase. Ejmi otpočinje vezu sa Nikom trudeći se da mu bude sve što bi ikada poželeo, ali ne ono što zaista jeste. Kada se presele daleko od njene porodice i prijatelja, Nik počinje da zanemaruje njihov brak i pravi dete svojoj studentkinji, a Ejmi prestaje da se fokusira i kontroliše svoje ponašanje, nakon čega pažnju usmerava ka tome kako da kontroliše i manipuliše Nikom sa ciljem da konačno osigura vezu pod njenim uslovima.

Džejni i Logan, Džodi i Čajni Kolačić – „Oči su im gledale u Boga“

Logan – želi pomoć na farmi više nego suprugu. Džodi: brine samo za sebe i svoju „neodoljivu muževnost“ i želi da je Džejni pored njega tek toliko da zbog nje dobro izgleda, u suprotnom joj je bolje da ćuti. Čajni Kolačić: isprva je dobar, ali ga hvata groznica i biće ubijen. Eto šta je baksuz.

Frenk i Ejpril Viler – „Put revolucije“

Nemoguće je da se bilo koja fiktivna kapitulacija prigradskih snova završi istovremeno tako obično i tako košmarno kao što se to dogodilo jadnim Frenku i Ejpril Viler. Iako su doneli „razumnu“ odluku da se iz velikog grada presele u prigradsko naselje u Konektikatu, očajnički pokušaji ovog para da se izmigolje iz svojih sada ustajalih života, uz Frenkov nimalo prijatan karakter, skupa će dovesti do razarajućeg kraja njihove veze.

Izvor: lithub.com
Prevod: Aleksandra Branković